КРАТКА ИСТОРИЈА СРБИЈАДНИХ


Уз помоћ старих списа, легенди као и археолошких налаза у стању смо да прикажемо кратку историју Србијадних, најстаријег али, како је учитељица живота показала показала не и најпаметнијег народа.

ЈАДАМ И ЕУВА

Први Србиjaдан звао се Јадам.Као што се примећује и у његовом имену се садржи реч јад која се толико често нимало случајно јавља у историји Србијаде и Србијадних.

Јадам је живео је у рају, окружен свакојаким изобиљем. То је био може се рећи једини период у историји Србијадних када је неки Србијадан уживао, а разлог за то је био јер је био сам. Касније, чим су се умножили Србијадни су показали једну црту свог националног карактера која их је пратила кроз целу њихову историју. Наиме, сваки од њих је имао своје мишљење које је сматрао најисправнијим и врло ретко су могли да се сложе чак и по најбезазленијим проблемима. Та неслагања су рађала нова, па је слога остала идеал који овај народ никада није достигао, што је био један од главних узрока његовог нестанка.

Не увиђајући колико је сретан, као и да се налази у рају, вероватно зато што још није спознао шта је пакао, Јадам је пожелео женско друштво. За ЕУву је морао да
му буде одстрањен део тела. Милом или силом тако је и урађено. Касније је вађење органа из Србијадних само силом постало толико често да је настала привредна грана која се само тиме бавила, од које су се многи обогатили. То је била прва жртва неког Србијадног због нечега или некога што је садржавало та два злокобна слова ЕУ. Потом ће то бити врло честа појава са поразним резултатима по Србијадне. Жртвујући све, па чак и своје органе Србијадни су стално веровали у ЕУ фатаморгане.

Уместо да ужива у ЕУвиним јабукама, Јадам је на њен наговор посегао за рајском, управо оном која му је била забрањена.Због ЕУве је изагнан из раја и од тада патњама Србијадних нема краја.Ипак, и поред свих невоља које су га снашле због ЕУве и даље ју је безЕУмно волео. До краја свог дугог века није увидео да је због слепе љубави према њој изгубио своју прву домовину, а да је уместо рајског започео тегобни живот пун свакојаких нЕУвоља. Није био последњи али је свакако био први Србијадан који је због жЕУне направио велику глЕУпост.

Јадам је могао да се препусти уживањима,тојест да ЕУви препусти да што чешће извлачи његов дебљи крај, али њено причање злобно је пало на тло плодно а за њега је било кобно.Он је извукао дебљи крај и био принуђен да напусти рај.
Од тада усуд прогнаника, као и бесмислених жртава обележава историју Србијадних, а вађење њихових органа задржало се још много дана као обичај њихових душмана.
КЛАИН И АВЕЉ

Адамово потомство се множило и лутало тражећи изгубљени рај, али ова древна прича нема срећан крај.Верујући у лажи о рајЕУ које су им причале њихове вође многе генерације Србијадних су биле жртве тих измишљотина. Како су се Србијадни множили тако су се због свакојаких глупости гложили. Као што то често бива једна таква ситница довела је до крупних последица.

Међу Адамовим потомцима беху и два рођена брата Клаин и Авељ. Као мали волели су се баш као браћа. По неки пут би се и потукли, али би брзо заборављали те зађевице и наставили да се друже и играју. Одрастајући нису ни слутили каква их судбина чека.

Непознато је због какве ситнице су се као одрасли они сукобили. Знамо да је била ситница, јер да је било нешто важно предања би то забележила. Да ли је то било јер је Авељ носио шал другог фудбалског клуба, подигао тарабу тако да њена сенка пада на Клаиново имање пола минута дневно, нека свађа из дечијих дана које су се присетили или је Клаин шмркао кокаин, па због тога није имао добар суд јер је од дроге био начисто луд, тек било како било,тај безазлени сукоб се завршио тако што је Клаин убио Авеља.

Од тада усуд Србијадних је да сукоби и неслога због безначајних разлога , али са трагичним последицама обележавају историју Србијадних, мало ситих ,пуно гладних , безЕУмних и горопадних.


НОЈ(Е) И ПОТОП

Древна предања говоре о још једном Србијадном, Адамовом потомку који се звао Ној(е).

