ПЕСМА О ЖУТОМ ЛАВУ И СРПСКОМ МРАВУ

У Србији живи лав

Пуно жут, мало здрав

Он је јео јео шта је хтео

И Србије сваки део.

У Србији жути лав

Метиљав је, није здрав

Услед српске, жуте кризе

Почео је све да гризе.

У Србији живи мрав

Он је жилав, он је здрав

Србија му свет је сав

Не воли га жути лав.

У Србији жути лав

Прождрљив је био сав

Ујео га српски мрав

Много жилав и баш прав.

У Србији жути лав

Болестан је, није здрав

Ујео га српски мрав

И надувен лав је сав.

У Србији жути лав

Сад му пуца сваки шав

Настрадо' је он баш сав

Дошо' му је главе мрав.

У Србији жути лав

Пун је себе, важан сав

Па је муко', јер је пуко'

Средио га српски мрав.

Није басна нит' лаж масна

Истина је и то права

Чудан усуд тога лава

Да заврши као крава

Жути лав је некуд несто'

Празан му је осто' престо

(У Србији то је често).

Мрав је сео на то место.

Србија је сад без лава

Србија је опет здрава

И прошла жута страва

А дошло је време мрава.

Србија је сад без лава

Жути лав је посто' крава

Србија је пуна мрава

Србија је сада права.

Жути лав сад траву пасе

Мрава воле српске масе

А од бившег жутог цара

Остала је жута бара.

У Србији када си цар

Ако јуриш само ћар

Стигне казна, а не дар

Јер постанеш жута ствар.

Љубиша Спасојевић