ДР ДАБИЋ И ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ

ТАЈНЕ СЕРБСКОГ КРЕМЉА

Др Дабић се сакрио тако добро да ни сам није знао где се тачно налази.Око њега је била верна ескадрила анђела чувара. -Маскирао сам се у самог себе! Ништа лакше за мене и теже за непријатеље!-шапну, куцкајући колено гуменим чекићем! -Очуван сам, као краставчић у туршији!

Лежао је на кревету од простих балвана.Горштак психијатар Дурмиторски!Истезао је кичму.Нахранио је лице медвеђим мелемом. Мудри мишићи послушно су следили његове сурове наредбе.

-Пријатељу, не запостављај молитву! -рече му анђео чувар.-Наравно, молим се и кајем, јер је близу ново Небо и нова Земља!-прошапута др Дурмиторски!

Протезао се на медвеђим кожама као балетан.Прекрстио се и погрузио у Оче Наш.

Са својим молекулима био је на ти! Све млађа и здравија крв жуборила је од главе до пете, да нахрани његову смирену плот Пршљенови су певушили и уздисали као гусле. Истезао је мозак, напрежући се до последњих атома и хормона, да помогне пацијентима.У слободно време лечио је сам себе.

-Ми чешће дижемо руку на себе или просто полудимо!То је наша психијатријска карма! Статистика је неумољива!-спопадале су га тмурне мисли! Лечио се милом и силом. Чинио је то видљиво и невидљиво, од мозга до срца, поезијом коју је мудри Платон осудио!

Још у колевци протепао је у стиховима.- Рођени песник.Значи да сам малчице луд. Није страшно. Шта би било да сам потпуно блесав, као политичари. Уздахнуо је:- Ех, и то сам био! Господе, милостив буди мени прегрешном, робу политичких и песничких заблуда!

-Хуууууу,-удисао је и издисао:-Хааааааа, по сопственом методу, дубећи на глави, лак као вилин коњиц и пун свепраштајуће благости.Наслађивао се старим списима, од Грка до Арапа, преписујући странице премудрости.

Пожутели пергаменти личили су му на хрскаве палачинке.Преживао је маслачак, као бик.Топле, као женска утроба, са орасима или циметом, остале су у свету, тамо далеко...као и све што је волео и презирао. Мало горчине и понека радост, прегршт победа и клице пораза, божанска плата за гордост.

Душу је чистио молитвом и постом, а тело по Авицени.Масирао је уши склопљених очију, склупчан као фетус.

-Ова брда су питомија од мог завичаја.Једине звери су ловци на мене и брата генерала! Отаџбино, љубави и кучко! Постављаш ме као капиталца на нишан душману! Смири се, рањена душо! Био си вожд, после осана доживео си распни га, распни! Нико није пророк у својој отаџбини!

Пришла му је верна магарица Лајка.Тешила га је кротким влажним погледом.-Да, драга Лајка, шта да ти причам кад већ све знаш и разумеш. Ако ме ухапсе, можда ћеш ми правити друштво у затвору, сестро мила! Лајка је нежно зањакала. -Да, срећо, знам да би била сведок одбране! Твоје млеко ми много значи, веруј.Теби стварно могу да отворим душу!

Миловао је Лајку по ушима.-Само ти имаш времена и стрпљења за мене.Магарице другарице! Ганди је имао верну козу, а ја тебе! Он је проповедао ненасиље, као и ја! Енглези су га прогонили, баш као и мене! Господе помилуј!

Ех,пролетело је детињство просто као пасуљ.Протрчао је кроз младост као сетни стихоклепац! Писање му беше омиљена терапија. Перо је скалпер, реч је мелем.

Ко може на струни његове душе да свира боље? Кад је био млад, таштина га је повукла на врх! Ваљда је била воља Божија да прође кроз ратно трње до звезда.На врху је мало нормалних, то сведочи као психијатар! Лајка се скромно повукла, једноставно није могла да прати компликовану исповест напаћеног газде.-Ја сам обична магарица, саосећам, али нешто ми је пао притисак. Идем да прилегнем!-помислила је.

