БАРАК ОБАМА ПИОН „ВЕЛИКОГ БРАТА“

САМОУРУШАВАЊЕ АМЕРИЧКЕ ИМПЕРИЈЕ ПРЕДВИДЕЛИ СУ И ЊИХОВИ СТРАТЕЗИ КАО ГЛАВНУ ОПАСНОСТ 21. ВЕКА, АЛИ НИСУ ОЧЕКИВАЛИ ДА ЋЕ КРАЈ ИЛУЗИЈА НАСТАТИ ТАКО РАНО.
ПИШЕ: проф. др СВЕТОЗАР РАДИШИЋ
www.svetozarradisic.com

Михаил Леонидович Хазин, до 1998. године заменик начелника Економске управе председника Русије, је у књизи Сумрак доларске империје – Pax Americana на измаку, објављеној 2003. године, наговестио је да се Сједињеним Државама „црно пише“, због остваривања нових пројеката „великог брата“. Америчка берза хартијама од вредности исисала је ресурсе целог света. Стимулисањем тражње, развојем нових технологија и повећавањем капацитета за производњу и услуге, уз помоћ емисије новца, срушен је Совјетски Савез, заједно са ЧССР и СФРЈ, али су узгред нестали ресурси и будућих нараштаја.
Америчка привреда је, због стимулисања тражње уместо производње, расла брзином од два до четири одсто годишње, а дугови, истовремено, брзином од осам до десет одсто годишње. Растао је стандард америчких грађана, а слабила све дужнија држава. Лажне доларе штампали су у САД, али и у Кини, Јерменији и другим државама, где је технологија омогућавала да се оригинали не разликују од фалсификата. Кажу „крчаг иде на воду, док се не разбије“. Дошло је време за наплату дугова. Сједињене Државе су почеле да личе на Титову Југославију. Враћање дугова условљава смањење производних и услужних капацитета, које ће бити од 25 до 50 одсто постојећих, а то ће изазвати драстични пад стандарда – најмање 50 одсто. Такав пад стандарда аутоматски доноси стрмоглави раст незапослености, снажну депресију, оптерећење социјалног буџета и напетости у задуженом друштву.
Аутомобил ће у САД постати раскош, а глад ће се ширити без обзира на границе. У свету се до сада никада није догодило да толики пад стандарда не изазове крах друштвенополитичког система. Најобјективнијом финансијском кризом у историји, јер све је више људи а све мање ресурса, биће први пут озбиљно погођена и језуитска Римокатоличка црква и њене финансије. Вероватно ће свет посматрати спасавање банака смештених у обе Америке, посебно Централне америчке банке, која је папским декретом (тзв. булом) из 1493. године постала власништво цркве.
Вероватно ће америчке власти наставити да измишљају нове терористичке нападе не би ли скренуле пажњу с узрока – да народ не посумња у способност администрације. У суморним временима САД су кризе решавале најавом претњи. Учинили су то када су од Шпаније отели Кубу и Филипине, допуштањем напада на Перл Харбур у Другом светском рату, исконструисаним разлозима за инвазију на Вијетнам, Хаити, СРЈ, Авганистан, Ирак... Нуклеарно су напали Јапан, а замало и Кину. Водили су дуготрајни рат разбијањем Кореје. Измишљање опасности и претњи је борилачка „специјалка“ САД, а њихове стратегије, попут „Заједничке визије 2010“, препуне су потенцијалних непријатеља и „осовина зла“. Сваки од америчких ратова почињао је, према тврдњама Скота Пека у књизи „Људи лажи“, подметањима и намерним жртвовањима сопствених и нападнутих грађана. Будући да је то знао, није чудно што је Михаил Хазин, на форуму сајта часописа Ekspert, 10. септембра 2001. предвидео да ће администрација САД организовати против својих грађана терористички акт и подметнути га Осама бин Ладену.

