Три српска циља након избора за Европски парламент
Пише: Александар Митић
Србија је изборе за Европски парламент посматрале са стране, али је дошао тренутак да се активно укључи у постизборно лобирање. Иако је ЕП по надлежностима « слабији » од Савета Европске уније и Европске комисије, његов политички ауторитет има значајан утицај на преостале две институције ЕУ у многим кључним питањим везаним за Србију и српски народ - од Косова и Метохије, Републике Српске, права Срба у Црној Гори и Хрватској, преко визне либерализације, до самог процеса интеграција у ЕУ.
Док ЕП за сада игра прилично позитивну улогу у процесу визне либерализације, његов општи допринос у процесу одређивања статуса Косова и Метохије био је крајње негативан јер се ради о институцији која је затражила од пет земаља ЕУ које нису признале отцепљење Косова да то учине, те о првој институцији ЕУ која је званично истакла заставу « независног Косова ».
Иако су поједини српски пројекти, организације, политичке партије и дипломатија донекле успели да остваре контакт с одређеним парламентарним круговима, чињеница је да је српски наступ према ЕП до сада био несистематичан и неадекватан.
У великој мери, то је последица чињенице да су српски актери по правилу реаговали дефанзивно, а не проактивно, те да су одређена кључна кадровска решења у самом ЕП била негативна за саму Србију, за шта је опет одговорно кашњење у остваривању утицаја при одабиру кадрова.
Србија не сме да дозволи да и у новом сазиву парламента « специјални известиоци » за Србију, за Косово и за БиХ буду посланици који су активни лобисти против српских интереса. Србија не сме да допусти да састав Делегације за југоисточну Европу у Европском парламенту има сличан састав овом досадашњем, који је имао негативан став према српским интересима.
Овога пута, с обзиром на пређашња негативна искуства, те с обзиром на искушења која предстоје, неопходно је да српски актери одмах - ако већ нису - крену у вршење утицаја ради остваривања три кључна циља :
1) Србија не сме да дозволи да и у новом сазиву парламента « специјални известиоци » за Србију, за Косово и за БиХ буду посланици који су активни лобисти против српских интереса.
2) Србија не сме да допусти да састав Делегације за југоисточну Европу у Европском парламенту има сличан састав овом досадашњем, који је имао негативан став према српским интересима. На њеном челу се налазила Дорис Пак, која је у окриљу ове Делегације организовала прво јавно истицање заставе « независног Косова », а поред Кацина и Лагендајка, активну улогу у делегацији су имали и мађарски ултранационалисти, предвођени Жолтом Бечејом, који од 2005. покушавају да драматизују положај војвођанских Мађара.
3) Српске партије морају да активније лобирају и утичу на посланике ЕП преко европских групација чији су придружени чланови или с којима макар и неформално сарађују : пре свега Демократска странка Србије с највећом групацијом у ЕП - Европском народном партијом - и Демократска странка с другом формацијом у ЕП - Социјалистичком групом. На питање визне либерализације утицај може да има Либерално-демократска партија преко групације АЛДЕ, док би Савез војвођанских Мађара требало да изврши утицај пре свега на мађарске партије ради реалнијег приступа ситуацији у покрајини. Начине повезивања - макар неформалне за сада - сигурно би могли да пронађу Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србије - па и Српска радикална странка, јер не треба заборавити да је Европски парламент место које окупља најшири могућ опсег политичких опција, те укључује и значајно присуство « суверениста » и « евроскептика». Досадашњи известилац за Србију, словеначки либерал Јелко Кацин, дуго година се упорно и систематски залагао у ЕП најпре за независност Црне Горе, а потом и за отцепљење Косова. С друге стране, известилац за Косово, холандски « зелени » Јост Лагендајк, био је најфанатичнији поборник отцепљења Косова, и аутор резолуције ЕП којом се од пет чланица ЕУ - Шпаније, Грчке, Кипра, Румуније и Словачке - захтева признање Косова. Известилац за Босну и Херцеговину, немачка демохришћанка Дорис Пак, већ дуго година захтева већу централизацију БиХ, оштро притиска Бањалуку и редовно оптужује Београд.
Српске партије морају да активније лобирају и утичу на посланике ЕП преко европских групација чији су придружени чланови или с којима макар и неформално сарађују : пре свега Демократска странка Србије с највећом групацијом у ЕП - Европском народном партијом - и Демократска странка с другом формацијом у ЕП - Социјалистичком групом.
Места за успешну сарадњу свакако има. По питању Косова и Метохије, српске партије могу да рачунају на практично све посланике из пет земаља чланица ЕУ које нису признале независност, на више групација левице и конзервативне деснице, али и на појединачне посланике који се по овом питању не слажу са ставовима својих партија. По питању визне либерализације, требало би очекивати широку подршку, али се она мора одржавати све до гласања у ЕП, вероватно крајем године. По питању европских интеграција за Србију велики изазов ће бити вероватно повезивања интеграција са статусом Косова, за шта већ упорно лобирају одређени горенаведени известиоци, попут Лагендајка.
У наредних пет година, колико ће трајати мандат новог Европског парламента, Србију очекују важни процеси: визна либерализација, eвентуална кандидатура за чланство у ЕУ, наставак политичко-дипломатске борбе за Косово и Метохију и одбрану изворног Дејтонског споразума, али и хармонизација многих српских закона са законима које доноси ова институција. Разлога за акцију стога има на претек, а оправдања за њено одлагање ни мало.
Александар Митић је директор пројекта « Косовски компромис ».
