ОПЕРАЦИЈА „КРУКАВИЦА“

А сад нешто сасвим озбиљно.

Овај тајни план обелоданио ми је човек коме верују српски властодршци, који верује мени, а и ја верујем њему. У креирању и спровођењу овог плана учествују стручни тимови из Владе и министри пољопривреде, науке, одбране, и економије, а саучесници су и остали високи државни функционери. Имена нису битна јер су сви универзалци – генијалци, па ће стога свако од њих бити (мада је то само у опису министра унутрашњих дела) подједнако успешно, било да је задужен за развој пољопривредних култура, или оне (а)националне.

Ево како се спроводи операција „Крукавица“.

Високи ниво српска пољопривреде је најбоље описао задужени министар (задужен за ту привредну грану, а не финансијски, као што је задужена држава или њени житељи), речима да ако буде кише биће и извоза. Пошто је пољопривреда увек била главни извозни адут Србије, логична је претпоставка да је то и најава још једне од мера Владе за превазилажење кризе. Наиме, због стања у коме се налази платни биланс државе, очигледно је да се жељени резултати неће добити ако се додолама буде бавио само предметни министар, министараство или Влада (њихов удружени додолистички подухват је призвао град, а касније и поплаве), него ће бити потребно да то чини цела нација. Поред уравнотежења платног биланса, тако би био решен и проблем незапослености.

Сточарство је део пољопривреде и налази се на нижем нивоу развоја од ратарства коме је због великодушне државне политике откупа пољопривредних производа (пшеница, малине, вишње) загарантован дугорочни просперитет. Тај ниво развоја је разлог да је Влада одлучила да и сточарство вине у неслућене висине на коме се сада налази српско ратарство. Врло је битно да се зна да је од 2000. године свака српска власт прижељно, ударнички и трудбенички радила на његовом остварењу.

Пошто су још пре тога обећавали да ће када дођу на власт сваки становник државе добити од птице млеко, одговорни политичари су по устоличењу одмах кренули у остварење овог обећања. Свакако, били су свесни да ни најновија научна достигнућа то нису у стању, али су имали и још увек имају генијалан план како да се дато обећање испуни.

Прва фаза реализације овог плана, састојала се у дресирању оваца, коза и крава да се науче да цвркућу, попењу на дрво и одатале помузу, (на овоме се иако је неуспешно и даље ради). Тај неуспех је креаторима и извршиоцима плана ипак донео корист, јер су научили да музу народ, (на овоме се јер је успешно и даље ради).

Иако је Влада основала и Агенцију за пењање на дрвеће и Агенцију за цвркутање и Агенцију за мужу, поменуте домаће живуљке из разлога потпуно непознатих творцима овог пројекта, нису следиле планом утврђену динамику. Краве су упорно мукале, овце блејале, а козе мекетале, показјући тиме свој тврдокорни национализам, пошто су одбијале да науче страни језик, тојест да цвркућу, и још упорније одбијале да се пењу на дрвеће и тако крену путем који нема алтернативу, у светлу, тојест европску будућност. Једино је Агенција за мужу са огранком за шишање у потпуности оправдала очекивања оснивача, чак их је и надмашила, јер је своје деловање како је већ речено преорјентисала на други субјекат.

Такво понашање поменутих животиња најпре су осудиле неке НВО, а Тужилаштво за ратне злочине је покренуло истрагу о улози оваца, коза и крава у подстицању српског национализма, па самим тим и о одговорности за кривична дела која су предмет рада овог органа.

Са друге стране, одговорности коју је осећала због датих обећања, натерала је Владу да крене у остварење друге фазе која се чинила реалнијом. Ова фаза би се спровела тако што би се укрстиле кукавица и крава.Од укрштања са овцама и козама се привремено одустало, због економске неисплативости, односно мањих јаја која би се тако добијала.

Новонастали хибрид би се назвао крукавица.

У елаборату који су поднели експерти из наше Владе, а у коме се образлаже оправданост овог подухвата, дате су и несумњиве предности које би реализација овог пројекта донела држави, а самим тим и народу.

Наводим само најзначајније:

1. Влада би најзад испунила једно обећање;

2. Поред тога што даје млеко, крукавица би носила и јаја;

3. Првих седам крукавичијих јаја би било послато у ЕУ, као дар из сваког региона, што би био уједно и доказ доказ посвећености Србије европским интеграцијама. Ово би пак по очекивањима креатора убрзало пријем Србије у ову организацију;

4. Крукавица би постала национални бренд, па би на основу тога држава могла да конкурише за средства из фондова ЕУ;

5. Крукавица би својим оглашавањем ( кукање кроз мукање ) најбоље описивала стање у држави;

6. Уштедело би се на зидању штала, пошто би крукавице боравиле на дрвећу. Средства предвиђена за ту намену била би употребљена за Коридор 10, чиме би овај путни правац био завршен пре рока, односно истовремно са полетањем прве крукавице;

7. Ђубрење би се вршило јединственом и најсавременијом методом – из ваздуха ;

8. Крукавице би такође убрзале пријем Србије у НАТО, јер би се користиле као беспилотне летилице.

Влада је са овим планом упознала високе функционере ЕУ. Они су одушевљени овим пројектом обећали да ће Србија добити статус кандидата, чим полети прво јато летећих крава, односно крукавица.

До тада ЕУ очекује да се суду у Хагу изручи Краљевић Марко, чије се националистичко деловање огледа још увек на путевима Србије, као и Филип Вишњић и старац Вујадин који су песмама овековечили његове геноцидне, националистичке и фашистичке подухвате и подстицали српске злочине од битке на Косову, па на даље. Пошто су дотични тренутно недоступни српским органима гоњења, до њиховог привођења ли(с)цу хашке правде, судиће се српским новинарима.

После јазавца, на суду ће се тако наћи и овце, козе, краве и новинари. Хтели не хтели, ипак ће се тако постати путници на путу који нема алтернативу.

Ето то ми је у поверењу рекао човек коме верују, који ми верује и коме ја верујем. Да не поверујеш...

Љубиша Спасојевић

Нови Београд