Право на рад

Једно од изведних права је и право на рад, е сад можда је оно у групи основних права, ал то сад не знам, а и није ме брига.

Одричем се свога права на рад, тачније мењам га за неко друго суверено право.

Зашто.

Па све разлике међу људима исходе из присвајања вишка рада.

Једноставно, нећу да продубљујем разлике које произилазе из рада. Да није рада не би било разлика међу људима, нема зависти, нема свађе, нема мржње, нема рата, а и како би кад се не производе убојна средства.

Само да видите, какве су фантастичне последице које би се могле произвести престанком инсистирања на овом праву.

Идила. Смањује се стопа криминалитета, у следћој фази инспектори за разноразне облике криминала остају без посла, а то значајно смањије администрацију, која је највећа мора за увек танак буџет.

Кад нема рада нема ни повреда на раду, нису потребни инспектори за рад, осигуравајућа друштва не осигуравају предузећа која раде, па та ставка не оптерећује њихове калкулације цена производа. Синдикати су сувишни, опет уштеде овај пут за износ чланарине.

Рад је извор неспоразума у оним делатностима што се зову ортачке, јер увек један од уортачених ради више од оног другог а да при том ужива мање у ефектима свога рада. Па чак и код рада животињског који би се за ову прилику морао издвојити односно изоставити, па да се на њега може примењивати право на рад, долази до размимоилажења у обрачуну стварних ефеката рада.Дакле израз ради ко коњина, не смемо схватити истоветно изразу ради ко коњ. Разлика је приметна и може се одмах закључити да је рад коњине, куд и камо сврсисходнији и целисходнији од рада коња. За рад коња се може рећи да је обичан, али за рад коњине нипошто. Енергичност, и сви остали елементи сврставају га у сам врх скале рада. Рад коњине је врхунски рад. Кроз историју потвђен, наметнуо се као еталон рада, сва поређења иду према коњини.

Има само један рад који се може сврстати у исту вредносну категорију са радом коњине, а то је рад сивоње.

Ради ко сивоња.

Слободно можемо рећи да је рад прославио сивоњу. Његово одрицање од рада било би погубно за његов идентитет, зато сивоња подржавамо те у истрајности да и даље рмбаш, боље ћеш посивети.

О неспоразумима које производи рад међу људима добре воље, мислим да је сувишно расправљати. Расправа ако потраје може се окарактерисати као рад, што у случају народних посланика, доводи до знатне дисхармоније упркос уложеном нераду, да се пониште ефекти рада. Стање које, потраје ли, можемо звати акутни радни синдром. Свако претерано задржавање у том стању и окружењу доводи до слабљења воље , па и до невољног рада, а тек тада проблема...

Продајем своје право на рад.

Ово је друга могућност изједначења са осталим радно способним индивидуама, а која не вређа принципе тржишне еконимије. Цену, ћу одредити на следећи начин:

-Имам 25 година и завршен факултет, регулисана војна обавеза, дакле спреман да одмах почнем са радом,ово схватити условно само у циљу огласа,

-мој радни потенцијал законом одређен на 40година пута просечна плата у мојој професији (нето) износи неких пола милиона,

-плус, порез на пренос апсолутних права по стопи од 5%, то му дође петстодвадесетпет хиљада,

-дакле моја огласна понуда гласи:

Уступам своје право на рад за симболичних двадесет пет хиљада.

Видим да су се многи повели мојим примером. Не замерам, али бих нешто да их упозорим.

Код уступања права на рад односно преноса апсолутних права на заинтересованог, обавезно наведите клаузулу у уговору, да се не одричете и права која произилазе из права на рад. Такође ни могућности да своје право повратите по стеку уговорног рока, да да, оних четрдесет година или по престанку коришћења од стране заинтересованог корисника из било ког разлога. Није на одмет да се уговором прецизирају и случајеви када ваше право на рад производи правне последице на међудржавном плану. Како питате се, е ту је квака. Ви се лепо договорите о преносу ваших права на заинтересованог корисника, али само у оквиру једне државе, на пример Србије, а ваш уговорни партнер би да то право користи, рецимо, у Црној Гори. Е то не може. Право на рад да се користи може у обе државе то је разумљиво, али пренос права на треће лице иде само по основу пореске обавезе. Надам се да је ово јасно.

