Перспективе постсовјетског простора

Научно предвиђање представља највиши ниво научног сазнања у оквиру научног циља. Можемо предвиђати само неке факторе и то у релативном смислу, па се предвиђање може спровести само у најопштијим цртама, претежно износећи перспективе из ове временске инстанце и на основу расположивих чињеница које имамо. Са тог аспекта, се може поћи од реалне претпоставке да ће током следећих деценија ХХI века услед све веће исцрпљености ресурса на планети, повећавања еколошке загађености и пренасељености значајних делова света, постсовјетски простор уживати многе, управо супротне карактеристике. То се нарочито односи на Русију, мада је истина да ни све земље постсовјетског простора не располажу ни изблиза у подједнакој мери са природним ресурсима, еколошком незагађеношћу, великим пространствима обрадиве земље и слободног и квалитетног простора за насељавање. Рецимо то се посебно односи на три земље Прибалтика, које су се упадљиво у свом даљем геополитичком опредељењу одвојиле од остатка постсовjетског простора груписаног у више интегративних међудржавних форми у којима доминира Русија, и где је општи оквир окупљања ЗНД. Естонија, Летонија и Литванија, су веома сиромашне ресурсима, налазе се северно од пољопривредне зоне богатог чернозема и са скромнијим условима за развој аграра (али не и сточарства), за размере екс совјетског простора су изузетно мале површине (све три заједно представљају око 0,75 % површине постсовјетског простора) и малог броја становника, од чега значајан део отпада на русофонске мањине. У сличној ситуацији је Грузија, нарочито без отцепљених Јужне Осетије и Абхазије, док од преосталих земаља, које углавном политички тангирају Русији, веома скромне могућности имају Јерменија и Молдавија. У тек нешто бољој ситуацији су Азербејџан, Таџикистан и Киргизија, док изузетно слабо настањена Туркменија са претежно пустињском климом, има макар богата енергетска налазишта. Узбекистан се налази у бољој ситуацији од наведене групе земаља, због величнине земље, која истина највећим делом потпада под полупустињу и пустињу, а има и респектабилне природне ресурсе. Са друге стране у европском делу Белорусија се налази на приближном нивоу источноевропског просека по своме богатсву и могућностима развоја, нарочито ако имамо у виду да је своје сиромаштво ресурсима и релативну развијеност привреде удружила са моћном сродном Русијом. Украјина има реално богатсво већине показатеља (површина, број становника, квалитет земљишта и климе, излаз на море, природна богатсва, цивилизацијски ниво и образованост становништва) с тиме да је политички подељена на две приближне половине и енергетски зависна од Русије. Казахстан има фантастично пространство површине земље, и изванредно слабу насељеност, чак и за средњоазијске прилике. Располаже различитим климатским појасевима, где доминира на северу оштра континентална, а у јужном делу полупустињска и пустињска клима. Становништво је расно и цивилизацијски подељено, а будућност земље је неизвесна. Земља је богата ресурсима, са још неразвијеном индустријом и низом противречности. Отуда се на постсовјетском простору убедљиво издваја Русија као највећа земља, са најбројнијим становништвом, технолошки најразвијенија, војно-политички најмоћнија, еколошки најочуванија, са најбогатијим ресурсима, који често премашују 80 % удела у најважнијим ресурсима на постсовјетском простору. У богатству ресурса Русија нарочито предњачи када су у питању површине под шумом и дрвно богатсво, богатсво племенитих метала (злата, сребра, платине) и дијаманата, потом осталих руда метала и неметала, енергената у целини, што важи за гас и нафту, површине под квалитетним черноземом, богатсво запремине питке воде и др. Последња деценија је показала да је Русија своју кризу деведесетих, имала пре свега захваљујући низу пропуста тадашњег друштвено политичког уређења које је нагло остварило прелаз од социјалистичког ка неолибералном и са неселективно примењеним обрасцем шок терапије, који уосталом у пракси нигде у свету и није дао праве позитивне резултате. Садашња политичка елита Русије, је успела да пронађе прави баланс између специфичности руског простора и њених цивилизацијских посебности са једне стране, и позитивних могућности капиталистичког друштвеног система. То је једна врста државног капитализма, руског типа, која има и извесне социјалне категорије, што је веома важно за друштво са јаком колективистичком традицијом и цивилизацијским наслеђем. У исто време, захваљујући дугорочном планирању и стратегији (Стабилизациони фонд, демографски програм и др.) руска држава се усмерава ка томе да остане не само лидер постсовјетског простора, што она несумњиво и јесте, већ и да постане један од лидера, или чак лидер читаве Евроазије и једна од водећих сила савременог света.

