Интервју

Проф. др Милоје Пршић, пуковник Војске Србије у пензији . врстан познавалац геостратегијских прилика на Балкану

Србија у најтежој ситуацији од постања !!

Онај ко контролише Србију , тај контролише Балкан,а ко контролише Балкан- контролише свет, Медитеран, Блиски исток и север и југ. На просторима , историјским територијама српског народа, на Косову и Метохији, огромни су ресурси, налазишта рудног богатства, али и вода.У човечанству ће се врло брзо водити битка за воду. Све заједно, представља суштину наметнутих сукоба на нашим просторима- каже проф. др Милоје Пршић

За проф. др Милоја Пршића, уваженог филозофа, геополитичара, интелектуалца, али изнад свега, одлучног српског пуковника, који је речју и делом бранио на сваком месту, почев од ратних година и попришта, да војних академија, и високих војних школа, па све до Хашког Трибунала, може се слободно рећи –велики борац за истину и слободу свог народа.Пуковник Пршић је сем стечене дипломе Војне академије и Филозофског факултета, докторирао на матичном Филозофском факултету у Београду.Својевремено био је начелник Архива Оружаних снага СФРЈ, као и начелник Војно-историјског института. Од 1969. до до 1988. године извео је 8 генерација студената у Задру.Аутор је на десетине стручних књига и публикација, историјских дела, на стотине војно-експертских чланака, полемика, коментара.Био генерални секретар Међународне комисије за упоредну војну историју, али и уредник Међународне библиографије са војном тематиком, и да не набрајамо...

Дуго је ћутао за јавност, јер су га на то обавезивали строги закони и прописи суда у Хагу, пошто је тамо провео као војни експерт у процесу против српских генерала много дана. Наравно, бранећи своје колеге. Говори о узроцима вишегодишње агоније кроз коју пролази располућени српски народ, приликама на Балкану, Европи, осврћући се на историјске околности, а у потрази за одговором-зашто су се сва зла окомила на нас и има ли наде за српски народ?

Како оцењујете геостратегијски положај Србије имајући у виду тренутне односе снага у свету, окружењу, али и чињеницу да је један део наше тероторије војно окупиран?

–Да би ваши читаоци схватили суштину геостратегијског положаја једне земље, у овом случају наше, неопходно је вратити се у историјске процесе који су се одвијали од друге половине 19. века , па све до данас.Разлог за за такав осврт на историјске догађаје је у чињеници дасадашња дешавања на Балкану, у многоме подсећају на политику великих европских сила према Балкану у другој половини 19. века , посебно 70-их година тог века.Конкретно, ради се о плановима, намерама европских сила, како да тада преузму територије које је до тада под окупацјом држала турска империја..Она је, зна се, морала дасе повуче, будући да у континуитету „бележи” слабљење економске и војне моћи- у 17. 18. а поготово 19. веку.Заробљена феудалним системом владавине, морала је под притиском европских сила, да уради свеобухватну, комплетну реформу и то нарочито у европском делу Турске царевине, како би тиме побољшала обесправљени положај хришћанског становништва.Управо због тешког положаја хришћанског живља, прво у Херцеговини, па у Босни диже се устанак против турске владавине са циљем да Срби побољшају свој положај и стекну слободу.У време 1875., 1876. године наши сународници у Херцеговини и Босни гледају у Србију као у свој светионик.Али и у другу српску државу- Црну Гору.Од њих очекују помоћ у борби за ослобођење.Расположење у српском народу да подрже своју сабраћу у Херцеговини и Босни, натерало је кнеза Милана Обреновића да отпочне преговоре са Црном Гором у уласку у рат- објављивању рата отоманској империји..Договор је, па подсетим, био постигнут, мада веома тешко, због дволичног понашања књаза Николе према Србији. Следећи податак који вам будем изнео, веома ће вас подсетити на садашње прилике, или бар доскорашње.Србија је, наиме тада помогла Црну Гору за наоружање и опремање војске са 45 хиљада дуката, од расположивих 7о хиљада, и тако себе довела у врло тешку материјалну ситуацију.И још један фрапантан податак! У договору Србије и ЦГ дефинисано је разграничење две државе, чак и начин извођења ратних операција.Ово је први пут у историји да се две српске државе разграничавају.На томе инсистира Црна Гора, односно књаз Никола, да се прецизно формирају границе између братских народа.Чак до те мере, да је књаз тражио да се строго дефинишу операције обеју војски.Односно, апсурда ли, у таквим приликама, када се води рат за ослобођење браће у Херцеговини и Босни, инсистирао је да војске без договора не смеју прелазити одређену „линију”!.То је управо садржај конспиративне политике Аустру-угарске према српском народу.Значи, да раздроби његове територије. И тако спречи стварање једне националне државе на српским етничким просторима.У том контексту одвија се политика великих сила према Балкану. Следи и њихов договор о подели интересних сфера, 1877 по повлачењу Турске са европског тла.Први „ разговори” великих сила десили су се у Рајштату, али без писаног документа, о подели интересних сфера између Аустро-угарске и царске Русије.Зна се да су ађутанти записивали у својим дневницима те догађаје, мада су различити интерпретирани.Нови договор који је конкретизован у будимпештанској конференцији 1877. то дефинише прецизније.Аустру-угарска је добила сагласност да може, по повлачењу Турске, привремено да запоседне територију српске БИХ.На Берлински конгрес 1878., осим међународног признања две српске државе, Србије и Црне Горе, по мом мишљењу је антисрпског карактера.У првом реду због тога што је Аустру-угарској дозвољено да запоседне те наше територије, па чак и да створи претпоставке за проширење свог утицаја на рашку област.У оваквој политици Немачке и Аусто-угарске према Србији и Балкану налазе се историјски корени и извориште данашње антисрпске политике ЕУ. Суштина је- спречити стварање јаке српске државе, раздробити српски простор на што више државица.

