Пре свега заволи Господа Бога твога свим срцем и
свим умом и свом снагом својом: нека те не раставља од љубави Божије ни
живот, ни смрт, ни садашњост, ни будућност.Нека сва правила и навике
твоје Богу угодне буду....Мало говори и много размишљај: не буди дрзак
у речи, опширан у беседи, дрзак у смеху, стидљивошћу украшавај се.Труди
се рукама својим, благодари за све, трпељив буди у невољи, чувајући
срце своје од гордости и од рђавих помисли.Немој гледати на живот
лењиваца, него ревнуј да живот твој буде налик на живот светих, радуј
се успесима људи врлинских, али им немој завидети. Плачи због оних који
греше, али их не осуђуј: постоји Судија, Који ће дати свакоме по делима
његовим. Немој оправдавати самога себе, него исповедај за себе да си
грешник и пред Богом и пред људима.У разговору не буди ласкав, немој
ширити клевете ни против кога нити их слушати. Немој се узалуд гневити
нити размишљати о освети, како би вратио злом за зло.Нека те други
прекоревају, али ти немој прекоревати никога, нека те и туку, али ти
немој тући, нека те вређају, али ти не увреди. Разговора са женама и
вина клони се, јер и једно и друго помрачује разум чак и најумнијима.
Испуњавајући заповести Господње, не буди жалостан, него очекуј награду
од Бога и ишти живот вечни. Оне који не знају поредак упућуј, малодушне теши,
болеснике служи, дошљаке примај, братољубље чувај. Мир имај са искрено
верујућима, а јеретика се клони. Читај поверене ти књиге, а никако не оне
забрањене.Ишти оно што је небеско и не жуди за земаљским добрима- под
њима је смештена клопка, ухватиће те у њу као зеца. На земљи у сиромаштву пребивај, да би
богатство имао на небу.Гладуј и жеђај на земљи и на небу ћеш се
наситити бескрајне радости.Скривај се овде, па ћеш се показати тамо.
Докле год си у телу, подвиг не занемаруј, дан за даном подвизивај се,
спасења ради. Немој то одлагати "док не дође време" јер неће доћи
гласник да те упозори како је смрт близу. Пороби тело и ослободи душу.
Немој давати олакшице телу, јер онда оно господари. Овде се предај
раду, да би онде радост имао. Живот је наш тржница. Немој се одмарати
пре вечног одмора, немој се насићивати земаљским добрима пре него што
примиш она вечна блага. Нека те слушање бескорисних казивања жалости, а
читање светих списа и Божанственог Писма нека те испуњава
насладом.Страх Божији нека отвара и затвара уста твоја. Гледај када
треба, говори када треба, одговарај када те питају, а ако ниси
питан-ћути, да језик подстицан дрскошћу, не би коме рану задао. Разговоре води весела лица, како би се онај ко са
тобом беседи радошћу испунио. Разговараш ли са сиромахом, немој га
увредити, јер ко сиромаха вређа, вређа и Саздатеља. Немој се стидети да
се свакоме поклониш, јер су сви створени по лику Божијем. Потруди се да
част укажеш ономе ко је од тебе по годинама старији, са људима равним
теби сусрећи се у миру, млађе примај са љубављу, пред онима који су
достојни поштовања, не буди лењ да престојиш. Гладнога нахрани, жеднога
напој, као што је заповедио Господ, нагога одени, путника у дом свој
уведи, болесног посети, отиди до тамнице и види невољу сужања тамо
заточених, оно што им је на потребу, подај, подели тугу, уздахе и сузе
са њима, сети се да многи од њих стрдају само због једног греха, док ми
стално грешимо, па ипак благујемо. Тражи човека који се боји Бога и који Му служи свом
душом и приљуби се уз њега душом и телом. Ако нађеш таквога човека,
буди спокојан јер си нашао кључ Царства небеског. Следи га у свему,
пази на речи његове, чини оно што му је по вољи. Манастири и домови
светих нека ти буду уточиште, њима прибегавај, помози им и утеши их у
сиромаштву њиховом. Имаш ли штогод корисно њима, подари им: предаћеш то
у руке Божије. Разумеш ли шта тражи Цар небески од створења Својих?