Ево пластичног примера.

Мика пренесе на Лазу право на рад у области дувана и прерађевина, то јест цигарета, цигарилоса и цигара. Све лепо оверено код надлежних институција, али мора да се јасно назначи територија, дакле где се плаћа порез и коме. Да се не би догодило да порески органи једне земље потражују порез по основу права издатог на другој територији. Дакле Лаза може слободно да располаже својим новоустројеним правом на територији Србије а да порез плаћа у Црној Гори јер му то дозвољава право које произходи из права на рад, а то је право на уживање у ефектима рада. Дакле Лазо слободно пуши у Србији не могу ти ништа еколози Црне Горе док их димом не завијеш, а онда могу и они да ти се придруже.

Само да се зна сваки уговор је акт за себе, и у њему има простора за дотеравања мећусобно преузетих права до перфекције. Тако на пример не мора се свакодневно инсистирати на коришћењу права, него одређеним даном мало више. Локација је такође битна. У следећем примеру се илиструју ове две напомене.

.......уговорне стране су сагласне да се сваке суботе на Жабљаку ревидира постојећи договор и уносе нове клаузуле за прерасподелу пренетог права...

Рад ослобађа. Писало је на улазу у један логор из кога се тешко излазило слободном вољом. Заправо људска права није имо ко да штити, па су терали људе да раде. И то је без везе, зна се да се резултати овакве акције (терања на рад) разликују по географским регијама и то знатно.

Вапај оног јадника, људи боље да ја то не радим, требало је схватити озбиљније. Овако човек безвољно доби нагон за рад и нема шансе да га зауставиш. Сад сви знају да је у питању инерција, ал касно, човек још ради. питање је дал још увек безвољно. Односно анализирајући резултате рада и то удруженог са особама другога пола, рекло би се да је јака воља добро превладала.

Јунаци рада.

Особе у центру пажње сваког рада. Иконе радне популације. Наравно ја их све жалим. Да ли они знају како је с ове стране рада.

Има покушаја да се ми с ове стране границе рада назовемо нерадницима, али то нипошто не сме проћи. Тражимо да се поштују наша мањинска (засад) права. Већ смо добили неформалну подршку од групације која се често позива на поменута права, али су заузврат тражили да мало раднемо са њима, у прикрајку кажу, не на фронту, где смо изложени јавности и критици, него у позадини. Мало, само да се осети солидарност и успостави поверење.

Уздржавање од рада.

Ово већ лепо звучи, при том одише духом толеранције и пацифизмом. Уз ово уздржавање лепо иде и нека од дијета. Неко је поменуо и пост али то је тако просто, ипак је дијета, дијета. А и замислите смисао изјаве у којој се осим од рада уздржавате и од поста. Па молим вас колико ту има негација, и како се ова тврдња преводи на неки цивилизовани језик?

Лепо се уздржавате од рада, а дијету примењујете , што експлицитно не подразумева неки рад, па остајете сасвим оправдано миљеник медија као неко од позитивног интегритета.

Рад обезбеђује сигурност, али тек уздржавање ствара поредак. Овај изборни слоган наравно написан неким од језика цивилизације, коју ћете увести одмах по освајању власти, обезбедиће вам сигурних 5% гласова, а што је еквивалент од дванаест посланика. Лојалност посланика такође је повезана са њихом природном амбицијом према урођеном, па се и овде препоручује уздржавање. У гласању које се организује, бог зна зашто, уздржавање вам обезбеђује онај статус преко потребан кад дође до знатних размимолажења учесника у заједничком подухвату нерада.

