Добродошли на Vidovdan.org
 

 Почетна | Преузмите | Аутори | Top 10 | Контакт | Питајте | Додај у фаворите  

>

Претраживач Патриота
PATRIOTA

Мејлинг листа
Пријави се на мејлинг листу
Email:

  
Мисао: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ
Постављено 27.01.2009
Тема: Ирина Марковић


ЛЕЊИ РАЗУМ


“Ја сам једaн обичан тврдоглави мазохиста,” кажем то у мушком роду, да овој изјави дам више ауторитета и њоме потхраним свеопште дубоко осећање мушке надмоћи. Ово пишем да бих вас натерала да поверујете у моје херојство и чедност, јер докле год имам свест о непрестаном дијалогу с Богом могу да се надам опроштају. Међутим, не разговара човек с Богом увек кад мисли да с Њим разговара. Понекад разговара и с неким другим, с једним тајним саговорником, кога уопште није свестан.
Немогуће је бити у тако дубокој заблуди, али, нажалост, истина је да човек готово никада не разговара са собом самим, иако је у то чврсто уверен у својој самољубивој гордости. С Богом човек разговара углавном никад, или веома ретко. Најтеже од свега у животу је разговарати с Богом и само ретки стекну ту привилегију. Они који су успели да завире у Оностраност непосредним доживљајем, уједно су успели да допру до себе у најјаснијој светлости - угледали су (созерцали) праву слику о себи. Тај тренутак је тренутак ''Венчања Неба и Пакла'', помирења вере и разума, када они постају једно, као што су то били у временима пре Источног греха, спојени у мистичком јединству. То је уједно и највиши резултат који философија може постићи у погледу разрешења својих антиномија.
Горе поменути Тaјни саговорник, Он највише воли да се прерушава баш у оног човека који је уверен да разговара са самим собом. Као и самог Бога и Њега човек може научити да осећа свесно и препознаје лажну срећу којом га вешто опија. То је вештина, или боље је рећи врлина, разборитости (фронесис), у којој је монашки занат неприкосновен.
Зато је ово прича о двојности, али не оној исусовској, она је идеал, него о нашој, људској - она је Армагедон!
Иако се душа исконски опире патњи, она много тога чини да ту патњу беспотребно увећа. Зашто је то тако? Покушаћу да одгонетнем у редовима који следе.

***

Није могуће за самосвест да тачно утврди тренутак преласка душе из једног "царства" у друго, иако се прелаз догађа у времену као и покајање. И грех и покајање догађају се у искуству и зато нема говора о човековом метафизичком злу, па самим тиме ни о Божијем, уколико се Бог посматра као Творац и Човек као творевина његова. Међутим, ова чињеница упућује на могућност постојања максимума огреховљености сабраног у једноме бићу, такође, створеном од Бога.
Огреховљени, пали Човек, који је крочио једном ногом у царство небића, као да се стиди тог преласка, па тај догађај потискује до заборава, премда никад у пуној свести о његовој драматичности. С друге стране, после покајања радост озарује читаво биће и тај тренутак остаје постојан у сећању - најјасније запамћен. За разлику од гордости, оно руши ограничења постављена временом, побеђује пролазност и закива човеку поглед у вечности. Из перспективе вечности, покајање бива освешћено самом бистрином тог погледа, па га зато тако јасно и доживљавамо. Али, као што је на почетку речено, ту привилегију имају само они веома ретки духовни прегаоци. Остали упадају у волшебне замке оног Тајног саговорника, који се заодене у нас саме.
Тада, душа бива иницирана у потпуно другачију форму, форму где је количина једини критеријум.
Разлог што већина одлучује да крене тим другим путем, то је због прирођено пролазне природе свих ствари у свемиру. Онда није чудно што се многи добровољно подмећу под гиљотину временских јединица, степеновања, градације и тако исецкани мисле да су у поседу велике мудрости. Мудрости боље од свих претходних, оргазма бољег од сваког замисливог и доживљеног. У свести која је начинила такав прелаз, задовољства се своде на паклене муке у потрази за већим и бољим, што никада неће бити сасвим задовољено. Тога је свако потајно свестан, али то нас уводи у предворје очајања, јер то јесте, заиста, нада јалова. Таквом душом овладало је начело апсолутног релативизма и она се, једноставно речено – мучи.
Верујући у апсолутни принцип релативности, на први поглед, лакше је изборити се с тајнама васионе. То је свепознати метод линије мањег отпора, а да би се он спровео у дело, потребно је максимално улењити ум.
Због истовремене, сталне и мучне, тежње за вечношћу, за мировањем, то јест, задржавањем неумитног тока времена у неком облику, коначног задовољења и престанком те паклене потраге за све већим уживањима, човек је увек у метафизичком искораку - запремином у простору и времену, а тежњом у вечности. Том тежњом за непролазношћу поништава се претпостављени след момената бивствовања, који неумитно води у распадање телесног. Заробљен у вртлогу пролазности, запремине и количине, човек, готово увек, погрешно тумачи наслућено стање њиховог одсуства. Кад постигне делић тог стања аскезом, или којим другим начином, заборавља да то стање није апсолутно за временито биће. Тада, одједном ишчезава његов душевни кредо апсолуног релативизма и одређује човека који тежи за смирајем, као парадокс који мора да прође између Сциле бића и Харибде небића.
У нама се тако преплићу начини хоризонталног и вертикалног бивствовања, по законима неке нееуклидске геометрије, а ми бисмо желели свим пренапрегнутим струнама свог бића да одсвирамо бар једну смирену мелодију, која ће трајати довољно дуго, да је можемо измерити степеном среће коју осећамо.
Оно апсолутно неподељено у физичком свету, најелементарнија честица, монада, семени логос, атом, схваћени су несхватањем могућности престанка деобе, јер ум напросто не може да појми сопствену дезинтеграцију, тј. рашчлањавање до губитка самосвести. Свест о могућности сталне деобе доводи нас до поимања ништавила, а немогућност поимања ништавила у пуном обиму, враћа нас до метафизчког монас (једно), које је ван свих прирока (категорија). И, тада опет бивамо враћени на почетак зачараног круга; никада сасвим задовољни оним што имамо, увек тежимо за нечим већим, бољим и још недоживљеним, што ће превазићи све претходно.
Само големим искуством установљеним правилним исповедањем вере, осећајни део нашег бића појављује се у души пречишћен, налик оном пре Источног греха. Пра-основа осећања тада се јавља као најјаснији Лик Божији у човеку - одиграва се уток луче вечности у временито. Том дијалектиком онај негативни парадокс ишчезава и јавља се нови, далеко позитивнији- временитој души отвара се ''прозор'' у ванвремено. У том осећању тријумфује врхунска естетика васионе, са обоженом људском душом као њеним најсавршенијим изразом.
Међутим, многи су подвиг вере, који доводи до обожења човека, поистоветили с очекивањем премије на лутрији, испуњењем гатариног предвиђања и слично. На тај начин, људска судбина ставља се у руке безумним стихијама и слепим силама, само да би се избегао напор да се превазиђе самољубље. То је највећи могући напор за човека - изместити себе, за себе и у себи, из центра свемира; не бити себи најважнији (иако веома важан), већ цео људски род осећати као себе - волети ближњега као себе самог. Измештањем себе, за себе и за свет, из центра света, не значи да човек треба да се сурово обезличи, што представља бојазан сваког атеисте. Напротив, то је једини начин стицања пуног личног идентитета. Тада се постаје личност у највећој могућој мери, јер она задобија атрибуте вечности. Стицањем вечних врлина, она се заправо растаче сабијањем у таутологију. А, велика је разлика између логичке и емпиријске таутологије, када је истина исто што и лепота и правда у једној конкретној особи, наиме у њеном делању. Уосталом, то је последица сваке исправно вођене духовности. Упркос томе, хришћани мисле да је у нирвани неминовно уништење ипостаси, а брамини да хришћани вређају божанство тиме што његову апстрактну суштину конкретизују.

