СРБИЈАДА И ОДНИСЕЈА
КУКАЧКИ ЕП ИЗ АНТИЧКЕ ЗВРЧКЕ У ПЕТ КУКАЊА

ПРОЛОГ

За разлику од усмених предања о Србијади и Србијаднима која су кроз таму векова колико толико осветлила њихову судбину, овај кукачки еп је први писани документ који се сачувао до данашњих дана, а који говори о судбини овог несталог народа и државе. Поред усмених и овог писменог предања и археолошки налази потврђују да су ова некада славна држава и народ заиста постојали, тојест да НИСу плод пишчеве маште и његове таште.

КУКАЊЕ ПРВО

Некада давно на у држави Шкарти владао је краљ Менидај. Био је ожењен лепром ХЕУленом којој то није био први брак пошто је жудећи за златом и свакојаким другим материјалним богатствима мењала мужеве и удвараче брже него одећу. О њеним моралу говори и податак да јој је најомиљенија пословица била: „ Са њим или на њему“, која је и до дан данас најпознатија изрека народа Шкарте.

Лепру ХЕУлену је њен муж Менидај подводио гостима, дворанима и сваком другом за кога је мислио да ће имати неке користи a и зато што је веровао да ће тржиште регулисати све односе. ХЕУлени то није било тешко, заправо уживала је у томе, знајући да ће јој свака жртва увећати ризницу. Модерним речником речено лепра ХЕУлена је била прва спонзоруша старог века, а њен муж је био уједно и њен макро. Она је за сваког ко се заљубио у њу била погубна као губа, што придев лепра који се и сада спомиње уз њено име и говори.

КУКАЊЕ ДРУГО

Гласине о лепрој ХЕУлени путовале су брзо, па су тако дошле и до Проје главног града Србијаде, државе на брдовитом Балкану у којој су живели Србијадни. Иако окружени непријатељским племенима која су често ратовала против њих, Пројанци односно Србијадни су како тако живели, чувајући своју слободу и државу пошто су били познати као неустрашиви ратници. Проја је добила име по омиљеној храни њених становника.

Главни разлог ратова који су суседи Србијаде водили против ње је био што су у тамо поштовали друге богове него суседна племена. Од тих племена су највећи непријатељи били Крвати - одрођени Србијадни који су веру предака заменили вером у богове из бриселске и вашингтонске низије, односно мочваре и Талибанци, племе непознатог порекла које се бавило пљачком, шверцом и крађом као јединим привредним гранама. Талибанци иако су веровали у друге богове, редовно су приносили жртве ЗеУСу и тако задобили његову наклоност. Омиљена жртва како овог бога тако и Талибанаца били су заробљени Србијадни којима су Талибанци вадили органе и полагали на олтар ЗеУСа, односно ЗЕУса.

КУКАЊЕ ТРЕЋЕ

У Србијади односно главном граду Проји је у то доба владао краљ Пријан, дуге браде необријан, који је имао сина Квариса. Кварис је од малена био мажен и пажен и због тога је и постао размажен. Није ценио своју домовину нити народ, све страно макар и усрано било му је драже од Србијаде и Србијадних. Чувши приче о лепрој ХЕУлени решио је да оде у Шкарту и упозна је.

У Шкарти је дочекан такође лепро. На грозби коју је у његову част приредио Менидај уз јело и пиће послужена му је и дрога тако да му је и оно мало разума отишло до мога. У пиће му је стављен корен кукурека. Рецепт за овај наркотик смислиле су Медеја и ПиТВија, пророчице и вештице из античке Зврчке. Кварис је тако постао још једна жртва Менидаја, његовог брата АгаМеМФнона и лукавог Однисеја, који су уз помоћ лепре ХЕУлене хтели да се докопају Србијаде и њеног богатства, а Србијадне утерају у дужничко а потом и нужничко ропство. Нужничко ропство је било ЕУропство пошто су ти робови цео животни век проводили чистећи нужнике својих господара.

Однисеј је био главни ризничар Шкарте и творац плана пљачке удварача лепре ХЕУлене. Од осталих Шкартанаца се разликовао по томе што је носио чарапу на глави, поготово приликом похаре ризница ХЕУлениних жртава. Осим тога био је невиђени лажов.

АгаМеМФнон је био партнер Однисеја и брат Менидаја, па је позајмљујући паре осиромашеним житељима тадашњег света уз зеленашке камате исте доводио у стање дужничког, па затим и нужничког ропства. Имања је откупљивао по багателној цени Однисеј који је тако и добио име пошто је све немилосрдно односио.Тада је и настао израз „Опљачкан до голе коже“ јер је Однисеј увео порезе због којих је одећа жртава била све краћа, док на крају нису остали и без гаћа.

КУКАЊЕ ЧЕТВРТО

Омађијан травом кукурек (од тада се за људе без разума користи израз затрављен) Кварис је поступио управо по плану Однисеја. Отео је лепру ХЕУлену и запловио пут Србијаде. Дошавши у Проју упркос противљењу Пријана који је у очајању почупао и сопствену браду, (а и то је било боље него да му је Однисеј и друштво украду), Кварис је оженио лепру ХЕУлену и Србијаднима обећао бољи живот који ће одмах наступити по венчању. Србијадни су по природи били лаковерни па су поверовали овој лажи и са великим весељем и одобравањем поздравили брак . Нису ни слутили да је лепра ХЕУлена која им је била драга гора од било ког врага и да хоће да их све одведе до бога мртвих Хага. Кварис ју је волео безумно, дрога коју је примио у Шкарти је деловала беспрекорно. Али, његова љубав је била једнострана.Обасипао је младу даровима, а Србијадне порезима, празнећи царску ризницу у жељи да испуни сваки њен каприц, па чак и оно што она није ни тражила од њега, у намери да јој тако докаже љубав.Србијадни су га клели, своје зубе од глади јели, јер од обећаног бољег живота који је требало да дође са ХЕУленом није било ништа.Као излаз из кризе Кварис је обећавао некакве Шенген визе. Али, у стварности због таквог вође народ није имао ни кости да глође.

