Руска Влада у сусрету са глобалном економском кризом

Аутор: Владан Глишић, Објављено: 08. 12. 2008.

Када се узме у обзир збир свих података које је господин Ненад Поповић овом приликом изнео поставља се потпуно сувисло питање: да ли они који сада у Влади Србије руше енергетски споразум са Русијом имају у виду интересе Србије или интересе евроатланских амбасадора који имају намеру да спрече билокакав уплив Русије у Србију. Зашто новац из ЕУ и САД није проблематичан док је новац инвеститора из Русије непожељан.

На управо одржаном X конгресу Јединствене Русије (владајућа странка у Руској Федерацији) премијер Руске Владе Владимир Путин је изнео низ мера које одсликавају како се суверена држава бори са изазовима светске економске кризе. Мере ће бити предузете у области кредитно финансијско система, пореске политике, заштите домаћег тржишта и производње, програма хипотекарног кредитирања и посебне мере за подршку неким гранама реалне економије као што су нафтна индустрија, одбрамбено-индустријски сектор и мала привреда. Мере у кредитно-финансијском систему обухватају кредитирање домаћих компанија сопственим финансијским ресурсима, обезбеђивање ликвидности и стабилности банкарског сектора, законом гарантовање штедње грађана до суме од 700.000,оо рубаља, откуп обвезница највећих домаћих компанија од стране комерцијалних банака и побољшање закона о тржишту хартија од вредности, докапитализација развојних институција и банака са државним учешћем. Мере пореске политике су оптимизација висине пореза за авансно плаћање и повећање амортизационе премије са 10% на 30%, право предузећа да уплаћују порез на приход по основу реалног прихода добијеног од почетка године, снижавање пореза на добит за 4% као и снижавање фискалних оптерећења за малу привреду у регионима са 10% на 5%, смањење рокова за повраћај пореза. Кључне мере за заштиту домаће привреде у Русији биће подстицање домаћих извозника из инустријских сектора, царинско-тарифна заштита унутрашњег тржишта и додела преференција домаћим произвођачима у процесу јавних набавки. Русија наставља процес придруживања Светској трговинској организацији, као и процес привредне интеграције на постсовјетском простору и доделу кредита привредницима Кине и Индије за куповину руске опреме. Руским компанијама држава дозвољава за финансирање посебно значајних пројеката издавање инфраструктурних обвезница под гаранцијом Руске Федерације и Спољноекономске банке. Приступа се и поједностављивању административне процедуре, повећава обим финансијске подршке малој привреди и незапосленима.

Шта за привредни развој Србије значи изградња гасовода „Јужни ток“

На X конгресу Јединствене Русије била је и делегација из Србије и том приликом је председник Економског савета Демократске странке Србије Ненад Поповић изнео следеће податке о томе како би изградња гасовода Јужни ток (као део ширег енергетског споразума Русије и Србије) утицала на економски развој Србије. Наиме, поред осигурања енергетске безбедности Србије у будућности, Јужни ток би био и велики генератор запошљавања. На основу првих процена, изградња овог гасовода би донела око 100 000 радних места. У тренутку када светска економска криза доводи до повлачења страног капитала и западних инвеститора (и то би трајало најмање наредне две година) једина економска сила која је спремна да у Србији предузме овако велике инвестиционе радове и улагања је Русија. То значајно подстиче економску стабилност Србије. Србији би овај енергетски аранжман са Русијом донео око 2 милијарде евра директних страних инвестиција, преко 200 милиона евра годишње од наплате такси за проток гаса, око 100 милиона евра годишње од пружања услуга у областима контроле квалитета, одржавања гасовода, еколошких истраживања и других пратећих делатности.

Када се узме у обзир збир свих података које је господин Ненад Поповић овом приликом изнео поставља се потпуно сувисло питање: да ли они који сада у Влади Србије руше енергетски споразум са Русијом имају у виду интересе Србије или интересе евроатланских амбасадора који имају намеру да спрече билокакав уплив Русије у Србију. Зашто новац из ЕУ и САД није проблематичан док је новац инвеститора из Русије непожељан. Чак и када би наши евроунијати били искрени па показали своју идеолошку острашћеност у питањима економије тј. показали да припадају оном политичком корпусу који већ деценијама у Србији гаји русофобију то би било легитимно у условима економског процвата када милијареде евра из ЕУ чекају на граници да се уложе у Србији па у том случају постоји могућност да се између руске и евроатлантске инвестиције одаберу ове последње. Али, када своју русофобију претпостављају интересу голог економског опстанка и развоја Србије (јер са Запада нема никаквих горљивих инвеститора) онда се њихова политичка делатност у економији може назвати просто – издаја интереса Србије за рачун ЕУ и САД.

ДВЕРИ СРПСКЕ