***

Поред упорности у лењости за спасење свога бића, постоји и упорност у немогућности да се побегне од сопственог одраза у другим бићима. Слепило за другост и другог је оно што се назива самољубље, док је богољубље, најделотворнији начин другољубља, али и једино право самољубље. Да је самољубље облик лењости, лако се уочава ако се осврнемо на чињеницу да је увек лакше бити еогиста маскиран у филантропа, него бити искрени филантроп.
Постоји један моменат када се ум улењи и то је исто као и његова смрт, само неко жали за “покојником” и вечно ће патити за њим и са њим, а што време више пролази имаће мање снаге и воље да га васкрсне, док неко целог века неће ни приметити његов нестанак. Такви људи су, наводно, срећни, јер не знају колико су обогаљени, а можда ја и немам право да судим.
Ипак, чини ми се да увиђам једно: пресудни критеријум и једина стварност за њих су осећања настала од употребе лењег разума.
Разум је оруђе за разумевање појава, а онај који не схвата каузалитет, тј. логичку везу појава, у људском смислу, је животиња, а не човек, био каузалитет нужан, или не, био Хјум у праву, или не. Једина осећања која поседују су осећања осећаја повезана лењим разумом у смислену целину, а чију смисленост чини сама рационално-естетичка природа човекова. Та целина има смисао и симпатију само за себе, сачињава подстварност сачињену од доживљаја пријатности и непријатности и одређује психологију ових људи, то јест, њихов карактер. Она представља архетип палог човека. Такође, чини их припадницима посебне врсте, иако границе врста нису строго утврђене, управо зато јер су оне мисаони, логички ентитети и постоје само у личности. Пали Човек је постао двоврсна врста, која је несвесним импулсима прародитељског греха коначно формирала колективну свест данашњице. Филозофија палог човека добила је своје најјасније црте у времену Ренесансе. Заснована на готово неосвешћенм и опскурним премисама до данашњих дана изродила је највећа постигнућа људског духа, али и отворила пут ка савршеним злочинима. Једно без другог у историји човечанства изгледа да не може. Додуше, један њен битан огранак се уз помоћ математичке методе и окамовог бријача развио у модерну науку и у, слободно могу рећи, све оно чиме се дичи модерна цивилизација. Други део је прешао у сујеверје простог пука, али и у нацрт Нове религије, Новог вавилонског царства.
А, у том новом-старом царству, царује нико други до ЛЕЊИ РАЗУМ. Он је онај разум који одбија да постане ум, онај који одбија да учествује у активном уму исламских философа, али и онај чије сећање је похрањено на фотографијама и у компјутерским чиповима. Пре проналаска фотографије сећања су живела у мислима, књигама и на сликарским платнима, данас је сећање лењо и уопште не чуди што је човек постао смртно досадан и некреативан. Све је разоткривено до сржи, те је машти преостало мало тога да измашта.
Такође, добар пример је и тобожња делотворност психијатријских и психолошких метода, која се свела на то да болесници вегетирају дрогирани тешким лековима, јер је та пракса у основи атеистичка, претерано горда и неће да сарађује са званичним религијама. Пракса која је млада и препотентна, прогласила је један мрачни ентитет, са којим су нам веза једино снови, халуцинације, хипноза и слично, на пример, дејство дрога, несазнатљивим божанством наше психе. Тако је нешто у нама што нема самосвест, што је сасвим налик на горе поменуту животињу, проглашено господарем и тумачем наших осећања и понашања. Оно инфериорно, подземно и лошије, које је извесна ментална селекција изопштила, проглашено је супериорнијим, еминентнијим и бољим. Зато и не треба да чуди песимизам и очајање код већине психијатара, јер знају да су њихови пацијенти неизлечиви, а само понекад, великим трудом и стрпљењем, залечиви. Вероватно жељно ишчекују тренутак када ће њихова наука стати на пиједастал вечне славе заједно са осталим наукама. Једино их теши чињеница да је њихов предмет проучавања, заиста, деликатан. Не знам како се могло очекивати да нешто што има фундаментални недостатак, објасни други недостатак који се налази у самом човеку, а који је Фројдова психоанализа тако тријумфално ископала из најмрачнијих дубина људске свести. Копајући тако дубоко, вршећи брутално аналитичко сецирање стварности, неминовно губимо увид у целину, као и у сврху постојања. Напослетку, сам Бог нам постаје потпуно излишан и наместо њега долази онај недостатак, који бива апсолутизован. Његових имена има много: фолклорних, митолошких, теолошких, па чак и философских. Тај апсолутизовани недостатак мора бити личност, јер постоји подударност између имена и принципа [f(x)=x], слично глаголској именици. Истоветност имена и принципа могућа је само уколико имамо посла са таквим нечим као што је жива личност. Зато никако не може бити формализована и живети живот пуке апстракције, universalia sunt realia, у овом случају не пролази, само зато штo наивни човек одбија да поверује у персонификовано зло.

