Свет: Марко Лопушина: АЛБАНСКА МАФИЈА - НАЈВЕЋЕ ЗЛО ЕВРОПЕ Постављено 16.07.2009
Тема:
Албанска мафија: Највеће зло Европе
Јун 28, 2009
Албанска мафија има пола милиона чланова. Израсла у једну од важних карика светског подземља, јер контролише тржишта САД, Европе, Блиског Истока и северне Африке. Њена специјалност су илегална трговина наркотицима, оружјем и људима. Да је Албанија база светског криминала, закључено је још почетком 2005. године у америчком Стејт департменту. У врло кратком извештају о стању нарко криминала у свету америчка влада је тада написала: - Ова земља је транзитна држава за шверц дроге, оружја и илегалних имиграната и фалсификоване робе. Прање новца и даље представља велику опасност за Албанију – оценио је амерички Стејт департмент у свом извештају о стратегији контроле међународне трговине наркотицима. У пролеће 2009. године сличну оцену донео је Комитет за организовани криминал УН, који је у Бечу константовао да је албанска мафија остала при самом врху светског подземља, у коме функционише активно већ 40 година. - Пипци албанске мафије, која своје изворе поред Албаније има и на Космету, крећу се од Пакистана и Турске преко средње Европе до источних обала САД и Канаде. Тренутно најуноснији посао албанске мафије јесте трговина људима: девојкама, младим женама, децом и дечијим органима – закључили су експерти УН.
Насер Кељменди (51) налази се на челу тренутно најјаче
албанске криминалне породице на Балкану, која води послове из Пећи и
Сарајева. Кељменди, који слови за главног балканског нарко-боса.
Процењује се да је албанска мафија само током 2008. године пребацила најмање 70.000 људи у Европу и зарадила 50 милиона долара. Осим држављана Албаније и Албанаца са Косова и Метохије, наводи се у извештају, кријумчаре се мигранти из Турске, Пакистана, Шри Ланке, Кине и других земаља. У мрежама шверцера људи налазе се и хиљаде жена са Косова и Метохије које су избегле у Албанију, али и Румунке, Молдавке, Рускиње, држављанке Босне и Херцеговине. Макрои се често представљају као политичке избеглице, а Белгија је седиште неколико носилаца овог криминалног посла. ТРГОВИНА ДЕЧИЈОМ ОРГАНИМА Грчке власти почеле су почетком 2008. водиле истрагу о поверљивом извештају владе, који садржи шокантне податке у вези са илегалним каналом за трговину дечјим органима из Албаније за Италију. Извештај је припремила Грчка амбасада у Тирани и достављен је Тужилаштву у Солуну. Према сазнањима власти жртве су деца из Албаније, чији су органи вађени у клиникама у Албанији и грчкој Македонији, а затим пребацивани у Италију у врећама уз помоћ албанских дипломатских канала. Претпоставља се да је у скандал умешан најмање један грчки лекар. Недавно је грчка приватна телевизија “Алфа” објавила истраживање, у коме се тврди да је више од 12.000 деце из Албаније постало жртва илегалног кријумчарења, а у већини случајева деца су продавана или су их родитељи продавали за паре. Трговци белим робљем преко Европе годишње прокријумчаре око 700.000 људи. Од тога, преко Балкана, према званичним подацима ОУН, годишње се илегално српским путевима провуче око 200.000 људи који завршавају на Западу као јефтина радна снага. - “Црна рупа” трговине људима је Косово и Метохија, конкретно Приштински аеродром јер тамо “не постоји контрола ко улази и излази из земље”. “Из Приштине пут води преко Бујановца, Ниша до Београда, а даље до западноевропских земаља – записано је у грчком извештају. Како од доласка Унмик српска полиција нема никакве могућности контроле косовског подручја, илегалцима помаже изузетно разграната и добро организована мрежа кријумчара људи, који од сваког избеглице узимају бар по 1.000 долара. Један од људи који је ухваћен и оптужен за трговину Пакистанаца био је Мулазам Хусеин Шах. Оптужница Шаха терети да је у два наврата организовао пребацивање илегалних имиграната преко наше земље у западну Европу. Први пут тројицу, а други пут четворицу Пакистанаца. ЛАКЕ ЖЕНЕ И ОРУЖЈЕ Уз трговину децом и мигрантима, албанска мафија се бави киднаповањима и употребом жена за проституцију. У септембру 2003. године у акцији “Мираз 2″ на граничном прелазу Батровци приликом покушаја уласка у нашу земљу с фалсификованом хрватском путовницом откривена је једна наша држављанка, жртва трговине људима и одмах смештена у Склониште против насиља у породици и трговине женама. Током те акције откривен је и идентитет лица која су учествовала у трговини људима, о чему је одмах обавестен Национални централни биро Интерпола у Београду. У полицијској акцији “Леда” је приведено 40 држављана СЦГ и 28 странаца. Поднете су кривичне пријаве против три лица због посредовања у вршењу проституције. Међу жртвама трговине има и наших жена. Већина њих је пронађена на територији Црне Горе, БиХ, Италије и Косова. - Један од највећих трговаца белим робљем, који је директно био повезан са Косметом, био је Дилавер Бојку, Албанац из Македоније. Дилавер Бојку звани Леку је почетком марта 2003. године ухапшен у свом ноћном клубу “Берн” и одведен у затвор у Струги. Када је почела судска истрага против Бојкуа многе девојке су проговориле о његовом бизнису у који су биле умешане и многе угледне личности из Македоније и околних земаља. Основни Суд у Струги, којим је председавала Клементина Савевска, осудио је Дилавера Бојкуа на шест месеци затвора. Домаћа и светска јавност је била запањена – прича Микан Островски, полицијски инспектор из Скопља.