Млада је шићарџијски мерачила и трошкарила ризницу Проје користећи једнострану и слепру љубав Квариса и неких његових поданика. Део поданика је упркос беди у коју су сваки дан све више упадали и даље веровао у лажи о бољем животу који ће им донети тај брак, али уместо светла су добили мрак. То су били они који су такође били затрављени јер је лепра ХЕУлена на двор Проје довела Медију и ПиТВију које су отровним напитком залуделе и добар део Србијадних. Она је пак чекала саучеснике да дођу по њу, покраду Србијаду и пронађу следећу жртву коју ће опљачкати живу или мртву.

КУКАЊЕ ПЕТО

Разбојничка банда под вођством Менидаја, АгаМеМФнона и Однисеја је стигла под зидине Проје. Међу њима се налазио и њихов највећи јунак Какил познат по томе што је обожавао жуту боју. Од гаћа (поготово њих), до шлема на њему је све било жуто.Легенду оњеговом јунаштву су ширили сами Шкартанци, уз помоћ пророчица Медије и ПиТВије, а заправо је он био невиђена кукавица и смрад која се унеређивала пред сваку битку,о чему јеговорило и његово име. Нормално, он је имао највећи број нужничких робова. Рату против Србијаде придружила су се и суседна племена Крвати и Талибанци.

На страни нападача били су и богови из бриселске и вашингтонске низије, тојест мочваре. С обзиром да су обитовали у мочвари и они су били смрадови. Врховни бог ЗЕУС ( у бриселској мочвари његово име је писано као ЗЕУс, а у вашингтонској као ЗеУС , код Крвата као ЗеUс, али је како год његово име било писано био врховни смрад), разљућен због одбијања Србијадних да га признају за врховног бога, уранијумским муњама је бомбардовао Србијаду и Проју. Србијадни су се и даље одупирали.

Са копна и мора нападали су Шкартанци, остали народи из античке Зврчке, као и суседна, већ поменута племена, и овде непоменути остали смрадови, а са неба врховни смрад. Проја, Србијада и Србијадни су одолевали. Опсада је трајала годинама, а Србијадних је било све мање док су им трпезе биле све тање. Однисеј је чекао тренутак када ће крчање црева код Србијадних учинити то да прогутају сваку лаж. Тада је преко гласника богова Херпеса који је своје рошаво лице скривао брадом, али је и он био заоденут жестоким смрадом ( Херпеса су Талибанци поткупили богатим поклонима па је често служио и као њихов гласник), поручио лепрој ХЕУлени да је време да делује. Она је убедила Квариса да отоври капије Проје нападачима, а он је убедио Србијадне да то чини за њихово добро. Кварис је једва дочекао да испуни још једну жељу лепре ХЕУлене иако је знао да ће то бити коначна пропаст Проје, Србијаде и Србијадних .

ЕПИЛОГ

Србијадни који су преживели постали су робови ХЕУлене, Менидаја, АгаМеМФнона, Однисеја и Какила. Какил жути је чак једно време и био њихов владар.Његов најомиљенији нужнички роб био је управо Кварис за кога је брига о позадини Какила највећа част била. Због љубави према лепрој ХЕУлени он је често са уживањем тамо и боравио . Њен смрад му је био најлепши мирис.

Оне ретке Србијадне који су се одметнули и борили против Какила и његове власти овај је ловио уз помоћ жбира и расписаних награда и слао у царство мртвих Хаг, где су их чекали њихови непокорени сународници. Преко реке Кикс возио их је у једном смеру Хавијер – Херпес – Харон или ХХХ, говорећи како им је он као и ЗЕУс, односно ЗеУС највећи пријатељ и да су одласком у царство мртвих себи омогућили бољи живот, како себи тако и робовима који су преостали да служе горе поменутима. Од тада због тог гада и рошавог смрада који је и дао знак за напад на Проју, Србијаду и Србијадне скраћеницом његових имена – ХХХ означава се најгори неморал. Србијадне су у Хагу чували и њихово бекство спречавали чудовишни пси које је издресирао лично ЗеУС, а који су се звали КЕУрбери.

Крају Србијаде, Србијадних и Проје нису допринели Шкартанци и остали непријатељи на небу и земљи, већ изрод Србијадних Кварис, магарац који је једнострано волео пројанску кобилу лепру ХЕУлену. Због те љубави, боље речено мазохистичког односа према њој, спреман да испуни сваки њену жељу, жртвовао је и народ и државу којима је припадао. Без помоћи овог издајника и изрода Проја никада неби пала, а Србијада и Србијадни би преживели до данашњих дана.Он као и они којима је служио у историји античког света су остали упамћени као смрадови и гадови.

Љубиша Спасојевић
Нови Београд

НАПОМЕНА

У прилогу овог епа се налазе најновија научна сазнања и открића везана за кукурек.