Други светски рат и Србија данас


Кад се завршио рат

Немачка је већ крајем априла 1945.године била на коленима, али су се Савезници и даље спорили о начину и месту потписивања капитулације... у међувремену рат се настављао, гинуло се и даље...

Било је то врло (не)обично надметање великих сила у тренуцима када су само сати одлучивали кад ће Немачка потписати безусловну капитулацију и тиме се окончати убијање и разарања.

Након пет година и девет масеци ратовања, најпогубнијег у историји цивилизације, мир је отворио врата новије светске историје. Хитлер је беснео на свој народ, оптужујући га да „није дорастао“ његовој мисији.

Суочен са неумитним поразом, већ решен да себи одузме живот, за своје „наследнике“ је именовао фелдмаршала Карла Деница и министра пропаганде Јозефа Гебелса, захтевајући од њих да наставе борбу до краја. Пресудио(?) је себи 30.априла у берлинском бункеру, а то исто је учинио и Гебелс. За остале нацистичке главешине наставак рата губи смисао, посебно када су схватили да савезници неће међусобно заратити и омогућити им да се извуку.

Први потпис

Трећег маја група немачких официра, коју је предводио адмирал Ханс Георг Фон Фридебург, Стигла је пред штаб британског фелдмаршала Бернарда Монтгомерија, нудећи делимичну капитулацију северног дела земље. Енглез је пак захтевао безусловну капитулацију немачких снага у Шлезвиг Холштајну, на Хелголанду (острво у Северном мору), у Холандији и Данској. Одбио је да прихвати капитулацију дела јединица које су се бориле против Црвене армије. Тако је 5.маја у 8 сати потписан тзв.“мали мир“

Други потпис

Међутим, амерички генерал Двајт Ајзенхауер, који је био главни заповедник западних савезничких снага, захтева „само неодложну, истовремену, безусловну и потпуну капитулацију“. Рекао је да ће се, ако Немци не прихвате, наставити савезничка бомбардовања Немачке, а да ће западни фронт који држе Руси херметички затворити и тиме спречити да се немачки војници који беже пред Црвеном армијом предају њима, већ ће их оставити на милост и немилост „примитивним и крволочним Русима“.

Немачки преговарач генерал-пуковник Алфред Јодл је 7.маја тражио пуномоћје за потписивање капитулације од главнокомандујућег Деница и добио је Деницово пуномоћје у року од два часа. У дворану у француском граду Ремсу прво су ушли Американци, за њима Руси и на крају Французи. За Немце су остављене само две празне столице. Док је потисивао документ о капитулацији Јодлово лице је личило на маску, а поред Јодла потписивању је присуствовао и адмирал Фридебург. Након што је докуменат о капитулацији потписао Јодл, потпис је ставио најпре амерички преговарач генерал Смит, потом совјетски генерал Суслопаров и на крају француски генерал Севез. Тек након тога је немачке емисаре примио и Ајзенхауер. Ово се одиграло 7.маја одмах иза поноћи.

Трећи потпис

Руси због те своје маргиналне улоге, траже да се понови чин потписивања. У њиховом штабу у берлинској четврти Карлсхорт, два дана касније поново је потписана безусловна капитулација Немачке. Чин потписивања је текао овако: Зграда бивше немачке школе војних инжењера, сала официрске мензе. На зидовима четири заставе: совјетска, америчка, британска и француска - симбол пријатељства по оружју. У салу улазе маршал СССР-а Георгиј Жуков, главнокомандујући британског Р.А.Ф.-а сер Артур Тедер, генерал Спац, адмирал Баро, генерал Делатр де Тасињи и остали чланови ове четири делегацје савезника. Сви у новим беспрекорним униформама. Маршал Жуков на руском језику објављује да су опуномоћеници немачке Врховне команде стигли да приме одредбе безусловне немачке капитулације. У салу улазе фелдмаршал Кајтел, адмирал Фридебург и генерал-пуковник Штумф. Потписују прво тројица Немаца, па потом Жуков. Овим потписом је коначно завршен рат у Европи.

Ово се одиграло 9.маја.

Без потписа

И код нас је поздрављено потписивање мира после 49 месеци и три дана ратних страхота. И док је Европа славила, код нас је рат још увек трајао на северозападу земље. Код нас је рат завршен 15.маја.

Са нуклеарном „овером“

На Далеком истоку рат се водио и даље, све до 6. и 9. августа, када су на Хирошиму и Нагасаки бачене атомске бомбе. Овде је мир настао 6. и 9.августа.

„Бљесак хиљаду сунаца“ одмах је однео око 140.000 живота, а око 60.000 је умрло од последица радијације. На вест да је атомска бомба сравнила Хирошиму, амерички председник Хари Труман је задовољно изјавио да је то „највећа ствар у историји света...“, а затим је мирно отишао у биоскоп на броду „Аугуста“ где је са уживањем гледао једну холивудску комедију са пријатељима. Командант операције на Хирошиму и Нагасаки генерал Гроувс, успео је да увери Конгресни комитет САД-а да атомска бомба изазива „врло пријатан начин умирања...“ ???. Колико би се „ уштедело“ на броју жртава од 30.априла, када је скончао Хитлер, па до „хуманог геста Амера“ у августу...? Али Американци су морали да се Јапанцима освете за Перл Харбур и....готово је тек онда кад они хоће,... а 200-300.000 цивилних жртава горе-доле није много!