НЕШТО НИЈЕ У РЕДУ СА СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА
У покушају да „спасе“ квазидемократски амерички систем у расулу, сатанистички настројени „велики брат“ је на 56. седници групе Билдерберг изабрао Барака Хусеина Обаму, за жртву која ће на својим плећима носити крст очекиваних светских економско-политичко-војних страдања. Та „изборна“ седница одржана је од 5. до 8. јуна 2008. године, а грађани САД су били уверени да су изабрали свог председника 4. новембра исте године. Реч је о игри у којој је главна личност (об)лик без преседана у америчкој историји, без корена у америчком естаблишменту. Већ је свима јасно да Обамина администрација неће издржати цео мандат, јер мора да повуче низ болних, радикалних и непопуларних потеза. Зато зналци попут Дејана Лучића често помињу реч атентат. Све је јасно: Обама ће повући драстичне потезе потребне „великом брату“, биће параван за перфидне планове глобалне олигархије, а руља, којој ће он умишљено и искрено обећавати промене, биће ће приморана да га после неуспеха напросто најури, или учини нешто слично.
Све ће се свалити на Барака Обаму. Због кризе изазване у САД и свеопште незапослености формираће се банде најокорелијих криминалаца које ће пљачкати богаташе и отимати њих и чланове њихових породица, ради великих откупа. Изгледаће све као у холивудским филмовима, које је „велики брат“ преко Института Тејвисток упутио у свет педесетих година прошлог века, припремајући јавност за прихватање савршеног зла. Тек тада ће свима бити „јасно“ да је „велики брат“ био у праву када је најавио еру тероризма.
Јоханан Рамати, из јерусалимског института за одбрану Запада, објавио је да је понашање Сједињених Америчких Држава, у време изградње тзв. новог светског поретка, условило ситуацију да највећа светска сила сада „има мало непријатеља, много непријатних партнера који траже прилике не би ли поравнали рачуне, нема правих пријатеља а има опасне илузије”. Зато није чудно што се све више људи, у време срљања понизне српске администрације у наручје једине преостале суперсиле препуне србомрзаца (Медлин Олбрајт, Ричард Холбрук, Хилари Клинтон...) и папских вавилонаца из Европске комисије, све чешће питају зашто становници света мрзе Америку и хоће ли она успети да одоли све очигледнијим искушењима које је сама изазвала.
Уосталом, Ендрју Маршал, начелник Одељења за процену мреже, кога сматрају језгром свих америчких мозгова, рекао је: „Не треба бити превише сигуран да ће Америка своје место на највишој технолошкој лествици и глобалну доминацију задржати и у 21. веку. Могуће је да ће се 'потопити'”. Рекао је то пре двадесет година. Иначе, чувени саветник Пентагона био је крајем фебруара 2004. године иницијатор чувеног извештаја о предстојећој планетарној еколошкој и климатској катастрофи. У том извештају, према писању „Обзервера” предвиђено је глобално људско самоуништење до 2050. године изазвано крчењем шума, повећањем нивоа мора, сукобима због воде и хране итд.
Да нешто није уреду с Сједињеним Државама прозирно показује исхитрен и усплахирен пример залагања „дипломата” САД за независност Косова и Метохије. Они упорно говоре „сад или никад”, кратковидо и неумно заборављајући време и простор. Морално су пали до мере да је препозната и разолићена њихова спрега с албанском мафијом, да су службеници „великог брата” неповратно скинули маску с лица, да Косово и Метохија постају мистични, као да се тамо чувају сви драгуљи света, или да од „Бонстила зависи опстанак САД“. Стигло се до тога, да вашингтонске дипломате на том месту одбацају свој углед и разоткривају скромно образовање.
На примеру политике према Косову и Метохији показује се да је образовни систем Запада сумњиве вредности, јер њихове дипломате не знају математику, физику, биологију, историју и логику, нити их истересује истина. Да знају географију не би допустили Еулексу мисију на месту бифуркације река у три морска слива, јер вода која памти ће бити главни ресурс будућности. Да знају физику знали би шта је сила и смер, и ко је кога напао на Балкану. Да знају метематику знали би односе снага и не би се хвалили како су се жестоко (са пристојне дистанце) обрачунали са непокорним Србима. Могли су, у корист своје извесније будућности, да погледају расположиве податке из своје Националне библиотеке и архива и да закључе шта то чине Србима и Балкану. Једино што је очевидно, САД су желеле антисрпски рат и желе балканску кризу, што само потврђује да живе од ратова, али за коначну победу није довољно што је администрација из Беле куће лаж развила до савршенства. Лаж је постала толико уносна да су грађани САД, упркос врхунској медијској технологији, међу најнеинформисанијим људима на планети. Сада би „велики брат“ требало да створи организацију која ће израчунати када ће им се вратити „бумеранг космичког бола” и којом жестином ће ударити у већ уздрмане и несрећне грађане Сједињених Држава и Велике Британије.