Доктор се спустио у земуницу и узео велику кашику маслиновог уља.Шетао га је као тврду бомбону по усној дупљи.Скакутао је као зечић.Истрчао је на ливаду и бацио се на кревет.Свеже мисли ницале су као јестиве печурке после кише.

Није могао да остане на врху као локални вођа без печата нечастивог. То је као некад улазак у КП.- На Западу масонерија влада кроз демократију,-размишљао је, жонглирајући уљем у усној дупљи.После дугог бућкања оно се претварало у белу отровну кашицу, коју је испљувавао у јаругу.

Волео је руске народне рецепте.Чистио је тело од главе до пете, на сто начина. Некад је губио време по кафанама, у празнословљу.Грешио је, што кажу свети оци, мислима, речима и делима. Мислио је, Боже ме прости, да је најбољи психијатар на брдовитом Балкану! Упустио се у грешну политику, коју прост народ сматра обичном проститутком!Глас народа је у овом случају истина! На жалост, касно је схватио!А сад, као отшелник, сушио је тикве и дубио на глави. Клистирао се као стари индијски мудраци.Тикву је пунио водом, која се изливала у испошћена црева, до бола.Масирао је стомак до изнемоглости, као да изводи трбушни плес!.Било му је смешно!Можда личим на лабуда из Лабудовог језера! Да, ја сам грациозни горштак!-смејао се у себи.

Волео је да мудрује:-Ми смо сада званично запад.Сунце умире на западу, а рађа се на истоку. Сунце Правде, Христос је Исток, Источник живота.Кад се крштавамо, свештеник нам каже:пљуни на запад!Пљуни, брате православни, на грешну демократију, потрошачко друштво, хуманизам без Бога! Ту лежи премудрост, товариш Дабић,-куцнуо је балван под собом, тражећи на безоблачном небу потврду својих мисли.

-Народ се обредно вратио Православљу, остајући пагански.Све је то саборни расцеп народне душе, дивља стихија страсти, сујеверја, похлепе, безбожништва. Узми све што ти живот пружа, погрузи се у своје ја, комунистичка матрица променила се у демократску! Ми, Срби, спајамо неспојиво: западну демократију са националном традицијом и православном вером. Зато нам је млака држава, ни риба ни девојка, ни врућа ни хладна! У томе је наша победа и пораз! Наша победа, јер смо, иако грешни, изабрали веру и национализам у рату, који нам је наметнут. Пораз вреба у миру, који слаби наш имунитет према трулој демократији. Она је још гора од паганизма, који вековима мучи народ, као досадна вашка!

Постао је народни вођа, без болесне жеље за влашћу! Био је сувише нормалан за политичара! Лак плен за гује које му свише гнездо на климавом хајдучком престолу. Само садиста може да се одржи на власти. Садизам је слабост и помало маскирана педерастија.

Записао је у дневник:-Није моје песничко царство од овога света. Шта ћу, кад нисам настран.Зато нисам могао дуго да владам! Нисам био довољно покварен за политичара.

-Срећом, довољно сам луд за песника,-смешкао се радозналим врапцима, који помислише да је ванземљац!

Па Платон је избацио песнике из идеалне државе! Он, несхваћени песник и вожд, створио је скоро идеалну државу! Није имао црвоточину у души, да би га уцењивали.

Неки кажу да је постао саборни психијатар! Као др Јован Крајишки! Користио је политику као ординацију за лечење народа! Демократију и рат уместо психоанализе! Неки мисле да је зликовац! Други га кују у звезде!

-Не признајем хашки суд, суд света који у злу лежи! Не тражи правду на земљи, од људи! Тражио си истину у поезији. Истина те вреба, као здравље, одакле је не очекујеш! Шта више боли? Горка истина или слатка лаж?-питао се, грицкајући семенке.

Седео је на психијатријском трону, климавом троношцу, као пророчица у трансу, загледан у светлу прошлост и мрачну будућност.Чекао је др Мирјам, омиљену пацијенткињу.

Ко зна да ли имам више пријатеља или непријатеља? Неко од њих инсталирао му је хајдучки интернет. Писао је песме и водио дневник, као многи људи свесни историјске улоге у тајанственој недођији званој Балкан. Преводио је са руског све и свашта, јер је као сваки полунормалан Србин био русофил.