Овај тако профани подухват иако заједнички није на листи оптужујућих, па се не морате крити из изјава да ви ништа не радите нити сте радили, то се од вас и очекује.

Ефекти вашег успешног уздржавања су све видљивији. Братија која вас је увела у овај ексклузивни свет вас свакодневно обасипа пажњом. Знате и ви да је тај почетни период најважнији и да се морате са строгоћом опходити према себи, према свом уму нарочито, да вас случајно не изневери у тренутку слабости и посегне за неким обликом рада, нарочито оним нај мрскијим непријатељом, интелектуалним. Покајање које би дошло после тога као израз немоћи да спутате сопствене нагоне, само би погоршало слику о вама као будућем академику нерада. А улог је превелик да би се сада у финалу одиграо погречан потез. Брижљиво грађена каријера постављена на снажним философским учењима, не сме се тек тако оставити на ветрометини, изложена критици потпуно непозваних, дакле оних који су сами себе дискредитовали својим радом. Све је јасно, па и правци развоја нашег нерада, у проесу транзорције. Није вам јасно. И не треба. Рад на откривању правог значења овог исказа би би последње забележен, а можда и не би, пре ће бити да су нерадно свесни бројнији и активнији осим радно наравно.

Помињање рада у круговима које преферирате је потпуно бесмислено, депласирано. Сaма помисао на рад скрнави дух јединства, слободе, заједништва.

Уједињени у нераду, веома нерадо, воде рачуна о радној околини, и ако то морају, онда то чине са презиром, својственим устаљеним нерадницима. Видимо да се сталеж настао на антагонизму према раду развио да неслућених димензија, према бројности чланства пре свега. Покретачка снага ослобођена рада, такође је импресивна. Остаје да се ревидира историја, нерад као покретач точка историје, па то је логичан захтев у момемту тако високог развоја друштва.

Проблем личног усавршавања јединки током развоја друштва, будући да рад као категорија нема утицаја, прелази у надлежност жеље. Жељо наша ти нас спаси од заморних радних верзија историје. Сад је све јасно. Или имаш или немаш жељу. И наравно стриктна хијерархија жеља, прави разлику међу јединкама. Врхунска жеља остаје жеља за нерадом, врхунско право право на још једну жељу.

Само да знате, да испуњење ваших жеља повезано са некаквим радом заслужује презир. Зато обзриво са жељама, рад вреба иза сваког ћошка вашег слабашног ума, оптерећеног прошлошћу пуном рада.

Рад из презира према раду.

Ово је већ врхунски израз сигурне сталешке припадности. Наздравље вам презир.

Удружени нерад.

Најсавршенији облик нерада, уједно и основа за присвајање ефеката вашег нерада. Није шала, све остале непросвећене касте, сталежи и еснафи још жуде за радом, а не знају како да обликују правичну расподелу својих радних ефеката. па зар ћете тако деликатан задатак од кога зависи стабилност друштва оставити непросвећеној и радно затуцаној класи. Никако, то би довело да потпуног престанка свих даљих револуционарних активности, револуција би престала да тече, а ко зна какав би напор нерад требало уложити у њено поновно покретање.

Коме још није јасно да је право на нерад врло сложено право, а не обична негација по дефиницији. Сталеж нерадника је једини позван да управља друштвеним кретањима, надајмо се према светлој будућност, јер је садашњост више сива.

Присилни рад.

Ова појава се може толерисати у случајевима прекомерене употребе рада, дакле само као терапеутско средтво за смањење зависности. Потпуно излечење не треба гарантовати, али је контрола савим могућа. Рад као средство за одвикавање заправо и није идеал, рекосмо већ да је уздржавање једини истински чист однос према раду. А и то помињање силе у наслову одбојно делује на штићенике, па је корисније употребљавати неку од мекших дефиниција, као што је рад у присуству излечених радохоличара.

