Једно промишљање о српско-руским везама

Добар аналитичарски текст се разликује од обичног новинарског по томе колико је аутор успео непристрасно и објективно да прикаже неку тему.

Промишљање о српско-руским односима, у садашањости и будућности, захтева посебну непристрасност, јер једни друге називају браћом и углавном се на томе заврши, док оба народа мало шта знају један о другом. У наставку текста ће се настојати да се да објективни приказ стања српско-руских односа и скромни предлози за њихово унапређење.

Српско-руски и руско-српски односи су одвајкада били пуни неразумевања, из простог разлога што су оба народа сматрала један другог блиским. Та духовна и верска блискост их је веома често заслепљивала. Због тога ни један народ није осетио потребу да спозна онај други и да му се представи на најбољи могући начин. Међусобно непознавање у прошлости је довело до тога да Срби имају нереална очекивања од Руса и Русије деведесетих година двадесетог века, као што Руси имају нереална очекивања од Срба и српске државе. Да би се премостила овако тешка ситуација у односима између наших народа, који су братски по цивилизацијским, културним и хришћанским вредностима, треба само мало добре воље, храбрости да се отворено разговара, и паметно улаже новац у пројекте који могу да воде до бољег разумевања између српског и руског народа.

Најбољи начин за спознавање једног народа је његова култура, и вишевековна традиција. У приближавању руске културе грађанима Србије, Руски Дом у Београду има значајну улогу. Међутим, зарад објективне анализе, морамо поставити питање: које српске установе раде на ширењу наше културе међу становништвом Руске Федерације? Нажалост ми немамо еквивалент београдском Руском дому у Москви. Постоји Српски културни центар у Паризу, али не и у Москви. Српски културни центар у Москви нам је неопходан макар исто онолико колико онај у Паризу. Културни центар би био идеално место где би заитересовани могли да уче српски језик и упознају српску историју. Такође, од изузетног значаја би било успостављање сарадње између српских и руских универвезитета.

Други ниво сарадње, који треба да се успостави, је између наших Православних цркава. Руска православна црква има подворје у Србији, као што га има Српска православна црква у Москви. Међутим, треба поставити питање: да ли наше подворје у Москви, у довољној мери, приближава српске светитеље руском народу? Пошто су дела Јустина Поповића, Св.Николаја и дела о Св.Сави Српском добро позната православним Русима, најједноставнији пут за промовисање српског православља је дељење икона српских светитеља по руским црквама и манастирима, поготово оним у провинцији. Светигора је превела житије Св.Василија Острошког на руски језик, тако да би изузетно добро било када би наше подворје у Москви и Светигора, као издавачка установа Митрополије Црногорско-приморске, успеле да промовишу житија Св.Василија Острошког међу православним верницима у Русији.

Најважнији фактори у јачању веза између две државе се остварују преко политичких чинилаца. У свим развијеним државама постоје институти који су задужени да дају стратешке процене владујућим круговима, везане за дешавања у свету. Нама је потребна једна национална установа која би се бавила подручјем бившег Совјетског Савеза, на реалан и потпуно научни начин. Таква институција нам је преко потребна како би водили рационалну и дугорочну политику према Руској Федерацији, сили будућности.

Овај рад је тек скица која треба наше читаоце да подстакне на размишљање и да им пружи кратак увод у могућности развоја односа између Србије и Русије.

Бошко Јовановић

Текст објављен у часопису „Волга"