На постсовјетском простору и даље ће трајати сучељавање снага између Русије, као домицилне силе ове светске макрорегије, и других сила, а изнад свега САД и његових савезника (Британије пре свега). Тешко је предвидети степен конфротације, али и могућности сарадње и преиначавања односа између Русије и САД. На основу садашњих показатеља, тешко је предвидети и будући однос других евроазијских сила према постсовјетском простору, конкретније према политици Русије и САД, попут Кине, Индије, Немачке, Француске, Јапана, па и оних нешто слабијих попут Ирана, Италије, Пакистана, Турске, Шпаније и др. Садашњи однос, при чему су Кина и Русија, заједно са већином азијских држава и земаља постсовјетског простора успоставили одређено дефанзивно савезништво у односу на америчку политику продора у срце Евроазије, а при чему су земље ЕУ пасивни и често невољни савезници Вашингтона, не мора да остане такав на дугорочнији период. У сваком случају постсовјетски простор, као једна од геополитички најважнијих макрорегија света, играће важну улогу и у следећим деценијама, где у мноштву фактора који утичу на њен значај, издвојили би смо два. Први, да се на постсовјетском простору, налази једна од најзначајнијих велесила света, која ту улогу задржава и у будућности, и која има не само доминанту улогу у овој великој и значајној светској макрорегији, већ и велики утицај на политику и привреду целокупног света. Друго, да је постсовјетски простор природним ресурсима (како са аспекта њихове разноврсности, обима резерви и еколошкој очуваности) једна од најбогатијих, ако не и најбогатија макрорегија савременог света.

Резиме

Геополитика постсовјетског простора, је научна монографија, која представља наставак, или допуну књиге Русија на почетку ХХI века – геополитичка анализа. У том правцу се сама Русија, у овој књизи мање обрађује као тема истраживања постсовјетског простора, већ је акценат дат на осталим државама које су ту настале и које су махом удружене у Заједницу независних држава. Чланице Заједнице независних држава су поред Русије и Украјина, Белорусија, Казахстан, Молдавија, Азербејџан, Јерменија, Узбекистан, Туркменија, Таџикистан, Киргизија и до недавно Грузија, док су Литванија, Летонија и Естонија постале чланови Европске уније и НАТО. Све ове земље представљају постсовјетки простор, који је након распада СССР, остао у извесним међусобним интегративним међудржавним формама. Поред ЗНД, то је и Заједнички економски простор који обухвата Русију, Белорусију, Украјину и Казахстан, затим Шангајски савез чију главну осовину чине Русија и Кина, као и најзначајнији део чланица ЗНД, најзад организација ГУАМ окупља неколико држава углавном европског дела постсовјетског простора. Русија је задржала доминантну улогу на постсовјетском простору, пре свега због своје историјско-цивилизацијске улоге, због свог економског јачања и колосалних природних ресурса, војно-политичке снаге. Сједињене америчке државе повећавају свој утицај на постовјетском простору, где повремено долази до све отворенијих сукоба интереса са Русијом, о чему најбоље сведочи војни сукоб на Закавказју августа 2008. чији је иницијатор Сакашвилијев режим у Грузији. Овај сукоб је резултирао руским војним одговором и признавањем од стране званичне Москве нових независних држава Јужне Осетије и Абхазије. Овоме треба додати серију «обојених револуција» које су на постсовјетском простору у периоду 2003-2005. подржавали и спонзорисале углавном различите невладине, па чак и владине организације из САД. Биланси «обојених револуција» су релативно скромни и сведени на инсталирање проамеричке власти у Грузији, те повећања утицаја у Украјини. Украјина је културно и политички подељена земља на југоисточни део који је проруски и северозападни који је прозападно оријентисан. У таквим усло¬вима даље затезање политичке ситуације, као што је покушај председника Јушченка да Украјину усмери ка НАТО, без већинске подршке грађана таквој солуцији, доводи до даљњег погоршања ситуације, што у крајњем исходу може довести и до распада земље. Русија је преко Шангајског споразума са Кином успела да добије савез који јој заједно са ЗНД, Заједничким економским простором, као и државном унијом коју има са Белорусијом, омогућава задржавање доминантног положаја на постсовјетском простору. У исто време Русија веома суптилно развија стратешке односе са највећим држава Европе попут Немачке, Француске и Италије, мада са Европском унијом као целином има извесно конвенционалније односе. Поред тога на значајан део источноевропских држава чланица ЕУ велики утицај има САД, што посебну димензију добија инсталирањем «Ракетног штита» у Пољској и радарског система у Чешкој. Постсовјетски простор, (али и шири регион Евроазије), остаје и даље поље суочавања интереса великих сила, посебно имајући у виду планетарни значај богатства ресурса која се на њему налазе.