У потрази за правом сликом

Човек уопште не зна како изгледа, каква је његова појава, тело, а посебно лице и његов израз.. Да ли се њeгово мишљење и утисак о самом себи битно слажу, или не слажу, са утиском и мишљењем околине? Да ли су телесне мане које уочава гледајући се у огледалу, икако, и како, допадљиве њему самом?
Да ли их он види онако како их виде други?
Најгоре је то што човек не може да осети тај утисак, да непосредно опази своју спољашњост и осети симпатију, или антипатију, према себи, као што то може у односу на све друге и све друго. Недостаје му непосредан увид у оно његово највидљивије, а то је он сам када се креће у простору.
Како нас други виде, односно доживљавају, потпуно је другачији утисак од оног када се гледамо у огледалу. Додавањем нових огледала још више бисмо искривили праву слику, а камером још више; што је више посредника то нам права слика више измиче.
Та права слика не може бити искључиво доступна оком, она мора бити целовита, а ми појединачно чуло за такав опажај немамо. Упркос том недостатку, ипак стичемо осећај привлачности и одбојности према некоме, или нечему. Имамо, додуше, орган који синтетише све чулне подражаје и ко зна још које, а да ми тог процеса уопште нисмо свесни. Тај орган зове се мозак с централним нервним системом - поље медицине и неуро-феноменологије толико је слабо схваћено, колико је тајанствена спознаја апстрактних појмова, тј. априорног принципа расуђивања.
Наш дух нема довољно јаку моћ одражавања, да би себи представио себе у пуном обиму. Метафизички носилац савршених образаца, илити парадигматских идеја, обично бива Бог и питање је да ли је тај носилац нужно личност, или безосећајно начело и да ли је могуће да је он тешко оштећен у домену ћудоредности, чиме му се одузима атрибут апсолутног савршенства. Да ли уопште може бити биће као такав и да ли их напросто има двојица? Један који даје праву слику и други који је злонамерно квари? То се питао и Декарт и то га је довело до две ствари: опреза у суђењу (епохе) и најдубљег очајања у виду метафизичке сумње.
Иако је још Парменид утврдио да се небиће не може изрицати (наиме појмати), питање је овде да ли оно ипак може постојати? Како га замишљамо и да ли уопште можемо да га замислимо, сем као бесконачни збир недостатака?
Небића очигледно нема, (има само мртвих), али зато би могао постојати метафизички носилац зле воље. Хипостасис зла, зло које је личност, оличење зла у особи. Недостатак добра може се пририцати (заправо, одрицати) стварима у језику и мишљењу, али свака ствар може и даље да постоји упркос бројним недостацима у стварности, па што онда не би могао и тај метафизички носилац зле воље, кваритељ праве слике? Ако верујемо да постоји нешто што у себи има минималну дозу доброте, а поседује савршену интелигенцију, која не подразумева добру намеру (безљубавном интелигенцијом га назива Владика Николај Велимировић), то би онда било нешто што нема душу да њоме осећа, али има памет да другоме нанесе бол?! Али, како било шта може постојати без душе, која је извор животне енергије, тј. по Аристотелу прва ентелехија тела? То „нешто“ свакако је има, али је питање какву?
Код гностика еони полако тону у онтолошко блато, можда у аристотелово проте хиле, у прву материју, која је равна ништавилу, а сви они и Архонти се боре око божанске искре која је човечија душа да би се повратило нарушено преломатско јединство (што би било нешто као апсолут изнад самог Оца); Бог тј. Отац спашава се кроз човека и обратно, самоспознаја Оца потом иницира процес еманација.
У манихејској визији честице Светлости треба да се ослободе из таме, а конгломерат до тада познатих пророка, које је послао Отац, који је Личност, њихови су избавитељи. И у овој игри Игру осмишљава Отац.
Дакле, увек се појављује један носилац свега, само је питање да ли то Све обухвата и оно што није ништа и да ли је то Ништа нужно зло?
Ко, или шта, је тај носилац, или ималац праве слике и да ли је неопходно да човек поседује сазнање о њему као и доживљај праве слике, питање је које онда можемо свести на питање о сврсисходности самог човека. Можда би тај свеобухватни, итегрални, поглед човеку управо искривио праву слику, стварајући неку врсту кубистичке стварности. Збијање свих углова и перспектива предпоставља и збијање времена, тј. његов престанак за људски опажај. Значи, и онда када би нам таква слика била представљена, ми бисмо били у немогућности да је опазимо.
У том смислу, да ли су кадрирање и монтажа, тј. покретне филмске слике, расветљавање мистерије о човековом спољешњем изгледу или, пак, стварање тоталне илузије?
Ако би, хипотетички, људски дух био прочишћен апсолутном јасношћу и разговетношћу божанске спознаје, истог часа би изгубио сврху свог постојања, да спозна Бога или савршенство у највећој могућој мери, или, да удовољимо атеистима, да постигне највећу могућу срећу, иако је сама спознаја Бога највећа срећа коју човек може постићи. Људски дух у стању свезнања био би божански, те би онда и сам Бог постао излишан, а ако би Бог постао излишан, то би постао и сам човек.
Не постоји уређај који може да нам да ту праву слику нашег спонтанитета, онакву какву бисмо је доживели да можемо да се видимо, тј. не постоји уређај који може да пренесе сам лични доживљај утиска неке особе о нама, јер ми бисмо волели да видимо како нас други виде, да завиримо, макар и на тренутак, у туђи опажај нас самих. На крају остаје само то да свако поседује опажај сваког другог, сем себе самог.
Трагајући за непосредним доживљајем наше спољашњости констатујемо да себе можемо да видимо само из неког одређеног правца и под одређеним углом. Такву слику нам даје одраз у води, стаклу и огледалу. Како је бити виђен из свих праваца у исто време и да ли то сазнање битно доприноси нашој самоспознаји? Онда би филмска монтажа знатно унапредила лично самопознање, али догађа се управо супротно: многи филмски глумци почињу себе да доживљавају у лику онога кога су глумили на целулоидној траци; постају опседнути привилегијом да себе могу да доживе изражајније него остали, али често заврше код психотерапеута због проблема с личним идентитетом. Позоришни глумци се, пак, огледају у реакцијама публике и критичарском перу, што може дати исти резултат. У том случају не смо да нису близу праве слике о себи, него су се од ње удаљили толико да су завршили у некој потпуно другој слици.
Несликовно представити себи слику себе самог, услед недостатка непосредног сликовитог доживљаја сопствене спољашњости, једино је што човеку као таквом преостаје.
Ипак, да не буде забуне у називима, ми заправо никада не можемо очекивати да се ту ради о пуком представљању, овде се заправо трага искључиво за доживљајем. Трага се за непосредним доживљајем сопствене спољашњости, а то благо, као што је више пута речено, поседују сви сем нас у односу на нас, као што га и ми поседујемо у односу на све друге, а нико у односу на Бога.
Због немогућности такве спознаје и доживљаја, јавља се као последица нешто што би се могло назвати мит о неприкосновености личног доживљаја. Тај мит дистинктно је обележје постмодерног човека. Наиме, долази до тога да у естетском суду тј. доживљају, наш лични доживљај проглашавамо за необорив критеријум вредности. И то би било у реду да се човек на томе заустави, али неретко се догађа да лични суд намећемо другима управо као универзални критеријум вредности. Ипак, постоје људи који су извежбали свој опажај и у пуној самосвести изобразовали дух и перцепцију како да усваја тј. посматра предметну стварност, нарочито ону коју је људска вештина створила.
Мит о личном доживљају као универзалном критеријуму процењивања уметничког дела, само је преображена жеља за надмоћи суда неке личности, а у ствари иза ње се крије суштинска лењост да се научи доживљавати права уметност и стварност кроз љубав и склад. Јер, склад подразумева дисциплину и одрицање. Овај подвиг, готово је раван оном монашком. У том смислу слажем се с Николајем Хартманом који сматра нам свако успешно уметничко дело открива своју унутарњу нужност. На нама је да је откријемо.
Са стране посматрача јавља се, дакле, двојаки елитизам: оних извежбаних (''монаха'') и оних неизвежбаних који се руководе личним доживљајем, а ту спада скоро читаво човечанство. Звучи као олигархија образованих, а није ни чудо, јер тај је лични доживљај једини посед који је апсолутно неотуђив од сваке особе. Ово се односи како на спољашњу, тако и на унутрашњу перцепцију, како на сам доживљај, тако и на доживљај доживљаја.
Међутим, ипак треба имати у виду да правилност доживљавања непогрешиво открива вредност бар у уметности, а тиме и себе устоличава као критеријум за додељивање особине изванредног. Ово закономерно опажање (захватање) управо чини тај елитизам оправданим и ову причу своди просто на то да ли је неко меродаван у процени нечег, или није, и шта је то што његов суд чини изврснијим од суда других.


Шта доживљај чини закономеним и истиносним?

Хераклит је још давно закључио да ''многозналаштво не учи мудрости'' и да треба ''ослушкивати Логос'', да би каснији философи ту тему развили до става да се познавање великог броја чињеница самих по себи не може назвати знањем у правом смислу, јер оно што тој набацаној гомили пружа смисао је један ''поглед одозго'', савршена представа, идеја, наиме представљање, или интерпретација теоријом. Појединачне чињенице ваља ставити у виши смисаони оквир, који мора бити одређен од стране нечега што нема природу пуке чињенице. Без непосредног чулног утиска о нашој спољашњости, дакле без гомиле перцептивних чињеница, себе познајемо само изнутра, неким самодоживљајем који је као неко трајно стање, неки пред-предуслов нашег бића. То је оно што је Декарт ограничио на когито, али јасноћа и очигледност суда ''его когито'' том расуђивању на крају даје обележје интуиције. Код Декарта интуиција има управо ову премошћујућу, синтетичку, сажимајућу улогу, а нама одвде и треба нека врста надсуђења. Да ли би се онда то надсуђење могло назвати баш именом интуитивна спознаја?

Шта је уопште чињеница? Истина о неком догађају, својству, битију?

Постоји и ''поглед одоздо''. Он даје објашњења ствари из самих себе. Постмодерна метода стварања и мишљења гледајући ствари ''одоздо'', види само једну непрегледну раван, коју се упорно труди да ''заталаса'' компликујући фабулу. Све ствари и појаве упућене су једна на другу без сазнања о томе када ће се окончати њихов боравак у овој стварности. Оне се по суштини се не разликују, јер имају исти онтолошки статус – постојање за њих није нужно.
То се очитује у начину осећâња, осећања која настају од збира осета доживљених само као пријатност и непријатност, те се они углавном своде на љубав и мржњу према болу и уживању. Осетити, а не очекивати пораст личне среће, велики је изазов за човека егоисту. Људи који поседују искључиво ту врсту осећања погрдно се називају примитивцима, душама без духа, робовима чула и страсти. Напротив, осећања која потичу из освешћених духовних садржаја, илити идеја у платонском смислу, као и из рефлектованог душевног садржаја, али где је вредносно првенство дато духу, далеко су префињенија и зато људи који их негују припадају природној аристократији, јер им је то стање духа природно, иако су га тешком муком стекли.