Малу и лагану милост! Подај скромно, и добићеш оно што је вечно, одреци
се малог, и вратиће ти се стоструко. Ко убогом помаже,Богу позајмљује. Празнике Господње и светих поштуј, не пијанчећи,
него хранећи гладне. Отвори дом свој сиротима и убогима, сиротицама и
удовицама, онима који немају где главу склонити, а не богатим и виђеним
људима. Без обзира да ли је богат или убог дом твој, за све Господу
Богу благодари. Све се по промислу Божијем устројава, а све неуспављиво
око поматра. Зато се труди да десетак дајеш Богу Који ти је живот
подарио и обећао ти вечност после смрти. Свет ће овај проћи поред нас и слава ће његова
нестати, а доћи ће Господ са небеским силама и судити свакоме,
узвративши нам по делима нашим. Опомени се да сутра можеш угледати
небеса отворена, силазак анђела, и у трену се наћи на страшном суду,
где ћеш положити рачуне за живот свој, за дела, речи и помисли.
Постарај се за себе: опомени се грехова, сети се будућег суда. Знај да
си човек смртан, немоћан и страстима подложан. Не заборави да је живот
овај жалостан, и да је у њему пострадало много и добрих и злих, и
мудрих и неразумних и богатих и сиротих. Имај на уму да си човек слаб,
да ниси у стању поднети ни замор једнога дана, нити бдење ноћно. Сети
се колико си грешио пред Богом у младости својој. Предочи себи да се и
дан и ноћ бориш са грехом као са лавом. Помисли колико је људи живело
на овоме свету после Адама, па су сви без трага нестали! На небесима и
на земљи, прославили су се само они који су живели по заповестима
Божијим. Шта у овоме свету није лаж? Све је пуно муке и страха. Рађамо
се у мукама, и смрт нам је страшна. А шта ће бити после смрти, не
знамо. Сви су путеви наши јадно. Тело се наше не смирује: у здрављу са
душом ратује, у болести нас жалости, ако му хлеба не дајемо слаби. Ко
је у животу овоме без жалости прошао? Ко није пио слану воду и није
грцао од таласа морских? Коме се из груди није јаук отео? Колико је
оних које је живот преварио! Помисли само да ћеш и ти ускоро напустити
све видљиво - и земљу ову, и небо, и људе. Помисли колико си ништаван и
телом и душом! И најмања патња потреса те, и најмања болест
разбуктава се у теби попут огња и муку ти причињава. Свако се весеље у
свету, жалошћу завршава. Гле, данас је весеље на свадби, а сутра
оплакивање покојника. Данас растемо, сутра трулимо. Данас долазак на
свет, сутра погреб. Данас радост, сутра сузе. Данас богат, сутра наг.
Данас угледан, сутра храна црвима. Задрхтимо и устрептимо! Шта ће с
нама бити, не знамо. Покајмо се сада, јер по смрти нема покајања. Шта
овде учинимо, то ћемо тамо наћи, шта посејемо, то ћемо и жњети. Доћи ће
и неће нас мимоићи. Сустићи ће нас мач Божији, и нико га неће моћи
избећи.Оставиће човек све и кренути сам-сирот и наг, беспомоћан,
уплашен, неспреман, и повешће га као осуђеника, у места страха и
трепета, где није смех, него плач, где није гозба, већ туговање, где је
страх и трепет грешницима, невоља велика, сузе несхватљиве, жалост
неописива, уздисање непрекидно, огањ неугасиви, црв неуспављиви, тама
без светлости, где је Судија страшни. Озбиљно ово схатимо, јер нас неће
мимоићи. Заборавимо ли на прелести овога света, олакшаћемо
себи. Опростићемо се са светом, са бригама и метежношћу земаљским и
скрити се од свега тога. Покајаћемо се свим срцем и рећи: ето остависмо
све, и за Тобом идемо, свега се одрекосмо из страха пред Тобом. Нека
покајање наше до облака узиђе и вапај наш небеса достигне, а молитве и
милостиња пред лице Божије изађе! Послужимо Господу са страхом и
трепетом! Заповести Божије светлост су и живот, у твојој
је вољи хоћеш ли их испуњавати или их превиђати. Истражуј их непрестано
и у њима пребивај, урежи реч ову у срце своје , јер она у живот води.
Овим су жуђеним путем ходали сви свети из Старог и Новог Завета,у
подвизима поста, у патњама и невољама, испоснички и мученички угађајући
Богу, Њему су Јединоме служили, те сада са анђелима у хору вечном и
неразрушивом ликују. Амин. * Ако је силна молитва једнога човека, колико ли је
тек моћнија молитва узнета на сабору верних! Има ли шта од камена
хладније?Али ударимо ли каменом о камне, избиће искре. Тако и када се
душе наше саберу на молитви, она постаје снажна и огњена. Могуће је
молити се у дому свом, али то не може бити онако као у храму, где се
једнодушно узноси појање, где је једномислије, сагласност, свеза
љубави. Овде се узносе молитве свештеника, они и предстоје ради тога да
би се немоћне молитве народа држале њихових, снажнијих, и заједно са
њима узашле на небо.**