-Волга, Волга, мат раднаја, певушио је, бришући сузе умиљења, код њега повезане са далеком матушком Русијом. Постао је пробирљив у избору пацијената.Треба ми тако мало.Мало лудака и хлеба насушног!

Пало му је на памет да лечи само старе добре непријатеље. Љубите своје непријатеље. Јеванђељски идеал који треба остварити. Јер пријатеље љубе сви, па и обични цариници. Лако је лечити луцкасте пријатеље који те воле. Није лоше помоћи, Христа ради, чак и лажним друговима!

Треба бити јуродив, луд за свет, упалити свећу у храму душе, пред олтаром љубави! Др Дабић је увек био за уски пут који скоро сви заобилазе.Треба бити савршен. Љубити Мирјам која га је прогонила док је имала самодржавну апсолутну власт у Србији.Лечити кочоперну патуљасту Мирјам, која је мучила генерације студената идиотским марксизмом! Кувати јој мајчину душицу и рузмарин.Да пије док не замирише!

Прави изазов је изменити њен душевни програм, са леве на десну страну. Цео живот радила је за сатану, бавећи се лаж науком, испирајући мозак омладини. Др Дабић је хтео да је пребаци у десни табор, покајника који се спасавају радећи за Бога! Променити ментални код заблуделе душе, био би подвиг.Та пацијенткиња није само буцмаста и луцкаста, кажу да је врачала са несврстаним другом Саи Бабом!

Колеге психијатри би рекли да је тотални мазохиста! Било је у томе истине, од малих ногу имао је комплекс мучеништва.То и јесте пут ка светости и спасењу душе.Ником није лако. Давно, док се бавио политиком, као мученик, нападали су га са свих страна. Мрзела га је др кошерног марксизма, Мирјам, прва дама балканске крчме. Кад је мало боље разгледао, као искусни психијатар, схватио је да има посла са пацијентом.

За разлику од њега, који је од власти бежао, она је била типична Амазонка, мушкарац у сукњи, као Роза Луксембург! Сигурно брије браду и бркове! Ех!Такве су у средњем веку спаљивали на ломачама, уз појање покајничких псалама. Савремене вештице, феминисткиње, типа Мадлен Олбрајт или такозване Мадоне, са метле су прешле на власт и телевизију!

Прошао је идеалним докторским прстима кроз бујну оседелу гриву, која се спајала са мудром брадом. Као Нијагарини водопади, или Плитвичка језера. На мени све буја од чистог ваздуха и семења које грицкам, од богоугодних лектира и добре воде коју пијем!Кад умрем, ваљда ћу имати времена да пишем песме на оном свету! Волео бих да будем небески поета,-шапутао је скромно у браду са неодољивом јамицом.

ШТО ЈЕ ВИШЕ ЛЕЧИО БИЛА ЈЕ СВЕ ЛУЂА

-Стара властољубива вештица, др Мирјам! Ако се покаје, и пређе у Божије стадо, опет ће се гурати да буде власт! Не дај Боже да постане игуманија! Шта мени сад фали? Био сам вожд, изгубио моћ, скоро и главу! Додуше, ко окуси власт, не може више да скупља значке и салвете!Није му до скупљања лептирића.

Дању политичар, диктатор или демократа, ноћу песник! Типична шизофренија.Песници су реметилачки фактор у идеалној држави.Господе помилуј!-шетао се по свом горском Кремљу, као медвед после зимског сна.

Као сваки психијатар, патио је помало од маније величине! Моја ординација је безгранична! Свет је лудница! Драге колеге, понекад тражимо кључ за своју бољку кроз лечење сродних душа! Био је романтични прагматик! Моја терапија је бављење туђим психозама. Исцељујем се док лечим сличне себи!

Радо је помагао лудацима! Са будалама није хтео да има посла! Све се помешало! На пример, др Мирјам, или, како је водио у свом тајном дневнику др Трифртаља, била је дефектна, и психички и физички. Имала је тело монголоида и главу дебила.У младости је личила на печено прасе, у зрелим годинама на дивљу свињу!

