Духовност: Александар Милојков-Христови „таланти“ и самопознање Постављено 21.01.2009
Тема:
Објављено у ПРАВОСЛАВНОМ МИСИОНАРУ број 6/2008
Христови „таланти“ и самопознање (Мт 25, 14-30)
„Спознај самога себе!“ Можда би се овим древним аполонским позивом, који је као какво светло био водиља античке грчке мисли, могао објаснити и смисао Христове приче о талантима из Матејевог Еванђеља. Ко су слуге које су умножиле добијене таланте и чуле радосни позив „уђи у радост господара свога“ и ко је лењи слуга, који је закопао и затим вратио један добијени таланат, без икаквог добитка, те чуо страшне речи тог истог господара „баците га у таму најкрајњу, онде ће бити плач и шкргут зуба“? Ова сликовита Христова прича заправо показује реалност човековог живота. И не само да показује, она и указује на његов истински смисао, а то је: „Спознај самога себе“. Шта би друго могли бити таланти него дарови дати човеку које он у себи треба да открије. Пред тим се трагањем човек налази врло рано у свом животу, већ можда при одабиру средње школе, факултета или свог каснијег занимања. Заиста те човекове склоности, таланти или језиком наше цивилизације речено таленти, нису нешто што човек сам себи стиче, већ оно што сам у себи открива. „Спознај самога себе“, носи један императив који говори да је човек слободно, па самим тим и одговорно биће. Са даром тала(е)ната, стога стоји и позив за одлуку и одговор на питање: шта чинити? Та одлука и одговор директно утичу и на начин постојања и дају одговор на питање: ко сам ја? Животна срећа и задовољство („улажење у радост господара свога“) и животни очај и промашај („тама најкрајња, где је плач и шкргут зуба“) јесу (не)налажење тог свога ја. Шта значи (не)наћи своје истинско ја, односно (не)спознати самога себе? Одговор на ово питање заиста није далеко од животне реалности. Налазимо га свакодневно, било у свом или искуству неког другог. Откривање својих склоности, те њихово правилно развијање кроз образовање и њихова правилна употреба кроз обављање конкретне делатности, предуслов су за самоостварење и срећан живот. Често ћемо чути: „Jа сам срећан јер се бавим послом који волим, послом у коме сам пронашао себе.“ Тако, музичком таленту највеће ће благо бити бављење музиком, научном - науком, дару језика слатко ће бити говорити многе језике. Међутим, дар као дар по себи још не значи ништа уколико га не откријемо, прихватимо, заволимо као свој и што је најважније употребимо га. Неупотреба талента, његово „закопавање у земљу“, заборав и немар, равни су немању дара, а самим тим и немању смисла. Човек који себе није нашао у животу, који ради оно што није његово истинско ја, заиста је окусио „таму најкрајњу“ и његов живот је ништа друго него „плач и шкргут зуба“. Неналажање и неспозанање себе је оно што савремена медицина назива депресијом. Тај окус бесмисла и животне промашености јесте окус пакла: „мој живот је промашај“, „мој живот нема смисла“, „за мене нема наде“. Са друге стране, животни промашај огледа се и у загледању у туђе тала(е)нте, те тражењем свог идентитета у њима. „Ја желим исто као и он. И то тако желим, да он више не буде он, већ да све његово буде само моје.“ Завист је заправо тражење свог идентитета у неком трећем лицу. Она (завист) то не чини никада у другом, у ти, јер завист нема храбрости да говори другом, што ће рећи да завист нема храбрости да буде истинско ја. Завист није личност, јер личност захтева ти, она просто нема храбрости да постоји. Завист је негација личности, пут у самодеструкцију и укидање властитог ја. Колико сам само пута и сам пожелео да запевам за појницом као неки од моје браће, дивно, као славуј. Толико сам желео тај тала(е)нат, а никада нисам имао храбрости да брату кажем: добро је то што радиш, диван је тала(е)нат твој. Не, мој брат је тада увек био он, никада ти. Гледао сам га издалека и хтео да узмем његов тала(е)нат, његово ја. Желећи тај тала(е)нат, који немам, заборављао бих на онај који имам. Тада обично не бих радио ништа. То „ништа“ је заиста „најкрајња тама“, то „ништа“ је непостојање, нестанак властитог ја. „Спознај самога себе“, пронађи један, два или пет таланата у себи, значи и познај своје моћи. То значи не потцењуј, али ни не прецењуј себе. Ако си добио два таланта не чини као да имаш један, али се ни не надимај као да имаш пет. Мудрост живота је не да отимаш оно што немаш, не да будеш оно што ниси, већ да умножиш оно што имаш, те да тако осетиш оно што стварно јеси...и да се радујеш. Гордост је једнако ружна као и лажна скромност и лицемерје. И једно и друго су незнање себе самога, и једно и друго су лаж. „Спознај самога себе“, „уђи у радост господара свога“, значи покажи своје ја другом. Својим даровима буди ти његовом ја, али и пусти нека његови дарови буду ти твоме ја. То значи буди личност, буди човек и бићеш срећан. А срећа то је истина, а истина то је постојање, а постојање то је личност, а личност то сам ја у којем је увек уткано и твоје ти. Тако, највеће самопознање јесте познање да је човек биће заједнице. Само у заједници има смисла развијати своје склоности и дарове: бити лекар другоме, писати другоме, певати другоме, градити другоме, чинити другоме свако добро којим Господ дарује човека, талантом који као злато сија у свакоме од нас. Јер, други је тај који вреднује наше дарове, који их осећа, који нам помаже да те дарове изнесемо на видело дана. Заиста, чему најузвишенија уметничка дела, ако нема никога да им се диви? Чему најгенијалнија научна открића, ако никоме не користе, а на крају, чему и сам Рај небески, ако у њему нема никога? Онда то и није Рај, то је пустиња и пакао. Само заједница чини да сви наши појединачни дарови имају смисла и само заједница чини склад међу њима. Само у заједници један, два и пет таланата не противрече један другоме, не завиде један другоме, већ творе једно истинско постојање. У таквом постојању, ономе са пет таланата неопходан је онај са два и онај са једним, јер и његових пет немају смисла без једног и без два, као и обрнуто. Како то апостол Павле каже: „Јер и тијело није један уд него многи...Ако би све тијело било око, гдје је онда слух? Ако би све био слух, гдје је мирисање?...А ако би сви били један уд, гдје је тијело?...А око не може рећи руци: Не требаш ми; или опет глава ногама: Не требате ми. Него, шта више, који се удови тијела чине да су слабији, неопходни су; И који нам се чине мање часни на тијелу, њима придајемо већу част.“ (1 Кор, 12, 14-23) То Тело је Тело Христово, Црква Божија, а удови то смо ми у вези једни са другима и са Главом тога Тела, Господом Исусом Христом. У Цркви се један, два и пет таланата показују истински као потреба, а не као лични хендикеп. Таланат као дар, па макар он био један једини, никако не може ни бити хендикеп. Тај један може да буде и бива неопходна спона функционисања оних два или пет. Човеков задатак је да те таланте открије у себи и да их умножи. Јер таланти су као семе засејано у човеку које треба заливати да би из њега израсло мноштво цветова. Било таланата један, два или пет, пред њима стоји исти задатак и ако се човек самоспозна, резултат тих таланата је увек мноштво: два, четири и десет. Но, један, два или пет увек имају смисла и вредности у вези једни са другима, никада немају вредност сами за себе. То је истина постојања, заједница која је Црква Божија. У њој не само да откривамо властито ја у односу са ти свога ближњег, што нас и чини да постојимо, већ и са Ти свога Створитеља и Спаситеља Господа нашег Исуса Христа, што чини и да вечно постојимо. А вечно постојање...то је истина коју треба познати. „Спознај самога себе!“, „јер гле, Царство Божије унутра је у вама.“(Лк 17, 21)
"Александар Милојков-Христови „таланти“ и самопознање" | | 68 коментара
Коментари су власништво особе која их је поставила. Нисмо одговорни за њихов садржај.
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Milovan Miric у 2009-01-21 11:18:27
''Само заједница чини да сви наши појединачни дарови имају смисла и само заједница чини склад међу њима. ''
Kako to zajednica daje smisao talentima? Razumem da u fudbalskom timu jeste vazno da svi imaju talenat za fudbal, pa ako jedan ima manje onda ga pokriju drugi, ali ako je jedan od njih talenat za pevanje, kako se njegov talenat osmisljava u zajednici?
''Само у заједници један, два и пет таланата не противрече један другоме, не завиде један другоме, већ творе једно истинско постојање.''
Kako, brate, mogu talenti da protivrece jedan drugome i van zajednice?
