Павле Ћосић, Лепосава, Корнет, Београд

24 сата за Лепосаву

Роман »Лепосава« Павла Ћосића , духовито, авантуристичко-сатирично штиво једна је од књига које се дају прочитати у једном даху. “Лепосава” је у прво време, била јунак са блога, па су се текстови, према речима самог писца, почели сажимати у роман. Блог је био изузетно посећен, а први тираж књиге се распродао, па се на овогодишњем Сајму књига појавило и друго издање.

Лепосава је типична млада девојка будућности, студенткиња политичке коректности, која заједно са својим пријатељима покушава да пробуди »мртво море« и прекрши све бесмислене законе и забране који служе да се казне нецивилизовани тј. овдашње становништво на уштрб уласка у златни свет иностранства. Писац се подсмева нашој стварности у којој сви желе да емигрирају упркос томе што их нико нигде не жели јер су, за излазак из земље потребни захтев за визу у 28 примерака, некрштеница, фотографија кревета у коме ћете спавати у иностранству, ковертирани пасворди за сву личну електронску преписку, фотографије са венчања...Јунаци “Лепосаве” беже у село и одушевљени су амбијентом и храном коју немају прилике да пробају у граду у коме се хране искључиво на киосцима са брзом храном или у Мек Доналдсу. Преувеличавањем и кованицама, аутор надомешта иначе прилично брзе, динамичне и једноставне реченице, док поглавља умногоме подсећају на филмске кадрове. Јасне су алузије на медије, као и опонашање њиховог начина изражавања (првенствено телевизије Б92), што се није морало десити и пародија коју аутор негује била би ефектнија, а сам роман би добио на снази и темељности. Овако је “Лепосава” остала једна духовита и проницљива опаска на нашу реалност, књига која ће нас насмејати, забавити и доказивати ону истину коју је давно изрекао Достојевски: “Никад не потцењујте живот”. “Лепосава” је јунак из наше стварности која је апсурдна а у којој упорно живимо.

Виолета Вучетић