САД – ИНСТРУМЕНТ „ВЕЛИКОГ БРАТА“
Чини се да Американци треба да схвате да антиамериканизам није зачет у главама радикалних исламиста, српских патриота и европских левичарских интелектуалаца. Он је постао систем већине, настао на схватању да је, иза паравана демократије, на Далеком и још помало дивљем западу, легализована општа пљачка. Тако да није јасно ко и на основу којих квалитета има природно право на огроман иметак. У Њујорку посвојени бог Мамон, прерушен у „великог брата”, влада светом помоћу лажног „мистер долара”. Мамонизам чини све да поништи најјаче људско оружје мисли и емоције. Проблем је што о томе Американци не брину – њихов пљачком стечени иметак вреднији је од живота свих просталих људи.
Информативна машинерија угравирала је лаж у Американце формулама: „Ми смо за слободу – они је мрзе”; „Ми смо богати – они су завидни”; „Њих вређа наша моћ”. Не пада им на памет да посумњају да своје владаре спремне да их жртвују за измишљене „виталне интересе”, само да би оплодили, оплодили, оплодили, и опет оплодили, било како стечени капитал. Све наведено објавио је Фарид Закарија у „Њузвику” у напису „Ислам и запад – корени беса”.
Иако је више доказа да су у инжињеријском урушавању „њујоршких близнакиња” саучествовали ЦИА, ФБИ и НСА, да се нико није повредио од познатијих и важнијих лица, да су одгађани војни летови, да су на рушењу зграда у САД зарадиле авио-компаније и да су у то време Американци плаћали опоравак Осама бин Ладена, историчар Пол Џонсон је закључио да се све то догодило „јер је ислам нетолерантан“. Тако је још један квазиинтелектуалац, слуга, упао у масонску причу стару две стотине година и потврдио да Бела кућа изузетно добро зна, зашто својом демократијом реформише највећу исламску земљу – Индонезију. Још боље зна због чега је „неговала” талибане у Авганистану и тамилске тигрове на Цејлону, зашто је поставила своје људе у Пакистану, Бангладешу, на Хаитима, у Авганистану, Ираку, Србији, Црној Гори... на челна места. Откуд то да је авионима и ракетама Вашингтон бранио ислам у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији од Срба?
Мада Вашингтон није изустио ниједну ружну реч о исламу, очевидно је да је уз помоћ Американаца изазвани грађански рат у Ираку најбољи начин да се ислам самоуништи. Проблем је што још у Ирану нема довољно медијских снага да се на сличан начин створе два супротстављена табора. Амерички историчар Бернард Луис у књизи Шта је пошло наопако? признао је да су хришћани и Јевреји живели мирно под муслиманском управом, све док „дивљи запад” није наметнуо своју животну философију.
Чини се да Американци све мање имају шансе да се извуку из мора лажи којим их је окружила њихова администрација. Сада је главни хит тероризам. Новинари су толико онесвешћени да узроке светских сукоба траже око Ирана и подршке САД муџахединима у рату против Совјета. Имају проблем како да објасне да у нападу на „близнакиње” није био ниједан Иранац (а Иранци су криви за све), а никако да нађу Србе који се боре изван својих територија. Изгледа да их нападају они који их највише воле – „пријатељи из Саудијске Арабије”. Уосталом, Американцима одавно ништа није јасно, али им је то све мање важно. Истина је оно што кажу њихови „нафташи” и фантомска финансијска олигархија.
Обавештени Американци знају да је нафташ, подпредседник, Дик Чејни злоупотребљавао операције „испирања мозгова” и учествовао у стварању сексуалних робиња, да је Медлин Олбрајт бирала за своју ноћну забаву младе „лезбејке” и да су оба Џорџа Буша чланови сатанистичког реда „Лобања”, али то је у њиховом вредносном систему изгубило сваку моралну битност и значај. Могуће је да је недостатак морала разлог што не разумеју мржњу других која их у последње време стеже попут хоботнице.