''У Цркви се један, два и пет таланата показују истински као потреба, а не као лични хендикеп. ''
A gde se to pokazuju kao hendikep, da bi nam onda bila potrebna Crkva?
Ljudi, kad pisete nesto, malo promislite o tome. Ne mozete sve sto vam padne na pamet da jednostavno stavite na papir.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков(amilojkov@sbb.rs) у 2009-01-21 12:35:39
Поштовани господине,
Разумети Христову причу о "талантима", као и Химну љубави, апостола Павла (1. Кор 13) значи прво разумети Цркву. Онда када Цркву одредите за смисао свог постојања (а за то је потребна вера, али и знање), биће вам јасна тврдња о складу једног, два и пет таланата међусобно.
Ако човека схватате као "биће за смрт", онда ова прича заиста нема смисла.
У животу између граница рађања и смрти таленти са гледају као лични посед, као капитал за властито задовољење животних потреба и животног стандарда (ја бих рекао да се ту таланти употребљавају као храна за смрт). У таквом стању ствари, човек је пре свега индивидуа, а не личност. Све што он чини, чини то мислећи на властиту корист и уживање. Њему није потребан други, он осећа самодовољност, тај "филинг" успеха који га лажно усрећује. Други је ту потребан само да се диви и да тако храни сујету "успешном" човеку. Последица тога јесу егоизам, лаж, лицемерје, завист и све оно много горе што из тога проистиче и што се тиме рађа.
Драги мој брате, нисмо ли заједно сведоци лицемерја, неправде и крајњег простаклука данашње цивилизације? Па погледајте само ове "моћне", управо оне што су таленте своје схватили као што сам напред изнео.
Међутим, када човека схватите као биће за живот, а не биће за смрт, увидећете да је човек биће заједнице. Али не било које заједнице, већ заједнице живота, заједнице са Бесмртним, са Богом, а то је Црква. Потсетићу Вас де је и Бог заједница три Лица: Оца и Сина и Светога Духа.
У таквој заједници сви наши дарови добијају пуни смисао, али не тако да допуњују један другог, како сте Ви то схватили, већ да творе један истински организам, једно истинско постојање, Цркву Божију. Ту они већи дарови не "допуњују" оне мање, већ су сви потребни Телу. Банализоваћу и упоредићи Вам то са једном "малом" хипофизом у човечијем телу без које ни један "велики" орган не би могао да финкционише, или са матицом и шрафом у некој сложеној машини.
Зато, драги мој брате, ако још увек нисте размишљали о Цркви као свом циљу и смислу постојања, покушајте да то што пре учините. Неће Вам бити лако, али Вас, уз труд, сигурно чека успех и радост. Тада ћете моћи да схватите и ову моју причу.
Искрени поздрав
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од иван ђуровић у 2009-01-21 12:41:30
Нисмо створени да се дивимо људима, Алилуја, ми се стварамо, у Богу градимо, Алилуја, наши таланти- нама потребни, Алилуја, они таланти, врлине богоподобне, Алилуја, нисмо од овога свијета, зато смо презрени, Алилуја, радост је једна, једна и једина Алилуја, ено се човјек у Рају нашао, Алилуја...
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков(amilojkov@sbb.rs) у 2009-01-21 12:44:01
Пропустих да Вам одговорим где се то таланти доживљавају као хендикеп.
Управо у отуђеном човеку, који своје дарове види као средство за властито "благостање" у оквирима граница рађања и смрти. Он тада посматра друге око себе и жали што нема још који таланат, као неки од тих индивидуа, мислећи да би са више таланата учинио свој живот "квалитетнијим". Зато своје стање у односу на друге, "даровитије" од њега, сматра хендикепом.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Milovan Miric у 2009-01-21 13:27:46
Eh, ja ne trazim od vas savet, nego odgovor.
Na koji nacin to Crkva daje smisao talentima, zasto bas ona kao zajednica? Moze da postoji i zajednica koja nepodrazumeva Boga, a podrazumeva npr. ljubav, postovanje? Takodje, ja kao pojedinac mogu da ostvarim, kroz upodobljenje, vezu sa Bogom koji je zajednica. Da li su mi tada talenti dobili smisao, iako nema nikog drugog, a imam zajednicu s Besmrtnim?
Crkvu ste u tekstu naveli kao resenje problema, a sada u komentaru kao datost. To nije i ne moze da bude isto. Ako je ona alternativa, recite na koji nacin, zasto, nemojte samo konstatovati.
Niste mi odgovorili kako mogu talenti da zavide jedan drugom?
Jos nesto, olako koristite pojmove, posebno one koje poticu od nekih nehriscanskih mislilaca koji su pod njima podrazumevali nesto sasvim drugo. Npr. Hajdeger koji je o tome i sam govorio. To dovodi u zabunu sve one koji ponesto znaju i o njima. Svaki pojam koji koristite, trudite se da ga jasno definisete, a ne samo navedete.
HVALA VAM STO ZELITE DA ODGOVARATE NA MOJA PITANJA.
Pozdrav.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Ugrin V. Popovic(ugrin78@msn.com) у 2009-01-21 14:30:22
Jasno, sazeto i brilijantno iznet Jevandjelski poziv na introspekciju i samoostvarenje kroz drugog - drugim. Preporucicu ovaj tekst svojoj Evharistijskoj zajednici.
P. S. Zao mi je samo sto mi je ovaj tekst promakao u Misionaru, to vas molim da, ako biste mogli, mi kazete sta je bilo na naslovnoj strani (koja ilustracija) Lista, ne bi li lakse mogao sebi da predocim o kojem se broju radi.
Pozdrav - jerej Ugrin V. Popovic
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков(amilojkov@sbb.rs) у 2009-01-21 14:37:12
Драги ми у Христу брате,
ево покушаћу да Вам одговорим још јасније. Жао ми је што Ваше констатације и закључци сведоче да нисте баш уцрковљени, те ваша размишљања личе на протестанстску, чак секташку сотириологију (учење о спасењу). Немојте се љутити због ове моје изјаве, у њој заиста нема ничег пакосног, већ је то моја констатација да Ви не знате баш пуно тога о Цркви. То није срамота. Међутим, онда би требало, ако Вас Црква и хришћанство већ интересују, да више слушате, учите и постављате нејасна питања, а не да доносите закључке који јасно као дан показују Ваше незнање и неупућеност у Цркву и истине хришћанске вере. Упамтите: о Цркви, теологији, хришћанству можете дискутовати ако живите у Цркви. Упротивном, џабе Вам сва знања овога света, јер Цркву нећете разумети на прави начин.
"Na koji nacin to Crkva daje smisao talentima, zasto bas ona kao zajednica? Moze da postoji i zajednica koja nepodrazumeva Boga, a podrazumeva npr. ljubav, postovanje? Takodje, ja kao pojedinac mogu da ostvarim, kroz upodobljenje, vezu sa Bogom koji je zajednica. Da li su mi tada talenti dobili smisao, iako nema nikog drugog, a imam zajednicu s Besmrtnim?"
Одговор на ово питање би био: Црква не спасава човека оним што чини, већ оним што она јесте. А јесте истинско Тело Христово, коме је Он Глава. Човек не може наћи истинско постојање, што ће рећи спасење, вечно постојање, ван овог Тела, односно ван заједнице са Бесмртним, Богочовеком Христом. Човек је створен, што значи да га некада није било, те да би вечно постојао он потребује заједницу са Вечним, Бесмртним. То је једини пут за обесмрћење човека: заједница смртног и Бесмртног, створеног и Нествореног. Ако себе сматрате хришћанином, онда не треба да Вам пуно објашњавам да је заједница са Богом једино могућа у Цркви. Читајте Јеванђеља и Посланице, посебно апостола Павла и биће Вам јасније. Индивидуализам у односу са Богом, који помињете, стран је Праввослављу и особина је секташке логике проистекле из протестантизма (савремене псеудихришћанске секте). Ван Цркве човек је као уд откинут од тела. Такав уд (рецимо људска рука)не само да више није у стању да обавља своју функцију, да остварује свој смисао, већ, отргнит од тела, почиње да пропада, да трули, те да бива отрован и заразан по околину. Ето, зато сва наша чињења, наши дарови имају смисла само у зајдници, у Цркви. Да бисте љубило Бога, морате прво љубити свога ближњег:„Ако ко рече: љу Прочитај остатак овог коментара...
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков(amilojkov@sbb.rs) у 2009-01-21 14:43:39
Одговор оцу Угрину:
Оче, овај чланак тек треба да изађе у Мисионару број 6, врло брзо.