 
Линкови који се баве истом темом
· Још о Ирина Марковић


Најчитанији чланак о Ирина Марковић:
Ирина Марковић НОПО Ниједан од понуђених одговора


Оцена чланка
Просечна оцена: 4.27
Гласова: 36


Одвојите мало времена и гласајте за овај чланак:

Изврстан
Веома добар
Добар
Довољан
Лош


Опције

 Страница за штампу Страница за штампу

 Пошаљи пријатељу Пошаљи пријатељу


"Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ" | | 53 коментара
Коментари су власништво особе која их је поставила. Нисмо одговорни за њихов садржај.

Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од борис у 2009-01-27 21:26:59

Ирина ово је добро, само треба још да брусиш своје мисли, да пишеше једноставније и уједначеније. Но ипак се мора рећи да имаш мисаоног дара у неким моментима је то јако луцидно као оно да је богољубље једино право само-љубље, то јест да онај који воли Бога једини и воли себе. Они који пре подне мрзе себе а послеподне цео свет ни Бога не воле, иако су вероватно егоисти и самољубиви.

[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Ирина (irina@yahoo.com) у 2009-01-28 14:52:56
Борисе, ово је скица, нацрт, мог теолошко-философског трактата и није заврашено....то ће бити моје животно дело... Усудила сам се да мислим и своје знање преточим на папир. Познајући православну догматику и философију у довољној мери, мислим, и то по први пут отворено кажем, да је ово што сам написала храбро, јер нико од наших философа се тиме уопште не бави. Наиме код нас на студијама философије, византијска, руска и српаска православна мисао НЕ ПОСТОЈЕ и готово да су ЗАБРАЊЕНЕ!!!
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Pavle Ćosić (pavle.cosic@gmail.com) у 2009-01-28 15:28:34
To, carice! To mi radi!
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Дарко Бабић (darko.babich@gmail.com) у 2009-01-28 16:46:05

Не може моја маленкост ово да прочита за петнаест минута и све да разуме ако је у питању животно деле. Дело које је неко писао скоро цео свој живот да разумем за петнаест минута. Треба ће ми мало више времена. Имам га довољно, али као да га немам.

Допало ми се ово сазнање: "Хераклит је још давно закључио да ''многозналаштво не учи мудрости''...".

Не знам му име (или се може сазнати) али рекао је једну много лепу ствар. Отприлике овако каже: Постоји једно уврежено мишљење да глупост произилази из незнања, а ја знам много паметних људи који само износе глупости. И обратно.

Наслов овог рада јесте много добар. Некако ме је навео да се сетим неког врло опасног човека. Сећам се када је један Јерменац (тај опасни) рекао: Тада сам схватио да људи од својих глава праве канту за отпатке.

То су моји утисци. Има их, наравно, још... Надам се да ови нису много хаотични.
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Srbislav (visionsunca@myway.com) у 2009-01-29 00:17:11
... chak me je ovaj omanji okeanski talas kao odredjeni deo okeana koga si po mom mishljenju u velikoj meri postala svesna, nagovorio da na' glas preronim odredjene penushave delove i u velikoj meri uvidim pogotke u textu, ti si dobar strelac. ako ti ikada nestane magichnog drveta za strele..
Irina upucaj misaono po neku povrshinu na drumu nece ni "ON" da se naljuti..
samo nastavi da gadjash i grebesh meni se bash dopalo..
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Иринас (irina@yahoo.com) у 2009-01-29 00:46:13
Ех, госн Србилаве, први пут истинит коментар и врло лепо, поетски, срочен. Хвала вам, а ево ја се тудим, читам. Моја деца то разумдеју, на срећу.
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од ГОРДИ РАЗУМ у 2009-01-29 23:02:12
Овај сајт изледа има проблема са свежим текстовима па је почео и скице и нацрте да објављује. Ово је толико хаотично да ми се ево сада врти у глави. Коме требају овакви текстови? Не знам у чему је проблем данашњих теолога па уместо да народу приђу приступачним садржајима они се удаљавају и напрежу да што сложенији, слојевитији и мудрији буду, те пишу текстове разумљиве незнатном броју људи. ...Као неки зачарани круг философских занесењака који пишу једино да би од својих колега примили ласкаве коментаре: маестрално, грандиозно, бриљантно, премудро...
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Ирина Марковић (irina@yahoo.com) у 2009-01-29 23:18:42
Да, у праву сте ово може да разуме само мали број људи, образованих у теологији и философији. Али, ви ништа нисте споменули у вези мисли изречених у њему и чињенице да су ретки такви самостални огледи.
Ако нешто не разумете, па људски је питате, овако само признајете вашу гордост јавно. Ви мислите да вам то сазнање није потребно, да сте у ствари паметнији. Па ја се не такмичим у памети, има много паметнијих од мене, ја се само огледам у некој врсти апологетике
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Пера у 2009-01-30 00:24:56
"Али, ви ништа нисте споменули у вези мисли изречених у њему"

Ви сте заљубљени у своју мисао


"и чињенице да су ретки такви самостални огледи."

И тако поносни на своју (наметљиву и по сваку цену) оригиналност


"Ако нешто не разумете, па људски је питате, овако само признајете вашу гордост јавно. Ви мислите да вам то сазнање није потребно, да сте у ствари паметнији.

Овако узложена сазнања ми заиста нису потребна. Све сте ово могли много јасније, једноставније и краће изложити. Ово је фарисејски надувено.

А ја јесам горд 100%.
Праштај!


[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Ирина Марковић (irina@yahoo.com) у 2009-01-30 10:18:10
Е одлично, онда не заузимајте коментаторски простор и пустите да се развије конструктивна прича о ИДЕЈАМА. Преголема сујета! А хвала Богу да ћу да се браним, јер ваша критика је злонамерна. Мени то не промиче. То је можда због тога што сте се пронашли у последњим редовима есеја. Будите искрени према себи.
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од ana radmilovic (ana_radmilovic@yahoo.com) у 2009-01-30 10:23:05
tekst je sjajan. jasan, jednostavan i tačan. ne razumem u čemu je problem!
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Ирина Марковић (irina@yahoo.com) у 2009-01-30 10:29:35
У ствари разумем Ана, текст је само нацрт једног већег дела и није објављен наставак, јер просто није сређен, а тиче се вечног проблема слободе и нужности. У том смислу коментатор је у праву што се тиче композиције текста, али нипошто што се тиче садржаја.
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од ana radmilovic (ana_radmilovic@yahoo.com) у 2009-01-30 10:41:08
ko zna šta bi ovi net komentatori pisali da umeju da pišu i šta bi radili da smeju stvarno nešto da rade... nego ovako, udri po netu, to je relativno bezbedno. nerealizovani manijaci!
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Ирина Марковић (irina@yahoo.com) у 2009-01-30 10:47:07
Ахахаха! Није смешно, јадно је и тужно, али насмејала симе. Недо нам драги
Бог да их сретнемо ван интернета. Ипак јуче сам слушала неке младе интелектуалце, има нам спаса, верујем у то
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Пера у 2009-01-30 16:40:53
Тако, женице драге, покажите ваше смирење и кротост па се сада погледајте у укону Пресвете Богородице и видите где сте, шта сте и зашта сте. Моја сугестија је била намерно оштра али и добронамерна. Мисли да је оваква критика много кориснија од лажног улагивања. Морам да разочарам сестра Ану, бавим се професионално писањем и нека од мојих издања се продају у 10.000 примерака годишње.
Праштајте!
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од mile у 2009-01-30 19:25:13
i moj je stav da se Irena malo primila, da je umslila, to se vidi i u komentarima drugih tekstova. ali mislim opet da ne treba tako nastupiti, ne kritikovati njenu sujetu, gordost..., vec stavove, tako ce polemika ukazati i na licnost autora.

