Природност. Биомеханика човека је изузетно богата и ослањајући се на њу, можемо решавати велики број разноврсних задатака. Човекова природа (његова анатомија, физиологија, психа итд.) располаже неопходним квалитетима и параметрима, који се могу искористити у борилачким вештинама. Природност – то је слобода решавања задатака простим покретима тела уз мирно, сталожено стање духа. То је тако природно као што је нпр.: попити чашу воде, удахнути и издахнути, прошетати по парку. При томе не треба заузимати никакав став нити испуштати крике. Ви живите и дишете слободно, пуним плућима.
Непрекидност кретања. Управљање масом тела у брзини кретања помаже нам да очувамо неопходну снагу покрета. Померање и друге радње, које се врше по инерцији претходног покрета, чувају неопходну снагу и енергију човека. Избегавањем непотребних прекида кретања, то јест поштујући принцип непрекидности кретања, постиже се целовитост, лепота и ефективност покрета. Непрекидност кретања спречава излишан како психолошки, тако и мишићни напор, дајући заузврат брзину и снагу изведеном покрету, као и правац и смер.
Кретање у правцу примене снаге. При снажном дејству партнера неопходно је одредити правац у коме је усмерена снага његовог покрета, брзину покрета, проценити напор који је потребан за заузимање правилног положаја свог тела у простору, за очување своје равнотеже и контролу даљих акција партнера. Укључујући се у кретање партнера, и изједначавајући брзину свог са брзином његовог кретања ми преузимамо иницијативу од партнера и даљу контролу или неутрализацију његових активности.
Основни појмови:
Форма. То је један од најважнијих појмова, без чијег усвајања је немогућа правилна примена било ког другог елемента вечтине «Система» М.В. Рјабка. Под формом се подразумева такав положај тела и удова, који доприноси не само очувању равнотеже током дејства у одбрани или нападу, већ даје и могућност да сама форма изводи активна дејства. Правилно заузета форма одликује се правим леђима, право постављеном главом, рукама које се не разбацују током кретања, ногама лако савијеним у коленима не чинећи велике кораке при померању тела. Посебно држање по коме се мајстори разликују од почетника, је управо форма. Али форма треба да буде природна, да не изазива напрезање, да буде «удобна», при чему тело мора бити целовито. Целовито тело - то је тело, кога ми уочавамо не као свеукупност главе, трупа и удова, већ као једну целину. Осећање целовитости свог тела је прилично сложен концепт, котји многима постане јасан тек кроз праксу. Неопходно је научити децу да заузму форму у односу на партнера у стојећем положају као и на партеру. Разумевање форме биће непотпуно ако не додамо, да се она не односи само на тело које мирује већ и на тело у покрету и чак на тело које је ван ослонца. Ученик, који је успео да достигне способност да «одржи форму», добија неспорну предност како у раду са једним партнером, тако и против два и више партнера. Форма тела – то је још и лепота и ритмика кретања, представља основу за формирање правилног држања (фото 57).
Стање. Други основни појам је «стање». То је више психички, него физички појам. То је унутрашњи мир, способност да се без напрезања схвате догађаји око себе, спремност да се у сваком моменту оцени ситуација и предузму адекватне мере, мада је ово недовољно да бисмо објаснили, шта под појмом «стање», подразумевају људи који се озбиљно баве вештином «Система». «Стање» – то је и способност да се физички приберемо кад нам се чини да више немамо физичке снаге, и да продужимо бој искључиво дејством воље. «Стање» - то је вештина правилног супротстављања снажним и неочекиваним ударима противника, користећи сву технику којом располажемо, али дејствујући аутоматски, не сватајући притом на који начин је изведена та или друга заштитна радња, тј. подсвесно. «Стање» је тешко схватити, оно се може осетити и може се окарактерисати као свеукупност осећања. Истовремено, «стање» је таква свеукупност осећања која има практичан значај не само у спортској сали или у реалном сукобу, већ и у обичном животу.
Дисање. Важне место у «Системи» заузима дисање. Њега можемо разматрати, најпре, као физиолошки поступак којим се наша крв обезбеђује кисеоником, без кога је у принципу живот немогућ. Осим тога, дисање се може посматрати и као саставни део правилног кретања – отуда је могуће и потребно учити дисање. У супротном се брзо умарамо, немамо снаге за удар, губимо самопоуздање. Основни облици дисања: − површно − дубоко − успорено − с контролисаном задршком Вештина правилног дисања учи се практично у свим системима борбе. У почетку ученик уочава однос између физичког умора и дисања. На пример: после низа физичких вежби на тренингу, свако се нашао у ситуацији у којој би могао наставити даље, али "нема довољно даха." Како сачувати дах? Како ухватити дах, када је његов ритам безнадежно нарушен? Како правилно дисати при различитом вежбама? Ово је потребно научити, и са учењем треба почети од предшколског узраста (фото 57). Постоје многе вежбе којима се развија способност правилног дисања у различитим ситуацијама: у стојећем положају и током рада, седећи или лежећи. Психичко стање је веома тесно повезано са дисањем. Можете се "гушити од беса", "зауставити дах од ужаса", "зевати од досаде ","уздахнути од туге" или када сте преплављени осећањима итд. Сваки пажљив човек током свог живота обраћа пажњу на то како се мења његово дисање, у зависности од његовог емоционалног стања. Вештина контроле дисања помаже нам да одржимо стабилно психичко стање у тешкој ситуацији и да се изборимо са стресом.
Равни и осе. Концепт равни помаже нам да објаснимо кретање човека који се штити од препрека на које наилази, предмета, идр. Ако се неки предмет креће у равни, да би се заштитили од њега треба поставити своје тело тако да се оно налази у равни кретања тог предмета . Већ сам тај положај тела смањује могућност укрштања путање тела и предмета и може спречити њихов судар Ученици се током обуке прво обучавају за кретање по простим а затим и по сложенијим шемама као нпр: када се равни смењују по нивоима, правцима, када се примењује више равни. Појам оса користи се да би се објаснило међусобно кретање два партнера као и за објашњавање нелинеарног (кружног) кретања једног појединачно посматраног партнера. Да би ово илустровали, навешћемо мали пример. Веома је тешко проћи кроз велику гомилу људи који нам долазе у сусрет, ако се крећемо праволинијски - немамо довољно физичке снаге. Али је потпуно изводљиво кренути напред, заобилазећи онога који нам иде у сусрет ротацијом тела око осе. "Система" је постављена на принципима који имају дубоко значење. Овде није потребно памтити и увежбавати десетине техника. Током обуке потребно је научити тело да "мисли", да тражи најбољи начин за решавање постављеног задатка. Након тога, само тело ће, по аутоматизму принципа своје биомеханике, правилно одговорити када се нађе у некој критичној ситуацији.
Не напрежи се, не напрежи друге, не дозволи да те напрежу.