Највећи трговац бијелим робљем у Европи, човек под чијим је ропством, како се претпоставља, било 3.000 жена и девојака од 16 до 26 година, осуђен је, после жалбе тужиоца, на 3 године робије. Тада је откривено да је Бојку имао тесне везе са албанским терористима из Тетова, јер је финансирао њихово наоружавање. - Балкан је захваљујући албанској мафији је јединствен полигон у Европи где су политика, организовани криминал и тероризам на истом задатку – стварању друге албанске државе у Србији. У првој фази отимањем дела територије Србије, а у другој и делова територије Црне Горе, Македоније и Грчке. Тако гласи закључак Беле књиге о албанском тероризму и организованом криминалу на Косову и Метохији, коју је направила српска тајна полиција БИА и промовисала у новемберу 2003. године у Влади Србије. Успоставивши спрегу са криминалним структурама, носиоци терористичког деловања оснажили су своју политичку позицију, коју користе за притиске на целокупно албанско становништво, као и на политичке субјекте, присиљавајући их на сарадњу и уступке. Тако се у јавности стиче утисак о потпуној хомогености албанског националног корпуса и његовом јединственом залагању за исти циљ. Међутим, иза политичко-идеолошких и националних мотива за стварање јединствене албанске државе, независно од тога да ли се она назива Велика Албанија или Велико Косово, прикривају се интереси одређених криминалних структура, које теже да се укључе у постојеће процесе политичке и економске транзиције, односно трансформације региона у целини, те да легализују своје криминалне послове. - И активности ОВПМБ финансиране су, већим делом, нелегалном трговином цигаретама и дрогом, на релацији између Грчке, Македоније, КиМ и Црне Горе, посредством више легално регистрованих фирми са овог подручја. Део зараде усмераван је за финансирање неколико кампова на КиМ, у којима су обучавани терористи, за куповину савременог оружја, као и за хонораре професионалних војних инструктора из појединих западних земаља – оценила је БИА. Оружје и војна опрема за ОВПМБ обезбеђивани су шверцом. Поменута роба допремана је илегалним каналима, али и преко граничних прелаза са Албанијом и Македонијом, као што су Ђенерал Јанковић, Јазинце, Ћафа Прушит, Морина и Тропоја. Посебно су у томе биле запажене активности група које се називају “Идеаљи”, “Скифтери”, БИА, “Каштјела”, “Велики орлови”, “Црна рука”, “Орлово око”, “Црни орлови”, “Црни тигрови”, “Црне маске”, “Зјари”, “Акатана”, “Сигурија Вендит”, “Безбедност отаџбине”, “Национална застава” и друге. ДУПЛА ВЕЗА СА ОВК Амерички “Вашингтон пост” објавио је пре неколико месеци изјаву Алена Лабруса, париског експерта за наркотике, који је рекао да је “албанска мафија врло снажна, због њених веза у илегалној трговини наркотицима и тајном наоружавању албанских терориста и политичара”. Ову вест потврдио и Петер Вове, бивши портпарол Еуропола, када је саопштио јавности да су поред Немачке, Швајцарске, скандинавских земаља, и Италија, Аустрија и Велика Британија покренуле интерну истрагу против албанске нарко-мафије. Др Марк Галеоти, криминолог са британског Келе универзитета је изјавио: - Европске земље поседују поуздане доказе да је терористичка ОВК директно умешана у растурање хероина по европским метрополама, али су САД и НАТО из политичких разлога покушавали да тај проблем заташкају. Данас је веза алнбанске мафије и политичког подземља на Космету двојака. Албански дилери плаћају надокнаду терористима и политичарима због пребацивања турског хероина кроз територију КиМ, а потом од директне продаје дроге у западној Европи стварају профит, од кога одвајају део за куповину оружја за ОВК и АНУ. После ових сазнања америчка полиција ДЕА сврстала је 2008. године албанску нарко-мафију на четврто место у свету, одмах уз италијанску, колумбијску и руску и тиме одредила њен степен опасности по Нови светски поредак. - Албанска нарко-мафија – процењује се у ДЕА – годишње само у Немачкој преко дроге опере 1,5 милијарди долара преко две стотине приватних банака. БОЛЕСНИК БАЛКАНА Албанска мафија је рођена у крилу тајне службе Сигурими у Тирани. Наиме, када је ова албанска тајна служба почела да се после пуцања система Енвера Хоџе распада, њени челници су су своје доушничке везе и системе