Дочувши да се спрема потоп страшних размера Ној(е) је саградио барку уз помоћ својих саплеменика. Када је непогода дошла у њу је примио све своје суседе који су пре тога ратовали против њега и осталих Србијадних. Штавише сместио их је на најбоља места у унутрашњост барке на суво и топло, док је он са породицом и осталим сународницима остао на палуби да се бори против беса стихије. Док је нЕУпогода у горопадни океан односила Србијадне, суседи су били на сигурном.

Докопавши се копна, племена која је Ној(е) спасао су напала преживеле Србијадне, бараку коју је Ној(е) својим рукама и од свог дрвета направио су растурили и направили за себе дворце. Ној(е) је главе забијене у песак жалио што више не желе да се друже са њим не увиђајући да су то ова племена чинила само док им је то одговарало. Жртве Србијадних зарад заједничког живота су биле узалудне.

Од тада усуд Србијадних је да заборављају брзо своје жртве и своје мртве , а своје интересе лако подређују туђим, па чак и оним непријатељским. Памћења кратког, због непријатељског причања слатког, у својој историји често, нису знали где им је место и понављали су ову тешку грешку. Док су их суседи немилосрдно лешили Србијадни нису увиђали где су погрешили.

ВАСИОНСКА КЕУЛА

Ова прича говори о првом грађевинском покушају Србијадних.

Тадашњи вођа Србијадних желећи да задржи лагодан живот који је водио на уштрб својих саплеменика, смислио је генијалан план како да вечно остане на власти. Пошто је народ живео у бЕУди, страхујући да из бЕУде невоље по њега могу да следе, решио је да непостојећим средствима из шупље државне касе заведе народне масе. Преко својих астролога и врача у већу смарача, како се свала племенска скупштина Србијадних донео је национални инвестициони план о градњи Васионске кЕУле.

Као што је већ напоменуто у државној каси није било пара ни за најосновније народне потребе пошто је владар гледао само себе. Знајући да док ради народ мање размишља о глади, те да је нада макар била и лажна за његов опстанак на власти врло важна, уз до тада невиђену пропаганду владар је убедио Србијадне да је изградња Васионске кЕУле којом ће допрети до жутих звЕУзда на плавом небу лако остварив задатак и да је период за изградњу кЕУле врло кратак.

Србијадни су радили, Васионску кЕУлу градили, међумутим плаво небо и жуте звЕУзде које су се налазиле на њему су биле стално на истом одстојању, тојест недостижне за Србијадне. Пиљили су у те звЕУзде и за њима чезнули, нису ни слутили да су их зезнули. Тако су настали први воајЕУри, пошто су током свог целог постојања Србијадни само могли да гледају у те звЕУзде, а никако да допру до њих.

Да би народ држао што дуже у заблЕУди, владар Србијадних је ангажовао и остале колеге по занимању, из тадашњег света да му помогну. Преко својих изасланика или лично, заједно са поглавицом Србијадних они су причали градитељима, да су сваким даном све ближе циљу, те да је до завршетка Васионске кЕУле сваком годином проведеном на ропском раду остало све мање времена.

Народ је почео да се буни, властодржац Србијадних затворе да пуни, а побуна му је добродошла да вођу побуњеника окриви за неуспех пројекта. Као и увек владару Србијадних су притекли ортаци, остали владари који су као услов за њихову помоћ у изградњи Васионске кЕУле тражили да Србијадни ухвате вођу побуне коме би они поштено судили, на муке ставили и добро оплавили.За главу Ратка као се звао овај јунак чак су расписали и награду. Народу су причали да ће све у изградњи кЕУле ићи глатко када се ухвати Ратко. Нормално то је само још једна лаж била, а права истина се од народа крила, jeр Србијадни су упали у кризу, једну од многих у низу, па је криза уз Ратка била још једна лаж горка а не слатка којом је поглавица оправдавао неуспех овог подухвата. Као излаз из свих криза, владар је нудио живот чанколиза.

Прича о васионској кЕУли је била само још једна Обамна Србијадних. Жуте звЕУзде на плавом небу су остале заувек недостижне за њих. У пустињи је још дуго остала да зјапи црна рупчага, једино сведочанство о овом подухвату, која је прогутала много Србијадних као и наде овог народа о бољем животу. Жуте звЕУзде на плавом небу нико од Србијадних није дохватио, тражећи рај, то нико од њих није схватио.