Радно способни

Помињање, горе наведених у форми списка, представља озбиљан атак на тековине револуције, и треба га употребити за елиминацују такве претње. За почетак привођење на разговор уз добровољну размену информација, може се сматрати успехом али под једним условом , сваки исцрпан рад на овом случају мора се прогласити државном тајном,строго поверљивом, иначе присталице рада добише снажан аргумент за своју ствар.

Овај патриотски чин, ако уследи покајање, треба најтоплије похвалити, наградити и изнад свега јавно промовисати. Рад на овоме дакако поверити искусним промотерима који се успешно носе са замкама претераног излагања раду и доколици. Уздржвање и у овој прилици даје резултате светског значаја, али се не смеју обзнањивати, рекосмо због какве конспирације.

Рад за пример

Ова аномалија изискује нашу посебну пажњу. Пазите дефиниција прикрива своју негацију, и то баш ону коју због обиља уздржаности не смемо тако нагло изрећи. Нема бољег рада од нерада, једина правилна дефиниција, која ће се наравно временом допуњавати новим сазнајним процесима истраживача по убеђењу, нипошто и оних жељних научног рада. Жеља за радом не заслужује у овом моменту озбиљније елаборирање осим ако се под тим не сматра најоштрија осуда њених носиоца.

Забрана рада

Обично крајња мера на просторима где наука није продрла у мери пожељној за ову фазу револуције рада. Проблеми везани за редистрибуцију сигнала и незаинтересованости преплатника, не могу се узети као олакшавајући при процени о нивоу обучености носиоца јавних радних, извињавам се , антирадних функција. Све што јавни сервис пожели онај други мора да оствари. Како? То је већ питање методологије, која није ни у пројекцији наших интересовања. Баш нас брига како. Народ има да незна оно што има право да не зна, па знао то неко ил незнао нико исто му је. Брижљив приступ и правилна употреба ове мере даје спектакуларне резултате.

Рад под посебним условма

Ова заиста прикладна мера уводи се као последица несавршености теоријских поставки рада. наиме уочене су аномалије рада из користољубља, рада из досаде, рада по учинку а и неки веома заразни облици рада, нарочито опасни за радно неимуне. Видимо још један задатак за имунологију, који се нипошто не сме сматрати радним.

Ко ради не боји се пореза на рад.

Ко још може поверовати у овај пропагандни трик. Наравно да се порез на рад мора усвојити као стални пратилац ове рђаве појаве, иначе где би нам био крај? ко би нас спашавао од ужасних последица које доноси рад. Пореском политиком ћемо дакле, до те мере сузбијати рад у покушају, да ће се ефикасност ове мере мерити мером за раствор хербицида, инсектицида, фунгицида, и осталих радоцида.

Покушаји да се рад замени именима преузетим из других језика, а преличених на наш биће најоштрије осуђивани и кажњавани.Пореска стопа већа од основице је сада лако разумљива када се има у виду интезитет претње друштву ослобођеног те одвратне навике рада.

Висококвалификовани рад.

Опасна претња по носиоца а и доносиоца. Нема места паници али је опрез обавезан. Ескалација поменуте категорије у време рада на црно доводи до такве прераспделе која неумотно води одумирању идеје водиље у овој борби. У скали ауторазарајућих идеја ова је врло високо позиционирана. Дакле не брзајте са квалификацијама нарочито високим.

Условно пожељан рад

Има својство рада у одумирању. Неповратно изгубљен рад, а зар да га неко жали. Ову врсту рада могу одобрити и под нарочитом контролом спроводити само дубоки посвећеници дангубе, са важећим дозволама. Треба ли рећи да је ово сам врх елите и да је број дозвола ограничен.

Размена рада

Облик пожељан у условима општења међу ствараоцима. Прихватљив због синтетизованих резултата рада.

Средсто за прживљавање