Упозоравате да је неминовно разрешити историју до краја, како би се нашао прави одговор за садашње тешке прилике по наш народ!

–Није никакво чудо што вековима пролазимо кроз голготу.Рекао бих да је наше страдање сада досегло кулминацију.Али, желим да вас подсетим на још неке релевантне чињенице из прошлости, како би се лакше сагледало садашње стање и евентуално, нашао одговор.Од Берлинског конгреса до почетка 20. века Србија се нашла у полуколонијалном односу према Аустру-угарској, а она је због промене спољне политике нове српске владе 1904. запретила „ царинским санкцијама”. Да ли вас то на „нешто” подсећа? А, већ 1906. их и увела, да би 31. октобра 1908 извршила и анексију Босне и Хрцеговине.Подржана од Немачке Аустру-угарска је довела односе са Србијом у стање избијања рата.Почетком 1909. избегнут је рат, потписивањем уговора двају држава, али је Аустро-угарска у великој мери до 1911. изменила етничку карту БиХ на штету Срба.Следе Балкански ратови, на које ова моћна држава не гледа благонаклоно.Покушава на све начине да осујети снажење српске војске и државе.Ево још једног податка, који ће вам дати одговор кад је заправо започела голгота српског живља на вековним просторима, на југу, па и Космету! На основу идеје Аустру-угарске 1913. године формирана је аутономна област Албанија, као трајно дестабилизаираући фактор на Балкану. Зна се кога је требало дестабилизовати! Чак су и изговори за формирање такве области готово идентични данашњим!! Под дипломатским изговором да би се конституисала албанска аутономија. шаљу се специјалне оружане формације, које константно праве оружане испаде на граници са Србијом.Због тога је српска Влада морала да држи комплетну Трећу армију у повишеној готовости све до Првог светског рата.Истовремено Аустро-угарска покреће интензивни пропагандни рат против Србије. Признаћете, пресликана дојучерашња ситуација.На тај начин придобила је европско јавно мњење за рат против Србије.Кроз пропаганду доминирају садржаји о наводној угрожености „несрба”.Те, да православни Срби без милости уништавају и угрожавају имовину незаштићених шиптара, муслимана, и да треба цела Европа „угрожене ” да узме под заштиту.Мали је део Европе који није насео на пропагандни рат.Први светски рат био је неизбежан! Испоставиће се да је суштина тог светског рата прерасподела интересних сфера између великих сила- Аустро-угарске, односно Немачке, с једне стране и Енглеске и Француске- са друге! Рат против Србије био је геноцидног карактера.

Вратимо се сада на тренутне унутрашње и спољно-политичке прилике-Србија на Балкану, Европи. Какав је ваш став?