Проблем је у томе што нико не препознаје прсте „великог брата” (финансијских магната), те се сва срџба усмерава ка најзадуженијим на свету и све невинијим Сједињеним Државама, чији су преплашени грађани само инструменти у рукама похлепних мегакапиталиста – нафташа.

УРУШАВАЊЕ ГЛОБАЛИЗМА
Антиамеричка осећања, које, сада, у „империји ума“, успешно креира „велики брат“, постају хит 21. века, иако је тињао од формирања Сједињених Држава. У Француској то расположење доминира од француске револуције. Освајање океана изазвало је само појачало неизмењену подозривост. У Латинској Америци негативна осећања изражена према САД имају корене још из времена Тексашке револуције из 19. века. Латиноамериканци нису заборавили мексичко-амерички и шпанско-амерички рат и подршке диктаторима попут Пиночеа и Сомозе, а посебно бројне војне интервенције. Зато није чудно што је Уго Чавез звао Џорџа Буша Јуниора „мистер опасни”.
Пред светом је нови хладни рат, а можда и светски рат, убијање милиона људи уз примену најновијих технологија. У тим условима, тешко је одредити шта више тишти Сједињене Државе. Унутар њих нестају Американци у процесу исламизације, африканизације и хиспанолатинизације. Барак Обама је само потврда урушавања система, због „америчког сна“. Унутрашњи безбедносни систем је и сада празан и непоправљив, а његове проблеме шири квазидемократија. Економска моћ заснована је на изазивању криза и ратовима, а свет се већ освестио и припрема се за коначну самоодбрану.
С друге стране, америчка технологија ће Сједињеним Државама доћи главе, јер су је створили „купљени мозгови” и не постоји начин да се не прошири ван граница „Силиконске долине”. Наспрам „купљених мозгова“ постројавају се и престројавају „индиго деца“ и „кристална деца“, која немају осећај за ауторитете и организациона „клатна“. Први пут је угрожена и проницљивост следбеника Ротшилда. Они су из свих светских криза излазили још имућнији. Када су барона Дејвида де Ротшилда питали како то успевају, одговорио је лаконски: „Може се рећи да ми имамо више проницљивости од других“.
Сваки следећи напредак, посебно у ери нанотехнологије, отвара нове могућности за нестанак и крај америчке империје. Довољно за нестанак тамо створене империје „великог брата“ је да се неко умно моћан, и поврх тога значајан, отме његовом утицају. Немогуће је све савршено прецизно надзирати контролом људи и контролом ума.
Рамати је био у праву. Сједињене Државе немају много јавних непријатеља, због страха од њихове очевидне моћи. Партнери су им на узици и чекају први моменат за ослобађање. Пријатељи су им само службеници, поданици и слуге „великог брата”, који ће им окренути леђа чим се наговести прва промена и пад америчке моћи. Већ је свима јасно да ће „велики брат“ покушати да о(п)стане са својим иметком потпуно безбедан, оснивањем „светске владе“, наводном финансијском реформом, инвестирањем у Индију и скривањем на најбезбеднијим местима – у Индији, или Кини. Међутим, безбедна места, упркос градњи подземних градова, тунела и бункера, а са њима и тајне, више не постоје.
Илузија да се може владати светом његовим уништавањем и самоуништавањем равна је лудилу, проистеклом из трагова „апсолутног зла“. Али, највећи проблем „великог брата“ је што је коришћењем САД, Европске уније и НАТО-а као инструмената требало да преотме преостале планетарне ресурсе. За такву мисију САД и Велика Британија више немају довољно снаге, а време неумитно истиче као у пешчаном сату. Зато је Србија језуитским жрецима крива, јер је „купила време” за Исток и скинула маску „великом брату”. Отимање Косова и Метохије „под хитно”, као и других српских простора, само је ситна пакост сујетне квазидемократије у агонији, због све очевиднијег и болнијег нестајања.
То да је мозак организације света оболео, показује и понашање Барака Обаме, који је већ направио неколико политичких гафова, показујући да је неспреман за очекиване умне потезе. Изјавама упућеним Кубанцима, председнику Венецуеле, Авганистанцима, Русији, ратним заробљеницима, антиамериканистима, и америчким грађанима, само потврђује своју збуњеност. За САД је, свакако, бољи могући делимичан успех, него скупи неуспех у тежњи ка немогућном, под контролом све неуспешнијих финансијских магната.