A za Irinu:
sto postavljas NACRT za neki rad na sajt na kome dolaze i ljudi poput mene koji su ostrasceni, bolje ga zavrsi pa onda objavljuj, ne plasi se nece ti slava pobeci? Ne razumem, da li je ovo najava nekih istrazivanja, da li je to neko zahtevao od tebe ili si ti sama mislila da treba da znamo cime se bavis?
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Pukovnik KGB у 2009-01-30 19:34:55
Kao uredan ili disciplinovan (shvaceno,- doveden u red) covjek, prvo procitam neki tekst, dam ili ne dam osvrt, a onda citam Perine, Jankove, Marine, Mikine i dr. komentare, osvrte.
Bojim se, vidjecu kada ovo posaljem, da u komentarima ima i hvalospjeva i kritike, a ovaj tekest se ne moze ni hvaliti ni kritikovati. Pitanje ovoga teksta je pitanje s l o b o d e. Za dvije hiljade godina filosofije i literature ni o jednoj rijeci nije toliko napisano kao o fenomenu - sloboda. Zbrka pojmova je oduvijek postojala, ali nikada nije bila tako bolna kao u ovim vremenima, pogotovo o pojmu slobode. Kant govori o slobodi kao o covjekovoj moci da odlucuje o svojim postupcima. Bez obzira sto se radi o velikom Kantu, pitanje pojma slobode je mnogo komleksnije. Autorici teksta "lenji razum" niko ne moze zabraniti da tako pise. To je njena sloboda ili to je njeno shvatanje slobode. E, sada se postavlja ozbiljno pitanje na koje necu dati odgovor zato sto bih morao da se osvrnem na konkretan tekst. Da li razumijevanje neke knjige, studije, napisa zavisi od autora ili citaoca? Citanje je za mene mnogo opasnije od pisanja.Ono sto cijenim jeste da ako sam sa nekim razgovarao recimo dva sata, ako sam na nekom simpozijumu, panel diskusiji, okruglom stolu ili nekom tekstu otkrio (cuo) samo jednu recenicu (ili misao) novu, svi ti susreti, sve nase neprospavane noci u citanju imaju opravdanje i zadovoljstvo. Kao dobar poznavalac, knjiga, djela (navescu samo njih dvojicu, sa kojima sam imao cast da se u nekim vremenima rukujem) mitropolita Antonija Bluma i dr prof. Zarka Vidovica koji se bave ovom problematikom, nisam, uz veliko izvinjenje dami, autorici, u tekstu naisao na novu misao, sto ne znaci da tekst kritikujem. Nemam slobodu da ga kritikujem. Kada se o ovim problemima ili problemu pise, onda se djela navedenih dvojice velikana moraju dobro poznavati, prouciti.
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Александар Милојков у 2009-01-31 12:01:21


Поштована сестро Ирина,

Наставите да пишете, немојте дангубити са неоствареним "мислиоцима". Трошите време на паметније ствари, то вам је мој савет.

Поздрав и свака част!
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од MM у 2009-01-31 14:14:44
Zbrda s dola.I zasto ici na fakultet?
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Пера у 2009-01-31 17:28:56
Брате Миле, управу си, не треба тако. Признајем грешку. Ја сам уствари саблажњен колико је православна мисао данас срозана. Не бих се никада бринуо да је упитању неки Клуб љубитеља православне мисли. Чак шта више, било би ми све то и симпатично. Али кад се из овог Клуба регрутују наши вероучитељи, свештеници па чак и владике, е онда не могу а да не бринем. Зар своје дете да дам на веронауку оваквим вероучитељима? Зар ће овакве особе да учи моје дете о чедности, смерности и кротости Пресвете Владичице наше? Или ће они који се данас ругају монаштву да уче моју децу о најдивнијем и највећем Србину, монаху Светоме Сави? Не, брате Миле не могу то, драже ми је грађанско васпитање од оваквог православља које не спасава...

[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Веран у 2009-01-31 22:14:10
Ако сестра Ирина овако буде излагала своју одбрану на Митарствима, мислим да ће сви присутни после ње морати на колективни годишњи одмор...
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Ирина Марковић (irina@yahoo.com) у 2009-02-01 08:54:57
Хахаха, па Жарко Видовић, тј Оглед о духовном искуству и јесте почетак једнан нацрт нове православне српске философије. Генијално дело, а страшно оспоравано у философским круговима, да на кажем презрено. Молим вас Канта у контексту његовог категоричког императива не треба спомињати када се ради о Православљу, јер је то став који не урачунава Бога. Све у мом незавршеном есеју стоји искључиво у апологетској равни и велики је проблем код наших православаца што то овде нису видели, него се бесмислено препуцавају самном. Ево питаћу тј замолити Владику Атанасија Јефтића да прочита и прокоментарише да ли сам одступила за милиметар од догматике. Друго, зашто тако острашћено нападате некога ко брани наш поглед на свет који је вековима уништаван као и наш језик и наше биће....много је то зло људи, много. Зашто стално себе стављате у позицију судије, арбитра, па и самог Бога...е то је стварно гордсст
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Ирина Марковић (irina@yahoo.com) у 2009-02-01 09:03:02
Ево да вам одговорим зашто постављамо нацрт дела.
Па, зато што нам је преко портребно да имамо бар и нацрт нечега што би било као нова српска теолошко-философска есејистика. Ако тиме успемо да охрабримо и друге писце да објаве своја дела која држе у фијокама, то је већ велика ствар. А ако тиме успемо да, да тако кажем, вратимо одбегле душе, урадили смо добар посао.
А онај коментар о Мирарствима је ужасно злурад...шта вам је стварно?! Згранута сам!
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Пера у 2009-02-01 18:23:28
Пазите, она је родоначалник "нове српске теолошко-философска есејистике", она "враћа одбегле душе", она спасава заблуделе...

Плачу наше манастирске штале и њиве за овакве данашње мислиоце...Е, каква би то теолошка ренесанса у Србији наступила да свако са дипломом Београдског богословског факултета мора на обавезну, барем једногодишњу, праксу послушања и смирења код угледних народних калуђера старога кова? Каква ли би тада свенародна корист настала од ових данас несхваћених душа?

Не би тада Угрин угринио, нити би Александар јелинио, нити би Ирину ико кињио...
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Александар Милојков у 2009-02-01 18:50:49
"Два човјека ућоше у храм да се моле Богу, један ФАРИСЕЈ а други цариник.
Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: БОЖЕ, ХВАЛА ТИ ШТО НИСАМ КАО ОСТАЛИ ЉУДИ (Угрин, Александар, Ирина): ГРАБЉИВЦИ, НЕПРАВЕДНИЦИ, ПРЕЉУБНИЦИ ИЛИ КАО ОВАЈ ЦАРИНИК.
ПОСТИМ ДВАПУТ У СЕДМИЦИ; ДАЈЕМ ДЕСЕТАК ОД СВЕГА ШТО СТЕКНЕМ.
А цариник издалека стајаше, и не хтједе ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже милостив буди мени грешноме!
Кажем вам. овај отиде оправдан дому своме, а не онај... Лк 18, 10-14

Брате Перо, следећа је недеља Митра и фарисеја, прва у низу припремних недеља за Васкршњи пост. На недељној литургији биће читана ова перикопа из Лукиног Јеванђеља. Пођите у Цркву да је чујете, ваљаће вам.
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Ирина Марковић (irina@yahoo.com) у 2009-02-01 19:54:50
Е стварно ме киње. Хвала. Па шта и да јесам родоначелник! Каква је то болесна сујета овде, ало православци врли! да ја препознам било ког родоначелника нечега доброг, па бре похвалила бих га, дала му подршку, критиковала смислено...Платона ви да читате
...диалогос...Никако да добијем право питање...само проповеди...овде је епидемија комплекса Бога...
И све је јалово због те сујете.....
А ја немам времена за глупости, гајим децу и морам да их прехраним
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Пера у 2009-02-01 20:03:37
Па нисмо баш, брате Ацо, у оваквој расподели улога. Више смо сви фарисеји који углас вичу хвала ти Боже што нисам као онај други. Покајници немају баш много времена за овакве приче. Није баш згодно једном руком лупати у груди а другом у тастатуру. У сваком случају, хвала што си ме подсетио на ову долазећу недељу, због чега вас и напуштам. Оштрог сам језика, али је далеко од тога да се сладим овим причама и свим даншњим поделама. Праштајте сви...
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Александар Милојков у 2009-02-01 22:39:36
Е то си добро сада рекао, брате Перо!
И ја се питам чему толике оптужбе, подозрења, непоштовања туђег труда?
Треба народу причати и кроз философију и кроз науку и кроз народне песме и кроз омилија. Све то са жељом да се сви спасу, од сељака до интелектуалца. Има на овом дивном сајту текстова за свачији укус, па пустите нека свако чита што му драго и молите се да оно што прочита буде му на корист. Ја бар тако гледам на овакве ствари.

