Разрешена је (или је близу решења) вечита наводна историјска дилема: када су нам и да ли су нам то Руси помогли ...? Задовољство због најрадоснијег православног празника Божића и рођења Христовог је пресечено зебњом због најаве дуге и хладне зиме, дешавања око светске економске кризе и њеног одраза на сиромашну Србију... Целе прошле године „здрав динар“, ове године се само до Божића „јако разболео“, а наш гувернер нас до скоро убеђивао у „постојаност и снагу домаће валуте, ... „
И онда – Руси „заврнули“ доток гаса. И ето велике радости за све наше русофобе (читај англофиле), одлична прилика, бољи тренутак нису могли дочекати. И прилика да се „подкачи“ ова квази-власт и њена неспособност да обави најосновније функције. Да ли је све то случајно да се баш сада, у време православних празника, у јануару, на „великом минусу“, ломе копља и укрштају мачеви Украјине и Русије. Иницирали Украјинци, запретили Руси, платили највише Бугарска и Србија. Сви забринути, сви осим Вашингтона. Вашингтон трља руке по оној старој геополитичкој „да комшији цркне крава“.
Да се тај „куршлус“ догодио у Србији и да је Србија заврнула вентиле, НАТО би већ спровео неку адекватну акцију или би барем био извршен огроман притисак на нашу земљу. Но очигледно Србија није ни озбиљна ни истинску суверена земља. Осим тога ко је крив Србији и Бугарској што славе православни Божић, а немају подземна складишта гаса као Мађарска, Чешка, Румунија... Они не зависе толико од Украјинског транзита као Србија.
Гасни споразум
Није ли прилика да се сада „истакне значај изградње Јужног тока гасовода из Русије“, чак се ни „Војвођанин над Војвођанином“ Чанак не јавља, јер је „остао без идеје“. Сада у овој кризи јужни ток добија на значају. Но има и оних који говоре „ево вам ваши Руси“. Но запитајмо се није ли ово била „само обична велика пацка, Великог Брата“ и прилика да се што „пластичније“ покаже колико је „битан Јужни ток“? Ми „демократе и европејци“ избацили учење Руског језика из основних школа, убацили „перспективни“ Енглески.
Окренули се Западу, мада је кум приликом обреда крштења код православаца окренут лицем Западу и три пута понавља – „ одричем се !“ По овоме колико ми настојимо да се додворимо том Западу, учиће децу у школама врло скоро да сунце излази на Западу, а залази на Истоку. Данас ни један назив продавнице, кафића, предузећа, ... ни случајно не може бити на Српском језику, то је „Оут“, а називи на страном, туђем језику и писму је „Ин“. Дотле смо дошли у покушају да „одемо на Запад“. Заблуду је и најлакше „посадити“ у нашем наивном и лакомисленом свету.
Тата и мали Ђокица
Приређен је прави „гасни перформанс“. Био Бајатовић (читај послат) у Мађарској да моли Мађаре за „мало гаса“, није успео, добио је само обећања. Био је и ништа. А онда је „тата“ Борис отишао, поразговарао са Мађарима и – добио. Само два милиона кубика додуше, али је за разлику од Бајатовића - добио (гас и изборне поене). И Немци се смиловали ... два милиона му дадоше. По којој цени и под којим условима, није ни важно, видећемо на крају кад дође цех. Србија дугује дубоку захвалност нашем способном председнику Тадићу што се није смрзла! А то је можда и била и сврха овог гасног перформанса.
Бугарски председник Георгиј Прванов није никога посебно оптужио, предложио је да спор Русије и Украјине реши неко међународно тело. Нико га није послушао, али ипак ће посматрачи надгледати проток гаса, где год зашкрипи – ту су посматрачи. Посматрачи су постали једини механизам за решавање спорова (људска права, хемијско оружје, гас за грејање, ...). Свима је хладно без гаса и демократама и патриотама (само имамо патриота који Србију сматрају „патријом“, али има и оних чија је „патрија“ негде на другом мресту). Украјина је независна, самостална држава, Јушченко није хтео да чује да преговара, он самостално доноси одлуке. Ко још верује у такве бајке? Ко још мисли да је Украјина то урадила без мига из Вашингтона нема шта да тражи у озбиљној политици.
А најбоље време за решавање „размирица“ Русије и Украјине (читај Запада и пре свега Америке) је баш сада на „минус 16 степени“. Сада је време да се „заврну вентили“ и ... још по нешто. Срећан ти Божић Србијо! Христос се роди!
