Духовност: Алкександар Милојков БЛИЖЊИ И ДАЉЊИ Постављено 17.06.2009
Тема:
Ближњи и даљњи- Александар Милојков, теолог
„Браћо моја, не саветујем вам љубав према ближњима:
саветујем вам љубав према најдаљима."
Фридрих Ниче, „Тако је говорио Заратустра"
„Ко
је ближњи мој?", упита један јеврејски писмознанац Христа, након што је
чуо да ће љубављу према Богу и према ближњем испунити Закон и наследити
живот вечни (Лк 10, 25-29). Како је тешко то питање, мада многи мисле
да на њега имају лак и познат одговор. Да ли је свет, па чак и онај
који себе назива хришћанским, спреман да чује истинити одговор на ово
питање? Хоће ли се хришћански свет саблазнити тим одговором? Да ли је
спреман да за ближњег призна једног, од срца далеког, „Самарјанина"? То
је управо Христов одговор на писмознанчево питање: „Самарјанин" (Лк 10,
30-37).
Ко су, заправо, Самарјани? Асирски цар Саргон II,
након освајања Израиловог (северног) царства, 721. године пре Христа,
пише следеће: „Опседах и освојих Самарију и одведох у ропство двадесет
и седам хиљада две стотине и деведесет становника...Населих га људима из
земаља које освојих..." Од тих колониста које је у поробљеном Израилу
населио асирски цар и од преосталих Израилаца који нису одведени у
ропство, настаде народ кога назваху Самарјанима. Јеврејски народ их је
презирао, као и Самарјани њих. Ако би неко једног Јеврејина упитао ко
му није ближњи и ко му је срцу најдаљи, добио би одговор да је то
Самарјанин, „проклети и лукави Самарјанин". Ипак, Господ даје одговор,
једном Јеврејину писмознанцу, да је даљњи Самарјанин управо тај ближњи
кога треба волети једнако као Бога.
Чудан
је овај господњи одговор писмознанцу, баш као што је чудан и Ничеов
савет да не љубимо ближње већ даљње. Имају нешто заједничко ова два
говора. И један и други збуњују. Својом неочекиваношћу и изненађењем
дрмају из свакодневне уљуљканости и успаваности. Збуњеном човеку остаје
да изабере: да ли га саблажњава Бог или га саблажњава човек. Лако ће
успавани хришћанин да одбаци мисли једнога Ничеа. Па за Ничеа ионако
кажу да је само један „ужасни антихрист", шта
се од њега још може паметно чути. Али, шта ће хришћанин пред речима
свог Господа? Гле, па и Он га учи да љуби оне најдаље могуће - своје
непријатеље. Ах, како је ова божанска заповест неправедна и саблажњива!
Погнуће хришћанин главу, окренуће се од овог питања и наставити да
дрема, да у својим сновима љуби „ближње" своје, мислећи да Богу службу
чини. Тек је мало оних који ће се озбиљно тргнути из дрмежа и дати
одговор на озбиљно и тешко питање: „Ко је ближњи мој?"
Свете,
хришћански свете, јесмо ли спремни да за ближње прихватимо оне најдаље,
оне „прљаве и лукаве Самарјане"? Тешко нам је да то прихватимо, зато и
имамо све мање ближњих јер смо одбацили оне далеке. Свако од нас има
неке своје „Самарјане". Ко су, заправо, наши ближњи и ко су наши даљњи?
Какав смо то расцеп направили те смо све више сами, остављени и
саблажњени? Наши аршини којима смо љубав мерили, учинили су нас таквим.
Говорили смо да су наши ближњи наши родитељи, наша браћа, наши добри
пријатељи. И нисмо ту погрешили, јер нас је и Бог учио да љубимо
родитеље своје, „да нам се продуже дани на земљи". Учио нас је Бог и да
љубимо брата и пријатеља свога. Чак нас је толико Бог учио тој љубави
да нам је забранио да Му прилазимо ако такве љубави немамо. Ако ли се
ко дрзнуо да, мрзећи на брата, Богу ипак приђе и да каже како Бога
воли, Бог би га назвао лажовом: „Ако ко рече: Љибим Бога, а мрзи брата
својега лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може
љубити Бога, којега није видио?" (1. Јов 4, 20). Отерао би таквог
лажова Господ овим речима: „Остави ондје дар свој пред жртвеником, и
иди те се најпре помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар
свој." (Мт 5, 24).