Поздрав
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Настасија у 2009-02-02 01:07:12
Подсетили сте ме на људе што волели су, да су могли, гледати ''са неба''. Знате оно ''прави се да је мртав'', да види ко ће га ожалити. И дође дан сахране. Постоји и ''''поглед одоздо''''. Из јаме. И ко ће то сад зауставити? Та идеја ''жив мртав'', то је стање да оствари свој наум, да се пресабере, да види ко је. Осетити грумен земље, а не очекивати да ће га ''са неба'' затрпати,..тај избор да се огласи живим мораће да направи сам. Tек пошто се не огласи, припадаће ''природној аристократији'', ''то се тешком муком не стиче''. Огласи ли се, шта је друго него жив примитивац?!
Одличан Вам је текст, само мало предугачак. Поздрав.
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Ирина Марковић у 2009-02-02 04:44:07
Ви сте га заиста прочитали!!! Хвала... То је део једног већег списа, који ће бити објављен као књига, заједно са свим философским радовима.
У ствари ви сте сјајно приметили да се овде заправо ради о оној "врсти у врсти". Али за мене је шокантно до које мере су православни Срби одлепили!!! Овде је, укључујући ваш коментар, можда било још два смислена и истински хришћанска.
То је тако тужно и обећава нам сигуран нестанак. Чини ми се да ни Апокалипсу нећемо дочекати, побићемо се између себе. Створили смо толико непријатеља, уместо да смо лепо рекли да Србин не мора нужно да буде православац. Сада нас стижу све казне, али ми упорно настављамо, слепи од сујете!
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од pukovnik KGB у 2009-02-03 20:29:40
Ako je statistika u pitanju, onda je autorica ovoga teksta i drugih tekastova na "Vidivdanu" apsolutni pobjednik po broju osvrta (poneki komentar, analiza). Meni, kao sumnjicavom, to je sumnjivo. Mislim da je u pravu jedan gospodin koji napisa da nije dobro da "Vidovdan" objavljuje ovako dugacke, a drugi rece, zamorne tekstove. Sve ovo lici, da upotrijebim jedan termin koji je upotrijebila autorica, na mazohizam (fon Zaher- Mazohu), a mazohizam je u direktnoj korelaciji sa sadizmom (markiz De Sade). Normalno, nije autorica sebe nazvala mazohisticom ( ja ipak mislim da zene vladaju, sto je dobro) u bukvalnom smislu te rijeci, vec u figurativnom: "ne treba se upustati u odnose koji su stetni i ponizavajuci". Zato joj zamjeram sto ima potrebu da se stalno brani i da napada. Kritikuje gordost i susjetu, a u odgovorima pokazje da je i gorda i sujetna. U tom zaru odbrane promkne joj i satrovacki termin kao "odlepili". Moram da ponovim, tekst se ne moze ni hvaliti ni kritikovati, zato se cudim zasto je potrebna ovolika pisanija. Interesantno, to se moze reci i za tekst autorice o Bilderberg grupi. O njima je toliko napisano i prezvakano da me stvarno cudi kako se autorica usudila da nam isprica nesto sto se moze procitati na hiljadu mjesta. Nije samo autorica u tome jedina, svi smo, s vremena na vrijeme, skloni da otkrivamo rupu na saksiji. Umjesto dijaloga skloni smo samo monologu. Svi smo neuroticni i ne vodimo racuna da li nas neko slusa. Bio sam prisutan na mnogim skupovima, simpozijumima na kojima ucsnik saospti svoje i istog momenta napusti mjesto skupa, salu. Zbog takvog ponasanja moguce je samo nadvikivanje ili u nekakvim nazovimo komentarima, nadmudrivanje ili, sto je cesce, vrijedjanje. To je prava kriza (a ne ova ekonomska) koja je zahvatila i pravoslavnog covjeka (kada se kaze covjek, to podrazumijeva i muskarca i zenu) u Srbiji posebno, svi se takmice da dokazu da su Evropljani, niko nikoga nece da saslusa, a da ne govorim da poslusa, jer je unistena zajednica (zajednica nije isto sto i Drustvo). Jugoslovenska ideologija i danas cvjeta u Srbiji. Procvjetala je izmedju dva rata, a onda nakon II svjetskog rata, tako da je religioznost "upucena na privatnost idividue, kako javnost Pravoslavlja i Zavjeta ne bi povrijedila bracu drugih vjera". Za onoga ko smatra da postoji Bog, usamljenost je pakao. Nacija je sto i vjera, a o naciji i vjeri se ne moze raspravlajti naucno. Sta bi trebalo uraditi da se u Srbiji oslobodimo od ludila uvezenog sa Zapda, gdje vlada kriza i nacije i vjere i morala i kulture i ekonomije. Srbija je danas jedina kosmopolitska zemlja na svijetu. Kako da se vratimo u zajednicu kao religijsku zavjetnu zajednicu.
Gospodjo, oslobodite se potrebe da odgovorite na svaku primjedbu, stav. Pustite ljude neka kritikuju, nemojte objasnjavati svoje djelo, pogotovo zivotno, ceka vas jos mngo, mnogo godina da pisete, a bogami i da se dokazete. Svi pisu, svi govore, svi vode drzavu, a ne znaju sta je drzava, bilo koga da u zemlji Srbiji zaustavite i pitate hoces li da budes Predsjednik drzave, rekao bi "sto me niste vec davno pozvali. "O tempora, o mores".













