ДР СЛАВЕНКО ТЕРЗИЋ, У ЕКСКЛУЗИВНОМ ИНТЕРВЈУУ ЗА “СРПСКИ ГЛАС БОКЕ”, РАСВЕТЉАВА ПОЗАДИНУ

АКТУЕЛНИХ ДОГАЂАЊА У СРБИЈИ, А И У СВЕТУ

ПРИЗНАЊЕ КОСОВА НЕПРИЈАТЕЉСКИ АКТ БЕЗ ПРЕСЕДАНА!

Угледни историчар, дугогодишњи директор Историјског института САНУ, човек који без задршке и калкулације полемише са нарученим истинама о Србима и српству, непоткупљиви борац за јединство српског народа, никад партијски делатник, принципијелан до наивности, материјалне и сваке друге, др Славенко Терзић у мондијалистичком Београду и његовим купљеним медијима “није у тренду”, али је у складу са собом и - истином!

Ви сте историчар, а историја је пуна невероватних догађаја.Слажете ли се да је стварност коју живимо још невероватнија?

- За мене је најшокантније признање тзв. државе Косово од стране суседних држава. Ако узмемо да је Бугарска увек била уз победнике, самоубилачко је признање те марионетске државе од стране Македоније и нарочито од Црне Горе. То је један ужасно непријатељски акт према Србији какав Црна Гора никада у својој историји није предузела. То је обесмишљавање целокупне историјске вертикале славне Црне Горе, јер видовдански култ и косовски мит нигде у српском народу није био тако жив као у Црној Гори. Познато је да је њиме било прожето целокупно Његошево стваралаштво.Андрић пише за Његоша да је трагични јунак косовске мисли. Све то је потпуно обесмишљено једним чином за који сам убеђен да неће донети ништа добро Црној Гори.Поставља се питање како би Црна Гора реаговала да Србија сутра призна покрајину Малесију у Црној Гори?

ХАГ- СУРОВО ОРУЂЕ

ОДМАЗДЕ НАТО-А

Шта вас још шокира?

- Цивилизацијски, правно-политички Европа је додирнула дно вађењем органа киднапованим Србима на северу Албаније, а за то сазнање су тек недавно одшкринута врата јавности. Иронија је да смо за то сазнали из мемоара Карле Делпонте.Уместо да цео свет буде шокиран том чињеницом, као што би било у случају да су Срби вадили органе киднапованим Албанцима, влада мук. Да су монструми били Срби, тресле би се све светске тв мреже и читава јавност. То је монструозан злочин који се може поредити само са злочинима који су вршени у нацистичким логорима. Уместо да свет то ургентно истражи и осуди - они ћуте. Ћути римски папа, ћуте “борци за људска права”, ћуте “утеривачи европске демократије”...Коначно у ниски апсурда и злочина над Србијом, свакако је и додељивање Нобелове награде за мир Мартију Ахтисарију. Човеку који је био директан саучесник агресије на Југославију и Србију, који је на неки начин легализовао противправну насилну сецесију једног дела Србије. То је само још један доказ обесмишљености свих вредности савременог света.Директно саучесништво Европе у злочину над Србијом и Србима је и долазак ЕУЛЕКС-а на Космет. Он нема никакав други циљ него да примени план Мартија Ахтисарија и цементира самопроглашену марионетску државу на Косову и Метохији. Европа као да не схвата да се на овом питању прелама судбина ње саме, али и света.Проглашење независности Косова неодољиво подсећа на онај споразум из 1938. године када су британаска и француска дипломатија изручиле део Чешке - Судете - Хитлеру, који није био задовољан тим залогајем па је наставио даље, Хаг је све бруталније наша судбина, ма шта то значило.

- Показало се још једном, када су у питању њихове пресуде, да је Хаг заправо сурово оруђе политичке одмазде НАТО-а над непослушним народима и државама. Јасно је и слепима да Хаг изриче драконске казне само Србима, да суди за потпуно политичке конструкције типа “Велике Србије”, агресије и некаквих удружених злочиначких подухвата... Из године у годину Трибунал се све више компромитује. Чак и његове жестоке присталице схватају да је он изгубио сваки смисао. За мене је још гора унутрашња политичка употреба хашког Трибунала. Путем драконских пресуда и суђења врши се наметање колективне кривице читавом српском народу. Као и компромитовање народа пред Европом и целим светом, како би се онда оправдале све мере које су биле употребљене против нас. На примерима Хашког трибунала, доделе Нобелове награде за мир, а усудио бих се да кажем и на примеру Међународног суда правде, који је прихватио да буде надлежан у случају хрватске тужбе против Србије, показало се као највећи могући степен инструментализације међународних установа ради остврења политичких циљева једног војног савеза и једне велике силе. Замислите тај цинизам века да Хрватска тужи Србију за геноцид! Хрватска која је убила 800 хиљада или милион Срба у другом светском рату!