Хвала Вам и благословите.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Драганче Милановић у 2009-01-21 15:13:30
Велико хвала господину Мирићу за дуготрпељивост. Наравно да је текст
господина Милојкова изобилно обдарен логичким грешкама и појмовним
произвољностима. Мирићевупоран мајеутички приступ том проблему је у коментарима
је за сада изазвао аутора да уместо одговора на питање има само аргумент ad
hominem.
"Протестантизам?" "Недовољна оцрковљеност?" А који је то блесиметар
којим се утврђује "Довољна оцрковљеност"? Неки категорички императив
аполоновске теологије незнабоштва? Аполоном да почињемо о Христу и
Аполоном да завршавмо? Шта је следеће? Да одемо у Делфе до Питије, да њу питамо каква је то "довољна оцрковљеност"?
Грехота је о том и мислити, а камо ли писати.
п. с.
Поштовани господине Милојков, нисте одговорили јереју Угрину довољно
тачно о којем броју Православног мисионара се ради. Ви сте навели о ком броју часописа се ради,
а он је јасно тражио да му нацртате шта је на насловној страни.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков(amilojkov@sbb.rs) у 2009-01-21 15:51:02
Питање Вама и свима који размишљају као Ви:идете ли у Цркву, у смислу да припадате евахаристијској заједници, причешћујете ли се Телом и Крвљу Господа Исуса Христа, држите ли од Цркве прописане постове, молите ли се Богу? Који је циљ и смисао Вашег живота?
Одговорите на ова питања и видећете и Ви, а и ми сви са Вама заједно, јесте ли уцрковљени или нисте.
Када тврдите да је нешто нелогично и појмовно неадекватно, кажите конкретно шта је то. малициозни коментари, нека сатанска духовитост, типа ове коју сте упутили на рачун оца Угрина, не одаје утисак хришћанске љубави, а ни црквености.
Зато вам овај текст и изгледа са "логичким грешкама", "Јер је ријеч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо." (1. Кор 1, 18)
Драги брате, уколико хришћанска философија није идеал Вашег живота, онда је свака моја реч узалудна и празна, па и овај мој текст.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Драганче Миланковић у 2009-01-21 16:01:55
Хвала господине Милојков. Овај Ваш одговор је тачан и јасан. Међутим, како онда можете да напишете да господину Мирићу "очигледно нисте довољно оцрковљени".? За овакву квалификацију је ипак потребно имати непосредни увид у верски живот онога о коме се говори.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Milovan Miric у 2009-01-21 16:04:55
Црква не спасава човека оним што чини, већ оним што она јесте.
Crkva cini evharistijsku zrtvu i njome spasava. Molim vas, to su elementarne stvari.
Znate, talenti su nesto apstraktno i ne mogu da zavide jedan drugom, ljudi mogu da zavide. Malo opreznosti.
Ipak mi objasnite kako je to zajednica moguca samo u Crkvi? Da li mi vi garantujete da cu se spasiti, ako idem u Crkvu? Ako mozete da garantujete, cime, kako da vam verujem? Ili je to mozda samo u Bozijim rukama. Ako je tako onda ja mogu da se spasem i bez zajednice, ostvarujuci kontakt s Besmrtnim. Kako se spasao npr. Konstantin Veliki, kada nije bio krsten, i jos ga postujemo kao svetog. Mislim nije bio krsten u prav. Crkvi, vec kod arijanaca. Sta je njega spaslo, Crkva ili Bog? Da li Crkva kao zajednica ima vrednost po sebi? Ako nema, onda postoje i alternativni putevi?
Koja je razlika izmedju ontoloske i psiholoske ljubavi? Kako da volim ontoloski, a ne psiholoski?
Pokusajte da mi odgovorite bez upotrebe fraza i uvreda. Meni su ove stvari jasne, ali pokusavam pitanjima i vama da ih pojasnim, jer ih sudeci po svemu, ne razumete. Bahato se ophodite prema jako osetljivim stvarima.
Inace, meni te uvrede uopste ne smetaju, ko je preziveo uvrede o. Ugrina, taj nema vise problema s tim.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков(amilojkov@sbb.rs) у 2009-01-21 16:11:14
Господине,
по начину излагања и разумевању Цркве види се које где. Онај ко тврди да са Богом може остварити заједницу индивидуално, ван Цркве, не зна пуно, када су Црква и хришћанство у питању.
Тако заиста размиђћају припадници псеудохришћанских секти, нпр. Јеховини сведоци. За њих је доживљај Бога лични психолошки осећај, а црква, односно њихова скупштина, је само место где човек долази да доживи тај осећај.
Што се тиче Ваше примедбе на аполонски позив, читајте свете оце па ћете видети какав су став они имали према античкој грчкој философији. Немали број њих је исту сматрао за прологомену хришћанства. Па и у неким нашим манастирима велики грчки мислиоци, Платон и Сократ, представљени су као свети. За илустрацију овога навешћу Вам речи светог Јустина Мученика и Философа (2. век), човека Јелина, бившег стоика који је постао велики хришћански учитељ и апологета: "Што год је неко казао добро, наше је."
Поздрав и извините ако сам мало био прегруб.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Milovan Miric у 2009-01-21 16:11:36
U pravu je Dragance, niste trebali da se pozivate na Delfijski natpis, jer time nece te pokazati svoju pamet. Imperativ samospoznanja je prisutan i u biblijskoj literaturi, u jednoj biblijskoj knjizi, necu vam reci kojoj da bi vas podstakao da citate malo i Sv. Pismo. Imali ste jako lepo obradjenu tu problematiku u otackoj literaturi, a vi ste se uhvatili necega sto jako slabo poznajete. Da biste dosli do savremenih pravoslavnih egzistencijalista i personalista morate da prodjete dug i mukotrpan put, a vi ste ga zaobisli, u tome je problem. Ne moze te se pisanjem baviti bez dobre pripreme, a vi stvari poznajete povrsno, zato i tako cesto koristite prazne fraze.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Драганче Милановић у 2009-01-21 16:18:41
Што се тиче оца Угрина, немојте моју духовитост називати сатанском. Овде на Видовдану сам указао на једну јавну саблазан оца Угрина, па ме је после утеривао у лаж, чак се наругавши и мојим похвалама на његов добротворни рад. Али, то није тема овде. Ја сам хришћанин, а пустимо оца Угрина нека Угринује. Него, основна нелогичност у вашем тексту је аполоновски, пагански категорички императив, којим почињете и завршавате свој текст на јеванђелску причу о талантина.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков(amilojkov@sbb.rs) у 2009-01-21 16:20:31
Савет двојици браће који ме критикују:
Прочитајте 1. Кр 12 и 13 главу па ће вам причао о даровима и о љубави бити јаснија.
Колико знате показујете у својим писањима и сваки ће човек, који се иоле мало разуме у теологију, а да не говорим о теолозима, насмејати се вашим констатацијама.
Ево ја позивам теологе да прокоментаришу моје и Ваше тврдње.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Milovan Miric у 2009-01-21 16:24:21
по начину излагања и разумевању Цркве види се које где. Онај ко тврди да са Богом може остварити заједницу индивидуално, ван Цркве, не зна пуно, када су Црква и хришћанство у питању.
Znate, morate da pravite razliku izmedju ispovedanja i pitanja. Ja vas pitam, a ne ispovedam vam ni svoju veru ni svoje stavove.
Тако заиста размиђћају припадници псеудохришћанских секти, нпр. Јеховини сведоци.
Jehovini svedoci nisu pseudohriscanska sekta. Jehova je nepravilno citanje starozavetnog imena Bozijeg Jahve. Dakle, mali anahronizam u vasem iskazu.
Што се тиче Ваше примедбе на аполонски позив, читајте свете оце па ћете видети какав су став они имали према античкој грчкој философији. Немали број њих је исту сматрао за прологомену хришћанства. Па и у неким нашим манастирима велики грчки мислиоци, Платон и Сократ, представљени су као свети.
Stav otaca po tom pitanju je podeljen i to vam nije argument. Ne u nekim manastirima, ne znate ni to. U crkvi u Prizrenu (Bogorodica Ljeviska) su oslikani Platon i Aristotel. Dakle, ne Sokrat. I oslikani su bez oreola. Ne kao sveti.
A prolegoma za hriscanstvo je Stari Zavet, ne antika.
Kada biste rekli da ste naculi nesto i ovde nam preneli, to bi bilo u redu, ali vi tvrdite, to nije u redu.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од о.Горан Живковић у 2009-01-21 16:29:38
Текст је одличан, а тема животно важна за просечног данашњег човека окорелог у зависти, очигледно неоцрковљеног и утврђеног у смешном убеђењу да је довољан сам себи, тј. да му не треба заједница у Христу, а још мање Бог.
