''РЕСЕТОВАЊЕ'' СРБИЈЕ ИЛИ СРБИЈА ПО НАЈНИЖОЈ ЈЕДИНСТВЕНОЈ ПОНУДИ

Када укључите телевизор и на који год канал да пребаците из екрана ''искоче'' нови продавци магле. Лицитирајте за кућу, за стан, за аутомобили, решите све животне проблеме. Контралицитација игра цела нација ! Ту је, наравно, милионски лото, који се по потреби извлачи и два пута недељно, бинго, телефонски квизови са укључењима на која се чека пола сата и где се минут тарифира 50 динара + ПДВ. Умало да заборавим да смо захваљујући ''гребању'' срећки научили и шта је ''српски сан'' у ''европској'' Србији. Наиме ''српски сан'' данас гласи да наредних 20 година примате 1000 евра сваки месец. Поред ЕУ, НАТО-а, ''регионализације'' и транзиције добили смо још један сан од стране евроатлантских реформатора Србије. Али, све то није довољно. Нешто је недостајало, па да Србија настави да до краја, доследно, корача путем националног самоубиства, путем који се зове ''ЕУ нема алтернативу''. Потребно је извршити ''ресетовање'' саме свести српског народа, и то потпуно, до краја, како би настали неки нови Евро-Срби. Тог задатка прихватила се актуелна евроатлантска влада у Србији.

РЕСЕТОВАЊЕ ФИНАНСИЈА

Бајден је рекао шта је имао дежурним капоима из Тадићевог режима у овом америчком пројекту који и буквално личи на логор, онај исти који нам је Бајден одавно наменио, и амерички родољуби из актуелне власти у Србији прионули су на посао. Огласио се стручњак за финансијско сиромашење, потпредседник владе Млађан Динкић, који даје изјаву да смо дотакли дно економске кризе и да нам следи опоравак. И тако, док највећи економски стручњаци на свету тврде да се не назире крај кризе и да то што је успорила не значи и њен завршетак, економски и финансијски ''експерт'' Динкић, који је своју ''стручност'' највише показао када су експерти наоружани упали у централну банку, када је распустио домаће банке и све финансијске токове препустио у руке страним банкама, када је доследно спроводио пљачкашку приватизацију у Србији, када је као задојени неолиберални тржишни фундаменталиста понављао бајке о саморегулишућем тржишту, економском расту највећем у региону, акцијама од 1000 евра за сваког грађанина, о послу са ''Фијатом'' као послу века, тврди да излазимо из кризе и да нас очекује економски раст. Извор оваквог оптимизма код дотичног министра није у реалним економским показатељима, већ у доследно спровођеној идеолошкој догми наших транзиционих ''стручњака'', која се зове ''задужи се, продај, потроши''. Пошто смо се на сва ранија дуговања још више задужили код ММФ-а и пошто су наши властодршци дошли до нових средстава којима ће да крпе буџет и која ће да баце у потрошњу, криза је ''прошла''. Шта нас брига ко ће те дугове враћати у будућности, а постоје само два начина. Или ћемо остварити такав раст БДП-а и извоза којим ћемо се временом ослобађати дуга, или ћемо продати све ресурсе које још поседујемо. Међутим, пошто смо потпуно деиндустријализована држава са огромним спољно-трговинским дефицитом, са перспективом од 30 милијарди долара спољног дуга, великом и непокривеном јавном потрошњом, хроничном незапосленошћу и пошто су пресушили и приходи од приватизације, није тешко погодити шта нас чека, са глобалном економском кризом или без ње. Наше економске ''експерте'' то не брине. Они ће тада бити далеко од Србије и уживаће у оним десетинама милиона које су изнели одавде и ''поштено'' зарадили док су живели на теткином каучу.

РЕСЕТОВАЊЕ СРПСКЕ САВЕСТИ

Да би ''ресетовање'' било успешно, најбоље је применити метод потпуног ућуткивања и забране било кога ко се не слаже са званичном политиком. До сада су за оне који су говорили истину и наступали против еврореформске диктатуре лажи и понижења била резервисана два термина, а често и њихова комбинација, од стране ''политички коректних'' западоида. Ови термини су ''теоретичар завере'' и ''фашиста''. У недостатку било какве аргументације увек је било најлакше неистомишљенику ''залепити'' етикету, која га одмах дискредитује и шаље на политичку маргину. Постоје ли две ''боље'' етикете од горе поменутих ? Нарочито подобни новинари и водитељи политичких емисија воле термин ''теоретичар завере''. Можете причати и говорити истину, нешто што је потпуно јасно и свима видљиво, али ако се то не уклапа у паролу да ''евроатлантизам нема алтернативу'', ви сте ''теоретичар завере'', а сам водитељ емисије вас гледа погледом који представља мешавину лажног сажаљења и потпуног презира. Како би се ''озаконило'' овакво стање безакоња и ућуткали национално мислећи и одговорни појединци, било је неопходно донети накарадни закон на предлог никог другог до Ненада Чанка. Сам предлог закона, са својим ''бомбастичним'' називом Закон о забрани рада неонацистичких и неофашистичких организација, није пошао ни од фашизма ни од нацизма које треба забранити, већ од давне жеље војвођанског сепаратистичког ''републиканца'' Ненада Чанка, да српско родољубље и љубав према земљи и свом народу изједначи са неофашизмом, или како је написано у предлогу закона некаквим ''неонационализмом''. Нарочито је занимљив онај део предлога где се забрањује производња, продаја, дистрибуција и јавно истицање на заставама, беџевима, мајицама и сл. ликова оптужених и осуђених пред хашким трибуналом, тако да Чанак више не буде ''узнемирен'' док гледа лица оних који су се борили за слободу српског народа и који се због тога и налазе у хашком казамату.

