МАРСИЗАМ – НОВИ ПОКРЕТ У ЕКОНОМСКОЈ И ДРУШТВЕНОЈ

ТЕОРИЈИ ИПРАКСИ

Перјанице друштвених и економских реформи, егзекутори транзиције и колекционари многобројних транзиционих скалпова у Србији Божидар Ђ. и Млађан Д. су истовремено и креатори новог концепта којим ће се решити невоље које криза узрокује у нашој држави. Наиме, ова два великана економске теорије и метафизике, а поготово праксе, путем реализације овог концепта гарантују да ће се највећи проблеми наше земље решити брзо и ефикасно. Овај концепт је заснован на три непобитне чињенице, па је због тога његова успешна примена у пракси загарантована.

Прва чињеница је да је највећи проблем Србије осамдесет посто становништва које живи на граници или испод границе беде. Овај проблем ће се решити тако што ће се до последњег ови српски бедоини караванима транспортовати на Марс, јер ће тамо имати много боље животне услове него овде. Срби ће тиме оправдати и епитет небеског народа.

На инсиситирање Млађана Д. тамо ће као пун кофер, уз надзор путем сателита који је изнајмило Министарство одбране, бити послати и сви тужиоци , истражни органи и новинари умешани у измишљену аферу „Пасош“. Они ће бити одведени на Марс, или чак и ван граница наше галаксије да тамо аферишу.

Друга чињеница је да ће по предвиђању Млађана Д. а пре свега Божидара Ђ. становници Србије стићи пре на Марс него у ЕУ. Пошто ће се транспорт на Марс обављати камилама одгојеним на фарми у Крагујевцу, очекује се да уз просечну брзину камиљег хода од девет километара на сат, односно 216 кимлометара дневно, трајање путовања буде између 710 и 5.100 година, односно у просеку око 2.900 година, колико је потребно да се при овој брзини савлада средње растојање Марса од наше планете. Ово време ће бити краће када српска наука под министарском командом Божидара Ђ. буде укрштањем камила и летећих ћилима добила хибрид – летећу камилу. Српски бедоини ће тако бити и први камилонаути, односно марсонаути.

Божидар Ђ. ће поред задужења за европске дезинтеграције добити и ресор за марсовске интеграције. Залагањем Млађана Д. апсолутни приоритет, чак и пре изградњe база на Марсу имаће подизање жичара и прављење ски стаза. Значајан део средстава НИП биће усмерен за ове намене.

Трећа чињеница је да за путовање на Марс нису потребне ни визе, ни пасоши. Тиме ће се избећи компликације које постоје због беле Шенген листе и лажне афере путних исправа.

Млађан Д. и Божидар Ђ чврсто обећавају да овим исељавањем ни у Србији, ни на Марсу неће више постојати експлоатација човека над човеком, гарантујући да ће убудуће бити обрнуто. Због доборобити које ће учинити будућим житељима Марса, Божидра Ђ. и Млађан Д. са правом очекују да приликом свих будућих избора бирачко тело падне са ове планете и гласа за њих , односно партије којима припадају.

На овом месту се треба осврнути и на допринос ове двојце креатора наших животних и надасве црних хроника метафизици и то кроз њихово заједничко животно дело под називом „Капитал“. По физици нешто се не може претворити у ништа, односно ништа се не може претворити у нешто, док је по метафизици то могуће. Следствено томе ова двојца су демонстрирали на до сада непревазиђени начин ову премису метафизике. То је уједно и основни принцип материјалистичког дијалектизма, такође умотворине поменутог дуета.

Наиме, Божидар Ђ. је у Србију дошао са ништа капитала, а сада га има нешто. Разлика од ништа до нешто је разлика од једне нуле која означава ништа, до шест нула и двоцифреним (за сада) бројем испред тих нула изражено у еврима које означавају износ капитала на рачунима Божидара Ђ. Тако се може и објаснити случајна заборавност Божидара Ђ. Сматрајући са правом да је и то нешто, ништа спрам оног што ће стећи, Божидар Ђ. је ову цифру заборавио да пријави приликом свог министарског именовања.

Са друге стране, његов саучесник у заједничком метафизичком подухвату, Млађан Д. је у обрнутом процесу нешто државног капитала, односно милијарди долара који се налазио на Кипру претворио у ништа. То се десило и са многим радним местима у Србији која су током првобитне акумулације капитала , односно транзиције – нестала, баш као и обећања која је давао током изборне кампање

Такође је путем економских реформи које спроводи многе који су имали нешто капитала претворио у многе које имају ништа капитала, што је имало за последицу да неколицина који су имали ништа капитала добију нешто, односно много капитала. Тиме је успешно извршена експропријација експроприсаних и обезбеђен њихов транзициони прелаз из царства нужности у царство кужности.

Пресипање из шупљег у празно како неки душмани транзиције клеветнички описују досадашњи учинак Божидара Ђ. и Млађана Д. не спада у домен метафизике, па се због тога такве оптужбе на рачун ове двојце унапред, а и уназад треба одбацити.

Ова два шампиона транзицијске алхемије су системом хокус покус, односно сад га има, сад га нема, доказали и њихове величанствене опсенарске способности. То потврђује и изјава Дејвида Коперфилда после преставе коју је одржао у београдској „Арени“ да је он у поређењу са њима двојцом само обичан амататер, те за је сходно томе своје способности због бојазни да ће овде умрети од глади, приказао у овој хали само пар пута у пар дана, док ова два истинска аса илузије годинама даноноћно изводе свој шоу на целој територији Србије, нарочито у време избора.

Поред тога никако није за занемаривање чињеница да је дотични фантастични дуо својим деловањем у процесу транзиције за мање од деценије, успео да Србију из социјализма преведе у капитализам, па потом у робовласничко друштво које је по њима најнапреднији облик друштвеног уређења. До појаве споменутих прелаз из једног друштвеног уређења у друго трајао је стотинама, па и хиљадама година. Такође се није одвијао унатрашке. Но њихова је теза да су они испред времена и да оно што је преживела Србија очекује и остатак света у току глобалне транзиције преко глобалне кризе.

Ценећи допринос ових великана , чија величина превазилази чак и величину сваког мита у Србији, који су као марсисти основали марсистички покрет и робовласничку интернационалу, своје замисли претворили у праксу и својим животним достигнућем створили себи „Капитал“, доказали у пракси теоретске поставке метафизике, извели ретроградну револуцију у друштвеним односима, очекује се њихова номинација за најпрестижнију међународну награду из ове области. Нобелова награда се за метафизику још не додељује, али ако је за мир могао да је добије Марти Ахтисари који је много мање учинио за Србију него они, изостанак исте би био велика неправда начињена од стране међународне заједнице овим родоначелницима марсизма.

Већ сама номинација би била почаст која би се тиме одала и коалицији којој припадају, - ЗЕС ( за етиопску Србију), коју злонамерници називају још и ЗЕЗ (за европску заблуду).

Љубиша Спасојевић

Нови Београд

ЈАОФОРИЗМИ

1. У Србији од рекета неки живе боље него тенисери.

1. Када Србин навија швајцарски сат, федерер често пукне.

1. Наши најуспешнији радници у иностранству су тенисери.

1. Тенисери су доказ да Срби добро могу да зараде на шљаци.

1. Ни наши тенисери не воле жуто. Стално ударају лоптице те боје.