Такође су интересантни ови малициозни коментари према извесним ауторима, превасходно према онима који пишу за Православни мисионар. Они се стално понављају, просто се трага за логичким, лингвистичким и сл. грешкама, док се у исто време занемарује све оно што вреди у одређеном тексту. Ово је у пуној мери приметно када су у питању текстови двојице свештеника о.Угрина и о.Вукашина који се у старту дочекују `на нож` уз салву напада и потцењивања. Чини ми се да ако бих у неком будућем постављању текста једног од ове двојице аутора изоставио њихово име да би исти прошли без злобних коментара...
Иначе, није ми била намера да поставим текст из будућег броја Мисионара, омакло ми се грешком, али сад је готово...
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Milovan Miric у 2009-01-21 16:30:20
Molim vas da mi date odgovore na postavljena pitanja.
Ja tvrdim samo da ste vi slab teolog. To pokusavam da pokazem postavljajuci vam pitanja. Dakle, ne iznosim svoja ucenja, da bi neko mogao da ih procenjuje.
Molim vas, pazljivije citajte komentare. i polako odgovarajte na jedno po jedno pitanje. Ako odgovorite na sva pitanja i replike, ja cu se javno pokajati sto sam pomislio da ste jos uvek nedovoljno zreo teolog.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков(amilojkov@sbb.rs) у 2009-01-21 16:34:32
Ето, да и ја нешто ново чујем. А шта су Јеховини сведоци, ако не псеудохришћанска секта?
Јехова је заиста погрешан изговор тетраграматона ЈХВХ, који се правилно изговара Јахве (мада ни то није сасвим сигурно), али ова секта тако себе назива: Јеховини сведоци - не знам у чему је моје незнање.
Постоји негде насликан и Сократ, не могу да се сетим где, а није ни битно.
Нисте ми одговорили на овај Јустонов став, који Вас потпуно разоружава. Тачно је. Било је и отаца и учитеља који су имали резерве према философији, али им је она била ипак неизбежна у комуникацији са ондашњом интелектуалном елитом. Један ригориста, попут Вас, био је Тертулијан. Међутим, његов ригоризам одвео га је у јерес монтанизма...чувејте се.
Култура говора и добронамерност показује ко смо: по томе ће нас људи познати да смо Христови, ако љубимо једни друге. Имам осећај да су Ваши коментари исувише малициозни.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Видак у 2009-01-21 16:37:15
Пред Богом ходи у простоти, а не у мудровању ума. За простотом следи вера, а за довитљивошћу ума - самомњеније. Људи, одосте предалеко, "come back", погубисте се. Доста је ученику да буде као учитељ његов. Не знам дали да вас жалим, или да вас прекорим. Смиреноумни нема потребе да својим мудровањем измишља узроке, он зрачи. За тај ваш "Мисионар" жали Боже папира и графита. Слободно га носите друмовима, тај "бисер" вам нико украс неће.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Milovan Miric у 2009-01-21 16:38:53
Oce Gorane, mi samo hocemo da razgovaramo, ali je to nemoguce zato sto vasi autori pocnu odmah da nas vredjaju. Ja sam mislio da je o. Ugrin najgori, ali prevario sam se. ovaj nas sada naziva sektasima, protestantima, satanistima... Molim vas da ga opomenete.
Ajde da probamo s tim eksperimentom, da postavite tekst s laznopotpisanim autorom, pa da vidimo da li cemo ga raskrinkati. Ja garantujem, da oca Ugrina mogu da provalim medj hiljadu.
Inace, polemika sa o. Ugrinom je bila jos i interesantnija, i moram priznati, ne tako mracna kao ova ovde. Autor malo preteruje, o. Ugrin je cinimi se imao i meru, a ovaj gospodin ne.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Milovan Miric у 2009-01-21 16:45:29
justinu mogu da suprotstavim Klimenta Aleksandrijskog, ili palamu koji jeline naziva zmijama kojima treba odseci glavu.
Sto se tice jehovinih svedoka, ako znate razliku izmedju Starog i Novog zaveta, nece vam biti tesko da uvidite sta mislim.
Znate, ja ne izlazem po secanju necega sto sam nacuo. Sokrat nije nigde oslikan. Platon i Aristotel jesu samo na jednom mestu, u Bogorodici Ljeviskoj. I nisu oslikani kao sveti.
DAJTE MI ODGOVORE NA POSTAVLJENA PITANJA.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Драганче Милановић у 2009-01-21 17:05:12
У праву је отац Горан кад је навео да "му се омакло", кад је поставио овај текст. Међутим оче Горане... пустите се Угрина, овде се на ради о њему. Каква "салва напада и потцењивања"? то што имамо критички став не даје вам слободу да назовете наше коментаре "злобним". Ово последње није у реду оче Горане. Веома није у реду.
Свети Јустин филозоф је био мисионар хеленизованим народима старог истока. И Св. Павле је проповедајући на Аеропагу показивао на кип "непознатог бога". Истина је да је постојао култ античких светитеља. Логика и методика. А колико међу Србима зна за Аполона? А колико тек мало оних Срба којима је јасно шта значи "аполоновски позив"?
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков(amilojkov@sbb.rs) у 2009-01-21 17:07:04
Одговое господину Миловану Мирићу:
"Crkva cini evharistijsku zrtvu i njome spasava. Molim vas, to su elementarne stvari.
Znate, talenti su nesto apstraktno i ne mogu da zavide jedan drugom, ljudi mogu da zavide. Malo opreznosti."
А ко је та жртва? Миловане, мислим да мислимо на исто. Црква је Тело Христово, а ми смо удви томе телу управо учествовањем у Причешћу. Тако се спасавамо. Ван Цркве, ван Евхаристије, нема спасења, јер је Евхаристија управо заједница са Животом, са Бесмртним. То Вам је ваљда јасно. Зато Црква спасава са оним што она јесте, а не са оним што чини. Идентитет Цркве је управо у евхаристији, а не у неким чињењима (којих такође има и треба да буде у Цркви): проповеди, мисионарењу, доброчинству и слично. Оно прво спасава, а ово друго можењ само да уводи. Јер ово друго могу да обављајау у обављају друге прганизације које нису Црква, а које то раде чак и веома добро (нпр. хуманитарни рад). Ето то је смисао мојих тврдњи.
Даље, таланти не постоје ван човека, наравно. Када сам рекао да "таланти завиде" мислио сам управо на људе као талентоване певаче, сликаре, научнике итд. Признаћете, пракса је да људе и идентификујемо по њиховим талантима и деловањима.
"Ipak mi objasnite kako je to zajednica moguca samo u Crkvi? Da li mi vi garantujete da cu se spasiti, ako idem u Crkvu? Ako mozete da garantujete, cime, kako da vam verujem? Ili je to mozda samo u Bozijim rukama. Ako je tako onda ja mogu da se spasem i bez zajednice, ostvarujuci kontakt s Besmrtnim. Kako se spasao npr. Konstantin Veliki, kada nije bio krsten, i jos ga postujemo kao svetog. Mislim nije bio krsten u prav. Crkvi, vec kod arijanaca. Sta je njega spaslo, Crkva ili Bog? Da li Crkva kao zajednica ima vrednost po sebi? Ako nema, onda postoje i alternativni putevi?"
Ја нисам рекао да је заједница могућа само у Цркви. Рекао сам да је Црква једина заједница која нуди истинско постојање, спасење зато што је Тело Христово и зато што се у њој причешћујемо Телом и Крвљу Источника Живота. Дакле, Црква човеку нуди биће, постојање а не неку идеологију. То је чини различитом од осталих заједница.
Свети оци, па и сам Господ, уче да онај ко се упокојио у општењу са Црквом, у Причешћу, да је спасен. Дакле, то није моја тврдња, Боже сачувај. Зато је одлучење од Цркве највећа епитимија и највећа казна у Цркви. Цар Константин се крстио пред смрт, то је тачно. Црка то крштење признаје као важеће. Поред тога цар Константин није био јеретик, поготово не аријанац. А о важењу крштења ван Цркве говори 7. канон 2. Вас. Сабора. По њему се чак и аријанци примају без поновног крштења, већ само миропомазање Прочитај остатак овог коментара...
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Драганче Милановић у 2009-01-21 17:07:39
Господине Мирићу, ако сте у Београду, волео бих да се лично упознамо.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Milovan Miric у 2009-01-21 18:08:46
znate, nemam ja problema s vasim stavovima, nego sa nacinom na koji ih izlazete. Pokusavate da imitirate prof. Zizjulasa, i to vam jako lose ide.
Niste rekli kako znamo da nam Crkva daruje bice, pa i pre Crkve je Adam imao bice, a nije bio u Crkvi. Melhisedek je bio svestenik, a nije bilo Crkve, proroci su sveti, a tada nije bilo Crkve.