Током расправе сви чланови ове правне наказе од закона претрпели су измене, али и после усвојене коначне верзије остаје питање коме је овакав закон уопште требао? У оквиру кривичног закона јасно су санкционисана и забрањена сва дела која се тичу величања фашизма или нацизма, па из тога произилази да се овај закон није ни доносио због ове две идеологије зла, већ да би се политичким неистомишљеницима забранио рад и да би се вршили политички мотивисани прогони национално оријентисаних организација и појединаца. Још један прилог ''ресетовању'' Србије. Сам Чанак је својим наступима више пута подсећао на присталицу фашисоидних метода. Позиви да се веша на Теразијама, упад у зграду телевизије у Новом Саду и ломљење табле са знаком РТС-а, присуствовање великохрватским и усташоидним манифестацијама под називом ''Сријем Хрватској'', позивање на ''Војводину републику'' и отворено заговарање рушења уставног и правног поретка Републике Србије, истичу самог Чанка као прву особу на коју би овакав закон требало применити. Међутим, уместо њега жртве оваквог и будућих још горих закона биће сами грађани ове земље, све док се чује другачије мишљење од ''политички коректног'' и ''еврореформског''. Питомци Брозове ''кумровачке школе'' постају капои бриселских комесара четврте интернационале. Ако ово није рушење елементарних људских и демократских права, онда стварно не знам шта јесте.

РЕСЕТОВАЊЕ ОПОЗИЦИЈЕ

Пошто су САД и ЕУ извршиле значајно ''ресетовање'' актуелне власти, потребно је створити и ''ресетовану'' опозицију. Први корак учињен је још прошле године са цепањем СРС-а, а епилог видимо ових дана. У последње време дошло је до све чешћих разговора између ''напредњака'' и ''народњака''. Тобоже, ствара се јак опозициони блок и тражи се заједничка платформа.

Изгледа да је и Војиславу Коштуници свануло откад се снашао у улози опозиционара. Пошто је пет година био премијер и ту показао ''велики'' коалициони капацитет и није хтео да дође до коалиције националних снага, сада покушава да покаже како би да се обједине националне снаге. Стога је питање да ли ДСС може да буде предводник националне опозиције и јаке политичке алтернативе. Или би ово питање требало поставити ''сивој еминенцији'' ДСС-а, Матији Бећковићу, који поручује да је Косово најскупља српска реч и који ''жестоко'' критикује ДС, а на главном одбору ДСС-а после сваких избора био је најгласнији заговорник коалиције са ДС-ом, ''само не са радикалима'', како је говорио.

Пошто су им радикали били тешко прихватљиви и за коалицију са њима никада није било време, сада су им бивши радикали постали врло блиски. Најпре Маја Гојковић са својом странком улази у ''народњачки'' блок, пошто пре тога није од ДС-а у Новом Саду добила шта је хтела, а сада и ''напредњаци'' улазе у причу.

Николићу и Вучићу данас је свеједно. Баш их брига за било шта и било кога, само да се што пре домогну неке власти. Заврши се транзиција, а они осташе кратких рукава. Зато они могу ''и на исток и на запад'', зато су за ''кућу са двоја врата'', и напред и назад, и лево и десно, и у власт са ДС-ом и у опозицију са ДСС-ом, може све само да им неко да мало више мрвица са трпезе власти.

Шта тек рећи о радикалима? Странка у расулу, безнађу, са кадровима у земљи попут Тодоровића, Јовановићеве, Радете, Мирчића, који су вечито у праву, и када је странка на 30% и када је на цензусу. Сва њихова прича је заснована на чекању повратка Војислава Шешеља из Хага, а у међувремену пропуштају прилику да поврате део изгубљеног рејтинга јасном стратегијом критике и напада на режим Бориса Тадића. Расцеп и сукоб у СРС-у и стварање ''напредњака'' показали су да је у странци вођена лоша кадровска политика и да су критеријуми непотизма и негативне селекције и кумовали оваквом актуелном стању, као и одређени случајеви корупције тамо где је странка била на власти у локалу.

Оваквој политичкој ''елити'' у Србији мора се стати у крај, како не би дочекали да видимо крај и крах саме Србије. Потребна је нова генерација политичара која је утемељена у српској традицији и која је са духовних извора Православља и Светосавља, а не неки лажни лидери и лидерчићи који само по спољашњој форми делују национално, а у суштини су заробљеници неке увезене и наметнуте идеологије са запада поникле у либерализму, којој поданички служе, ако треба и по цени опстанка сопственог народа.

Жарко Јанковић, Нови Сад