**Европска унија улази у наш живот: не да би нам побољшала стандард и донела бољу будућност. Новопримљене чланице, попут Бугарске и Румуније, то најбоље знају. У нашу варош, на велика врата, улазе нове “вредносне оријентације” које намеће ЕУ тражећи да им се поклонимо, или, вероватније, пред њима уклонимо. А како се у државама које чине европску породицу народа нови етички кодекси испољавају породицу приликом васпитавању деце? **
ДЕЦА СУ СЕКСУАЛНА БИЋА
“Ослобођење од предрасуда” довело је “најнапредније” државе ЕУ до крајњег моралног релативизма. У Немачкој, на пример, “Федерални центар за здравствено васпитање” објавио је брошуру за родитеље деце до три године, у којој се, под насловом “Љубав, тело и играње доктора”, каже:
“Очеви не поклањају довољно пажње клиторису и вагини својих ћерки […] мада је то једини начин да девојчице развију осећање поноса на своју полну припадност:’ Мајке су криве зато што полним органима дечака не дају имена од миља, док се то не чини с девојцицама, па оне имају комплекс ниже вредности. О именовању вагине треба да се постарају очеви, смишљајући “нежне називе” типа “посудица с медом”. Родитељи се подстичу да децу не спутавају у “неограниченој мастурбацији”, осим ако им прети физичка повреда: “Тада девојчици треба рећи да се убудуће не повређује, објашњавајући јој да је стимулација гениталија у реду”.
Федерални центар за здравствено васпитање, под непосредним надзором Министарства за породицу, објавио је и приручник за родитеље деце у вртићу, понудивши им и збирку поучних песмица, у којима се, између осталог, налазе и овакви “наравоучитељни” стихови: “Кад додирујем своје тело, откривам шта имам. Имам вагину, јер сам девојчица. Вагина није само за пишкење. Кад је додирнем осетим задовољство”.
Ове брошуре су обавезне у девет савезних држава Немачке. Користе се за обуку васпитачица и учитеља. Новинарка пољске “Жечпосполите”, Ана Рибинска, која је чланак о овоме објавила у свом листу 7. јула 2007, питала је за мишљење Екхарта Сефера, званичника немачког Федералног центра за здравствено васпитање. Он јој је одговорио: “Деца су сексуална бића и све време настоје да задовоље своје потребе. Родитељи који им то омогућују нису лоши, него су лоши они који то сматрају погрдним:’
ХОМОСЕКСУАЛНОСТ У ВРТИЋИМА
Србија која, на путу ка Европској унији тоне у беду и безнађе, могла би да усвоји “најнапредније” европске моделе за разарање свих традиционалних, за разарање свих , традиционалних пре свега, породицних вредности,сасвим на трагу немачких “брижника” здравственог васпитања, само да би се додворила онима који је не желе, а ка којима је њена власт води.
Посто се у Србији непрестано прича о “европским стандардима”, Предраг Аздејковић, један од челника домаћег хомосексуалног “Квирија центра” упутио је Министарству за људска и мањинска права захтев да се лекције о хомосексуалности као “нормалном” животном стилу уврсте у средњошколске уџбенике. У свему га је до сада подржавао само Чеда Јовановић и његов ЛДП, док су према његовом мишљењу остали политичари Србије “хомофобични”.
Посто је министар за људска и мањинска права, Светозар Чиплић, најавио антидискриминациони закон, који ће ститити не само етничке, него и “остале” мањине, Аздејковић је, у интервјуу датом “Стандарду” 15. августа 2008, најавио да се нада да ће српски уџбеници бити као холандски, у којима су “породице представљене сликама два мушкарца или две жене са њиховом децом различите боје коже”. Аздејковић оцекује да ће “гејови” и “гејице” моћи да иду по школама и пропагирају (“објашњавају”) свој “life style”.
Што да не? У САД-у је процес већ одавно одмакао, па су деца изложена хомосексуалној пропаганди још од вртића.
У америчком прируцнику за наставнике “Како предавати о безбедном сексу”, ђацима ради “безбедности”, треба понудити “некоитални секс”, масажу тела, заједничко купање, мастурбацију, узајамну мастурбацију, сензуално храњење, фантазирање, гледање еротских филмова, читање еротских књига и часописа. У приручнику се и хомосексуални односи називају сасвим нормалним, а постоји и радни лист “Како бити хомосексуалац”. Стављање кондома се вежба навлачењем истог на банану, краставац или плави парадајз. Критичар америчког државног школства, др Семјуел Блуменфелд, навео је последице сексуалног образовања у америчким школама: “Резултати су огроман пораст предбрачног секса међу ученицима праћен нежељеним трудноћама, абортусом, гајењем деце без једног родитеља, сексуално преносивим болестима, силовањем и чак убиствима сексуалних партнера, порастом перверзног понашања, дечијим животом у беди, без очинског старања, емоционалним кризама, дрогирањем, депресијом, поплавом порнографије”.
ВАШ ПРИЈАТЕЉ ПРЕЗЕРВАТИВ
Сличне ствари десиле су се и у Јељциновој “леволибералној Русији. Чувени руски писац, Валентин Распутин, уочио је: Нема сумње да се демократске слободе у Русији нису оствариле. Добиле су наопак вид, претвориле у сведопуштеност и самовољу, отео их је криминал и капитал, постале су оруђе моралног и духовног насиља над човеком, сахраниле су заштитну функцију државе према грађанину. У оном виду у којем су се у Русији појавиле слободе, оне су постале моћно средство моралног и физичког разарања нарада и државе, уништења основа које их држе. Русија је претворена у земљу изокренутих вредности економија, сталешко устројство, култура, морал: све ниско је на врху, а све узвишено на дну”.
Руска Асоцијација за планирање породице имала је снажну подршку јељциноваца. За децу од 7 до 9 година издавани су приручници, дељени по школама, с темама: “Ваш пријатељ презерватив”, “Безбедан секс”, “Онанизам”, “Хомосексуалност”. Министарство просвете Русије одобрило је, често без знања родитеља, употребу таквих приручника у школи. Асоцијација за планирање породице, раширена у 140 земаља света, тако је наставила да испуњава Хитлерове русофобске планове. Сабор руских педагога је 1997. упутио писмо депутатима Државне думе, подсецајући их
на то: “Сличне погубне експерименте, као што се зна, спроводили су нацисти на окупираним територијама Источне Европе”. Ево шта је писало у декрету донетом после окупације Пољске 1939: “Све мере, које имају тенденцију да огранице рађање, треба допуштати и подстицати. Абортусе […] треба ослободити од забране. Средства за абортусе и контрацепцију треба јавно нудити, без икаквих ограничења. Хомосексуалност треба легализовати. Установама и лицима које се професионално “баве
абортусима […] не сметати”. Године 1941. Хитлер је декретом ту политику ширио и на друге земље Источне Европе.
СЕКСУАЛНИ ЛИБЕРАЛИЗАМ
Србија је земља која огромном брзином нестаје. Сваке године умире
тридесет хиљада људи више но што их се роди. У нашим медијима и школама очито је потребно више породичних вредности, више сведочења о љубави и жртви као основи породичног живота.
Ако кренемо путем немачког “здравственог просвећивања” и америчког “сексуалног либерализма”, треба да знамо да нас ускоро неће бити. Биолошки, наравно, о моралу већ одавно и не говоримо.
