Актуелно: Бошко Јовановић ЈЕДНО ПРОМИШЉАЊЕ О РУСКО СРПСКИМ ОДНОСИМА Постављено 15.06.2009
Тема:
Једно промишљање о српско-руским везама
Добар аналитичарски текст се разликује од обичног новинарског по томе колико је аутор успео непристрасно и објективно да прикаже неку тему.
Промишљање о српско-руским односима, у садашањости и будућности, захтева посебну непристрасност, јер једни друге називају браћом и углавном се на томе заврши, док оба народа мало шта знају један о другом. У наставку текста ће се настојати да се да објективни приказ стања српско-руских односа и скромни предлози за њихово унапређење.
Српско-руски и руско-српски односи су одвајкада били пуни неразумевања, из простог разлога што су оба народа сматрала један другог блиским. Та духовна и верска блискост их је веома често заслепљивала. Због тога ни један народ није осетио потребу да спозна онај други и да му се представи на најбољи могући начин. Међусобно непознавање у прошлости је довело до тога да Срби имају нереална очекивања од Руса и Русије деведесетих година двадесетог века, као што Руси имају нереална очекивања од Срба и српске државе. Да би се премостила овако тешка ситуација у односима између наших народа, који су братски по цивилизацијским, културним и хришћанским вредностима, треба само мало добре воље, храбрости да се отворено разговара, и паметно улаже новац у пројекте који могу да воде до бољег разумевања између српског и руског народа.
Најбољи начин за спознавање једног народа је његова култура, и вишевековна традиција. У приближавању руске културе грађанима Србије, Руски Дом у Београду има значајну улогу. Међутим, зарад објективне анализе, морамо поставити питање: које српске установе раде на ширењу наше културе међу становништвом Руске Федерације? Нажалост ми немамо еквивалент београдском Руском дому у Москви. Постоји Српски културни центар у Паризу, али не и у Москви. Српски културни центар у Москви нам је неопходан макар исто онолико колико онај у Паризу. Културни центар би био идеално место где би заитересовани могли да уче српски језик и упознају српску историју. Такође, од изузетног значаја би било успостављање сарадње између српских и руских универвезитета.
Други ниво сарадње, који треба да се успостави, је између наших Православних цркава. Руска православна црква има подворје у Србији, као што га има Српска православна црква у Москви. Међутим, треба поставити питање: да ли наше подворје у Москви, у довољној мери, приближава српске светитеље руском народу? Пошто су дела Јустина Поповића, Св.Николаја и дела о Св.Сави Српском добро позната православним Русима, најједноставнији пут за промовисање српског православља је дељење икона српских светитеља по руским црквама и манастирима, поготово оним у провинцији. Светигора је превела житије Св.Василија Острошког на руски језик, тако да би изузетно добро било када би наше подворје у Москви и Светигора, као издавачка установа Митрополије Црногорско-приморске, успеле да промовишу житија Св.Василија Острошког међу православним верницима у Русији.
Најважнији фактори у јачању веза између две државе се остварују преко политичких чинилаца. У свим развијеним државама постоје институти који су задужени да дају стратешке процене владујућим круговима, везане за дешавања у свету. Нама је потребна једна национална установа која би се бавила подручјем бившег Совјетског Савеза, на реалан и потпуно научни начин. Таква институција нам је преко потребна како би водили рационалну и дугорочну политику према Руској Федерацији, сили будућности.
Овај рад је тек скица која треба наше читаоце да подстакне на размишљање и да им пружи кратак увод у могућности развоја односа између Србије и Русије.
"Бошко Јовановић ЈЕДНО ПРОМИШЉАЊЕ О РУСКО СРПСКИМ ОДНОСИМА" | | 1 коментар
Коментари су власништво особе која их је поставила. Нисмо одговорни за њихов садржај.
Re: Бошко Јовановић ЈЕДНО ПРОМИШЉАЊЕ О РУСКО СР� (Оцена: 0) од Vlada(vlada.j011@yahoo.com) у 2009-06-25 13:59:11
Ja bi pre prijateljstvo sa onim narodima koji brane ako treba i zivotima ideju i druge drzave. Primer prijateljstva je iuzmedju Kosova i Amerike koja je prvobitno htela nas kao prijatelje, ali smo to prokockali teranjem Milana Panica kada je zatvorena Cia kancelarija za balkan i predsedniku SAD receno da bi odnosi sa Srbijom u buducnosti trebali da budu ovakvi kakvi su sada. Da smo se 1989 god. okrenuli onima koji imaju smelosti i narodski receno muda da do kraja idu kao Amerika danas bi bili najaci na Balkanu u svakom pogledu. Ovako nam je dalja buducnost i opstank Srbije nezivestan a i naroda naseg. To jos jedan deo naroda ne vidi koji je samo za vreme bombarodvanja shvatio sta znaci biti neprijatelj i terati u inat galaktickoj sili jer oni ne pevaju o junacima iz srednjeg veka nego deca sa 17godina voze za nas svemirske letelice. A ovu emljukada za 20 godina pogleda neko ili za 100 sa druge planete videce i dalje novog nekog seselja i rat sa siptarskim plemenima. Sve do trenutka voleti rusiju dok i ona ne kaze da su Amerikaci i zapadna civilizacija u pravu, za koliko biulo to godina. I rusija ce slediti put zapada a mis mo priklonjeni onoj rusijikoja ne postoji i koju cak ni rusi vise nece. Tamo sam bio 4 puta i znam dobro taj narod, a i Amerikanci mi nisu neka nacija vise sam za Engleze ili Italijane. Slediti njhov primer, donositi zakone po ugledu na njih i to nam je spas. Rusa ima mnogo i za nas je ta politika pogubna jer biti rus znaci imati jako tezak zivot ispunjen bolom nemanjem ljudskih prava i rusi mogu mnogo da trpe a zadooljavaju se sa malim sitnicama, verujte mi.