Жена је велика тајна, жена свиња, романтична и идеалиста, приглупа и амбициозна, је прави изазов! Што је више лечим, као да је све луђа!-размишљао је др Дабић!-Личи на револуционарку Долорес, која је жарила и палила у шпанском грађанском рату.Другови су је звали Опседнута, Ла Пасионарија!

Башкарио се на љуљашки између неба и земље, под кестеном.Пацијенте је опуштао гуслањем.Није он луд као колега Фројд да положи болесника на кауч. Боље да ја лежим, а пацијент нека се мучи на троношцу.Ја се одмарам, а пацијент као запета пушка! Могу и лудаци мало да лече нас психијатре! Слично се сличним лечи, клин се клином избија.

Сви лудаци личе помало на психијатре, сви нормални су нормални на различит начин.Др Трофртаља помало личи на другарицу Надежду Крупску, којој је Лењин оставио необично завештање, које је коштало главе.-Троцки је паметни подлац, ђубре, а Стаљин је подли глупак, будала!-поверио је Илич женици. После је добила од Стаљина дивну торту за рођендан! Пробала и умрла!

Др Дабић је штимао нежне струне душе за сеансу са др Мирјам.Прошли пут му је читала свеже мемоаре о балканским ратовима и миру. -Ја сам учествовала у доношењу свих важних одлука.Била сам владарка из сенке,-рекла је, гладећи Дабићеву магарицу љубимицу!

Он је закључио да је власт слатка, зато многи политичари имају шећер! Више власти, шећер расте! Сва беда је у томе што шећер остаје и кад изгубиш власт!

У Дабићевом дневнику, после хапшења доступном светској медијској мафији, пише:-У политици је била романтична незајажљива Месалина, њен комунизам био је лево од Троцког.Њену револуциону психозу лечим магарећим млеком и пијавицама.Морам да јој пуштам нечисту крв! Лоше наслеђе!

Товариш Стаљин лечио је лењинску револуционарну елиту радом у Сибиру. Др Дабић је своје пацијенте, полуполитичаре и полупеснике смиривао сеоским пословима, од косидбе до шишања оваца.Пацијенткиња је каснила.Тешко је пратити Трифртаљу, она је штаб светске револуције! Ништа необично за владарку из сенке.Лечио је и читањем бајки.Само мачак у чизмама и три прасета могу да је одврате од политике! Научио је да музе магарицу и козу! Лепо, здраво и корисно! Свети оци уче да је најбоља духовна терпија ћутање и рад.

Понекад је на својој медвеђој кожи и сам Дабић сањарио о здравом пастирском житију.-Ех, да сам остао на Дурмитору! Био бих нормалан људина, народни гуслар, скроман и здрав, побожан и миран, волело би ме стадо и браћа чобани, породица и народ.Певао бих са јагањцима: Чобаан терааа овчицеее лакоилане ...

-Авај, сишао сам у град и кренуо на врх пирамиде. А риба од главе смрди. Што сам више знао, био сам све немирнији.Што сам био амбициознији, имао сам све више непријатеља.Није богоугодно закопавати таленте и бити лењ! Не верујем да ме је изабрао народ. Била је воља Божија да постанем вођа. Да доживим тријумф и пад, да се гордим и понижавам, да се спасавам победама и поразима, све је Божије допуштење! У политичком вртлогу изронио сам као риба, нисам био лош, трудио сам се да будем правичан и мудар, миротворац.Водио сам партију голубова са гранчицом мира.Заволео сам све, пријатеље и непријатеље, јер је Бог Љубав. За мене нема позадине, увек сам на првој линији фронта. У души, ординацији, рату и миру, у политици и поезији, ја сам ратник, све мање свој, народни, све више духовни, Христов!

Постављао је дијагнозу пратећи сенку пацијента.Није могао да објасни зашто.Што је усамљенији, Бог му све више открива! Замишљао је Трифртаљу како лови лептириће и суши цвеће у хербаријуму. Затим брије бркове, браду и ноге. Некад је солила памет мужу полупапучићу, харизматичном вођи нашег народа.У дневник је записао:-Тест за др Мицу, она је увек била доминантна! То је брак 69, наопачке, она не може да буде испод њега! Свака вештица тежи да буде на мужу, као што јаше на метли!!!