Од тада усуд Србијадних је да је народ ћуди чудне, те да су им жртве узалудне, да у свакојаке лажи својих и туђих поглавица верују и у томе много претерују.


ЕУГИПАТ

Тумарајући тадашњим познатим светом Србијадни су следили своје вође. Народне масе хтеле су да се скрасе и нађу поново рај претка Јадама. Србијадне су тада водиле вође које нису имале појма како да им обезбеде бољи живот, заправо није их уоште било брига за то, једино што су желели је да себи обезбеде бољи живот.
Оваквих вођа у историји Србијадних је било ДОСта, оних којима је до народа стало, увек је било мало.

Да би опстали на власти поглавице Србијадних су своје саплеменике Обамњивали причама о обећаној земљи, причама које су ДОСловно измишљали од прве до последње речи, односно народ су лагали и злато у ризнице слагали. То није могло да траје бесконачно, пошто су Србијадни своје прЕУдводнике бирали на дЕУмократским изборима сваке четири године. Желећи да задрже власт и таквог живота сласт, бојећи се народног беса када открије прЕУвару, вође Србијадних су се договориле са владаром ЕУгипта да соспствени народ доведу у ту државу, где ће их претворити у робљЕУ, док ће им фараон дозволити да задрже положај вођа Србијадних.

Пред изборе поглавице су својим сународницима сервирале најжешћу изборну кампању лажући да их у обећаној земљи ЕУгипту чека свакојако изобиље, да ће им једини посао бити чачкалице да шиље, да ће им једина брига бити да нађу довољно робова, који ће им држати отворена уста у која ће им саме улетати печене шЕУве.

Као и многе претходне захваљујући невероватној лаковерности и ова лаж је упалила народне масе Србијадних. За њихове вође то је била још једна од игара које су играли са народом, у којој су увек излазили као победници. За Србијадне је пак у ЕУгипту започео робовски живот где су их батинали као стокЕУ, музли као кравЕУ, шишали као овцЕУ, просто речено трЕУтирали горе од животиња, јер су животиње у ЕУгипту имала права, штитио их је и закон, а Србијадни нису имали ништа од тога. Надали су се млеку и меду, уместо тога су упалу у беду, па нису имали ништа да једу.

Поред ових невоља Србијадне је у ЕУгипту снашла и страшна болест кЕУга која их је готово истрЕУбила.

Од тада усуд Србијадних је да поверење поклањају углавном погрешним људима који ће их водити што ће Србијаднима много шкодити.

ЛЕУПЕНСКИ ВИР

Историја још увек нема одговор како су Србијадни доспели на брдовити Балкан јер су први археолошки налази о овом народу пронађени на обали Дунава. Налазиште је чувено због више разлога, а познато је под називом лЕУпенски вир.

Ови Србијадни су се називали водоравни пошто су живели поред воде.Њихови рођаци који су се звали усправни познати су под називом Срби и живели су слободним животом на планинама. Они су волели висину, док су Србијадни ценили низину.

У насељу које је откривено пронађени су и кипови Србијадних. Ови кипови су служили у окЕУлтне сврхе жрЕУцима Србијадних. Србијадни су представљени као народ разрогачених очију и отворених уста док слушају бајкЕУ и пЕУсме њихових свЕУштеника. На киповима се још могу видети трагови жуте боје, што значи да су у целости били фарбани жутим.

Изгледа да је претерана употреба жуте боје доводила до честих ЕУпидемија жутице, која је по најновијим истраживањима и заразна болест и нЕУроза, јер оболелима живце и разум сроза.Пошто су веровали у свакојаке нЕУбулозе, Србијадни су хронично патили од нЕУрозе.

Оно што је значајно је проналазак првог писма. Њиме су се служили већ поменути врачи, владајућа каста Србијадних. Штавише то писмо је и дешифровано па смо тако у могућности да овде дамо превод бајалице коју су свЕУштеници посветили њиховом народу, а певали су је док су били сами да их Србијадни не чују.