НАСИЛНИЧКО ПОНАШАЊЕ СТРАНИХ

АМБАСАДОРА

Може ли се разумети да они који нам раде о глави у Београду буду главни актери, састављају владу, воде кадровску политику?

- Мислите вероватно на потпуно нецивилизовано и насилничко понашање страних амбасадора у Београду. Имате примере немачког, британског, француског и америчког амбасадора који су се понашали супротно свим елементарним нормама дипломатског реда. Они узимају себи за право да држе лекције о политичким партијама, о стању у земљи, о личностима... То је понашање у колонијалном духу 19. века.

Насупрот тетошењу таквих, овде имамо нападе на велике људе чији је грех што говоре и мисле српски а не, рецимо, амерички? Узмимо само за пример Кустурицу.

- За мене је слање Кустурице у Истанбул, Нови Пазар или Сарајево од његових комшија Мокрогораца, али и Весне Пешић, било не само срамно, него сам у томе видео дубоку историјску незрелост нашег народа. Дубоко неразумевање наше историје.

Човек који је велико име наше културе, који живи на Мокрој Гори, који жели добро овој земљи, човек који се вратио вери својих предака, одједном је од стране својих комшија анатемисан. То је за мене пораз наше националне мисли и државе. При томе се “борци” за којекаква људска права, они који дрече због неодржане некакве конференције за штампу геј алијансе и полулације, не огласе ни једном речју. Много више од судбине самог Кустурице, видео сам у томе суштинско неразумевање драматичне историје нашег народа.

СВОЂЕЊЕ СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКИ

ПАШАЛУК

Драматична наша историја и даље траје... Како Србију, на основу историјског искуства које вам је струка, видите даље?

- Наставиће се политика уцена. Чини ми се сасвим реалним да ће се наставити и процес даље разградње Србије. Он је отимањем Косова и Метохије евидентан, а ту је и Статут Војводине и процеси који тамо теку. О томе сведоче изјаве многих политичра из Европе и њихово деловање у Војводини. Све то мирише на познат политички сценарио, на јачање потпуно неразумљивог, ирационалног сепаратизма у северном делу Србије. Тај сепаратизам није аутентичан, он не долази из Војводине, његови носиоци су углавном Срби који су досељени у Војводину. Но, директна инспирација за то и све што инспирацију прати, долази из Беча, из Загреба, из оних центара који би желели да даље разграде Србију. Да остваре историјски реванш према Србији. Видели сте да је у Бечу основана Алијанса за обнову Аустроугарске монархије. Циљ им је да се она 2о18. године на неки начин обнови под видом подунавске федерације или конфедерације. У ту државу ушле би бивше чланице црно жуте монархије, а у програму се каже да има људи у Војводини који разумеју рационалност и смисао таквог једног политичког пројекта.Видимо ових дана да су у праву. Не очекујем добар развој догађаја ни у Рашкој области где такође има знакова дестабилизације, Врањска котлина или ако је данас зову Прешевска долина, може бити проблематична. Очигледно је да је крајњи циљ свођење српског државног простора на Шумадију и Београдски пашалук. Оно што ме лично још веома погађа је тријумф једне врсте егоизма и несолидарности. Глад и беда с једне стране и трка за профитом и отимањем с друге. Нисам сигуран да тај друштвени пројекат једног потпуног егоизма, тај либерални концепт, има будућност. Нама треба једна врста националне сагласности о томе шта су нам национални приоритети. Интереси народа и државе би морали да буду важнији од партијских, што данас није случај. Чини ми се да смо као стари историјски народ данас изгубили самопоуздање, на чему се уосталом много ради. Морали би да вратимо веру у себе.

А куда иде свет?

- Нешто што је слављено као врхунац и крајњи смисао историје - сетимо се да је Фукојама почетком деведесетих година писао о крају историје - показало се као кула од карата. Криза није само економска, она је много дубља: социјална, друштвена и морална. Та криза мени личи на почетак слома једног империјалног, глобалног америчког концепта, њихове жеље да владају светом. Њихов империјални тријумфализам донео је само зло читавом свету. Сетимо се само разбијања СССР и СФРЈ, уништавања и разарања Ирака и бројних других земаља. Тренутна криза би могла да буде почетак краја политике бруталног мешања у унутрашње ствари других земаља и почетак успостављања једног колико толико стабилног баланса у међународним односима. Чини ми се да је ово наговештај једног дугог историјског процеса. Нешто што је важно за историјска, геополитичка, економска, па и цивилизацијска одмеравања је сукоб на Кавказу. НАТО и амерички империјализам су се сувише занели дестабилизујући све око Русије. Показало се да је Русија спремна да брани своје позиције на Кавказу и у средњој Азији. У кавкаском глобалном одмеравању снага нису се поновиле деведесете године, када су једна сила и један војни савез терорисали цео свет.

Б. ЧУЉИЋ