Нечег таквог у међународном «правосуђу» још није било. Након што је процес против лидера Српске радикалне странке, професора Војислава Шешеља у потпуности пропао (1) Хашки трибунал је покушао...да покрене нови судски процес против њега, не окончавши ни стари! Чак су и скандалозну казну над председником Ирака Садамом Хусејном извршили, мада и у време другог процеса, али ипак након завршетка првог. Са аспекта процесуалних прекршаја, «цивилизовани» хашке судије су «прешишали» чак и очигледно ненормалне америчко-ирачке судије на процесу С.Хусејну.

Шта се то догодило? В.Шешеља су оптужили за «увреду суда». Увреда се, по мишљењу тужиоца, састоји у томе што је Шешељ у једној од својих књига открио имена тројице заштићених (тако се у Хашком трибуналу називају тајни сведоци, који се плаше да покажу своје лице и наведу своја имена) сведока. Са аспекта суштине, извршена је још једна провокација против оптуженог који се успешно брани.

Уопште узев, Међународни трибунал за бившу Југославију нема право да суди за «увреду». Јурисдикција суда децидно је утврђена у Статуту Међународног трибунала. Тамо нема помињања увреде. Али је трибунал сам одлучио зашта има, а зашта нема јурисдикцију, измисливши теорију «унутрашње својествених (суду) овлашћења).

Смисао новог процеса јасан је као божји дан – да се «докаже» како је Војислав Шешељ претио сведоцима, да се он осуди а потом да му се, на основу аргумената о тобожњој злоупотреби права да се сам брани, одреди судски бранилац. Без наименованог браниоца тужилаштво процес никако не може добити. Међутим, све је кудикамо компликованије. И тужилаштво, и суд одлично знају да ће принудно наименовање адвоката инспирисати Шешеља да поново обвјави штрајк глађу. Године 2007. он је већ доказао, да ће штрајковати глађу до краја. И управо је такав исход процеса и најбоље решење за тужилаштво. Уосталом, остају и друге, већ одшлифоване технологије «спасавања» неуспелих процеса. Поред осталог, «изненадна» смрт оптужених. По свој прилици је та технологија у односу на Шешеља већ покренута.

Лидер Српске радикалне странке В.Шешељ пати од низа тешких оболења, поред осталог, од астме, хипертоније и оболења јетре. Разуме се да је проведених у тамници скоро седам година веома продубило ток тих болестију. Формално се Шешељу дају лекови, али фактички болести прогресирају.

У свом писму од 5. маја 2009. године десет водећих лекара Србије упутило је трибуналу свој закључак који се односи на оцену лечења В.Шешеља, које обављају тамнички лекари Међународног трибунала за бившу Југославију. Они су нагласили да су на фону тешких оболења срца и јетре, затворски лекари користили једино стетоскоп, не вршећи чак ни такве елементарне прегледе попут ЕКГ или УЗИ срца! (2) То веома подсећа на «лечење» затворских лекара Слободана Милошевића, коме су у вези са жалбама на шумове у глави, изазване нарушавањем крвотока мозга, препоручили да «наштима звук у слушалицама».(3)

У априлу је Војислава Шешеља прегледала група лекара које је одредио секретар трибунала за «преглед» Шешеља. Међутим, ти лекари су извршили тек најелементарнији преглед, чији резултати, изгледа, нису задовољили чак ни саме судије, јер је након неколико дана судско веће Међународног трибунала наложило секретару трибунала да «наименује двојицу нових лекара, који имају друго држављанство од лекара из претходне групе» у циљу новог прегледа. (4) Такав налог секретару Међународног трибунала значи, да се брига о Шешељевом здрављу само имитира. Довољно је проучити документа о «лечењу» С.Милошевића да би се видело, како су сви лекари које је одредио секретар Међународног трибунала, били пристрастни и фактички саучесници убиства председника Југославије. Из докумената се види да су лекари били свесни да пацијент не добија потребно лечење, њихови закључци садрже мноштво ограда чије је уврштавање у извештај показивало да су покушали скинути са себе одговорност за своје закључке. (5) Једина исправна одлука у датој ситуацији јесте да се наиуменују у комисију они лекари којима верује сам оптужени. Мишљења сам да су то пре свега лекари из Русије.

Најзад, према последњим саопштењима, Шешељу су забрањене шетње. Шта то значи у условима када се не отварају прозори за човека који пати од астме не треба ни објашњавати. И ако је трибунал прибегао чак тако ниским и очигледним радњама у циљу нарушавања здравља оптуженмог, живот Шешеља несумњиво се налази у опасности.

Након саслушања по новом предмету о «увреди суда», које је већим делом протекло иза затворених врата, судско веће је објавило прекид до изрицања пресуде. Тужилац Макферлајн је затражио од суда да се изрекне најтежа казна за тај «злочин» (тојест, седам година затвора и новчана казну од 100 хиљада евра). С тим у вези треба напоменути да главешина косовских албанаца Рамуш Харадинај не само да није осуђен због десетина ликвидираних сведока који су требали да сведоче против њега, већ је и сасвим ослобођен...

Као и увек, главно питање јесте питање «А ко су судије?». У новом процесу против В.Шешеља то су Гон Квон (Кореја) и Јан Бономи – судије, бивши чланови судског већа у процесу Слободану Милошевићу, као и Кевин Паркер (Аустралија) – судија који је «истраживао» околности убистава С.Милошевића и Милана Бабића. Подсетимо да је његов извештај садржао све назнаке да су имала места убиства, али су изведени закључци: о природној смрти (С.Милошевић) и о самоубиству (М.Бабић). Састав новог суда Шешељу више је него злослутан...

Намеће се закључак о томе, да је та ујдурма са новим процесом, заправо, маневар за одвлачење пажње. А главни акценат стављен је на убиство Војислава Шешеља.

МЕЗЈАЈЕВ Александар Борисович – магистар правних наука, доцент, шеф катедре међународног права Академије управе (град Казањ)