Abstract

“Geopolitics of post-Soviet area” is scientific monograph which represents continuation, or addition of the book “Russia in the beginning of 21st century- geopolitical analyzes”. In that context of researching post-Soviet area, Russia is elaborated less than other states which incurred there and which are mostly united in association of Commonwealth of Independent States (CIS) association. The "CIS“members are: Russia, Ukraine, Belarus, Kazakhstan, Moldavia, Azerbaijan, Armenia, Uzbekistan, Turkmenistan, Tajikistan, Kyrgyzstan, and recently Georgia too, but Lithuania, Latvia and Estonia became members of NATO. All of those countries represent post-Soviet area and those countries after disintegration of USSR remains in mutual integrative international relations. Besides (CIS) it is common economy area which coverage Russia, Belarus, Ukraine and Kazakhstan, also Shangay alliance which basic arbor is constituted by Russia and China, and some of NIS members, and finally GUAM organization which gathers several countries of European parts of USSR. Russia kept dominant role in whole post-Soviet area, mostly as a result of own historical-civilization role, economic consolidation and grandiosely natural resources, and grate military –political power. USA increases influence in post-Soviet area where many conflicts of interests between USA and Russia occur, which became apparent in military conflict in Caucasus area in August 2008 initialized by regime of Georgian President Saakashvily. This conflict resulted in Russian military answer and recognizing of independence those new states South Osetia and Abkhazia by official Moscow. These events can append to bank of “colored revolutions” in post-Soviet area in period 2003-2005 which all were supported and sponsored by many non-governmental organizations (NGO) or even Governmental organizations from USA. Outcome of those “colored revolutions” is relatively humble and resumed in installing pro-American regime in Georgia and increase influence in Ukraine. Ukraine is cultural and political divided country into two parts – Southeastern which is pro-Russian and Northwestern which is pro-Western. In those conditions more tensions of political situation like Jushchenko’s try to direct Ukraine towards NATO without majority support of its own citizens conduces to degradation of situation what can result with disintegration of the country. Russia gained alliance by Shangay Cooperation Organization (SCO) with China which with CIS, common economic area and also State Union with Belarus enables keeping of dominant position in post-Soviet area. In the same time Russia very subtle develops strategic relations with the largest states in Europe like Germany, France and Italy although has more conventional relations with EU as a whole. Besides that, USA has much influence to many eastern-Europe states which culminated in installing of anti-rocket shield in Poland and radar system in Czech Republic. Post-Soviet area (and wider region of Eurasia too) stays field of facing interests of great world powers, providing planetary importance of richness natural recurrences which are placed there.

Prevod na engleski jezik:
Katarina Topalović

Резюме

''Геополитика постсоветского пространства'' – научная монография, представляющая собой продолжение или допол¬нение книги ''Россия в начале 21-ого века – геополитический анализ''. В этом направлении в данной книге темой исследования постсоветского пространства является не сама Россия, а упор сделан на остальных государствах, сформированных на этой территории и объединенных главным образом в СНГ. Кроме России членами СНГявляются еще Украина, Белоруссия, Казахстан, Молдавия, Азербайджан, Армения, Узбекистан, Туркмения, Таджикистан, Киргизия, а недавно из союза выступила Грузия.Литва, Латвия и Эстония стали членами Европейского Союза и НАТО.Все эти страны представляют собой постсоветское пространство на котором после распадения СССР-а сохранились целостные и в определенной мере между собой связанные государственные формы. Кроме СНГ имеем в виду и совместное экономическое пространство включающее Россию, Белоруссию, Украину и Казахстан, потом Шанхайский Союз, главной осью которого являются Россия и Китай а также и самая значительная часть членов СНГ и в конце концов организацию ГУАМ, объединяющую несколько государств главным образом находящихся в европейской части постсоветского пространства.
Россия удержала ведущую роль на постсоветском пространстве в первую очередь благодаря своей исторической и цивилизационной роли, благодаря своему экономическому развитию и колосальным природным ресурсам, военно-политической силе. Соединенные Штаты Америки увеличивают свое влияние на постсоветское пространство, где от времени до времени все более и более открыто их интересы сталкиваются с Россией о чем лучше всего свидетельствует военное столкно-вение в Закафказье в августе 2008-ого года, вызванное режимом Сакашвили в Грузии. Итогом этого столкновения был русский военный ответ и признание новых независимых государств – Южной Осетии и Апхазии со стороны официальной Москвы. Нельзя терять из вида и целый ряд ''окрашенных революций''', которые на постсоветском пространстве в периоде с 2'003-ого по 2005-ый год поддерживали и финансировали различные неправительственные и даже правительственные организации из США. Итоги 'окрашенных революций'' более менее скромные, а при-вели они лишь к укреплению проамериканской власти в Грузииусиливанию влияния на Украине. Украина – страна культурно и политически разделенная на юго-восточную прорусскую и северо-западную прозападную часть. В таких условиях продолжение политической напряженности, вызванной между прочим и попыткой президента Ющенко повернуть Украину в сторону НАТО без поддержки большинства населения приводит к дальнему ухудшению ситуации, что в конечном итоге может закончиться распадением страны.Благодаря Шанхайскому договору с Китаем Росии удалось создать союз,который наряду с СНГ, совместным экономическим пространством и государственным союзом с Белоруссией дал России возможность удержать ведущее положение на постсоветском пространстве. В то же время Россия очень тонко улучшает отношения с ведущими европейскими государствами, такими как Германия, Франция и Италия, хотя ее отношения с Европейским Союзом в целом более конвенциональные. Кроме того, большинство восточноев-ропейских государств членов НАТО находится под сильным влиянием США, что особенно четко подтверждается установкой'' Ракетного щита'' в Польше и системы радаров в Чехии. Постсоветское пространство (как и более широкая область Евро-Азии) продолжает быть территорией столкновений интересов великих держав, особенно имея в виду планетарную ценность богатств и ресурсов, находящихся на нем.

Превела на руски језик:
Мр Маја Јончић