И
бивало је да смо се мирили, те тако помирени заједно Богу враћали. Не
престајући да нас воли, Бог би нас увек примао назад. И бивало је да
смо и Бога мрзели, те да смо се опет кајали и Богу враћали. А Бог, Он
није престајао да нас воли, увек и без икаквог разлога, чак и онда када
смо били најдаљи од Њега. Волео нас је зато што је хтео, а не зато што
смо Га на то својом добротом приморали. Ми смо нашом добротом били
даљњи за Бога, али нас је Он увек држао за своје ближње. Није престајао
да нас воли, зато што се никада није питао зашто нас воли. Бог никада
није знао одговор на то питање. Тај одговор смо ми измислили. Зато,
како време одмиче, у другима видимо само даљње, „прљаве и лукаве
Самарјане".
Ми
смо, за разлику од Бога, увек знали зашто волимо своје ближње. Родитељи
су нам дали постојање, хранили нас и одгајали, те их зато волимо. Браћа
и сестре су заједно расли са нама и њих морамо да волимо, јер нас на то
приморава чиста биологија. Волимо и своје пријатеље. Како и не би, када
су нам толико тога доброг учинили. Давали су нам своје слободно време,
обасипали нас пуно пута дивним даровима, дивили се нашим делима и у
свему нас подржавали. Забога, па како онда не волети своје пријатеље?
Та и таква наша љубав према ближњима снажила је у нама мржњу према
даљњима. Ћутали смо и правили се да не чујемо Божији глас: „Љубите
непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима
који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне." (Мт 5,
44). Мислили смо да се то нас не тиче, јер ми имамо кога да волимо,
имамо своје ближње.
Глуви
да чујемо ове речи, наша је љубав увек бивала љубав према властитој
користи. Ми нисмо никада слободно, безусловно волели. Отуда нам мноштво
бивших пријатеља, чак и бивше браће и сестара, па и бивших родитеља. Та
лажна љубав престаје оног тренутка када нестане разлог због кога
волимо. Наша љубав је лицемерје, јер има разлог за своје постојање, јер
има оправдање. Зато и траје док има разлога, док има оправдања. Кад
нестане разлога за љубав, онда ближњи постају даљњи, ах, ти далеки,
„прљави и лукави Самарјани!"
Таква
је „љубав" људима заклонила Бога. Многи због „хришћана" и њихове
„љубави" не виде Бога. Несретном Ничеу су такви „хришћани" и таква
„љубав" заклонили Христа. Нису му дали да Га упозна. Убили су га
духовно својим принципима и својим разлозима којима су правдали љубав.
А он је знао да љубав нема разлога и зато је презирао њихову „љубав"
према ближњима. Пркосио им је говорећи да не љубе ближње већ даљње.
Осудили су га због тога и жигосали као „ужасног антихриста", иако је
многе њихове „хришћанске" идеале превазишао. Ниче је био девственик
који у животу ни мрава згазио није. Љубећи даљње, Ниче је доживео
ментални и емотивни шок када је једном угледао кочијаша како бесомучно
бије свог коња. Нажалост, „хришћани", његови западни земљаци, његови
ближњи, нису му дали да угледа Христа. Умро је жигосан као „антихрист",
са убеђењем да треба љубити даљње, безусловно и без разлога.
Управо
такву љубав, безусловну и безразложну, проповеда Христос, онај Христос
Којег Ниче није упознао јер му је био заклоњен. Бог љуби слободно и
зато је кадар да љуби и грешника, оног најдаљег. Таквој љубави Бог учи
човека и таквом љубављу воли човека. Ко је онда наш ближњи и ко је наш
даљњи? Заправо, постоји ли тај расцеп уопште? Не, не постоји и не сме
да постоји. Уколико тај расцеп постоји, онда љубав ишчезава и настаје
самољубље. Настаје лицемерје и користољубље, сакривено под плаштом
љубави. Када се угасе разлози да се тај плашт носи на себи, онда бива
огољена сакривена мржња: „Ко ти ископа око?" - „Брат" - „Да, зато је
тако дубоко."