Песма гласи:

Народе, ти уштво
Ми смо жуто друштво
Ми смо каста жута
Склањај нам се с' пута
Ми волимо новце
Ми шишамо овце.
Оваца је пуно
Ми стрижемо руно
Овце воле лажи
Тад' смо им још дражи,
Што је већа лажа
То им је и дража.
Овце ћемо лагати
Наше благо слагати
Лагаћемо народ наш
Он је за нас само вàш
Све им узмеш, ништа даш
Најбољи је народ наш.
Што масније лажемо
Ми се боље слажемо
Ми певамо песму ову
Ми волимо само лову.
Жуто народ бојимо
Ми се лепо гојимо
Судбину им кројимо
Никог се не бојимо.
Ми смо жуте гњиде
Овце то не виде
Док смо ми на власти
Биће нама сласти.

Од тада усуд Србијадних је да им жута боја доноси многе невоље, јер су веровали да ће им од ње бити боље.

Каснија историја Србијадних на брдовитом Балкану може да се прати кроз легенде из античке Зврчке – „Јадсон и Мазгонаути“, „ Зезеј и Аријадна“, „Океј и ЕУридика“, као и кукачки еп „Србијада и Однисеја“.

Уз ово и горе поменута дела може да се добије увид у настајање и нестајање овог народа, као и да се открију разлози који су до тога довели. У жељи да оствари своје снове, ништа рада – пуно лове, верујући вођама да их воде у рај, дошао им је крај. Колективно слепило у мозак их је клепило. Истину нису схватили иако су безброј пута заблуде платили и жестоко патили. Њихове фантазије довеле су их до колективне ЕУтаназије.

У прилогу ове историје се налази и папирус на коме је непознати ЕУгипатски историчар описао игре које играју са народом вође Србијадних за време и након избора.


Љубиша Спасојевић
Нови Београд

Изборне и постизборне игре Србијадних

- Ћораве Баке. Ова игра се игра у току предизборне кампање. Народу су везане очи и један табор виче: „вруће“!, а други: „хладно“! Проблем је што због тога ова игра изазива забуну код играча (бирача) , па један део не жели да је игра;

- Јелечкиње – Барјачкиње се најчешће игра такође у току предизборне кампање, мада може и после тога. Ова игра се састоји у томе да се са супротне стране залети или прелети појединац, група , или цело племе и прикључи противницима;

- Шуга (афера) се такође најчешће игра током изборне кампање, а може и после, а игра се тако што противници јуре један другог и чим им се укаже прилика дохвате оног другог и узвикну „афера“! Након тога онај други се труди да ухвати овог претходног и да му врати макар истом мером, односно афером. Ово је игра нарочито омиљена и нема јој краја, пошто играча има пуно, а не сносе никакве последице;

- Жмурке се играју начешће у завршници изборних кампања када поглавице вребају ко ће кога жешће да (за)пљуне ;

- Домине се играју по завршетку избора између победник када треба уклопити разноразне интересе и расподелити остале привилегије. У овој игри и најсалбија домина (тојест дупло голо) односно вођа племена у коалицији која има најмање гласача има снагу да сруши све остале и то користи за уцењивање ;

- Фоте се играју тако што племенске вође држе у руци број својих саплеменика односно бирача, тојест своју фоту и вичу: „Шта да ради ова фота“! , односно шта ће дотични радити када се избори заврше, тојест како ће се погодити са осталима са којима дели власт;

- Пантомима је омиљена игра вођа Србијадних и такође се игра у предизборној кампањи, а састоји се у томе да себе прикажу бирачима у што бољем светлу. Грљење оваца, показивање скромних шатора, одртавелих камила, позајмљеног намештаја, као и одрицање делимично или потпуно стеченог богатства у хумане сврхе – али само на речима, треба да натера гласаче да закључе како се учесници у власти нису обогатили, а иако јесу да све што раде, раде за добробит народа, а не своју личну. Ова игра изазива највише смеха код бирача;

- Таблић се такође игра у току кампање. Карте су како је уобичајено црвене и црне, тј. то су обећања о бољем животу, односно смаку света ако дотични (не)победе. Играчи себе представљају као џокере. У овој игри народ удара рецке;

- Клис се игра најчешће на свежем ваздуху, а може и у затвореном тојест на митинзима. Избацују се пароле и што више и даље одлете то боље за паролаша;

- Труле кобиле је финална игра, заправо све претходне се играју да би победници могли да се залете , скоче народу на кичму и тамо остану до следећих избора.