[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Ирина Марковић (irina@yahoo.com) у 2009-02-03 21:57:47
Разумем ја шта ви хоћете да кажете, али ја не разумем да ви, који желите мене да подучавате (постоји и један лепши жаргонски израз за то), ама баш ништа нисте рекли у вез идеја изнесених у тексту. Е то је поента.
А ваш дискурс питам се разумете ли ви сами себе. Како то "Nacija je sto i vjera"? Па тај став нас је и довео до пропасти. Ми смо један древни народ а нација је вештачка творевина. Могу да будем и марсовске вероисповести, али своје херцеговачк-личке гене не могу променити.
Друго, Билдрберзи. Па шта што постоје три ипо текста о њима и то недовољно елаборираних, јел то грех што сам месец дана уз огромну грађу изучавала оне који нам раде о глави ко зна колико дуго?!
Мени заиста треба конструктивна критика, а не ово поповање.
Жао ми је што то до сада овде нисам доживела.
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од zelenizub (zelenizub@ymail.com) у 2009-02-04 19:37:19
Vrlo dobro Zvoncice.Teraj dalje.
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Тродон (trodon@eunet.yu) у 2009-02-05 13:32:40
Гос-н пуковниче, свака ти час` на коментари! ...
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од zelenizub (notoidzelenizub@yahoo.com) у 2009-02-05 16:02:16
Ал`се неко преиграо, локално, и при томе "ниђе везе" ,чак ни, с`причом госпође Марковић. Држ-недај заташкај... договорићемо се.
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од pukovnik KGB у 2009-02-05 16:57:09
Tako mi Boga (koga molim da mi oprosti sto ga u ovom tekstu spominjem), znao sam da cete odgovoriti, da nista, ama bas nista, ne mozete da otrpite, iako Vas nisam vrijedjao, ponizavao i tsl. Molim Vas spisateljice, autorice (ne smijem po Pravopisu, jer cete mi odmah privaliti samarcinu o "muskoj nadmoci") da primite moje duboko izvinjenje sto sam se drznuo, odnosno javljao povodom Vasg zivotnog djela ili, kako pogresno rekoste, traktata (opasno je upotrebljavati strane termine). Kada odlucim da se izvinim ( ili kako to vole da kazu rukovodioci partiokratijske drzave Srbije,"izvinem", zbog cega su im kicme otisle dodjavola, kao i da govore razocarenje umjesto razocaranje, tako da su svi razocereni), onda se ja u stvari izvinjavam sebi sto sam dozvolio da dovedem sebe u stanje izvinjavanja. Za razliku od mnogih, ja svakodnevno razgovaram sa samim sobom u tisini, bez rijeci, koje ubijaju, zamaraju, zaustavljam put rijecima. I, evo sramota me je sto nisam zaustavio put rijecim prema Vama i sto se ponovo javljam, svakako, ne "u vezi ideja iznesenih u tekstu", kako me prozvaste i jos pride, nagrdiste sa necim "u zargonu" (niste valjda htjeli da opsujete, kao one psovacice, velike spisateljice, kolumnistice, reziserke, putesestvenice, pletilje, utiskacice, u jednu rijec genijalne svastarke, zante Vi na koje mislim). Bio sam dva puta jasan, dio (iskreno se nadam da je djelic) Vaseg zivotnog rada ne moze se ni hvaliti ni kritikovati. Cestitam Vam, to ste odlicno razumjeli, zato ste me i "nagrdili" u samo 11 redova. U mojih 65 godina (godine ne spominjem zbog onoga sto mnogi pomisle,"Godine su magareca logika", glasi jedna meksicka izreka), 50 godina sa razumijevanjem citam ozbiljnu literaturu, pisem vise od 40 godina, govorim (sto znaci i da citam ono sto nije prevedeno) nekoliko svjetskih jezika i plus 10 slavjanskih, medju kojima i tri nepostojeca - hrvatski, bosnjacki , maternji, ali nisam procitao ubitacnijuh 11 redova od ovih Vasih. Vidio sam i iz drugih Vasih replika, odgovora, da nemate smisla za dijalog ili polemiku. Vi navodite: "Mi smo jedan drevni narod, a nacija je vestacka tvorevina", sto u prevodu ( a ja se dnevno bavim i prevodjenjem) znaci: "Srbi su jedan drevni narod, a srpska nacija je vjestacka tvorevina". Izvinjavam se ako pod ovim "MI"nste mislili na srpaski narod. A, u, gospodjo, Hrvati ce Vas, posebno, za ovu genijalnu misao nagraditi i ne samo Hrvati. Cudim se da mi niste odrzali predavanje, marksisticko, da je nacija nastala sa pojavom gradjanskog drustva-ego, kapital, ego id ego i super ego. Mi smo Mediteranska kultura i civilizacija, a ne zapadna, metafizicka. Nacija je sto i vjera, to je osjecanje, to je Praznicna zajednica osjecanja solidarnosti, to je istorijsko osjecanje. Nacija je iznad drzave, odvjena od drzave. Na Žickom saboru prije 788 godina duhovno je rodjena srpska nacija ( sto nedavno neko, takodje, spomenu na "Vidovdanu") kao zavjetna zajednica. Ona je iznad svake drzavne institucije zapadnog tipa. Zbog toga i zbog pravoslavlja, oni vladari iz sjenke, o kojima i Vi pokusavate da pisete, sve ovo cine srpskom narodu sto cine, a mnogi nisu svjesni koji crni dani tek dolaze, upravo zbog pravoslavlja i nacionalnog osjecanja u zelji da uniste ta osjecaja i ljubav, da Srbe pretvore u Evropejce, da uniste duhovnu zajednicu, da zaustave obnovu i osvjescivanje srpske nacije, nastale u Žici. Takvo Vase shvatanje i nazalost velikog broja mladih, ja nazivam posrnucem srpske nacije. Vi nemate istorijsku svijest, ne znate sta je vjera, sta je nacija, sta je moral (moral kao osjecaj duznosti prema zajednici kojoj se pripada, a ne zapadno shvatanje morala). Vi spominjete gene "hercegovack-licke", sto mirise na rasisticku teoriju. A, onda slag na tortu: "Meni zaista treba konstruktivna kritika, a ne ovo popovanje". E, spisateljice, spisateljice, niste svjeni kako ste i koliko ste sa ovom frazetinom povrijedili Pravoslavnu crkvu i svestenike. Vi liturgiju, molitvui sve sto se velicanstveno dogadja u svetim hranovima nazivate pogrdnio "popovanje". To ni u ludoilu nije radio ni srbofobicni J.B.T.
Прочитај остатак овог коментара...
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Irina (irina@yahoo.com) у 2009-02-06 19:25:04
gospodine viste pukovnik, a ne monah!
I zashto je problem da promenom vere niko ne moze promeniti svoje gene. Da li je vama jasno da ratujemo protiv samoh sebe vekovima.
Drugo, zashto ne znamo shta je bilo pre Nemanjicha, a ni kada smo se doslelili, ni da li smo se svi doselili bash tada kad kaze Poerfirogenit, mada on to ne kaze onako kako su to napisali titoisti...Ima puno spornih pitanja...ja ih samo otvaram, a oni koji se time usko-struchno bave, neka se malo ohrabre.
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од zelenizub (zelenizub@ymail.com) у 2009-02-07 04:58:09

A ti Trox. Vid' šta s' napravio. Što piješ kad brljaš. 7UP koješta, Jazz, Rock & Pop-ovanje, na Top-listi nedelje borbe protiv tjedna ili obrnuto ( Novi Sad - Neoplanta, 4-5.feb.09.? ). Srećom pa se Zvončica (Tinker Bell - deo smisla se izgubio u prevodu) vratila.
Drugovi i drugarice (gospođo) Marković, seljaci, đaci i vojnici, i tek na kraju: poštena inteligencijo itsl.(psovacice, velike spisateljice, kolumnistice, reziserke, putesestvenice, pletilje, utiskacice, u jednu rijec genijalne svastarke (?)).
Сестро Ирина, мој једини брате...
Забринуо сам се да сте изгубили дар проницљивости. Господин је у годинама када једино може да буде у пензији. У КГБ-у овај израз има посебно значење, и јасно је да се ради о псеудониму. По писању се примети да није реч о војничком, већ о другом занату. Официри користе лаконизме, и стварно се чудим да Вам то промиче. По мом скромном мишљењу, а "...i iz drugih Vasih replika, odgovora, smisla za dijalog ili polemiku" (псеудоним Вид, и при томе не тврдим да је тачно) ово није први времешни господин, са све "чиновима", који се достојанствено "штитио у повлачењу" од оштрине Вашег пера. Оно што бих се сложио са КГБ-ом, а "u vezi ideja iznesenih u tekstu" је употреба термина "kako pogresno rekoste, traktata (opasno je upotrebljavati strane termine)." Traktat (lat. tractatus) rasprava, spis, mala knjiga; mali spis ili letak verske sadržine koji rasturaju u narod verska udruženja radi podizanja vere i morala; prav. pogodba, ugovor na osnovu koga se sklapa međunarodni sporazum. Ту реч памтим по Трактату о сликарству, у оригиналу "TRATTATO DELLA PITTURA" LEONARDO DA VINCI. Trata (ital. tratta) trg. vučena menica, tj. menica koju smo potpisali i po kojoj dugujemo. Схватате опасност тј. двосмисленост (лат.-итал.) термина и конструктивност критике. Да Вам, као теологу (ne smijem po Pravopisu, jer cete mi odmah privaliti samarcinu o "muskoj nadmoci") не скрећем пажњу на хуле Дена Брауна. Срећом па нема никог сем нас пилића.
Оно што бих замерио КГБ-у, "u vezi ideja iznesenih u tekstu" ,овога пута његовом, би било да је набрајајући "kako to vole da kazu rukovodioci partiokratijske drzave Srbije", и можда несвесно преводећи са непостојећег матерњег на срБски, једначио сугласнике по звучности. Остао је утисак Срповања."Vi spominjete gene "hercegovack-licke", sto mirise na rasisticku teoriju." Срећом се није чуо клеро-фашизам, можда би и професионална орјентација (КГБ-а) била бистрија.
"Ima puno spornih pitanja...ja ih samo otvaram, a oni koji se time usko-struchno bave, neka se malo ohrabre." У смислу чега?