Sta to znaci da je Crkva Telo Hristovo, kakva je veza sa zivotom pojedinca? Kako vidimo da su oni van Crkve u egzistencijalnom problemu, a mi u Crkvi nismo? Procitao sam Himnu o ljubavi, ali nije to problem, problem je sto se vi pozivate na nju, a nigde ne obrazlazete nista. Izgovarate fraze bez pokrica. Brkate delatnost Crkve s haritativnom delatnoscu nevladinih organizacija. Ne znate da je Konstantina krstio Jevsevije Nikomidijski, arijanac do poslednje kapi svoje krvi, kakve veze imaju kanoni drugog sabora sa svetoscu Konstantina Velikog? Vi ne shvatate sta vas pitam. Vi samo konstatujete, a to nije dovoljno. Jer vi nastupate u javnosti i morate da stojite iza svake reci koju izgovarate, morate da imate pokrice, i sto je najvaznije, kritiku shvatite ne kao akat na vasu licnost, jer vas niko od nas ne poznaje i nema nista protiv vas, nego kao dobronamernu primedbu nekih losih stavova, pa probajte da na kraju polemike budemo pamtniji i vi i mi. Ako krenete etiketiranjem samo cete zagorcati zivot i sebi i nama koji pokusavamo da ostvarimo normalan dijalog, koji ne podrazumeva samo klimanje glavom.
Dragance, ja sam u velikoj guzvi, uskoro idem za Moskvu, ali cu kroz nekoliko meseci opet posetiti Beograd, pa mozemo da se vidimo. Sada sam stvarno u kolapsu.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Драганче Милановић у 2009-01-21 18:30:07
До тада можемо контактирати путем електронске поште или на било који начин вама одговара. Јавите.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Видак у 2009-01-21 18:37:33
Драганче, пусти човека. У КОЛАПСУ ЈЕ. Ето ко нам соли памет о Вери парадедовској.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Драганче Милановић у 2009-01-21 18:43:11
Будите бар пристојни.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Milovan Miric у 2009-01-21 19:05:07
Vidace, kolaps se tice slobodnog vremena, dok mi je um u savrsenom redu, a vera stamena.
I opet kazem, ko je preziveo vedjanje o. Ugrina, nista ga vise ne dotice.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Milovan Miric у 2009-01-21 19:09:35
Dragance,
moj mejl je milovanmiric@mail.ru
Ako nesto mogu da ti pomognem, posalji mi el. pismo.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков(amilojkov@sbb.rs) у 2009-01-21 19:13:50
Не знам брате мој шта још да кажем, па да Вам буде јасније. Упорно инистирате на неким детаљима које изврћете и стављате ми у уста нешто што ја нисам ни мислио ни рекао.
"Niste rekli kako znamo da nam Crkva daruje bice, pa i pre Crkve je Adam imao bice, a nije bio u Crkvi. Melhisedek je bio svestenik, a nije bilo Crkve, proroci su sveti, a tada nije bilo Crkve."
Господине Мирићу, ово су ноторне глупости, којима би се насмејали и припадници Ислама, а камоли верујући хришћани. Чак и они, муслимани, боље познају хришћанство од Вас.
Црква нам дарује ИСТИНСКО БИЋЕ, ВЕЧНО ПОСТОЈАЊЕ, ЗБОГ ТОГА ШТО САМО КРОЗ ЊУ, У ЕВХАРИСТИЈИ, У ПРИЧЕШЋУ ОСТАВРУЈЕМО ЗАЈЕДНИЦУ СА ЖИВОТОДАВЦЕМ, БОГОЧОВЕКОМ ИСУСОМ ХРИСТОМ. ЉУДИ ВАН ЦРКВЕ СУ У ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНОМ ПРОБЛЕМУЈЕР НЕ МОГУ ДА ПОБЕДЕ НЕЈВЕЋЕГ ЧОВЕКОВОГ НЕПРИЈАТЕЉА - СМРТ. Аман, више човече!
Sta to znaci da je Crkva Telo Hristovo, kakva je veza sa zivotom pojedinca? Kako vidimo da su oni van Crkve u egzistencijalnom problemu, a mi u Crkvi nismo?
То питајте Христа, или апостола Павла, шта значи и како је то Црква Тело Христово. Они би Вам знали објаснити на начин какав Ви то желите (као рецимо једну хемијску или математичку једначину). Ја сам покушао да Вам објасним са својим скромним моћима и мислим да је то довољно за једног хришћанина. Одговори на таква питања прихватају се вером, господине Мирићу. Очигледно да нисте у Цркви чим постављате оваква питања. На други део овог пасуса дао сам Вам одговор горе.
Зашто сте се уплашили исповедања вере? Па не бојте се, нисам ја ни Трајан, ни Доклецијан, ни Пилат. Ако нисте у евхаристијској заједници, онда су ово за Вас заиста шпанска села. Зшто се стидите да то кажете?
Ја никога не имитирам, господине Мирићу. Нормално је да користим литертуру. Нисам Ориген, па да могу све из своје памети и главе да пишем. Међутим, увек говорим оно што мислим и оно што живим.
Ето, када већ прозивате моје знање, само да Вам кажем да сам из ових области добијао чисте десетке од својих професора на факултету. Но, то није уопште важно.
Гледате, господине Мирићу, како то Господ каже, трун у моме оку, а у своме не видите брвно. Хватате се за неке ситне детаље у мојим реченицама и у њих учитавате нешто што ја нисам рекао. Зато су Ваши коментари малициозни,
Даље, одакле Вам то да не знам ко је крстио цара Константина? Износите произвољне и нетачне закључке.
Не љутим се ја због тога, тиме ми нећете на Прочитај остатак овог коментара...
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Драганче Милановић у 2009-01-21 19:39:24
Захваљујем господину Мирићу. Захваљујем и осталим учесницима у расправи. Господину Александру желим пуно среће у раду. Годинама се бавим публицистиком. То није романтично занимање. Будите захвални на свакој критици, јер човек себе не може видети са стране. Ако Немојте критике доживљавати лично. Све што чините јавно, јавност може и окренути против вас.
Ослободићу вас расправе што се мене тиче, за неко време.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Milovan Miric у 2009-01-21 19:46:02
Origen nije pisao iz glave. Kad god pokusate nesto da slobodnije kazete, odmah napravite gresku i to srednjoskolsku. Svako ko je i cuo za Origena, zna da se obilato koristio i biblijskom i jelinskom literaturom. Izgleda samo vi ne znate.
Zizjulas mnogo bolje to objasnjava, a vi samo prepricavate. Ne znate mnogo toga, velikim slovima se ne ubedjuje sagovornik. Imate monastvo kao problem, pustinjaci se ne pricescuju redovno, neki se nisu pricestili godinama, i postali sveti. A neki su se svakodnevno pricescivali, bili episkopi, svestenici, svaki dan sluzili liturgiju i ne pamtimo ih po svetom zivotu. Nesto je kod vas u prici trulo. Gadjate se recima, koji su u vasoj prici prazne, nista ne znace. Da li je Evharistija ima bezuslovna vrednost? Da li ce biti kada je nece biti? Koje su posledicetoga? Sta je sustina svega postojeceg? Definisite bice koje pominjete nonstop, definisite zivot vecni, definisite smrt pre i posle vaskrsenja, da li ima veze posledica vaskrsenja s veroispovescu pojedinca, tj. njegovim ponasanjem....?
Jos mnogo ima da ucite, ne vrede vam desetke nista.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Анђела Ражнатовић(andjelaraz@yahoo.com) у 2009-01-21 19:46:41
Драги мој брате у Христу и многопочтовани колега Александре, чланак ти је изврстан као што се и могло очекивати од тебе. Врло довитљиво и са укусом си објаснио ову причу а што је најважније-инкорпорирао си је у данашњи контекст тј. нашега времена јер Библија, чини се да губи свој смисао уколико не може да одговара на савремене проблеме човека или уколико се посматра у пуком комеморативном контексту. Штета је драги колега што одређени појединци немајући потребни ''апарат'' за поимање не твог чланка већ најосновнијих истина вере, усуђују се да суде и клевећу као некада фарисеји Христа или безбожници Светитеље приписујући другом деловање Духа и тебе. (А сви смо Свети учешћем у Евхаристији јер светост из ње извире а не из моралних достигнућа појединца). Теби брате мој свака част на чланку и поручујем да наставиш истим темпом.