деловања Сигуримија употребили за стварање мафијашког поретка у подземљу. За разлику од осталих источноевропских земаља, албанска тајна служба је у потпуности распуштена 1995. године. Сигурими који је имао 10.000 службеника замењен је Националном обавештајном службом. - Сви припадници службе који су остали без посла нашли су излаз у организованом криминалу. Одељење спољне обавештајне делатности Сигуримија је било од посебне користи за гангстере, јер је у иностранству имало пословне везе које су могле бити искоришћене за криминалну активност. Оно је, такође, имало мрежу за прање новца која је деловала у Швајцарској. Некада блиско партнерство између албанских и кинеских комунистичких режима, на пример, такође је допринело успостављању криминалних веза. Верује се да је Далеки исток полазна станица за хероин који се транспортује преко Азије за Европу. Нова албанска влада била је у рукама мафије – изјавио је тада бивши министар унутрашњих послова Перикљи Тета. Сигурими, односно албанска мафија је у својим рукама у време Енвера Хоџе држала илегалну трговину робама, препродају цигарета и алкохола, али и кријумчарење дроге. Тајна служба Сигурими је са једне стране кријумчарењем обезбеђивала какав-такав социјални мир, а са друге тим илегалним артиклима потпкупљивала и плаћала своје доушнике. Када се систем распао, агентура је своје послове пренела у подземље. - А када је Албанија одустала од комунизма тајна служба Сигурими је постала језгро мафије, која је почела да распродаје своје војне и полицијске магацине са оружјем и муницијом. После тога је отпочела и продаја људи, јер је невиђено сиромаштво Албанаца присиљавало многе грађане, интелектуалце пре свих, да масовно беже од беде у иностранство и тамо траже ухлебље – признао је Перикљи Тета. Сваки шести Албанац од нешто више од три милиона становника за кратко време је напустио Албанију. Преко границе је, што легално, што илегално, побегло више од пола милиона људи. Тим је Албаника постала главни болесник Европе. БАЛКАНСКА СМРТ До јачања шиптарске нарко-мафије у Европи дошло је из два разлога. Први је велика акумулација капитала стеченог на трговини дрогом, али и оружјем, и на крађи и препродаји аутомобила. А други је удруживање Шиптара са Космета, Македоније, Албаније и Турске у један нарко-труст, чији се центар налази у Њујорку, а испоставе у Тирани, Скопљу, Истанбулу и Приштини, али и у Софији, Прагу, Будимпешти, Москви, Франкфурту, Цириху, Бриселу и Чикагу. Исхитрено политичко осамостављивање Албаније и Космета, праћено економским расулом и цветањем организованог криминала, претворили су овај регион у извор заразе која је врло брзо почела да се шири Европом. - Рат на Балкану је пресекао раније југословенске канале за кријумчарење дроге са Блиског Истока на Стари континент, али су зато агилни Шиптари у последње четири године, отворили нове дистрибутивне центре и нове пролазе ка Западу. Косовски Шиптари су толико ојачали да, само у Швајцарској, држе под својом контролом седамдесет одсто нарко-тржишта. Тренутно се у овој земљи, по затворима, због препродаје наркотика налази најмање 2.000 Шиптара из Југославије. Затвори су пуни и у Немачкој, и Шведској, и у Чешкој. Албанска мафија представља највећу опасност човечанству. Нама прети опасност од шиптарских препродаваца дроге, затим од тероризма и онда од привредног криминала. Шверц дроге је захватио читав свет, а политичког насиља је све више. Ова два кривична дела су тесно повезана – тврди Томислав Кресовић, политички аналитичар. Прва земља која је упозорила свет на шиптарску нарко-мафију и албанско подземље била је управо Југославија. У више наврата, пре избијања рата, СРЈ је упозоравала Интерпол и ОУН да долази до ширења шиптарске мафије по свету. Још давне 1988. године влада СФРЈ је упутиле Комисији ОУН за сузбијање наркоманије податке о томе да се на Космету око 5.000 Шиптара бави кријумчарењем хероина и то у оним срединама где има највише албанских гастарбајтера и избеглица. А то су биле Аустрија, Швајцарска и Немачка. Само те године у Југославије је ухапшено 55 шиптарских нарко-дилера. На таква упозорења ОУН, Интерпол и ове земље одговориле су ћутањем, а када је избио рат и политичком подршком Шиптарима, па и члановима њихове нарко-мафије. Данас