СВЕТСКА КРИЗА ЈЕ ОПАСНА ФИНТА ГЛОБАЛНОГ КАПИТАЛА!?

Ако се већ у тој мери најављује светска криза онда ваља поставити питање на чију штету и у чијем интересу како би се схватило да ли је неминовна или пак на неки начин вештачки изазвана или подстакнута. Ако је неминовна онда ће погодити и оне ултра богаташе попут Билдерберггрупе и завршити у новом друштвеном поредку светских размера. А ако је селективна са последицама, тако да ће неко из ње изаћи још богатији, онда треба поставити питање од чије је користи та такозвана светска криза како би се сазнало ко је инсценира, ко је архитект, ко налогодавац а ко извршитељ радова.

Све више долази до изражаја уверење да ће велике, у првом реду америчке банке бити са калкулацијом жртвоване које су на принципима пирамиде организоване са давањем високих дивиденди односно камата како би прикупили што већи број наивних муштерија новопечених мултимилијардера у првом реду Кине и Русије. Изгледа да је у тим банкама изграђених на живом песку највише било новца новопечених Руских и Кинеских милијардера а вероватно и понека већа риба Европских и америчких мулти милијардера који нису били упућени у послове ужег врха Билдерберггрупе.

Једно је сигурно да такви попут Сороша нису имали својег капитала у тим банкама па према томе нису могли ни ништа изгубити. Како је то Сорош у недавно датом интервјуу рекао, он односно његова фирма је чак забележила високи профит током ове кризе светских размера. То говори да су те велике Америчке банке биле мишоловке за експандирајући капитал Русије и Кине како би банкротом тих Америчких банака ослабити привреду Азије Кине и Русије а с тим себе санирали и то уз помоћ својих тржишних конкурената који су у тим препарираним америчким банкама изгубили позамашну количину новца. Тражећи од истих; Кине Азије и Русије да учествују са својим још преосталим капиталом у спасавању постојећег привредног система који се у ствари показао и доказао не функционалним јер је у својој завршној фази опасан по целокупно становништво земаљске кугле где мала клика најбогатијих бива још богатија на уштрб народа држава и континената чинећи их што сиромашнијим како би уграбили још више ресурса по што нижој цени и ставили под своју контролу.

При том пропагирају свој капиталистички систем у ствари заснованог на принципима експлоатације на бази јачега што се испоставило као нешто попут перпетум мобила, нешто што је по свим законима не изводљиво увијајући то све у плашт наводне демократије и наводно слободног тржишта. Да о демократији ту нема ни трага доказује што баш употреба централистичких и диригованих привредних метода за које се сматрало да су превазиђене и да су отишле у музеј као реликвија из комунистичког времена. Зар то није доказ да су дотерали цара до дувара. Ко би само прије неколико месеци посумњао да ће закон слободног тржишта бити подвргнут планском диктату био би у најмању руку исмејан. Сад говоре шефови држава попут Меркелове онако ноншалантно што је до јуче био табу у капиталистичком свету да ће се морати неке банке подвргнути централним диригистичким методама државе у одлукама до јуче суверених приватних банака.

Ако је то што нам свакодневно трубе о светској кризи истина онда се мора у првом реду поставити питање, коме је намењена та криза и ко ће је у највећој мери осетити, а коме ће бити од користи. Изгледа да је та криза намењена као метода за богаћење оних најбогатијих али можда служи и за санирање америчке привреде, али је у ствари ситуација за нијансу другачија јер се ради о новом мешању карата у врху светске хијерархије гиганата капитала где Билдерберггрупа изграђује и учвршћује своју позицију. При томе, изгледа да су жртве обичног света од другоразредне природе односно значаја.