–У данашњим приликама положај Срба и нашег народа у целини, ништа се није променио од времена о којем сам вам до сада говорио.Чак је много тежа ситуација.После енормног страдања српског народа у Другом светском рату, који је, чињеница је, изнео терет рата на нашим просторима, страдања српске нејачи на територији НДХ, где смо доживели масовне погроме под слоганом- једну трећину протерати, једну побити, а остале покрстити. Није ли се слично десило недавно.Шта је Туђман у аманет оставио Хрватској? Дакле, да направим паралелу са данашњом ситуацијом у Србији.Према мом дубоком уврењу, Србија се данас налази у најтежој ситуацији од свог постојања.Можда можемо поредити са приликама и догађајима из Првог св. рата, нарочито из 1915. године.Наступиле су потпуно нове геостратегијско-политичке околности у Европи. Нестао је биполарни систем у свету.Југославија је постала „сувишна” државна творевина, која је практично била од почетка предмет покушаја разградње и интрига Ватикана, касније Коминтерне и оних држава које су биле губитници у Првом светском рату.Југославија је била практично разграђивана. Процес рушења СФРЈ започет је комунистичком идеологијом и њеним административним прекомпоновањем од бановина, ка републикама, а Србију су цепали покрајинама.Уставне реформе СФРЈ само су потврдиле политику разградње симболима мултикултуралности, мултиетичности, мултиконфесионалности. Политика ЕУ према Балкану заснована је на идејама разградње, на стварању етнички чистих држава.Због тога је веома неповољан, однос према Србији и српском народу у целини, јер је он због своје распрострањености и бројности практично остао у расејању. Сем тога, Европска Унија, САД управо обнављају политику великих сила 19. века по истом рецепту, спречавајући по сваку цену, да се Срби нађу у једној држави.Шта више иде се до те мере да територију матице Србије раздробе, што и чине чупајући нам Косово и Метохију.И то није све. Покушавају још више да је раздробе.Стварају од тога неке друге државе, а да при том, српском народу, па чак ни Србији на дозвољавају да дефинише своје спољне границе, територију. ЕУ и САД не воде ни случајно искрену политику према Србији.То је политика двоструких стандарда. И САД и ЕУ пренебрегавају погром српског народа од 1991. до 1995. који је извршен у Хрватској.Страдање Срба у БиХ.!! Заговорници мултикулуралности, мултиетичности , високе демократије НАТО агресијом на СРЈ 1999. потврдили су стратегију стварања етнички чистих држава.Рат 1999. био је рат за шиптарску „независну” државу.Сем тога, и сада је српски народ који је десеткован, у Хрватској апсолутно небезбедан, а поставља се и питање међународног положаја Републике српске. Скренуо бих пажњу на још једну врло опасну чињеницу, која је недопустива.Представници најмоћнијих земаља, амбасадори, фалсификују историју, уносе потпуну конфузију у право стање у Србији.Подсећам, на изјаву другог човека спољних послова Велике Британије који је 2004. у сред Београда изјавио да ће КиМ бити независна. Или Цобелова изјава, амбасадора Немачке, да је Војводина тек од 1918. године у Србији.Шта је хтео тиме да каже!?У свет дипломатије, спољно-политичких односа, ни једна изјава није случајна, нити без циља.Непримерена су мешања амбасадора САД којим су директно наметали, диктирали своје ставове као једино исправно решење.Па чак, кад је затребало и претили- почев од Монгомерија, Полта...

Да ли очекујете даље политичке, дипломатске,па и војне притиске на нашу земљу ?

–Свакако.То је, изгледа, неизбежно.Они се нескривено манифестују.Сетите се само понашања Бернара Кушнера и његове непромишљене изјаве или представника Велике Британије и Немачке, да не говорим о представника Словеније, а да не помињем Јалка Канчина, који је водио пропагандни рат на разбијању Југославије и војске.Апсурда ли, он у српским медијима и то врло читаним, 3. јуна у тексту, под насловом „ Србија стално греши”, држи нама лекцију , а при том говори неистине и задире без трунке поштовања суверенитета српског народа, у његове унутрашње ствари,односе, па и саму будућност. Опомињем, притисци се настављају и ово је врло опасна игра, али и да је ретроградног карактера.Братиће им се као бумеранг! И Сједињеним Америчким Државама и Европској Унији..

Како да разумемо овакву антисрпску политику ЕУ и САД према нашем народу, према Балкану?

–Ово што се нама дешава, само је наставак класичне борбе за интересне сфере, за територије.Са геополитичког аспекта, онај ко контролише Србију , тај контролише Балкан,а контролише Балкан- контролише свет, Медитеран, Блиски исток., и север и југ.Сем тога на просторима , историјским територијама српског народа, на Косову и Метохији, огромни су ресурси, налазишта рудног богатства, али и вода.У човечанству ће се врло брзо водити битка за воду.А, све заједно, представља суштину свих сукоба на нашим просторима од 1991. до 2008. године.И, нажалост, крај се не назире.

Како оцењујете стање у нашим оружаним снагама и реформе које су спроведене у претходних неколико година? Да ли се наша војска брзоплето одрекла великог броја способних официра и војних стручњака?