Од 1945.године, до доношења Уговора о забрани нуклеарних експеримената у ОУН 1996.године, свет је потресло више од 2.000 нуклеарних експлозија. Прва нуклеарна сила је био САД 1945.године (прву пробу извели у Новом Мексику, а неколико месеци потом и на Хирошиму и Нагасаки), затим СССР 1949.године, Велика Британија 1952.године, Француска 1960.године, Кина 1964.године, Индија 1974.године, Пакистан 1998.године и као осма нуклеарна сила која је тестирала експлозију је Северна Кореја 2006.године. Израел као девета нуклеарна сила није до сада извршио нуклеарну пробу, али припада групи земаља (Индија, Пакистан, Северна Кореја ) које поседују око 200 службено нерегистрованих нуклеарних бојевих глава.

У бројкама и процентима

Овај најсуровији рат, преточен у бројке изгледа овако:

- у рату је учествовала 61 земља, са 2,1 милијардом житеља (то је тада чинило 96 % светског становништва)

- Ово становништво је живело на 131,5 милијарди квадратних километара (то је чинило 96 % земљине површине)

- Непосредним борбеним дејствима је било захваћено подручје 40 земаља

- У оквиру оружаних снага у рату је учествовало 110 милиона људи

- Иако до данас нема потпуних и поузданих података о људским жртвама, подаци говоре да је животе изгубило око 50 милиона људи, од тога 31 милион ( 62 % ) цивила.

- У концентрационим логорима је убијено 12,5 милиона цивила ( више него војника који су страдали у борбама )

- У државама антифашистичке коалиције је страдало 28 милиона цивила

Губици у рату су били огромни. По земљама то чини:

- у СССР је погинуло 20 милиона људи ( 9 милиона војника и 11 милиона цивила )

- у Кини је погинуло 10,5 милиона људи

- у Пољској је погинуло 6 милиона људи

- у Немачкој је погинуло 4,6 милиона

- у Југославији је погинуло 1,7 милиона људи

Процентуално у односу на број становника, највише губитака имала је Пољска ( 17,3 % ), затим СССР ( 11,4 %), Југославија

( 11,2 % ), Грчка ( 7 % ), Немачка ( 5,6% )...

На жалост на трећем смо „ месту „ и по материјалним разарањима ( укључујући и Савезничка бомбардовања 1944.године ), одмах иза Пољске и СССР-а.

Материјална штета у Европи је процењена на ( ондашњих ) 260 милијарди долара.

Стварни расходи за вођење Другог светског рата су износили 1.384 милијарде ( ондашњих ) долара.

Само су САД изашле са „ суфицитом „од 40 милијарди (ондашњих) долара из рата. Толико су им савезници остали дужни за „савезништво и помоћ“ !?

У Југославији је штета била 46,9 милијарди „ондашњих„ долара, (по подацима мећународне репарационе комисије у Паризу 1945.године ). Од те укупне штете, Немачка је начинила штету од 35,858 милијарди, Италија 9,850 милијарди, Мађарска и Бугарска 1,192 милијарде долара. Од те огромне суме је Југославији после рата до данас, на разне начине надокнађено укупно „ чак „ целих 2 % (ДВА ПОСТО). А бомбардовали су нас два пута. Само у првом бомбардовању уништена је Народна библиотека у Београду (најбогатији књижни фонд у југоисточној Европи), библиотека Војне Академије са око 35.000 књига, ... уништено је 450, а оштећено преко 800 православних храмова, 120 римокатоличких богомоља, 106 синагога, 750 џамија, ...

А онда ускршња честитка. Тачно на ПРАВОСЛАВНИ Ускрс 1944.године савезници су, како су службено образложили, „ у намери да униште делове немачких окупационих снага...“ жестоко бомбардовали Србију (Београд, Краљево, Крагујевац, Лесковац,...). Сматра се да су број жртава и материјална штета већи него кад су нас Немци први пут бомбардовали!

Колико је пропатила Србија у овом рату, колико је штете било у Београду, а колико у Загребу, Марибору...? Зашто је морало бити стрељано 15.000 младића у Крагујевцу и Краљеву октобра 1944.године.

Зашто је 300.000 тек стасалих младића ( читај Срба), од 22.октобра 1944.године, до 14.априла 1945 године н а т е р а н о у пробој сремског фронта и ЗАШТО је њих 30.000 изгинуло! НА САМО НЕКОЛИКО НЕДЕЉА ПРЕ КАПИТУЛАЦИЈЕ НЕМАЧКЕ!

После рата

Онда смо кренули у благодети социјализма, како нам је то препоручио КАРЛ МАРКС (право, рођено име му је МАРДОХАЈ ЛЕВИ, а он користио уметничко име„). Нисмо тражили надокнаду обрачунате и од света признате ратне штете. Вили Брант и Тито се „ко људи договорили“, добили смо „повољне кредите„ и нису нам требале те милијарде (46,9 милијарди долара), сви нас „волели и ценили“, ми развили самоуправљање, ми поносни оснивачи „ покрета несврстаних“, а у земљи нам цветало „братство и јединство“. Цветало, а онда и прецветало! Побише се доскорашња браћа, искрвавише руке, поделише се и само је један један брат био крив за све што се догодило ! Брат Србин ! Зашто само он ? И сада када смо се оделили, али не и поделили, ови «наши» на власти лажу народ за улазак у ЕУ, као што су нас комунисти некад лагали да ћемо ући у комунизам.

Шта ће сиромашна Србија богатој Европи!? Учинимо нешто да нам фабрике раде, да се њиве обрађују, па ће та иста Европа доћи сама код нас без икаквог условљавања. Да би било јасније о условима уласка, а услов над условима наш изузетно низак национални доходак по глави становника (испод 2.000 евра). Погледајмо и видећемо да смо ми у Србији најближи бившој републици СССР-а, Таџикистану!

Милош Мошоринац