Vidovdan.org - Слободан Антонић: Потпора толеранцији или хомосексаулизму?

Потпора толеранцији или хомосексаулизму?: Смисао одлуке Министарства културе да суфинасира геј сајт "Квирија" gejevi

Крајем прошле године је наша јавност сазнала да је Министарство културе доделило 256.500 динара за сајт геј организације "Квирија центар"[1]. Реч је о програму Министарства културе у оквиру ког се финансирају дела "која доприносе правовременом и објективном информисању и медијском плурализму". Један од чланова комисије која је доделила средства објаснио је новинарима да интернет сајт Квирије "може да користи разумевању у средини у којој има хомофобије". "Дакле, једна ствар, ем савремена, ем потребна овом нашем друштву", закључио је представник Министарства[2].

Свако ко, међутим, оде на сајт Квирије[3] видеће да се он не обраћа широј популацији у вези општих тема. Реч је, заправо, о једној врсти интерног гласила дела хомосексуалне заједнице у Србији. Његова амбиција је да теоријски, историографски и културолошки поткрепи исправност избора истополне сексуалне праксе. У склопу међусобног охрабривања, припадници ове заједнице ће на сајту Квирије лако моћи да нађу њима вероватно доста едукативне текстове као што су "Историја аналног односа"[4] или "Пушите као порно звезда"[5].

Такође, овај сајт има и функцију олакшавања потраге за потенцијалним сексуалним партнерима. Томе служе рубрике "Chat" и "Огласи", на овом сајту. Наиме, у тексту "Између дужине и брзине"[6], који се такође може прочитати на "Квирији", образлаже се да придошлица у геј заједницу своју хомосексуалну каријеру најчешће започиње управо "логовањем на портал", а затим "chat-овањем" и "постовањем". То је "`ground-zero` његових хомосексуалних искустава", "иницијална каписла хомосексуалне каријере", објашњава се. Тако ће средства добијена од Министарства помоћи да се сајт одржи и унапреди, а тиме и ова његова функција.

На сајту, наравно, има и критичких текстова усмерених против "хомофобије" у српском друштву. У свима њима варира се иста тема: хомофобија је само друго име за српски национализам. Отуда на овом сајту налазимо омиљене реченице "друге Србије", попут: "Ксенофобија, сексизам, хомофобија, расизам, антисемитизам па чак и отворени фашизам, постали су свакодневица у Србији. Сваки покушај осуде и сузбијања ових појава наилази на велики отпор код већине становништва"[7]. У истом тексту, чији је наслов "Србијански маскулинитет: национализам и милитаризам", још се вели (типичним "другосрбијанским" речником): "Поражавајућа је чињеница да се тренд агресивне маскулинизације наставља из дана у дан, да и данас, после толиког залагања за демократију, србијанско друштво не може да се помери са мртве тачке национализма и крене пут грађанског ослобађања у коме има безбедног места за све који подржавају и негују цивилне вредности". Само је још остало да аутор и уредник "Квирије" објасни парадокс како је онда једно такво, "ксенофобично, сексистичко, хомофобично, расистичко, антисемитиско и чак отворено фашистичко" друштво, уопште могло да изабере владу која, сада, тој истој "Квирији" додељује новчану помоћ? gej parada

Залагање за толеранцију на овом сајту, наравно, првенствено се односи на толеранцију према хомосексуалцима, која се захтева од остатка друштва. Али, са друге стране, на овом сајту, има премного нетрпељивости према свакоме за кога Квиријини гуруи оцене да није "gay friendly" особа или институција. Разуме се да су главни предмет ружења на овом сајту Српска православна црква и "традиционалистичке" и "конзервативне" јавне личности.

Тако, ако на насловној страници Квиријиног сајта кликнете на рубрику "блог", отвориће вам се блог "Квирија" који лидери ове НВО, Предраг Аздејковић и Бобан Стојановић, имају на Б-92. О овом блогу сам већ писао, као о очигледном примеру говора мржње и идеолошке острашћености[8]. Тако се, да подсетим, у блогу «Перица и вероучитељ» свештеници и вероучитељи, као струка, проглашавају педофилима[9]. Ту је и порнографска слика православног свештеника са надигнутим удом[10]. «Ја мрзим српску православну цркву», пише на истом блогу један посетилац (правопис је његов). Блог «Зашто треба пљувати по нацији»[11] садржи фотомонтажу, у којој је глава патријарха Павла стављена на тело неке разголићене певачице, уз зачуђен потпис «Чиме је Паја навукао Србе!?»[12]. «Српски православни блог», још један од производа "Квирије", има карикатуру дерана који мокри (по верницима СПЦ?) са потписом: «А сад и мало свете водице»[13].

Од јавних личности, на самом сајту "Квирије", најчешћи предмет ружења су Војислав Коштуница, међу мушкарцима и Ивана Жигон, међу женама. Први је проглашен за "најљигавијег мушкарца године", док је Ивани додељена титула "најљигавије жене"[14]. Обоје су оцењени као непоправљиви српски националисти, а за Ивану је још речено да је "професионална нарикача"[15] и "квази хуманитарна радница"[16] која "сигурно не кука за бадава"[17]. Ако је Коштуница, као политичар, и дужан да отрпи свакојаке нападе и увреде, није јасно каква то чудна сила нагони ауторе "Квирије" да са толико упорности нападају ову даму, која нити се бави политиком, нити је кога нападала или провоцирала?