Искрено у Христу твоја сестра, Анђела.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Milovan Miric у 2009-01-21 19:56:57
U pravu ste Dragance,
i ja vise necu ulaziti u raspravu. Nekako mi se cini besmislenom. Jednostavno se ne razumemo. A malo je i sumorno.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков(amilojkov@sbb.rs) у 2009-01-21 20:14:27
Господине Мирићу,
чланак из мисионара је прво, ограничен дужином текста (захтев уредника), друго, првенствено је намењен средњошколцима и студентима. Ето, за Вашу информацију, Свети Синод СПЦ га је одобрио као помоћно наставно средство за ученике веронауке у средњим школама. (Ма, шта зна Свети Синод!, вероватно ћете рећи).
То што Ви захтевате да ја Вама објашњавам изискивало би писање једне књиге. Даће Бог, написаћу је.
Ја сам се трудио да Вам објасним основну идеју текста, која је врло једноствна. Ценим да сте довољно инетлигенран човек да ме разумете. Ја схватам да може некоме да се текст не свиђа и да мисли другачије. То је потпуно легитимно. Међутим, начин на који Ви иступате има за циљ, не да нас обојицу уведе у један искрени и пристојан дијалог, у размену мишљења, већ да мене покажете као незналицу и "лошег теолога".
То се упорно трудите, мада ће глупости које сте написали насмејати многе.
Ево, моја колегиница Анђела коју пуно поздрављам, се прописно насмејала Вашим коментарима и Вашом "теологијом". Смешни су, заиста, Ваши коментари господине Мирићу. Немојте мислити да пуно знате, грдно се варате. Основне ствари еклсисиологије, христологије, сотириологије и хришћанске антропологије за Вас су, како видим, шпанска села. Зато, господине Мирићу, питајте и учите, то није срамота. Покушајте да се померите испред себе самога, испред властитих очију, јер од себе не видите другога.
Невероватно ме подсећате на оне ИХТУСЕ и РЕВНИТЕЉЕ, за које је читав клир и читава Црква једно незнање и издаја, само су они у праву. То није еванђеоски дух, већ дух који разара Цркву, управо ону благословену Заједницу о којој сте толико "паметног" мени написали.
Поздрављам и Вас и све који су данас дискутовали и позивам да у дијалог улазимо добронамерно, не вређајући и не омалажавајући ничији труд. Неслагања се могу пристојно изнети, без сувишних епитета. Само тако, са међусобним поштовањем, наши разговори имају смисла.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Драганче Милановић у 2009-01-21 20:46:12
Господине Мирићу, јавио сам вам се на електронску адресу. Осталима, желим срећан останак. :)
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Milovan Miric у 2009-01-21 20:46:29
Ja sam pitao a vi ste poceli da me vredjate, to nije kulturan dijalog.
A sto se tice vase prijateljice, sudeci po njenim recima, rekao bih da je ''plavusa''.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од о.Горан Живковић у 2009-01-21 20:48:17
Неслагања се могу пристојно изнети, без сувишних епитета. Само тако, са међусобним поштовањем, наши разговори имају смисла.
-----------------
Управо тако!
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Milovan Miric у 2009-01-21 20:48:32
I jos nesto, konstantno me optuzujete, a uopste ne znate moj stav po tim pitanjima. Ja sam samo postavljao pitanja, a nisam izlagao svoje stavove. Ali izgleda da vi citate samo izmedju redova.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Видак у 2009-01-21 21:01:15
Господине Милојков, ваши разговори немају никаква смисла. Расправљате о нечем што је дефинисано до апсолута. Ви ћете вашим мудровањима упропастити све што су гемерације сачувале. Па се и ова Ангела укључила да Вам да подршку против Милована, уместо да пази да јој ручак не загори. Па где је он учио теологију? Зар вам нису предавали исти учитељи па се тако разилазите. Ја разумем када се два грађевинца споре око статике темеља, али ви расправљате о Цркви која се срушити не може. Када је свему узмет смисао "демократским расправама" онда је и уведена веронаука у школе.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков у 2009-01-21 21:07:38
Господине Мирићу,
Паде ми на памет једна Кантова изрека коју је изрекао када су га протестанскке власти нападале и забрањивале нека његова дела. Кант је тада рекао: "Човек не треба да говори оно што не мисли, али не мора увек ни да каже све оно што мисли." Када сте Ви у питању, најбоље ће бити да послушам ову мудру кантову изреку.
Учите, Господине Мирићу и уцрковите се, то Вам је мој савет. Онда ћете имати смисла за хришћанску толерантност и за поштовање личности. Извадите најпре брвоно из свога ока. Верујте да је то брвно веома големо и од њега не видите ништа.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков у 2009-01-21 21:13:28
У праву сте господине Видак.
Али, ја заиста нисам имао намеру да превише мудрујем, нити то чиним. Човек је једноставну од једног лаганог и обичног текста из Мисионара направио проблем саборских размера. Ја чисто сумњам да се он икада бавио теологијом. Па он не капира најосновније ствари.
Жао ми је што је тако испало. Зато, на овакве коментаре биће боље да у будућности не одговарам.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Жељко Перовић(perovicz@gmail.com) у 2009-01-22 15:36:41
Да, интересантно је да су данашњим теолозима дражи Платон и Сократ без ореола од оних са ореолом међу којима нема, по речима аве Јустина, ни једног теолоског генија а да није био и испосник (осим појединих мученика).
Ево ста два Златоуста казу на ову тему:
"Имајући савршену веру у Христа и Његову Радосну вест, оци и учитељи цркве енергично су одбацили философије јелинске и мистерије азијске и афричке. Чак и они који су се у Атини школовали у философији, као Златоуст, Василије и Григорије Богослов; исто и они који су били рођени Египћани или Араби, као Свети Антоније, Макарије, Исак Сирин, Јефрем Сирин и други... Познато је, на пример, с каквом је ватреношћу Златоуст критиковао Сократа и Платона, Стојике и Епикурејце и друге гласовите философе јелинске. Не само да их није наводио као потпору ма и једног учења Евангелског, иако је код неких од њих било појединих речи сличних речима евангелским, него их је с краја у крај презирао и одбацивао као штетне и убитачне за душу... Рекао је славни Господ наш: ја не примам славе од људи. Јеретички став је баш супротан овоме ставу Спаситеља света. Они траже славу од људи. Они се боје људи. Они се због тога хватају за такозване "славне људе" из историје људске, да би подупрли Евангелије и да би постали угоднији људима овога света. Они се правдају говорећи: "да би их придобили!" Но, о, како су се горко преварили! Што више они ласкају свету - да би тобож привукли свет цркви - то тај поласкани свет бежи даље од цркве. Што се они више показују "просвећени", "недуховни", "савремени", то их свет већма презире. Ваистину није могуће угодити свету и Богу. Уосталом сваки искусан хришћанин зна, да се некако још може и угодити Богу истином и правдом, док се свету не може угодити баш никако, ни истином ни лажју, ни правдом ни неправдом. Јер је Бог вечан и непроменљив, док је свет пролазан и променљив. "
владика Николај (Љубостињски Стослов)
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков у 2009-01-22 18:13:21
Господине Перовићу,
Ваша критика текста је интересантна и сасвим на месту.
Заиста, употреба нехришћанских мудрости, па макар она била и критичка и строго селективна, код неких хришћана може да побуди озбиљну саблазан.
Неко од мојих јучерашњих саговорника је рекао да су оци по питању односа философије и хришћанске теологије били подељени. То је тачно.
Професор на богословском факултету у Београду, отац Владан Перишић, написао је једну кратку али веома садржајну и, рекао бих, одличну студију о питању односа раног хришћанства и грчке философије. На почетку овог рада отац Владан је написао:
Тертулијан: "Шта има Атина са Јерусалимом?"
Климент Александрујски, Ориген и многи други учитељи Цркве: "Много тога."
Требало би да ову студију прочитате, те да видите један немерљив допринос који је античка грчка мисао дала отачкој теологији. Не заборавите: највећи оци, златног четвртог века, били су Јелини.
Мислим да овај увод много говори о ономе што хоћу да кажем. Нипошто из тога немојте изводити закључак да ми је Платон дражи рецимо од светог Јована Златоустог. Не, никако. Нећете ми замерити, послужићу се опет античким, овог пута Аристотеловим речима: "Драг ми је Платон, али ми је истина дража." Мислим да ме разумете.
Античка грчка мисао сигурно има своју вредност, коју треба критички сагледавати. То су оци чинили на један маестралан начин. У науци данас користимо један израз којим то означавамо: инкултурација.
Да скратим. Ја не кријем, драга ми је античка култура, а највише философија, коју критички прихватам или одбацујем. Зато сам и аполонску мисао цитирао, јер мислим да је она добра, исправна, слаже се са науком Христовом. Та мисао показује да су људи понекад природно тежили ка мудрости, истинској мудрости коју је Господ дао човеку. Поред тога, хришћанство је увек са културама које је сусретало поступало тако, не што их је уништавало, већ што их је преображавало и охристовљавало. То вам је инкултурација о којој сам вам говорио.