Док је био власт, др Мирјам га је гађала као гуја из потаје.Повлачила је својим прасећим прстићима пионе у балканској партији шаха, лево, од ђавола, до сопствене пропасти. Кад је изгубила рај, то јест власт, потражила га је.У Бога није веровала, па је спасење, то јест моћ потражила код психијатра.Као многи моћници овога света, Мирјам је била необично сујеверна. Није чудо, кад је имала оно што од памтивека зову урокљиво око!

ЈУРОДИВИ СРБИЈЕ РАДИ!

Гле! Видех, ја, недостојна раба Свете Тројице, бескрвно мучеништво оптужених за љубав према отаџбини, др Дабића и генерала Младића.Јуродивих, лудих Србије ради! Једни мисле да су наши јунаци, луди славе и новца ради!На почетку рата били су пагани.Слављаху златно теле комунистичко, звано југославија, земља дембелија.Рат беше брз, без милости и пун подлости.

Слатке победе подигле су их на крхки Олимп ратне славе.Погордише се, па их Срцезналац спусти у понор пораза и издаје.Славољубиви политичар и генерал постали су добровољни затворници.

У рату и миру, на многаја љета! Неки кажу да су од маније величине дошли до маније гоњења! Др Дабић и генерал Младић! Испредаху о њима легенде. Гласине агентура у служби кнеза таме шириле су се брже од најспоријег метка.Сакрише се наши хероји од клеветничких очију.Прекрстише се! Почеше да се кају за своје грехове, пљунуше на друга сатану и окренуше се Истоку, то јест, истини. Где је правда, ту је Бог, и нема места идолопоклонству. Пљунуше на лукаву политику.Борили су се за велику Сербију! Драга отаџбина, издајица! Превртљива, лукава, изгледа да за њу ништа није свето! Одрекоше се земних раскоши и утеха.Одлучили су да се боре за Царство Небеско!

Луди за пету колону, отишли су из друштва као отшелници, да се моле за заблудели народ који хрли у чељусти европској аждаји! Генетски модификована, чипована Србија их лови, без ловостаја!

Завирила сам у њихове јуродиве душе и склоништа. Кажу, где је много греха, има и покајања! Ту се све одвија благодатно!

Зна се да Господ испитује срца и утробе.Зато нећу да судим, него да опишем њихов пустињачки живот. Полудели Србије ради, хероји, гоњени од генетски модификованих рабов, не Божијих, него банака и кредитних картица, повукли су се у питому дивљину, избегавајући лукаве мреже хашког трибунала!

Нашла сам се, по милости Божијој, у друштву генерала голубијег срца.И молитвених голубица војничког срца! Они живе натприродно, у природи!

Гле! Тамо далеко, у градовима, цвета противприродни блуд, маскиран у политику, криминал, и друге пороке.Вавилонска кула људског безакоња умножава се виртуелно, преко телевизора. Наши јунаци га немају.Од њега посте и беже! А њих траже сви!

Чуда се дешавају из дана у дан.Свети их осећају на својој кожи! Наши јунаци су обични, или, по мишљењу хашког тужилаштва, натпросечни грешници, то јест злочинци! Не суди, да ти се не суди! Бог је свима судија! Па и писцима, читаоцима и јунацима романа, херојима наших дана!

Живи безбрижни безбожник, па се промени, од главе до пете, од срца до ума.У наше време васељенског отпадништва од Истине, ту и тамо светлуца молитва и мотика!

Др Дабић, генерал Младић, Мирјам Маркович Трифртаља и певаљка Стаљина Лењина су почели да посте од светске сујете! Ко такве јунаке не би пожелео за другове? Који писац их не би позвао у роман?

Читалац је усамљеник, тражи друштво! Хвата се за књигу као дављеник за сламку! Ни писац није бољи! Куца на врата романа, јер ко куца, отвориће му се! Читалац нема куд. Корице књиге су његове рајске двери.Читао свашта или ништа, и на крају пожелео блаженство.Почиње да размишља о спасењу душе! Благочестива књига у право време је духовна хитна помоћ!

