АЛИ БАБА И СЕДАМНАЕСТ АЈДУКА -

ПРИЧА ИЗ ХИЉАДУ ЈЕДНЕ НОЋНЕ МОРЕ

Ова прича из хиљаду једне ноћне море се разликује од других прича, пошто није само прича.

У једном калифату живео је Али Баба. Имао је веома висок положај код калифа, био је велики везир и истовремено ризничар калифата. Али он није био задовољан. Желео је да буде калиф уместо калифа, а да ризница калифата постане његова, премда је он и онако газдовао држћавним благом како је хтео, не питајући за одобрење чак ни калифа.

Али Баба је имао своју чету хајдука којих је било седамнаест ( а можда и више). За разлику од правих хадјука ови су били новога кова. Они су уместо богатих пљачкали сиромашне.То су чинили тешким порезима и другим марифетлуцима увећавајући углавном своје и Али Бабино лично богатство. Бунтовни народ, калиф и Али Баба су држали у покорности уз помоћ Џирло девојака које су уз пратњу зурли, даира и таламбаса ишле по калифату и говориле народу да ће само калиф и Али Баба моћи да их одведу до пећине са благом у којој је толико богатства да сваки становник, па и много генарација које ће доћи после њих неће знати, нити моћи да га потроше, да ће калифат постати држава невиђеног благостања у којој ће сваки житељу бити највећа брига да нађе роба који ће му држати отворена уста док у њих улећу печене шеве. Пећина је могла да се отвори само чаробним речима „СЕУзаме отвори се“.

Укратко речено Џирло девојке су имале исту улогу као пророчице Медија и њена ћерка ПиТВија у легендама из античке Зврчке, али је ово друга прича, мада је у питању исти народ.

Својом политиком калиф и Али Баба су народ натерали да постану у нудисти, јер поред тога што народ није имао шта да једе, није имао шта ни да обуче. Калиф пак, као и Али Баба, као и седамнаест хајудка (а можда и више) су били нудисти друге врсте. Они су били нудисти јер су нудили своје услуге другим калифатима, који су били непријатељи њиховог, штавише у рату у коме су напали калифов и Али Бабин калифат, отели су му део територије.

Један од тих калифата и то онај који је био ближисе звао ЕУтаназија, а други који се налазио иза седам мора и седам гора и био много моћнији и од ЕУтаназије звао се САДизам. Они су били савезници.

Ова два калифата желела су да калифат поменутих нудиста нестане у потпуности и зато су смислили план којим су желели да тај свој наум спроведу у дело. Од Али Бабе и калифа су тражили да њихов калифат разбију у што мање калифате, да би тако што пре престао да постоји.

Али Баба и његови хајдуци којих је било седамнаест (а можда и више), као и калиф су били нудисти без премца,(иако су живели у свили и кадифи), овај план су одлучили да спроведу тако што ће сваку земуницу , чак и чатрљу у којој су у већ поменутом изобиљу живели они други нудисти , тојест народ којим су владали, претворе у један мини калифат. Али Баба је видео шансу да ту запосли своје хајдуке којих је било седамнаест (а због овог плана сигурно и више). Они су требали да буду на челу сваког од тих мини калифата. То је била и шанса да се запосле и њихова ближа и даља родбина, као и комшије,јер је управљање калифатима подразумевало оснивање координационих тела, органа (јер уз тело иду и органи), агенција ,одбора,секретаријата и осталих деривата.

Да би народ прихватио ове промене, као и нове порезе који су следили Али Баба и калиф су преко Џирло девојака убеђивали народ – нудисте да када калифат буде разбијен на мини калифате, тек онда ће се пећина са благом постати приступачна, уз помоћ већ поменутих речи „СЕУзаме отвори се“.

И калиф и Али Баба су веровали да ће ова обмана лако проћи ,као што су пре тога прошле обмане о чаробној лампи из које ће када је Али Баба (али само он) протрља изаћи дух који ће сваком становнику калифата дати хиљаду златника, или обмана о фабрици летећих ћилима и фарми камила које ће бити подигнуте због једностране настраности зване једнострана примена ССП .

За Али Бабу и његових седамнаест хајудка ( а можда, тојест сигурно и више) ова три слова ССП означавала су скраћеницу њихове животне девизе – само себе пуни.

И баш као што су Али Баба и калиф ту једнострану настраност звану ССП користили за убеђивање житеља да ће им бити боље јер ће летећи ћилими из ЕУтаназије бити јефтинији, тако се и ово распарчавање калифата користило за убеђивање да ће једино тако благо из пећине бити доступно, а тиме и живот пун изобиља народу нудиста.

Такође преко Џирло девојака, па и лично, Али Баба и калиф су након приче о отварању фабрике летећих ћилима и фарме камила, обећавали долазак благостања и излазак из кризе тако што ће се у малим и средњим козметичким радњама за надоградњу длака на ногама запослити пуно житеља калифата. Ова идеја која им је пала на памет због оригиналности је гарантовала да је ниједна друга држава неће реализовати, па су због тога очекивали велики прилив туристкиња из иностранства које би својим златницима напојиле вечито жедну државну благајну, калифа, Али Бабу и његових седамнаест ( а сигурно и више) хајдука. Па и да то не буде случај, рачунали су да ће ипак бити на добитку, јер ће народ принудних нудиста неко време због веровања у ову причу , бити миран, као што је био умириван другим, пре ове.

