Понекад
је јако занимљиво пратити вести. Последњег дана маја стиже информација
да су Албанија и Косово учини важан корак ка уједињавању својих
саобраћајних инфраструктура. „У присутству шефова влада Салија Берише и
Хашима Тачија данас је у близини места Калимаш на северу Албаније
отворен тунел - кључни елемент савремене аутомагистрале која треба да
споји Приштину и албанску луку Драч". А следећег дана стиже и њено
пуно и исцрпно тумачење: „Косовски хакери извели су успешан напад на
сајт једне од српских странака у БиХ -Партије демократског прогреса и
окачили банер са апелом за признање косовске независности. Осим тога,
на сајту је размештена „вест" о стварању Велике Албаније, која укључује
саму Албанију, Косово, Македонију, грчки Епир и неке друге регионе.
Текст је илустрован недељном фотографијом са сусрета премјера Косова и
Албаније Хашима Тачија и Салија Берише". Након информације косовских
хакера постаје посебно јасно шта значи изјава Хашима Тачија - „ово је
аутопут наде, поверења, мира, стабилности и интеграције целог региона"
и како Албанци ту интергацију доживљавају у пракси. И посебно „обимно"
звучи подсећање да је кључни елемент „овог духовног, моралног и
физичког заједништва" - по Тачију - „независност Косова". Наравно,
нико озбиљно није мислио да две етнички чисте албанске државе неће
једном одлучити да се уједине. На планети су такви примери паралелног
битисања две моноетничке државне творевине редки, али, како пракса
показује, веома експлозивни. Сетимо се два европска примера: Босне и
Херцеговине, која има у свом саставу фактички српску државу - Републику
Српку, и Румуније која до данас није успела да се помири са државношћу
Молдавије. Ипак, у оба наведена случаја постоје озбиљни фактори
судржавања амбиција: Букурешт, мада покушава да утиче на изборне
процесе у Молдавији, ипак држи у глави да на стражу молдавских интереса
може да стане Русија. У босанском случају лоше скројену државу
заједничким напорима подржавају, макар формално, неколико политичких
тешкаша - од Вашингтона, преко Москве, до Брисела. И без обзира на све
то, немирни штићеници периодично доспевају на насловне стране. А шта
може да сусдржи две албанске државе, осим планина које их деле? Мислим,
само једно - чињеница да Албанци у Македонији, Грчкој, Црној Гори и на
југу Србије још нису сасвим спремни за уједињавање. И није ствар до
планина, ствар је до хакера - у наше доба интернета „интеграциони
процеси" очигледно ће кренути брже. Питајте антиглобалисте.
