ПЕСМА О ЖУТИМ ИНСЕКТИМА

Пада звезда с' плавог неба

Па ме пита шта ми треба

Да ли нека жеља има

Да нам добро буде свима.

Ја јој рекох има гнездо

Растури га моја звездо

Има ДОСта жутих буба

Нападају као губа.

Из тог гнезда жуте осе

Уједају, гладне, босе

Жуте осе земљом лете

Србе муче жуте чете.

Има ДОСта жутог трута

Да Србију скроз прогута

За срећнији српски пут

Препрека је жути трут.

Србија је зна и баба

Пуна жутих буба шваба

Србији је због бараба

Доста жутих буба шваба.

У Србији жуте вашке

Јуре Србе, жртве хашке

Баш су храбре жуте вашке

Нападају од натрашке.

Жут комарац крв нам пије

Жути крпељ кожу рије

Напала је жута гњида

Жута гњида Србе кида.

Банкарски је жути паук

А за Србе прави баук

Жути паук Србе лови

И Србима он се тови.

Паук нуди спаса сламку

Вешто плете он ту замку

Паук Србе сламком вара

Јер су Срби скроз без пара.

Свуд'  је мреже разапео

А у центар он је сео

Испред сваких српских врата

Паук мрежом Србе хвата.

Докле оштар поглед сеже

По Србији жуте мреже

У мрежама Срби леже

Немоћни су и да беже.

И пауци и те банке

То су понос жуте странке

Сви ти жути од поноса

Србима су баш до носа.

Жут' бумбари жуто зује

Паре, паре то се чује

Жути бумбар ал' дебео

На кичму је српску сео.

Жут је бумбар, није бео

Инсекта је жутих део

Жути бумбар задригао

Србију је опљачкао.

Жут' бумбари радњу раде

Жут' бумбари царство граде

Жути бумбар прави јаде

Жути бумбар Србе краде.

Жут' скакавци жито једу

Доносе нам глад и беду

Жуте буве кугу носе

У Србији, Срби просе.

Нап'о нас је жути рој

Прождире нас жути сој.

Велики је њихов број

Да ли схваташ проблем мој?

Је л' сад знадеш муке наше

Због чег Срби настрадаше

Падалицо моја звездо

Растури им жуто гнездо.

Слуша звезда падалица

Радосног је она лица

Твоја жеља је ситница

Рече ова бестидница.

За сву гамад па и жуту

Кад се нађе на твом путу

Спреми мотку и то круту

Лек за њих је у том пруту.

Љубиша Спасојевић

Нови Београд