– У целини реформа наше војске обављана је у условима непостојања највиших докумената за политику одбране , дефинисане према доктринарним опредељењима профила организационо- формацијске структуре војске Србије.Од 2001. године до данас, у том смислу, учињени су катастрофални промашаји у реорганизацији војске. Демократска власт преко ноћи се одрекла кадрова, врхунског, изузетног војно-стручног квалитета.Ти исти кадрови су за дубоко поштовање. Пекаљени официри, војници.Они су се потврдили као врхунски професионалци и патриоте, у свим недаћама које су нас задесиле у последњих 20 година.Трагично је да се ова држава одрекне преко ноћи истакнутих официра.За један дан, знам да је пензионисано 12 наших генерала и то у најбољим годинама, са максималним знањим и искуством, са највишим војним оценама, карактеристикама!Даље ишло се дотле да се неселективно униште оружани борбени потенцијали, или да се амортизују, односно, ставе ван употребе.Све у циљу да би се расформирала, угасила, затрла главнина војске. Затим су укинуте српске војне научне институције старе више од 130 година, много старије, са великом традицијом, него неке државе које сада учествују у разбијању Србије.Недопустиво је да готово нема више трагова из историјског војног органозовања српског народа. Све је избрисано.Територијална војна огранизација и називи јединица су у целости одвојене од традиције и сопствене историје на којој је почивала. Једнице су добиле безличне бројчане називе.А ,српска војска која је у свету својом храброшћу и војном стратегијом, вештином, пронела славу, називи чувених јединица чије се ратне тактике и данас проучавају на елитиним војном академијама у свету- више не постоје. Нема више Дунавске, Дринске, Шумадијске, Тимочке, Моравске дивизије.Дошло време да нас се они који нас прославише, ослободише и животе дадоше да бисмо ми и наши потомци данас живели- и мртви застиде!! , Ако томе додамо и најновије обележавање чинова у војсци, констатација је анулиларући сопствену традицију, све што смо вредно и величанствено, кроз историју стицали, одбачено је, а прихваћено- страно!

Каква би, требало да буде стратегија Србије у будућности, како да повратимо Космет под свој суверенитет и каква улога, у том смислу, треба да буде војске Србије?

–Ни један народ, држава у свету не дозвољава да превагне незнање, нестручност, неодговорност, па самим тим и неизвесност.За наук истичем- тешко оном народу у којем клоне дух, пре него физичка снага.А ЕУ и САД управо настоје да од нас континуирано, пропагандним ратом, нескривеним то и направе.Због тога нема веће среће за један народ, државу, а нарочито у одсудним историјским тренуцима, него да постигне свеукупно јединство и народа, и војске и политике. Само тако је Србија увек кроз историју побеђивала.све ћемо победити слогом. У то сам чврсто убеђен. Сувише је наш народ напаћен, сувише су га лагали, жедног преко боде преводили, сувише је крварио да не схвати да је изигран и злоупотребљен и да је крајње време да сам себе сачува. Можемо ми то.Неће бити први пут у нашој историји да се дижемо из пепела.

Као стручњак који одлично познаје војну историју, реците нам које војсковође и српске државнике цените и чија би искуства, особине и филозофија од знаменитих српских војника нама били светлост у тунелу. Кога да следимо да бисмо опстали?

–И вожда Карађорђа и Милоша.и све њихове војводе.Па Танаска Рајића, храброг Стевана Синђелића, Ненадовиће, хајдук Вељка, а онда незамисливо је,свакако не поменути, не само за националну, него и за војну историју једног великог Радомира Путника, Степу Степановића, војводу Живојина Мишића, па пуковника Петра Бојовића, Гавриловића и на хиљаде величанствених српских војника, официра, прослављене српске војске.Као што видите, мада смо мали народ, као ретко ко у свету, имамо безбројне бисерне примере, за наук како да се брани и стиче слобода свог народа и своје државе.

Космет је српска најболнија рана. Покушавају душу да нам отму, јер без КиМ ми као народ духовно, али убрзо ни као нација, не бисмо постојали. Има ли наде за све нас Србе?

– Косово и Метохија ни под којим условима, ни под каквим притисцима, па чак ни под подмуклом претњом нових ратова, не може бити ничије, сем средиште, центар српског народа.Срце његове древне историје и државе.ЕУ, САД и велике земље попут Британије, Немачке покушавају да Србима управо преко КиМ отму његово право на постојање и да нас претворе у безличну нацију, масу, којом ће лако манипулисати.Ово је суштина свеукупне политике и стратегије и Америке и ЕУ и њиховог рата против српског народа од 1991. до 1999. године.Мислим да се Срби полако буде.Задатак свих патриотских снага ја да сачувају Косово и Метохију. Да дефинитивно зауставе дробљење наше земље.

Биљана Живковић