ТРАГ У ВРЕМЕНУ ИЗ ЦРНОГ ШЕШИRА

Комнен Коља Сератлић

ЏОЗЕФ БАЈДЕН ЈЕ У СРБИЈИ

Сензационални долазак Џозефа у „три државе“ (какав безобразлук, „три државе“) остаће запамћен и у перима будућих историчара када буду писали да су у прошлости на овим просторима постојале неке државице. Посебна је сензација што је Џозеф одлучио да прими православну вјеру и то у сред Дечана, затим држављанство, те да се за стално настани на територији Србије. Тренутно се не зна, то је велики проблем за надлежне службе, гдје је док не пријави боравиште.

Неки, као предсједница Скупштине (која га још у предивној хаљини чека на улазу у Скупштину) или елдепеовци, желе да га виде као посланика. Неки су молили онога препланулог што Обмањујe да га постави за амбасадора у Београду. Неки листови, посебно познати новинари најстаријег листа на Балкану (јадни су новинари тога листа, тужне су им и жалосне мајке, а наше су још жалосније), жељели би да га виде као аналитичара или коментатора у њиховом листу. Један таблоидни дневни листић је нереалан, жели га за колумнисту. Оних пет јахачица апокалипсе су му понудиле и нешто више (није оно што сте помислили, политика је њихово занимање, што је исто), а то је да обједине НО и да на челу буде Џозеф. Не знам хоће ли некоме испунити жељу (или свима), али знам да је велики специјалиста у разбијању и свађању унесрећених српских странака.

Лично желим, а што је и жеља наших принца и принцезе са Дедиња (увијек је то Дедиње било кобно за Србе), да се смјести у Београд, како би тај град, који је у саобраћајном и сваком другом колапсу, мирно живио без људи на улицама, трговима у кафанама. Дунав и Сава би за кратко вријеме постале тако чисте ријеке да би и сам Џозеф могао да се са обале нагне и напије воде. Нормално, прво би морао да погледа да ли му је неко иза леђа., а и да јесте, Србија је то брале, ништа му се не би десило. Ако би се случајно оклизнуо, мали је број Српкиња и Срба који не би скочили да га спасавају. И ја бих скочио, али не бих могао да га спасим, јер је крупан.

Из неких мојих извора сазнајем да су се Шиптари мало љутнули на Џозефа, због уласка у Дечане, поготово што га они нису тамо дочекали, јер је то, како кажу, „њихова културна баштина“. „Какве везе (нова шиптарска теорија) имају Срби са православним светињама на Космету“. Зна Џозеф шта ради. Неће он да стави кече на главу, да прекрсти ноге и да са шиптарским првацима, као своједобно учекеовац Холбрук, сједне на диван. Неће он да му приговарају као Холбруку, Олбрајтовици и још некима да је примио опране доларе. Такође, неће се настанити у Приштини, јер је, како је једном приликом изјавио, превише контаминирана. Није он дошао у Србију да штити било кога, а најмање шиптаре. Он је државник, он штити државу Космет. Он мора да заштити на тој држави војну базу која не смије бити на територији Србије. Џозефова домовина не може да постоји без неког „Берлниског зида“.

Сједињене Америчке Државе немају други начин да одрже и ову другу муслиманску државу на Балкану и да је заштите од „хуманитарне катастрофе“ без присуства Џозефа. На другој страни та држава им је потребна управо на Балкану, као што им је потребан Израел на БИ. Џозеф има и задатак да заједно са домаћим Натовцима (познатим службеницима МСП, сатрапима из Европског покрета Србије, затим краљем митинга, тргова и балкона, неким првацима партијским и министрима), што прије доведе НАТО у Србију. Заговорници (домаћи) кажу да нема уласка у ЕУ док се не уђе у НАТО, што је тачно. То су урадиле и друге државе, посебно бивше социјалистичке. САД су на тај начин обезвриједиле улогу Европе на овим просторима.

Стварањем муслиманских држава у Босни и на Космету је америчко додворавање исламским земљама. То је нека врста ходника кроз који је ислам брже продро у Европу. Јадна Француска, ништа мање Италија, Шпанија и др. постале су америчке провинције. Ко није послушан, САД ће им населити муслимане. Европске државе губе статус државе-нације, постају супернационалне како је изјавио један познати Француз: „Француска се одлучила на супернационалност. Она се бори у корист једне супернационалне Европе са федералном вокацијом“. То је у ствари парцелизација Европе. Французи више нису свјесни шта им се десоло, јер Француска не постоји као држава.