Књига је мелем за читаоца. Писање је лековито за писца. Верујте! Писање је духовна невидљиво видљива борба! Писац тихује као монах у тишини. Са десне стране шапуће му ангел чувар! Са леве му шапуће лукави дух!

Јуродиви генерал и политичар, блажена певаљка и професорка виђали су се у пећини безбрижног Риса, који живи у ветрењачи, на планинском извору, између трава и облака.Од ђеда је наследио старо српско пророчанство! Донео га је са горе Романије, преко реке Зеленке у Србију и сакрио у питому пећину испуњену умилним појањем и молитвама злогласног српског хероја! Наследио је шарене гене хајдучке, који су се помешали незгодно, као изгубљена битка! Некад је мислио:-Да се нијесам родио, многи би се расплакао!

-Први пут чујемо за Зеленку, каква је то река?-питали су га.

-За нас је Зеленка јер је зелена, Турци је назваше Дрина,-одговарао је.Кикотао се и скакутао као кловн.То је називао циркузање!

Свашта му се мотало по глави:-Да ме нема, ђаво би ме направио! Баш си лукав, Риле, ко сам сотона! Ђе ћеш Рисе, да нијеси луд, био би паметан!

Сви јунаци и јунакиње пролазили су кроз незгоде, што је Рис овако опевао:-Дрино, водо, велика незгодо, ко те гази кући не долази, ииијоооооој!

Генерал херој проглашен је за ратног злочинца!Блажена певаљка се разочарала у кафану и покварене рођаке! Са естраде се повукла у шуму, да бере шипак за пекмез!

Професорка је била омражена као моћна ноћна мора.Волела је да соли памет свима, највише свом мужићу папучићу, вожду народа сербског! Преваспитала га је, иначе би пропао! Њен дијалектички кључић откључавао му је врата! Политика је уметност, власт је слатка, као јутарња љубав, без ње он не би био тако дуго на врху! Није имао искру, њену вољу за моћ! Био је добар банкар, културан и паметан, вредан и добар! Она је од њега створила историјску личност!

Била је кучка коју само чиста власт, као еликсир бесмртности, може да задовољи! Опасна патуљчица, кукавичије јаје маршала Тита! И он је био патуљак, као многе вође овог света! Цезар био мали, као Мирјам и маршал! Наполеон, целих 150цм! Ту је и товариш Стаљин, око 155, па Лењин! Мали људи, велика власт! Занимљиво, и најмањи мушкарац даје мелем, као крава млеко! Пун минерала и витамина, могућих потомака, генија и дебила, јунака нашег доба! Волела је кад се разлива у њој, као кавкаски кефир, за дуговечност, имунитет и леп тен! Колико ствари је желела у свом замршеном животу! Више романтике, власти, цвећа, више југославије, титоизма, маоизма, више поданика, ордена, науке и технике! Сад је касно!Можда и није, ако постоји сеоба душа! Ако се поново роди, све ће да надокнади! Да настави са револуцијом! Биће велика инквизиторка!

Јуродиви политичар др Дабић био је жртва сопствене лаковерности! Како је могао да поверује Американцима да ће га оставити на миру! Био је дипломата мученик! У преговорима са садистима био је као топли плишани меда.Претварао се да не види њихово зло! Овде важи закон о јединству супротности!Зна се да психијатре привлачи лудило! Зато је поверовао кошерној магији Холбрука и Олбрајтове.Фуј!

Др Дабић се уверио да је и политика пуна лудака! Нарочито на врху пирамиде! Колико пацијената влада овом несрећном планетом!Риба од главе смрди!

Размишљала сам о мојим драгим јунацима, као живим људима, од крви и меса!Као да им је анђео чувар пренео моје срдачне жеље! Мелем књига је љута трава на рањено срце! Дошло је време да пређемо на причу! Не осуђујте их, и они су само обични грешници, као ви и ја! Сви смо ми жртве кнеза овога света, који нас ломи тамо где смо најслабији.