Министарски педигре

   Човек образован, вредан, поштен, створио својим радом значајно имање, зрелих година, искусан, породичан, угледан у средини где живи, сви га добро познају и диве се његовој упорности, раду и залагању, он је у свему - њихов узор. Не говорим Вам о Председнику државе, председнику Владе, председнику општине, ... то је само пример неке Н.Н. особе. Такав није изабран ни на једну од ових функција. Од „петооктобарских промена“ је прошло нешто више од осам година, а нису се догодиле никакве битне и стварне промене.

Од неких тоталних „анонимуса“ до revolucionarnih догађаја, данас су то постали „незаменљиви“ политичари и функционери Србије. Да би неко постао добар лекар треба да прво заврши медицински факултет и стекне диплому, да стекне специјализацију, да се докаже у лечењу. Да би неко постао добар професор права треба да заврши правни факултет, стекне диплому, ради у струци, докаже се... Које квалификације требају да би неко постао посланик, министар? Један од министара се учланио у једну партију и за две године постао министар, па онда још једном у другом сазиву Владе! До тада нико није чуо за тог човека, а онда он одједном почне Србији да дели лекције знања, искуства, постаде велики и цењени министар. Пре тога jedva референт у propalom предузећу, niжи чиновник без перспективе, донео предузећу више штете него користи, а онда, преко ноћи његов сан се остварио – постао је министар. Један пропали синдикалац је тако преко ноћи постао „успешан“ министар.

Пре тога није био ни у једном министарству, као млађи референт, старији референт, помоћник, ... није написао ни једно научно дело, није се морао нигде доказати. Нашао се човек „на правом месту у право време“, није био гадљив на понуду да буде министар и добро се окористио. То да ли су грађани Србије били за то да баш он треба да буде министар – ко пита грађане. Његов политички или тајкунски мецена и он су се договорили и то је довољно.

Навешћу само изводе из неколико „министарских“ биографија (преузето са званичног сајта Владе):

- Са 26 година постао савезни посланик и од тада до данас се налази на посланичкој функцији. Сада тренутно први подпредседник Владе министар полиције. Завршио факултет политичких наука.

- Дошао 2000. године у Србију, 2001-2004 министар финансија и економије, 2007-2008. године подпредседник Владе, сада министар за науку и технилошки развој. Завршио факултет пол. наука.

- Од 1993-2000.године асистент на факултету, од 2000-2003.године гувернер НБ, од 2004-2006.министар финансија, од 2007.године министар економије и регионалног развоја. Завршио економски факултет.

- Од октобра 2000.године саветник министра за телекомуникације, од јуна 2003.године саветник министра одбране (исти онај човек који је био министар телекомуникација), од 2004-2007.године саветник и шеф спољнополитичког тима председника Србије. Сада министар спољних послова. Дипломирао теоријску физику.

- Стажиста Европског парламента у Стразбуру и саветник министра унутрашњих послова 2000. године, 2001. године помоћник министра унутрашњих послова, посланик од 2001-2007.године, од 2007.године министар одбране. Завршио машински факултет, одсек хидроенергетика.

- До 2001.године радила као адвокатски приправник, 2002.године положила правосудни испит. Од 2002-2003.године била шеф кабинета министра правде. Сада министар правде. Завршила правни факултет.

- Од 2001.године до данас асистент на једном предмету на факултету, од 2007-2008. године министар заштите жив.средине, сада министар пољопривреде, шумарства и водопривреде. Завршио пољопривредни факултет.

- Народни посланик од 2001.године, председник управног одбора „ПКБ Београд“ од 2001-2006.године, заменик председника УО „Прва петолетка“. Председник оштине Палилула од 2000-2004.године.Одборник града Београда 2000-2004.године. Подпредседник скупштине Србије 2003-2007.године. Министар за државну управу и лок. Самоуправу 2007-2008.године.Сада министар истор ресора. Завршио правни факултет.

- Министар трговине, туризма и услуга 2001-2004.године. Од 2004-2007.године председник Привредне коморе Србије. Од 2007-2008.године министар пољопривреде. Од 2008 до сада министар трговине и услуга- Завршио економски факултет.

- Од 2001-2005.године радила у министарству спољних послова. Од 2005-2007.године радила као помоћник министра одбране. Од 2007-2008.године била и сада је министар омладине и спорта. Завршила филолошки факултет ( књижевност ).

- Од 2002. године до данас (са мањим, незнатним прекидима ) министар здравља. Завршио медицински факултет.

- Консултант Светске банке 2000-2001.године. Од 2001-2002.године саветник подпредседника Владе. Државни секретар министарства економије и регионалног развоја 2007-2008.године. Сада министар за телекомуникације. Завршила грађевински факултет.

- Председник партије од 1994.године до данас. Министар за националне мањине, подпредседник координационог тела за КиМ, од 2003.године министар за људска и мањинска права, министар рада и соц. политике 2007-2008.година. Данас министар рада и соц. политике. Завршио медицински факултет.

- Активан у студентском протесту 1996-1997.године. Од 2001.године постаје начелник Севернобачког округа. У два мандата посланик у аскупштини Србије. У 2007.години председник Скупштине Србије. Од 2008.године до данас министар животне средине и просторног планирања. Завршио медицински факултет.

- Посланик у Скупштини СЦГ 2003-2006.године и шеф посл.групе. Од 2007-2008.године државни секретар у министарству економије и регионалног развоја (страначки колега био ресорни министар).Завршила технолошко-металуршки факултет.

- Помоћник министра трговине, туризма и услуга 2004-2007.године. Сада министар за дијаспору. Завршио економски факултет.

Нисам навео магистарска и докторска звања министара који та звања имају. Није ми био циљ да преписујем податке. Све ово сам навео да бих могао да поставим неколико питања:

1.- Има ли где у наведеним примерима „сукоба интетреса“ ?

2.- Да ли је могуће да постоје тзв „ незамењиви“ министри ?

3.- Постоје ли министри који су толико „универзално“ способни да могу бити министри у било ком ресору ?

4.- Да ли се у именовању министра води рачуна о способности, или се више води рачуна о „подобности“ ? У чијем је то интересу ?

5.- Како се „конкурише“ за министарску фотељу ?

6.- Да ли је могуће да неко од наведених може квалитетно, одговорно и ефектно да обавља све наведене (добро плаћене) функције ?

7.- Коме министри „подносе рачун“ на крају мандата ?

У држави Србији све може. Сви могу све и нико ником не одговара.

Посланик постаје „заслужни, одан члан“ на „демократски „ предлог шефа странке. Министар постаје онај ко је добар пријатељ, одан сардник, онај ко се „покаже“ да заслужује (можда се чак има и потребне стручне квалификације). Избори, „жестока“ прича, борба против неправде, обећања, ..., а када све прође и када исти дођу за посланике ( разлика у процентуалној заступљености ), министри само ротирају места, ресори се деле по коалиционим споразумима ( а не по способностима и резултатима ). И шта се то променило на боље од 2000.године до данас. За већину грађана се није ништа променило на боље осим за министре, они су већ „ушли у Европу“. Ми очигледно нисмо схватили када су они говорили „за бољи живот“ и слично да су мислили на „свој“ бољи живот.

Милош Мошоринац