На другој страни Њемачка, губитница у два велика свјетска рата, захваљујући Џозефовцима, постала је први пут апсолутни побједник, добила је рат без иједне жртве или испаљеног метка. Посебно се свете Французима, који су их након Првог свјетског рата толико понизили да је и то утицало да се појави један Хитлер. На таласима НАТО-а испуњена је Њемачкој жеља да се војно и политички разгица по Европи. Њемачки генерали су свуда присутни. Тај статус јој је омогућио да и на плану економије преузме потпуни примат. Није у Јевропи евро, већ евро-марка. Њемачка је створила Сједињене Америчке Државе Европе.

Такође, није случајно да је Африканац постао Предсједник Џозефове домовине. Он ће управо са Њемцима Африку потпуно одвојити од Европе. Стратешке резерве су у питању и губљење примата у ЛА и Азији, с обзиром на стварање БРИК-а (Бразил, Русија, Индија, Кина). Држаће Европу у покорности преко Африке као стратешке резерве и преко ислама као енергетске резерве. Џозеф је ту да контрoлише, настанио се у кући на путу и нико га не може истјерати.

Џозеф је посјетио Босну, гдје се састао са представницима Алахових синова. Њих 12 хиљада постали су Бошњаци. За сада мирно живе и умножавају се, до када, одлучиће Алах и Џозеф. Сада је наредио провођење „бонских овлашћења“. Парламент Српске мора погазити своје одлуке. Ту је, надгледаће.

За Статут Војводине, Бајден је већ урадио почетни мали гест. Поломљено је једно, зна се, српско гробље. Изведено успјешно. Још ће тога бити. Сада је ред да подметну Србима ломљење нечијег другог гобља. Џозефовић припрема сценарио. А, онда ће ступити на сцену уцјењивачи Владе, разни пастори, чанкови, касе, костреши, пајтоси и др: „Војводина држава, Статут Војводине, Војводина држава, Статут Војводине, Војводина држава“, ориће се на све стране. Изредиговао је и Предлог закона о регионалном развоју, а млађани му игра ситно децентрализацијско коло до кола. Наредио је ономе са теткиног кауча да свакодневно узвикује: „Сиви“, „Сиви“, „Сиви“. Опоменуо га је Џозеф: „Девет година лажемо, нећемо ваљда сада престати, настави да шен(иш)генишеш“.

У остварењу планова, Бајденова велика помоћ је Турска, која има специјални статус и улогу на просторима Балкана, а обећали су јој и улазак у ЕУ. Бајден Џозефовић је прије доласка издиктирао зечићима како да се понашају према Турској. У сред сријде Сремских Карловаца у Капели мира, отворена су зазидана четврта врата, поводом недавног обиљежавања годишњице, врата кроз која су ушли Турци на преговоре као поражена страна, давне 1699. године. Одржан је и симпозијум. Говорили су онај са теткиног кауча и онај пајтос из Н. Сада. Ти несрећници немају појма шта је био Карловачки мир за Србе, да је и тај и сви мировни споразуми, прије и послије, укључујући и Париски, био на штету Срба. Нису били свјесни шта су причали. Углавном су величали присуство турског представника и отварање давно зазиданих врата. Немају они историјску свијет.

Капелу мира држе католици, јер кажу да су је они изградили. У „Ноћи музеја“ 16. маја, и ове за Србију несрећне године, одржана је миса у Капели мира, уз присутво зна се којих амбасадора, свакако папског нунција и других „пријатеља“ српских. Обиљежавању годишњице битке у Петроварадину, били су и Турци. Замислите, изједначили су се са потомцима жртава. Турци су тога дана посебно уважавани и поздрављани у говорима код споменика. „Све су жртве једнаке“, наглашавали су наши говорници, а што су тих давних година (у временима опсаде Беча) узимали и данак у крви, то им је са овим зечићима само предност. Није случајно недавно потписивање споразума са Турском о трговини (то је посебна прича и тема).

Као што су годинама САД одржавале Тита да плива, наоружавале и економски помагале Југу, тако је сада Џозеф нашао у Београду екипу англокомуниста, екипу која је пристала да се помири, опрости (злочиначка агресија, Космет), која ће извршавати све његове налоге. Упитаћете се, шта би требало радити. Знам да је за многе кораке већ касно. Србија нема нафту, нема атомску бомбу. За ово друго Срби су сами криви. Но, требало би ипак покушати: свакодневно писати о Бајдену, није „српски ћутати“ о уваженом грађанину државе; открити гдје се настанио; основати градску герилу (Тупамаросе); герилу у планинама (Монтањеросе); водити посебно рачуна да Енглези герилу поново не подијеле на партизане и четнике.