[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Настасија у 2009-02-07 11:30:51
Браћо, било би лепо да се потпишете пуним именом и презименом, и титулом ( а у загради ставите шта сте од радова објавили) кад потежете за тешким речима! Ваши псеудоними не могу имати већу тежину искрености у коментарима у односу на коментаре Ирене Марковић. Нако би Вас без љутње замолила, ово нема смисла,..да користите се зубима, обавештајним агенцијама, итд!
Поздрав
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од zelenizub (zelenizub@ymail.com) у 2009-02-08 01:33:19
Можда није добро да се полемика заврши прокаталепсом. Употребљена је и у уводу есеја. Оставиће утисак наметљивости.
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Дарко Адамов (adamov023@yahoo.com) у 2009-02-08 12:06:55
Свети Сава заклиње Србе на поштовање свега што у Законоправилу пише, или на нестајање. И зато би сви Срби који отпадну од Православља постајали Хрвати, Бошњаци, Црногорци, Македонци,Југословени, еуропејци и сл.
Ти сматраш да се може бити Србин без Православља и позиваш се на историју пре Немањића. Али,од Светога Саве смо заветовани да нестанемо ако нисмо Православни.
Ако то поштујеш, онда ћеш разумети зашто Србин мора нужно да буде православац.
Немци немају такве завете и зато им није проблем да су сви Немци,без обзира да ли су римокатолици или протестанти.
Шта је ту нејасно,ало?
Много си добар лик, сестро! И кад говориш погрешно, говориш од срца и зато те људи воле и зато има толико коментара.
Владимир Димитријевић и ти сте опасан тандем са великим даровима, јер ваше речи укрепљују и растурају разне данашње умивене преваре.
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Ирина Марковић (irina@yahoo.com) у 2009-02-09 01:08:41
Рекох, то јесте део књиге, нередиговане, овај део је колико-толико сређен. Могао је бити писан као научни рад с библиографским јединицама, којих би било подоста. Али, чекајте да још мало остарим и још много тога прочитам што ме чека у полици.
Ја нисам теолог, већ оно што је Тома Аквински лепо назвао "слушкињом теологије".
Веома добро знам шта је трактат, а шта, на пример, медитација. Видим да држите Вујаклију поред кревета, то је лепо. Ово је нека мешавина та два.
Хвала свима, дали сте ми сјајну слику онога шта се догађа у душама православних Срба.
Око Немањића...људи, морамо их ипак узети критички у једном тренутку. Здраво је то. И зато нађите овде мој текст "Методологија (само)убиства једног народа". Просто, сада морамо овако да играмо да бисмо преживели. Трућамо, a не примећујемо да нестајемо с лица Земље...
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од zelenizub (zelenizub@ymail.com) у 2009-02-09 02:54:01

Добрих 45 минута сам објављивао само за Вас, сестро Настасија.
( http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=14&t=5885&p=88831#p88831
http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=14&t=5885&st=0&sk=t&sd=a&start=15 )
"Вујакљу" имам у ПДФ формату, али ми је драго да Вам се вратио бар део проницљивости.

[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од zelenizub (zelenizub@ymail.com) у 2009-02-09 03:14:28
Целу ноћ радим, и полако губим концентрацију. Ово "meditacija & leksikon" ми није баш бистро и на први поглед ми је промакло. Молио бих...
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Ирина Марковић (irina@yahoo.com) у 2009-02-09 12:17:15
Као што не могу да пронађем духовника, тако нисам успела да сретнем озбиљног критичара. И цела ова расправа не би се свела на надмудривање у енциклопедијском знању.
Па, ево гледам овде у полици Леонардов трактат!
Молим, да се јави неки теолог-философ да разговарамо о пар идеја у тексту. Хвала за поређење с г-дином Димитријевићем, а г-ђа Настасија је овде најчистија душа која је проговорила.
Већину ових других коментара никако да разумем, па чак ни на нивоу синтаксе.
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од zelenizub (zelenizub@ymail.com) у 2009-02-10 03:50:00
ЛЕЊИ РАЗУМ - MENTALNI LAVIRINT

Белосветски: "Зелени зубу(е) да те питам јеси ли завршио свој перформанс на тему боја(?),која је кренула прилично лепо. Ово би била молба за почетак(!!), уз брисање офтопика(!)."

Зелени Зуб: Ваша молба за почетак ( једног дивног пријатељства ) би, по свим до сада важећим правилима, била констатација у форми питања. Да би кретање било приличније, и лепше,
одмах сам брисао. Од Вас, уз захвалност, очекујем ...
Значење речи: performans i oftopik ? Hvala.

Guta Killer: "Slazem se u potpunosti obrisati, covek pokvari temu skroz."

Зелени Зуб: Ваше слагање са молбом за почетак једног приличнијег и лепшег пријатељства је обрисано у потпуности. Овом приликом бих се захвалио и сестри Ирини ( мог једином и Великом Брату ). Сестри Настасији се извињавам што је, у тежини искрености, и `нако, без љутње своје молбе ( а у загради условљавања ) затекла у вашој Теми. Под псеудонимом, без имена, презимена и још мање - титуле.
Праштајте.
Нов сам овде, и слабо се сналазим. Обећавам да никад нећу кварити Тему. Скроз.
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Trodon у 2009-02-11 22:52:09
Заборави и мене, Зелени, да поменеш. И ја сам ти Велики брат, а ти ниђе свезе не нађе...
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од zelenizub (zelenizub@ymail.com) у 2009-02-12 00:39:35
Трокс, ђеш' кроз шуму, изишт' ће те вуци !...са све Пезовима :)
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Настасија у 2009-02-12 15:58:03
Зеленизубе. ''Сестри Настасији се извињавам што је, у тежини искрености, и `нако, без љутње своје молбе ( а у загради условљавања ) затекла у вашој Теми. Под псеудонимом, без имена, презимена и још мање - титуле.''

...


Написано је у контексту ''кад потежете за тешким речима''! Искрено мислим да нисам написала ништа лоше, да никог нисам увредила, нити имам намеру да то урадим, о обрисаним постовима на форуму не бих да коментаришем овде на насловној страни, и није мој посао!
Нађите ствари које Вам се не допадају а које сматрате увредама и оптужбама, на Вашу личност, и ја ћу Вам се представити. Ако тога нема, надајте се да до тога никад не дође.

''Добрих 45 минута сам објављивао само за Вас, сестро Настасија.''
Не разумем Вас зеленизубе, о чему, шта сте то објављивали и ''само''.
Извињавам се Ирини Марковић на узурпираном простору! Срдачно
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Тродон (trodon@eunet.yu) у 2009-02-12 20:05:04
У реду Зелени, твоја је задња. Одлазим на лечење, али једно знај: моји Пезови су били много бољи од твојих јефтиних Пломби :)
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од zelenizub (zelenizub@ymail.com) у 2009-02-12 23:34:59
"Не разумем Вас зеленизубе, о чему, шта сте то објављивали и ''само''."
...

Ма, ком обојци - Tom & Jerry. Ни да је Jazz Rock & Pop откиво' од језика.
Звонч'це, врат' се, љууубим т' опанак, а искључиво "u vezi ideja iznesenih u tekstu".
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од Настасија у 2009-02-12 23:42:46
Ма, ком обојци - Tom & Jerry. Ни да је Jazz Rock & Pop откиво' од језика.

И даље не разумем, вероватно да је у питању ''уличарски језик''..
[ ]


Re: Ирина Марковић ЛЕЊИ РАЗУМ (Оцена: 0)
од otac у 2009-02-26 14:16:09
Kada stignete paziti novorodjeno dete?
[ ]

Web site powered by PHP-Nuke


XML News


Free Web Site Counter

Страница генерисана: 0.26 Секунди

(Оптимизовано за IE 5.5 + и Mozilla FireFox 1.0 +)