у Европи има око пола милиона косметских Албанаца, који представљају базу за скривање, али и за ангажовање јефтине “радне снаге” и курира у трговини хероином. У Бриселу је ухваћен Хазир Хазири са пет килограма хероина. А Рафет Шаботић је ухапшен у Цириху са чак 16 килограма овог наркотика. И један и други били су председници својих националних клубова у Белгији, односно Швајцарској, па се претпоставља да су уједно и шефови нарко-канала из Турске. Немачка полиција је због нарастајућег проблема са Албанцима у Висбадену, у седишту Криминалистичког уреда, формирала такозвану „Групу за координацију за Албанце са Косова“. И Италија је открила и ухапсила шиптарску групу од двадесетак кријумчара. Италијани и Македонци, своју акцију, у којој је ухваћено десетак кријумчара са 4о килограма хероина, једноставно назвали “Македонија “. Албанска трговина хероином се у међувремену раширила у Холандији, Француској и Немачкој. Почетком ове године припадници једне албанске мреже трговаца дрогом ухапшени су у Кемперу у западној Француској. Вођа банде Арбен Корба, стар 30 година, осуђен је на 8 година затвора након што је полиција открила мрежу илегалних активности која је покривала читаву Бретању, укључујући највеће градове као што су Нант и Рен. Корба је имао типичан шиптарски досије. Стигао је 1990. године у Француску као политичка избеглица. Али, касније је почео да се бави криминалом. Он је заједно са Илиром Миџом предводио банду која је кријумчарила аутомобиле из Немачке и такође доносила хероин у Кемпер и друге градове у Француској. У тој шиптарској мрежи било је шеснаест Албанаца. МРЕЖА ДАУТА КАДРИОВСКОГ Како тврде неки српски полицајци, још крајем шездесетих и почетком седамдесетих година, југословенска Служба државне безбедности користила је шиптарске везе у Турској ради шверца дроге, која је илегално продавана у Немачкој. Тада се у југословенској тајној полицији сматрало да наркоманија није болест комунизма, већ само капитализма, па су Шиптари са Космета увучени у овај посао прављења “црног новца” да би се ризик од хапшења свео на минимум. Тако се догодило, тврде поједини полицајци, да је југословенска тајна служба изградила прву карику у кријумчарком каналу наркотика на данас већ чувеном “Балканском путу”. Главни агент државне тајне полиције за дрогу био је Даут Кадриовски, турско-југословенски шпијун, који је из Македоније средином осамдесетих дошао у приштину да организује производњу хероина. У његовом пословном ланцу, испреплетаном полицајцима, дилерима и криминалцима, али и политичарима и дипломтама, нашла су се и имена једног Махмута Бакалија, покрајинског функсионера и Реџепа Суроија, југословенског амбасадора у Мадриду. Тај прљави посао разбила је Служба државне безбедности Србије, која је 1985. извела на оптуженичку клупу чак шездесет шиптарских нарко-криминалаца. Даут Кадриовски је побегао у Турску, Махмута Бакали је остао чист и недирнут, а амбасадор Сурои је под сумњвиим околностима настрадао у Шпанији. Албанску мафију у Истанбулу почетком седамдесетих година, када шиптарска карика у турском нарко-ланцу почиње да јача, предводио је тада извесни Мехмет Бици, док је политички лидер био Мустафа Ксеведет, лидер емигрантске организације “Легалитет”. Политички патрон овим емигрантима тада је био албански краљ у егзилу Лек Зогу први и сам познат као трговац сумњивих роба од оружја до наркотика. Спајањем две емиграције Шиптара, оних у Турској са онима на Старом континенту, и то преко Космета, односно Србије и Црне Горе, дошло је крајем седамдесетих година до формирања етничког канала, природне популационе везе од Истанбула преко Приштине, Београда и Подгорице до Франкфурта, Цириха, Лондона и Мадрида. Како трговина дрогом захтева строгу конспирацију, то је овај национални, а често и породични круг увек био затворен за друге, тако да су Шиптари градећи свој етнички канал подигли и етничко чисто подземље. Врло брзо, слабљењем СФРЈ и посебно србијанске власти, а јачањем финансијског пре свега, шиптарског подземља на Балкану, у Европи и свету, ова карика у турском ланцу се кида и Шиптари почињу, деведесетих година, да раде сами и само за себе и тзв. Велику Албанију. Такву државу експерти за наркоманију и нарко-мафију назвали су Хероинска република.