Извесни фактори указују на то да је ова такозвана светска криза намерно режирана односно проузрокована. Кад Руси и Кинези изгубе свој новац у америчким банкама измешаће се карте поново и Америка ће бити без Дуга, а Кина и Русија врло вероватно у њеној зависности! Лењин је, ако не по ничем другоме, али по питању трговине са капиталистичким земљама био у праву кад је рекао да се са капиталистичким земљама може трговати само на основи размене робе, робу за робу, нафту за цеви итд али никако робу за папир јер ће бити преварени од искуснијег у трговинском занату. Али унуци су игнорисали то сазнање и улагали своје новостечене милијарде у Америчке банке које су давале највеће камате не сумњајући да су те све тобожње велике зараде засноване на такозваној пирамиди која може само дотле функционисати док се не затражи већа количина исплата, у ствари новца који не поседују.

Тај трик је осетила Југославија и Србија за време последње инфлације. Тога се многи добро сећају кад су људи носили из похлепе свој новац банки која је исплаћивала у почетку баснословне камате па је на крају већина изгубила свој новац на оне који су први подигли свој новац са главницом односно неприродно великом зарадом. И за ту банку је гарантовала држава попут садашњих банака које су у Америци важиле за највеће америчке банке у којима је чамио Руски (Гаспромов) и Кинески капитал, а не капитал кључних играча финансијског тржишта попут оних 300 најбогатијих особа света које поседују 80% свеукупног светског капитала и таквих попут Сороша.

Присетимо се, прије неколико дана је Сорош дао интервју где убедљиво говори о светској кризи, али да његову фирму то зло није задесило, напротив његова фирма је забележила веома солидан профит. Много се говори о овој светској кризи која ће бити гора и од кризе прошлог века која је резултирала у други светски рат. Много се о тој кризи јавно говори да би то све било истинито, искрено и са добрим намерама. Кад будемо чули да је и Енглеска Краљица па Холандска па Рокфелер па Ротшилд и многи капиталисти Сорошовог калибра да су губитници ове кризе, е онда се може стварно веровати да се свет нашао у неизбежној великој светској кризи која ће имати непрегледне последице по целокупно човечанство. Та ситуација би довела до свеопштег хаоса који би се завршио у новом светском поредку.

Овако нас то све подсећа на огроман трик светских размера како би се ослабили конкурент Америке на светским тржиштима, ослободило дуга неслућених размера и ослабило директне конкуренте без обзира на жртве и пропадање обичног народа односно малог човека. Уколико је Билдерберггрупа виновник ове кризе то не значи да те криза по “малог” човека неће бити и да је неће осетити. Али и за Билдерберггрупу је ово игра са отвореном ватром на којој се могу не само опећи већ и потпуно сагорети.

Да Обама не држи контролу у својим рукама показује и то да је изабрао сараднике попут Хилери Клинтон. Човечанство стоји пред великим искушењем и питањем, како ће на то реаговати Русија и Кина. Ако се одазову Америчком апелу и уђу са још то мало преосталог капитала помажући преживели финансијски систем, сипајући у бунар без дна, доће брзо у ситуацију зависност као сто су то били прије неколико деценија од оних који поседују капитал, а то ће бити у том случају билдерберггрупа такозвани „владари из сенке“ од којих ће многи изаћи из те криза са још више капитала и моћи што ће им омогућити тоталну глобализацију света којег би били непрекосновани владари. Или ће то сиромаштво и беда родиће поново једног Мао Зе Тунга у седло, а могуће је и обоје.

Излаз из овог ћорсокака у којем банкротна Америка још увек покушава да буде водећа сила не може да води задовољавајућем решењу. И не може се на овај начин на добробит човечанства завршити. Излаз из предстојеће кризе ја контрала Билдерберггрупе.

А за Србију је излаз из те светске криза да се откачи из те финансијске композиције кроз праве реформе у којима би значајан фактор могло да буде драстично скраћено радно време где би се терет равномерно разделио на сва рамена, где би социјална правда играла одлучујућу улогу. А прије свега би се морало извршити привредну и аграрну реформу где би народ добио прилику да добије комад земље и постане ковач своје среће. То је за почетак први корак а потом би требало реформисати школство са иноваторским и саветодавним центрима. Методе слободног тржишта морале би подлегати социјалним приоритетима и националним интересима.

Душан Нонковић

Глас Дијаспоре