На крају, тешко да ћете разумети оце, барем оне који су били наклоњени философији, ако презрете саму философију. То ће бити јако тешко, јер оци управо говоре у тим категоријама (нпр. свети Кападокијци и њихова чувена тријадологија, те разрада појмова усиа и ипостасис, ко Прочитај остатак овог коментара...
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Драганче Миланковић у 2009-01-22 18:33:18
Не знам Александре на шта тачно мислите кад сте навели да вас неки од горњих коментара подсећа на мој. Ја сам овде био завршио с коментарима, па се сад јављам само у толико што сте ме звали.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков у 2009-01-22 18:42:47
Ставили сте примедбу Драганче на употребу аполонског позива за објашњење јеванђеоских стихова. Мислим да је то јако интересантно да дискусију са становишта односа хришћанства и философије (конкретно античке грчке), као и питање одмерености свега тога у складу са циљном групом којој је неки текст намењен.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Драганче Милановић у 2009-01-22 18:54:55
Да, али рекао са јасно о чему се ради. Не знам шта има то са коментаром неког трећег учесника који износи свој коментар. Нисте навели на којег учесника мислите, односно на који од бројних коментара
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Драганче Милановић у 2009-01-22 18:56:34
Александре, да ли би ви то волели да се ја вратим у дискусију о вашем чланку, али вас је срамота да ме то питате? немојте да вам је непријатно.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков у 2009-01-22 19:07:39
Како год вам воља Драганче. Ја сам само у оном мору празних разговора извукао ову вашу констатацију као једину озбиљну и вредну дискусије.
Ви сте барем били конкретни и показали - ево ово није добро из тог и тог разлога.
Пошто видим да вам нису страни ни Аполон, ни грчка философија, а рекли сте да сте публициста, дакле образован човек,ето могли бисте да прокоментаришете овај однос између теилогије и философије који сам поменуо на пост послат од стране господина Перовића.
Ја сам на то питање дао одговор. Било би интересантно да неко ко није теолог да своје мишљење на ту тему.
Нека у овим салвама нашег српског бескомпромиса неко од посетилаца овог сајта прочита барем нешто корисно.
Не морамо уопште да улазимо у даљу расправу.
Поздрав
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Драганче Милановић у 2009-01-22 19:40:01
Госодин Перовић је углавном пренео цитат Св. Јована Златоустог. Не знам шта би ту требало да се посебно коментарише, пошто је Златоуст, изванредно прецизан у изразу.
Блажени отац Јустин је свој израз донекле прилагодио модерној књижевности, отуд и говори о "генију" богословља.
Аскеза постоји у свим културама. Она је наравно неопходна. Она није самоциљ.
Веза између Господње поуке о талантима и античког категоричко гимператива је сложена сама по себи. Ја мислим да је пренапрегнута. Перовић тему скреће на хришћанску аскетику, дакле праксу. Ви вероватно знате колико је незнабожачки јелинизам сваку праксу презирао као недостојну. Хриишћанство је личном праксом - аскезом донелонешто невиђено. Стога је господин Перовић сасвим умесно донео правилан суд што се тога тиче. А након тога је препустио ствар оном чије је богословље довољно јасно да разјашњење не треба.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков у 2009-01-22 19:55:14
Хвала вам.
Мислим да смо овиме изразли два погледа на ову проблематику односа античке грчке мисли и хришћанства, која су оба легитимна. Управо онако како су и оци то чинили.
Поздрав и свако добро.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Драганче Милановић у 2009-01-22 20:04:48
Легитимитет је термин којег вам не препоручујем да користите у богословљу.
Користите лепе српске речи где год можете, јер је то ваш таланат којег вам је Бог дао. Зар није боље рећи "оправданост" него "легитимитет"?
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Драганче Млановић у 2009-01-22 20:07:41
Него, Александре, чини ми се да је тема исцрпљена, пошто се све више удаљавамо од приче о талантима и јелинског категоричког императива.
Уместо што за дијалог користимо насловну страницу видовдана, боље да пређемо и ви и ја и остали учесници на одговарајуће теме на форуму Видовдана.
Није умесно према уређивачкој политици Видовдана да простор користимо ненаменски.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков у 2009-01-22 20:25:04
Искрен да будем ја сам се скоро тамо регистровао и имам само један пост на тему митарства.
Слажем се са вама у потпуности.
Препоручите ми само тему гда да се нађемо.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Драганче Милановић у 2009-01-22 20:40:50
Наравно. Мислим да је сасвим одговарајућа тема "Зизјулас?"
http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=1&t=3947&hilit=%D0%B7%D0%B8%D0%B7%D1%98%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%81&start=0
...а овде ћете видети и моје одговарајуће ставове, као и ставове колега. не журите, прегледајте, расправа се водила квалитетно и разбиће вам предубежења о мени и осталима на Видовдану.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Ugrin V. Popovic(ugrin78@msn.com) у 2009-01-22 22:17:28
Postovani i dragi kolega Aleksandre,
kao sto sam vam i pomenuo bio sam slobodan da vas tekst podelim sa svojom Evharistijskom zajednicom u cilju nadogradnje nasih ''Razgovora o veri'' koje odrzavamo svakog cetvrtka nakon Akatista. Pravo da vam kazem tema o kojoj ste pisali jeste tema kojom se bavimo vec neko vreme intenzivno dok je ona prozeta u skoro svim nasim razmisljanjima o primenjenom hriscanstvu. Odnosno, na koji nacin, kako, svedociti, i sto je najvaznije - na koji nacin! - Radosnu vest Jevandjelja Hristovog. Koliko god nas je vas tekst razgalio u domenu potvrde nasih razmisljanja toliko su nas komentari zgrozili, u domenu tudje nezelje da se Radosna vest shvati - prihvati, to ce reci: PRIMENI - ZIVI!!!
Dok pisem ove redove, znajte da ih ne pisem sam, razmisljam o vasem smirenju i toleranciji, kao i o htenju da sto bolje prezentujete napisano prevazilazeci tudju zlobu i nekorektnost. Jelinski kategoricki imperativ kao i prezrenje hriscanstva naspram jelinske filosofije jesu tema kojoj se u ovom momentu smeju Kant (shvativsi da je bio Jelin) i svi oni koji pale Bozicni badnjak na dan 6. januara. Takodje, svi stojici i kineticari su zateceni opaskom da askeza nije za njih postojala dok se Aristotel pita da li je zaista i on naslikan u crkvi Bogorodice Ljeviske u Prizrenu (sazidane za vreme kralja Milutina oko 1309. godine). Rapsodiju neuvidjavnosti, prostakluka i primitiovizma jos samo izistinsko smirenje i covekoljublje moze prevazici i na tome vam cestitamo uz izistinsko divljenje vasoj blagoj reci i vasim vrlinama. Svaka cast!!!
Vasi u ICXC - jerej Ugrin V. Popovic i njegova Evharistijska zajednica.
P. S. Ono o cemu ste pisali jeste Istina koju mi zivimo i realnost koju svedocimo predokusajuci na taj nacin, i vec sada, Radost Novog Jerusalima i odnosa sa Hristom Isusom, Gospodom nasim.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков у 2009-01-22 23:11:00
Хвала вам оце Угрине.
Заиста не подносим свађу, а оно што радим радим само са једним мотивом: из љубави. Нисам злопамтило, брзо се охладим. Не знам, ваљда је то Божији дар. Изнад свега волим Цркво, али ове наше Србе, какви год да су. Они су моји и ја сам њихов, какви год да су, за мене су најбољи и ја их највише на свету волим.
Ха ха, проверио сам, да заиста у Љевишкој није насликан Аристотел већ Платон и Плутарх, тако бар стоји на интернету. Но, то није важно. Ја и даље размишљам о оном господину Мирићу, зашто се онако острашћено хватао за сваку моју реч и то кидајући је из контектса. А ово је само један мали, једностван текст, без икаквог теолошког и философског високоумља.
Нема везе, ваљда је то на моју корист, како ви кажете на смирење.
Хвала вам оче и помјаниите.
П.С.
Послао сам вам маил, где сам вас нешто питао. Погледајте
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Жељко Перовић(perovicz@gmail.com) у 2009-01-22 23:19:37
"Поред тога, хришћанство је увек са културама које је сусретало поступало тако, не што их је уништавало, већ што их је преображавало и охристовљавало. То вам је инкултурација о којој сам вам говорио."