Љубав
не зна за разлог свог постојања, али не зна ни за логику којом би
људски разум хтео да је контролише. Љубав се опире логици, она је
превазилази зато што је љубав слобода. Љубав познаје „хоћу", она не зна
за „морам". То одбацивање логике од стране љубави Господ је показао у
својој причи о милостивом Самарјанину. Логика би рекла да ће
унесрећеном Јеврејину, кога су разбојници напали и опљачкали и који је
беспомоћан лежао на путу, помоћи његови „најближи". И пролазили су
поред њега један свештеник и један левит, управо они које је исповедао
као своје ближње. Но, они само прођоше и не пружише му никакву помоћ.
На њега се сажали далеки Самарјанин који је туда пролазио и он му
милост учини. Зашто се милостиви Самарјанин сажалио на несрећног
Јеврејина? Нема одговора. Зато је далеки Самарјанин ближњи његов, јер
нема оправдања за своју љубав, она је безразложна и безусловна. „Иди па
и ти чини тако", одговара Господ јеврејском писмознанцу (Лк 10, 37).
То
је Божији позив свима који желе са Богом, који желе да се синовима
Божијим назову: „Иди и ти чини тако." Воли зато што хоћеш а не зато што
мораш. Воли без разлога а не са разлогом. Воли безусловно и тада нећеш
имати даљње већ само ближње. Упери свој поглед и своје срце у те даљње,
у те своје „дужнике", у духовне „Самарјане". Покушај да их безразложно
заволиш и бићеш достојан пред Богом када у молитви будеш говорио:
„Опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим." „Иди
и ти чини тако."
"Алкександар Милојков БЛИЖЊИ И ДАЉЊИ" | | 13 коментара
Коментари су власништво особе која их је поставила. Нисмо одговорни за њихов садржај.
Re: Алкександар Милојков БЛИЖЊИ И ДАЉЊИ (Оцена: 0) од Синиша Миловић,Канада у 2009-06-18 07:00:45
Помоз Бог!
Свети ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
ОМИЛИЈЕ
НЕДЕЉА ДВАДЕСЕТ ПЕТА
Јеванђеље о милостивом Самарјанину
Лука 10, 25-37. Зач. 53.
Господ Исус Христос дошао је да промени мере и судове људске.
Људи су мерили природу саму собом. И мера је била погрешна.
Људи су мерили душу телом. И величина душе спустила се у милиметре.
Људи су мерили Бога човеком. И Бог је изгледао зависан од човека.
Људи су мерили врлину брзином успеха. И врлина је постала и јевтина и тиранска.
Људи су се хвалили својим напретком мерећи себе са животињама, које увек тапкају по истом путу и на истом месту. Ову хвалидбу небо је презрело, а животиње је нису ни приметиле.
Па су људи још мерили сродство и блискост човека према човеку или по крви, или по мислима, или по раздаљини домова и села у којима су живели на земљи, или по говорима, или по стотине других ознака. Но све ове мере сродства и блискости нису могле људе ни сродити ни зближити.
Све су мере људске биле погрешне и сви судови лажни. И Христос је дошао да спасе људе од незнања и лажи, и да промени мерила и судове људске. И променио их је. Они, који су усвојили Његове мере и судове, спасли су се истином и правдом; а они, који су остали при старим мерама и судовима, и до овога дана тумарају по мраку и тргују са плеснивим заблудама.
Не мери се природа сама собом, јер је она дата на послугу човеку, те јој је човек мера.
Не мери се душа телом, јер је тело дато души на послугу. Зато је душа мера тела. Не мери се Бог човеком, као што се лончар не мери лонцем. Не мере за Бога, јер Бог је мера свему и Судија свима.
Не мери се врлина брзим успехом. Јер точак који се брзо дигне из блата, брзо се опет окрене у блато. Него се врлина мери законом Божјим.