Гласови о раскалашном животу калифа, Али Бабе и његових седамнаест ( а сигурно и више хајудка) су ипак долазили до народа. А и поред гласина које су чули, свакодневно су могли да виде као њихови владари живе. Владари пак, су у својој осионости веровали да ће вечито моћи да обмањују народ и да га држе у нудистичком стању. Чак су у својој охолисти пословицу „Пси лају, каравани пролазе“, променили у „Пси лају, афере трају“.

Калиф, Али Баба и његових седаманест (а сигурно и више) хајдука су обожавали калифате ЕУтаназију и САДизам. Заправо, били су спремни да свој калифат потпуно униште да би се доказали калифима из ова два калифата.

Зато су и народ претворили у нудисте.

Зато су и они били нудисти, али у свили и кадифи.

Али љубав према овим калифатима и калифима је проистицала из страха. Бојали су се да ће уколико не послушају калифе из ЕУтаназије и САДизма, они остати без својих положаја на које су их ови калифи поставили. А онда би били оно што су били, пре него што су постали то што су постали.

Били би баш као и народ, ако преживе тај пад, обични нудисти.

Зато је ова прича била помало и за њих хиљаду једна ноћна мора.

Док су летели на својим летећим ћилимима, народ без ичега, па чак и без коже на леђима их је гледао и певао песму која је била веома популарна:

Јој ћилиме сломићу ти крила

Ајде падни жеља би ми била

А када ти ухватим пилота

Лишићу га његовог живота.

Пилоти то нису јасно чули. Летели су много високо. Мислили су да народ срећан и задовољан жамори те чаробне речи „СЕУзаме отвори се“.

ТА СРПСКА РЕЧ О КЕЈ, ТА ЕНГЛЕСКА РЕЧ БРЕ

А сад нешто сасвим озбиљно.

„Јел могу дидем да пијем воде“ пита ме Алекса на тренингу. „Диди“, одговарам му „Али кад помислим да си тамо, ти да си овде“. „О кеј“ , каже он. Одмах је добио ћушку. Овом методом сам истребио ту реч из употребе у мом клубу за месец дана.

Није коришћена ни ван тренинга, јер ако би је чуо, одмах бих те језикозборце описаним демократским начином уверавао да постоје осим те и друге речи у нашем језику којима се може изразити слагање.

Методи из Црне реке су ефикасни и у Белом граду.

Узречица америчких чобана постала је српски тренд и бренд. Српска господа желе да буду амерички чобани.

Замишљам два зелена брда. И на једном и на другом пасу овце, чувају их пастири. Један виче другом „Оооооокеееј Милованееее“! , други му одговара „Ооооокеееј Радованееее“! И овце окејишу „О к – е – е - е - е- ј“!

Некада су викали „Оооооој“ . Некад су овце блејале.Овце су биле овце, а људи –људи. Таква су времена била.

О кеј су времена сад.

...

Сетио сам се пензионисаног енглеског полицајца Мајка кога је љубав према каратеу пре две године довела на Власинско језеро. Причам са њим у слободно време. Упознајем га са српском историјом и трагичним догађањима током распада Југославије, истином коју није могао да сазна из британских медија. Испоставило се да овај џентлмен са Острва који је у сали био тврд као цепаница, има меку, словенску душу.

„Медији лажу“ каже искрено. „ И затупљују“ додајем и наводим му пример насниманог смеха у ТВ серијама. Образлажем му да су режисери су тиме показали шта мисле о интелекту гледалаца, јер по њима су конзументи серија на нивоу амеба, пошто не знају када треба да се смеју. За најприроднију људску реакцију је потребно упутство.

„ О кеј“ слаже се Мајк. Питам га зашто користи ту америчку узречицу, када имају њихову лепу „Све десно“. После кратке паузе обећао ми је да је више неће изустити.

Поклонио сам му мајицу са српским грбом. Носио ју је стално.

Рекао сам му да то ради и у Оксфорду где живи.

„Све десно“, рече Мајк, пробуђени енглеско - српски националиста.

...

Кроз прозор до мене допире јека труба којој ритам даје ударање у бубањ. То ми је био окидач да се присетим једног мог националистичко – културног подухвата.

Назвао сам компанију у Лондону од које сам набављао материјал. Јавила се Мери. Издиктирао сам поруџбину. „Лисн ту дис бре“, рекох јој потом и пустих „Месечину“.

„Интерестинг“ рече када је саслушала. „Вот из дет“. „Дет из србијан џез, бре“, одговорих.

„Вот из бре“ питала је. Рекох јој да је то реч коју треба што чешће да користи у конверзацији.Обећала је.

Спустио сам слушалицу. Са стрепњом сам очекивао телефонски рачун.

Љубиша Спасојевић