Моје питање је зашто је вама данашњим теолозима дража та јелинска инкултурација од наше србијанске? Ми немамо философе али имамо дивну народну мудрост коју је свети владика Николај тако предивно и непоновљиво пренео у своја, за србски народ, насушна и спасоносна дела. Зато је он наш Златоуст, зато је и највећи Србин после Светог Саве.
Зар од данашње надмене и народу нејасне теологије није много потребнија ова Николајевска теологија која, чак и писана, јаче потреса и буди у греху успавану србску душу, јаче од свих живих речи данашњих високих теолога?
Ех, каква би то небоземна радост била да један од вас учених крене у народ вером, љубављу али и подвигом светог владике Николаја!
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков у 2009-01-22 23:38:19
Драги мој Жељко,
Тачно је да је наш свети Владика Николај величина каквих мало има. Морам признати да су ме његова дела доводила до суза.
Али, да ли ћете се љутити ако вам кажем да је и он био философ. Да и то доктор философије, као и доктор теологије. Мислим да је ваша грешка што философију везујете само за оне најнегативније њене појаве. Није тачно да ми Срби немамо философа. Сваки је наш песник, народни мислилац један у пуном смислу прави философ. Јсте ли читали Дучића, Аву Јустина, Владику Николаја,... Философија је, као то и сама реч каже, љубав према мудрости (грчки: филиа софиа), знате шта из ове етимологије закључује даље свети Јован Дамаскин? Он каже: философије је љубав према мудрости, истинска мудрост је Бог, дакле философија је љубав према Богу. Зато немојте философију гледате само у лику Фојербаха, Ничеа или Шопенхауера. Философија није ружна сама по себи, неки је људи ружно употребљавају.
А свети Владика Николај је заиста философ и то грандиозан философ, Христов философ.
Поздрав
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Жељко Перовић у 2009-01-23 10:40:45
Поштовани господине Александре,
Зашто застајете код владике Николаја као философа? Он никада не би био оно што јесте да након тих доктората није уписао и завршио „подвижнички факултет“ у Охриду. Тек по свршетку ове светородне, а данас од многих презрене, академије он је постао Свети владика. Постоје више писаних сведочанства о његовом охридском духовном преображењу у коме су његова сјајна одјејања заменила скромна монашка риза и у коме су његове речи постале силније, подвигом оснажане.
Немам ништа против философије али мисли да јој придајете и превелик значај. Ипак она није спасоносна сама за себе. У Вашем писању а и у целој данашњој модерној теологији сасвим је маргинализовано оно много важније и условно за народно спасење знање које је садржано у две речи: пост и молитва. Преподобни ава Јустин их чак назива догматима спасења:
"Када је свечовекољубиви Спаситељ наш Господ Исус Христос хтео да скрти Своје вечно и безгранично Еванђеље, Он га је свео на две свете врлине, на два света подвига на молитву и пост - објавивши ову благовест: "А овај се род не изгони осим молитвом и постом." (Мт,17,21) Уствари целокупно спасење се и састоји у томе у победи над ђаволом, смрћу и грехом. У томе је сав догмат спасења. Да, у молитви и посту - сав догмат спасења. То је православно учење, учење Светих Отаца. Оно никада не двоји догматско од моралног. У Богочовечанском Еванђељу молитва и пост су догмат, - јер без њих нема спасења..." (Преподобни Јустин Ћелијски, Сабрана дела, књига 20.)
Зашто ви данашњи теолози застајете пред овим догматима? Зашто поцењујете, па често и презирете њихове носиоце – калуђере? По којем то мерилу је једна година напорног студирања високе теологије вреднија и цењенија од једне године напорног студирања поста и молитве, послушања и покајања?
Велики поздав из Пирота
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков у 2009-01-23 10:56:10
Ја, драги Жељко, стварно не знам где сам то у свом тексту потценио подвиг, пост, молитву и омаловажио аскетизам и монаштво?
Друго, ја се у тексту нисам исповедао о свом личном подвигу или аскези. Ви не знате, нити треба да знате, какав је мој живот и да ли и колики Крст носим на својим плећима. То зна и види Добри Бог, јер је то све ради Њега и мојих најближих, а не ради вас или било кога другог.
Ја нисам и не могу да будем владика, јер сам породичан човек. Да ли ћу бити удостојен свештеничког чина не знам, то не зависи само од мене. Једно је сигурно: поседујем искрену вољу да одговорим сваком Божијем позиву према својим моћима. Знате, то поћи у народ...Није то тако ни једноставно нити то човек треба и сме да ради без благослова и Божијег позива. Ако ми и када ми буде упућен позив за то, онда ми можете судити.
На крају, у овом мом тексту никако није основна идеја величање философије већ једна јасна еванђеоска, Христочежњива, браточежњива и Црквошежњива порука и позив. Философија, односно људска мудрост, је ту да и сама буде освећена Христовим позивом и мудрошћу.
Искрени вам поздрав.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Видак у 2009-01-23 21:47:13
Жељко Перовићу, треба да знаш да су највећи ктитори Богословски факултет у Београду нико други него протестанти. Овај дар је уследио као одговор на улазак СПЦ у чланство Светског савеза цркава 1963. године. Једно време патријарх Герман је и преседавао овом организацијом о којој људи имају дијаметрална мишљења: од јеванђељског екуменизма од јереси, односно свејереси како каже Јустин Поповић. Хајде буди паметан? Будући руски патријарх Кирил је ватрени екумениста као и Васељенски. Да би разумео теолошке погледе младих теолога у Србији мораш да упоредиш наставни план, програм и обавезну литературу, са оном рецимо у Џорданвилу у Америци (Руска загранична црква). Ови наши се "рву", боље рећи философски надмудрују, али пробај им дирнути у Зизуласа, Јевтића или Мидића за чија си тумачења о души вероватно чуо. Они су заорали дубоку бразду. Видећемо, јутро је паметније од вечери, ово је отишло предалеко, замах нејак а небо високо. Не прима нам плача ни молитве.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Петар Јовановић у 2009-01-24 00:14:21
Господо драга!
Прочитао сам текст и доживљавам га позитивно. Текст је једноставан и сматрам да многи из њега могу да извуку лепе поуке. Затим сам прочитао коментаре од којих су ме неки изненадили. Сведоци смо колико негативних порука добијају млади па и старији из разних извора, путем телевизије, новина, часописа и слично. Када се овако енергично нападају лепе ствари надам се да много енергичније делује против претходно наведених појава. Зашто нема више добронамерности у излагању коментара макар указивали на недостатке? Изгледа ми као да је крајњи циљ излагања неко надмудривање и ниподаштавање саговорника. Требало би исказивати више поштовања према људима који на добробит улажу своје ресурсе и избегавати ако је могуће речи као што је "блесиметар" и слично. Када би у човеку примећивали само оно што је лоше (макар били и у заблуди да је тако), са непропусним филтером за врлине, на свету вероватно не би постојала два пријатеља. Било би лепо да се неки коментари који су отишли прешироко нађу у темама неког форума јер можда беспотребно оптерећују ову страну. Ако постоје неслагања по питању основних постулата можда би их требало решавати приватним мејловима или на форумима.
Наравно да се из коментара нешто може научити што и јесте добра страна, али не смемо заборавити на поштовање и толеранцију.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Александар Милојков у 2009-01-24 11:34:37
Одлично господине Јовановићу.
Погодили сте једну од кључних порука текста и мени је јако драго због тога. Неки горњи коментари су показали да немање смисал за заједницу, за другог, доводи да таланти, односно талентовани људи (а нема човека без неког дара) завиде једни другима.
Хвала вам.
[ ]
Re: Александар Милојков-Христови „таланти“ и с (Оцена: 0) од Жељко Перовић у 2009-01-24 18:41:21
Текст јесте поучан али није морао да буде тако философски изложен. Намењен је средњошколцима и студентима а они не воле "смарање" већ сликовит, њима приступачан начин излагања. "Мисионар" је некада био намењен широком кругу људи. Са оваквим текстовима је приступачан незнатном проценту младих.
Такође, ово "смисао за заједницу" ми звучи помало романтично, олако доступно. Ја заиста завидим ближњем и не волим заједницу али пре свега због мојих страсти, због самољубља и гордости и морам великим трудом и подвигом, милошћу Божијом, да савладам овог огреховљеног Жељка који, ево управо сада, уместо да се радује својој женици и дечици, да помогне родитељима и пријатељима. седи овде и паметује.
Господин Јовановић јесте у праву. Мало је љубави и добре воље међу нама. (са обе стране)
„Спознај самога себе!“ Можда би се овим древним аполонским позивом, који је као какво светло био водиља античке грчке мисли, могао објаснити и смисао Христове приче о талантима из Матејевог Еванђеља.