Не мери се човечји напредак животињским ненапретком, него скраћењем раздаљине између човека од Бога.
А права мера сродства, која људе - људе и народе - истински срођава и зближава није толико крв колико милосрђе. Беда једног човека и милосрђе другог срађа и зближава два човека више него крв рођене браће. Јер свака крвна веза јесте привремена, и има неког значаја само у овом временом животу служећи као слика трајне и вечне везе сродства духовнога. А духовни близанци, који се роде Прочитај остатак овог коментара...
[ ]
Re: Алкександар Милојков БЛИЖЊИ И ДАЉЊИ (Оцена: 0) од Хајдук Вељко у 2009-06-18 15:50:24
Господине Синиша шта сте хтели да кажете овим навођењем текста Св. Владике Николаја? Ово је место за коментаре и импресије поводом ауторовог текста. Знамо сви да више нема таквог пророка, богослова и духовника као што је био Св. Николај али то не значи да не треба одати признање и охрабрити и оне који у ово време, покушавају да корачају тим путем.
[ ]
Re: Алкександар Милојков БЛИЖЊИ И ДАЉЊИ (Оцена: 0) од Хајдук Вељко у 2009-06-18 15:52:00
Наравно, верујем да је г. Милојков један од тих.
[ ]
Re: Алкександар Милојков БЛИЖЊИ И ДАЉЊИ (Оцена: 0) од Pitam у 2009-06-19 04:16:46
U kojoj Crkvi sluzi Aleksandar?
[ ]
Re: Алкександар Милојков БЛИЖЊИ И ДАЉЊИ (Оцена: 0) од Синиша Миловић,Канада у 2009-06-19 07:56:03
Помоз Бог!Да си и ти и господин Милојков прочитали Јеванђеље о милостивом Самарјанину,теби би било јасно а г.Милојков неби написао овај текст од кога душа жаждушчни.Збогом.
[ ]
Re: Алкександар Милојков БЛИЖЊИ И ДАЉЊИ (Оцена: 0) од Хајдук Вељко у 2009-06-19 10:16:15
Бог ти помогао Синиша! Не знам одакле знате, да ли ја јесам или нисам читао причу о милостивом Самарићанину. Што се тиче текста г. Милојкова не кажем да нисам читао боље текстове о овој теми и од богослова (као што је Св. Николај кога сте Ви навели) и философа (као што је Семјон Франк) међутим против сам тога да се нечије духовно стваралаштво - у овом случају Св. Николаја - на овај начин потура под нос и служи као вид обрачуна и притиска. Верујем да је г. Милојков сам и те како свестан својих квалитета као интелектуалац и свог духовног стања као православни хришћанин.
[ ]
Re: Алкександар Милојков БЛИЖЊИ И ДАЉЊИ (Оцена: 0) од Александар Милојков у 2009-06-19 10:37:29
Не служим ни у једној Цркви, ја сам лаик. Иначе, одлазим на богослужења у Цркву Светог Саве, на Врачару.
Библијски текст је је потентан текст. У њему постоји мноштво смислова - то не значи да је један тачан а да други није. Зато је бесмислено да мом тумачењу и доживљају текста супритстављате тумачење Светог Николаја. Ја сам у тексту о Милостивом Самарјанину видео представу божанске љубави - безусловне љубави, љубави која је производ личног хтења (зар то није јеванђеоска порука и једна од суштинских ствари наше вере?).
То што је текст стављен у контекст дијалога са философијом, у овом случају са Ничеом, је због тога што текст припада једном циклусу размишљања и јеванђеоског сагледавања самих философских мисли (има и биће ту и мисли других философа). У тој равни треба посматрати овај текст (онај кога то интересује, наравно). Сигурно да постоје аутори који то много боље раде од мене и сигурно је да ја нисам непогрешив. Међутим, сигурно је и да желим да дам од себе максимум онога што ми је од Бога даровано.
Поздрав свима.
[ ]
Re: Алкександар Милојков БЛИЖЊИ И ДАЉЊИ (Оцена: 0) од Ревнитељ у 2009-06-20 22:28:35
Где босиљак сејем, мени Фридрих Ниче!