Овај манир изругивања и вербалног понижавања на сајту "Квирије" широко се користи и у "актуелним" освртима на друштвена и политичка збивања. Тако је сецесија Косова пропраћена изругивачким текстом "Избор за ново срце Србије"[18]. У њему се као "ново срце Србије", које треба да замени Косово, нуде Војводина, Санџак, Тимочка крајина и други крајеви остатка Србије. "Не смемо дозволити да Србија нема срце, зато вас позивамо да у што већем броју учествујете у овом гласању", каже се цинично и изругивачки на овом сајту. (Иначе, за "ново срце Србије" је изабрана – Војводина. Баш "визионарски", нема шта!).

Како коментарисати одлуку Министарства културе да буде покровитељ оваквог сајта? Свакако да и грађани који упражњавају истополни секс плаћају порез овој држави и имају иста права као и други грађани. Али, из чињенице да нека групација плаћа порез не произилази аутоматски и да она има право на државну помоћ. Педофили или нацисти су такође пореске платише, па ни једна држава не суфинансира њихову афирмацију. Наравно, делатности педофила и нациста су законски забрањене, што са хомосексуалцима није случај. И добро је што је тако. Сексуална пракса је ствар личног избора двоје пунолетних особа и она не треба да буде предмет криминализације државе. Али, из тога што нека лична или друштвена пракса није предмет кривичне забране не произилази и да она треба да буде и предмет подршке владе. За то је потребно још нешто, још неки квалитет који влада оцењује као значајан за дотично друштво.

Баш зато остаје нејасно који тачно квалитет на сајту Квирије Министарство културе Србије сматра значајним за српско друштво? Толеранцију? Али, тај сајт је толерантан само према истомишљеницима, док према највећем делу друштва испољава отворен презир, ниподаштавање, па и мржњу. Едукација? Једино ако се под едукацијом у Министарству културе не подразумева упутство "како орално обрадити уд партнера". Информисање? Само ако се под информисањем подразумева пропаганда хомосексуализма и дифамација свакога ко не мисли да треба дозволити геј бракове и хомосексуално усвајање деце. Патриотизам? Доиста је тешко у, иначе разноликом и свакојаком интернет универзуму, наћи сајт са више отвореног одбацивања главних елемената националног идентитета и више ругања патриотизму, од сајта "Квирије".

Хомосексуализам свакако није разлог да се било ко искључи из програма државне помоћи. Али, он такође не може бити ни разлог да се неко помаже из заједничке касе. Зашто је тачно "Квирија" потпомогнута, то можемо само да нагађамо. У Одлуци министарства о суфинансирању[19] каже се да је на конкурс приспео 251 пројекат, да је услове конкурса задовољило 209, од чега је Министарство одабрало 43 пројекта. Нема образложења зашто су прихваћени баш ови пројекти и нема списка пројеката који су одбијени. Такође, није јасан ни критеријум за висину помоћи, према коме је Квирија (да останемо у оквиру истог система вредности) добила више него, рецимо, РТВ Панонија за серијал информативних прилога о ЕУ (251.000) или ПГ Мрежа за видео прилоге о европским интеграцијама (186.500).

Јасно је да је тешко поставити објективне критеријуме државне помоћи. Али, свака промена власти је баш у Министарству културе доводила до заокрета у суфинансирању. За министровања Бранислава Лечића (2001-4), рецимо, Квиријин сајт је већ био одабран за државно потпомагање. Нови министар Драган Којадиновић (2004-7), међутим, одмах је поништио конкурс, а новац "Квирији" није ни био уплаћен[20]. Којадиновићево министарство је, са друге стране, било прва државна установа која је новчано помогла "Двери српске", тачније њихов пројекат «Култура живота». Пројекат је предвиђао снимање серије спотова који афирмишу културу у којој су деца и рађање нешто позитивно и пожељно. Спотови су снимљени (и били су веома ефектни – у шта се лично уверио потписник овог текста). Али, када је ове спотове требало представити јавности, већ се била променила влада и дошао нови министар, Воја Брајовић (2007-8). Промоција је била заказана у Народном позоришту у Београду, за 15. септембар 2007. Међутим, на конференцији за штампу, која се тих дана одржавала у Министарству, један новинар је поставио питање да ли Министарство подржава ту акцију. Нови састав у Министарству се уплашио и одмах је из Министарства телефонирано управи Народног позоришта. Тако је промоција отказана и више никaда није ни одржана. Спотови које је платило Министарство, до дана данашњег остали су непознати широј публици у Србији. gej

Са најновијим министром, Небојшом Брадићем (2008-), као да се круг затворио. "Квирија" је опет донирана, култура репродукције је и даље остала у запећку. Има неке симболике у томе. Ипак, ваља бити оптимиста. Овом друштву је свакако неопходно више толеранције. Ако би ова донација допринела да се друштво толерантније односи према геј особама она би свакако постигла сврху. Али, за толеранцију је увек потребно двоје. Штавише, управо они који највише причају о толеранцији најчешће и не примећују колико су често и сами искључиви. Зато је једна од важних претпоставки смањења нетрпељивости према хомосексуалцима у Србији то да делови овдашње геј заједнице престану са вулгарним егзибиционизмом и отвореним провоцирањем "традиционалистичких" сегмената друштва. Нисам сигуран да ће "Квирија" умети да схвати ту истину. И да и ових 256.500 државних пара неће бити потрошено узалуд.

(Краћа верзија овог текста објављена је у Печату, бр. 41).

Почетна \| Преузмите \| Аутори \| Top 10 \| Контакт \| Питајте \| Додај у фаворите
>