[ ]
Re: Алкександар Милојков БЛИЖЊИ И ДАЉЊИ (Оцена: 0) од Жељко у 2009-06-21 01:06:06
Ето ти Александре , боље да си ко ја писао о милостивом Балији ондак ти неби имали шта замерити.
Хахаха!
Овако шта да ти радим.
Љубав је изнад логике , што не значи да љубав не зна за логику , љубав није безумна и јасно је да је Србину човеку близак Србин човек православни Хришћанин по духовном сродству исти, зар је то толико потребно наглашавати.
Али ко може забранити човеку да има Бога у срцу?
Ко може љубав ставити у аршине , ко је може измерити , ко је може условити или зауздати?
Нису ли светитељи волели једнако и правоверне и иноверне?
Ко може рећи да су били безумни због тога?
Ниче јесте полудео , полудео је због своје гордости . Било је људи са западних страна који су ипак дошли до православља , ето пример је св.Димитрије Ростовски који је Немац и који је из Немачке отишао у Русију и постао православан.
Али је истина што каже Александар да је Ничеу био заклоњен истински Христос , јер га запад није ни имао.
Ко се саглашава са западом тај на исти начин осуђује Ничеа, ми на истоку не, ми га жалимо, јер није имао оно што ми имамо буквално по рођењу (али не и по нашој заслузи, наших предака да али не и нашој).
Мало је таквих као што је св.Димитрије Ростовски , мало таквих Боготражитеља.
Ниче ипак није био та величина.
Али јесте био бољи од своје средине.
[ ]
Re: Алкександар Милојков БЛИЖЊИ И ДАЉЊИ (Оцена: 0) од Александар Милојков у 2009-06-21 12:03:52
Нека, нека, човеку хришћанину ке критика увек добро дошла. Она кали дупу као ватра гвожђе, те настаје челик. Не љутим се ја на моју браћу.
[ ]
Re: Алкександар Милојков БЛИЖЊИ И ДАЉЊИ (Оцена: 0) од Александар Милојков у 2009-06-21 12:06:45
Ето, куцам на тастатури без наочара, па омаших које слово. И то је за критику - ћорав човек треба да носи наочаре.
Поздрав
[ ]
Re: Алкександар Милојков БЛИЖЊИ И ДАЉЊИ (Оцена: 0) од Небојша Стојнић(stojnic2003@gmail.com) у 2009-06-21 21:47:29
Одличан текст ,мало ,бежи са линије али јако добар . После Витгенштајна ,Расела ,и других философа језика ,који су ми стална опсесија . Текстови мојих колега изгледају доста добро . Овде је уложено рада и времена свака част .
Међутим један савет најдобронамернији ,мислим да би Теолози твог кова требало да пишу једноставније . Да језик којим осликавају стварност (у овом случају Божију )мора бити разумљив свима . Видим епитете стиропорац ,колико сам схватио то је нешто што лепе свима нама који смо прочитали +Зизјуласа или +Игњатија Мидића . Ок али мислим да смо и ми допренели нашем удаљавању од света који нас неразуме . Немислим ја да је +Игњатије или +Јован Зизјулас последњи догматичар Цркве . Смешно
Требао узети као априори став да Јеванђеље јесте у суштини јако једноставно .
Сва тумачења морају бити таква ,једноставна и верно одсликана ,метафизика . Па била она и Кантова (и ако сам Кант за њу каже да седи сам и побеђена у ћошку ) ипак је никада није истински напустио .Поентирао бих овде ,покушај да пишеш без философије . Тако ћемо сви добити одличне текстове ,на овај начин само група привилегованих може да схвати о чему се ради . Подржавам твој рад ,праштај на сугестијама .
[ ]
Re: Алкександар Милојков БЛИЖЊИ И ДАЉЊИ (Оцена: 0) од Стојнић Небојша (stojnic2003@gmail.com) у 2009-06-21 21:51:21
Овај мој коментар би требао да се односи на прошли текст ,праштајте на грешци
