ПУСТАРА

Летос, с рођаком стојим на узвишењу изнад куће наших предака. У једном тренутку, рођак ми каже:
- Видиш, ђед Јешо ми је прич'о да кад' је он био млад, обичајио је да се попне овде и викне неко србско име: Сиимооо, Лаазооо, Виидоојеее... Е тад' би му се двоје - троје а богме, понекада и читавих десеторо Лаза, Сима, Видоја, како - кад' позове, јавило са ееехехеееј...
А сад' рођаче, мо'ш звати читав боговетни дан, нико ти се неће одазвати, мој рођаче, нико, осим ових пустих брда...

Инатан, викнух и ја пар пута: Јеевреемеее, Оостоојааа, Спаасоојеее... Ама јок... Јеевреемеее Оостоојааа Спаасоојеееостооеевреееспааајееооеееаааееејеее... Само брда реско ал' беживотно одзвањаше као да дозиваше Србе тамо негде иза хоризонта да застану, да се врате...

Србија полако постаје пуста земља. Нестајемо. А поред тога што нестајемо дешава се и да се остатак хиљадугодишњег народа концентрише по градовима и већим местима стварајући илузију да нас "још има" и да се " множимо". Нажалост, све нас је мање. Између србских градова углавном је пустара. Сваким даном та пустара је све већа. Зашто Срби напустише своју земљу? Ил' можда је прецизније питање - ко отера Србе са собствене земље? Због чега? Коме то треба србска земља?

Појављују се гласови да се пољопривреда намерно уништава, систематски и плански. И ту се стаје, нико не каже јасно због чега би то неко радио. Да није због конкуренције? Можда делом, али у односу на много јаче и веће земље и пољопривреде Србија је зрно, једна бразда. Коме смета то зрно и та наша једна србска бразда? Не смета никоме. Ал' изгледа да треба некоме, и то не само србска бразда већ и бразде других народа. Потлачених народа, полуокупираних и окупираних народа, сатанизованих народа, и поред своје земље глађу уморених народа, народа у транзицији, "полудивљих" народа, словенских народа, православних народа, латиноамеричких народа, антиглобалистичких народа, слободољубивих народа...

А србску земљу, шуму и изворе ће за "ситне паре" узети неки "транснационални баја" или више њих. Ово је тек припрема. Треба прво србску земљу "ослободити " од Срба сељака а то се најбоље ради систематским "убијањем" било какве мотивације и перспективе у останку на селу и на земљи и систематским нечињењем... А када се народ "протера" у градове, због скупог градског живота а јефтине цене рада "примораће" се то избегло становништво на "добровољну" продају свог "парчета слободе"... "добровољну" у мери колико је и рад за ситне паре "добровољан", јер нико, Боже мој, не плаћа крупним...

Данас је цена земље ниска и биће још нижа, нико не купује... Ал' колико сутра, довешће ОНИ "спасиоца" или "спасиоце" који ће "нерадо пристати" да купе не сто хектара, већ десетине хиљада хектара, читава села и области... И "појешће" градови веома брзо тај "крупан новац" од продаје а плате ће остати исте и посла ће бити све мање... И понудиће нови власници посао на тој " бившој србској земљи " и куће за становање ће изнајмљивати и Срби ће се тада после дууугог лутања вратити на " своју земљу "... Као најамници и подстанари...

Еее, Србине...

Ко те то слага, Србине, да је боље поседовати "простор", ваздух у стамбеној згради него имати своје парче земље и кућу са све циглама у њој и црепом на њој... Ко те то превари, Србине, да оно што може и што ти се нуди у граду не можеш и никада нећеш имати на селу? Лажу, Србине... Како бре не може? Зар ти није нелогично да не може? Данас све може, Србине, и лет на Месец, и бунар на Марсу, и сателити, и мобилни, и интернет, и камере за надзор и праћење, и чипови и свемирски џипови... Ал' асфалт до села не може, ни учитељ не може, ни дом културе не може, ни водовод не може, еееј водовод, Србине, па твоји су преци, србска тикво, пре хиљаду година имали не водовод већ виновод од Велике Хоче до Призрена... Па зар није глобална мантра да је свеједно где си само ако си на интернету, Србине... Зар је тешко интернету до твог села па ти диже дупе и оде сам до њега?... Свеједно је ЊИМА Србине, свеједно где си, само да на селу, у свом дворишту и у својој њиви ниси... И уместо да човек уз развој механизације, инфраструктуре и поготово комуникација све више " у шуму и природу залази " не губећи везу са цивилизацијом, дешава се да се људи све више концентришу у појединим областима и поред силне комуникације губе везу и са природом и са другим човеком и са самим собом...

Зар мислиш, Србине, да ти мисле добро они који те маме у бетон, у смог, у дневно сивило и ноћне шљокице, у ресторане брзе - кусе хране, у испарчано небо и на наркобулеваре за твоју децу... Мислиш и ОНИ су ту, ако би теби што би себи? Мој Србине, а шта мислиш ко ће да срче ону изворску воду што си је у брду оставио, ко ће голим рукама да 'вата рибе у некада твом рибњаку, чија ће деца да скупљају плодове у некада твојој шуми и цвеће да беру на некада твојој ливади... ЊИХОВА, тврда главо, САМО ЊИХОВА... Када једном одеш, заувек си отишао, Србине...

И све ће постати неважно, дал' смо у јевропској унији ил' нисмо, дал' ћемо у НАТО ил' нећемо, дал' иде гас ил' не иде гас, ма све ће то бити бесмислено ако без земље останемо... Бити надничар, роб "на кредит", патолошки потрошач, плаћени војник и подстанар можеш бити било где на свету и дал' си то у "раземљеној" Србији ил' у јевропи ил' у некој светској вуко*ебини биће свеједно, Србине, и земљопоседнику а, у том случају, и теби...

С обзиром на све извеснији проблем несташице хране и пијаће воде у блиској будућности опстаће и развијати се не они који контролишу и поседују градове већ они који имају село, земљу и пијаћу воду... Е, зато су Срби (и не само Срби) добродошли у градовима, због тога се систематски уништава пољопривреда, због тога се напада и ниподаштава традиција јер је традиција србска највећим делом за село везана, због тога масовни стамбени кредити, због тога масовна станоградња, зато урбани медији и урбане вредности, због тога урбана " култура " постаје алфа и омега друштвеног живота, због тога инфраструктура, телефон, интернет углавном по градовима, због тога разноразни покрети за очување природе, и биљака, и животиња, и пацова, и акрепа, и свега и свачега, ал' само нема покрета за очување Србина - сељака, човека слободног на својој земљи и у складу са живим и неживим светом око себе, какав је био хиљадама година уназад...

'Ајде да се тргнемо, да размислимо. Може ли се какав план оправити, план за преживљавање (јер кад' човек 'ладне главе размисли - МИ смо на ивици опстанка), план за повратак на земљу, на село, план за препород? Јер ако се не препородимо прво ћемо скроз да се одродимо и на крају у бетону, челику, асфалту и смогу нестанемо...

Ако смо као народ од Бога и предака добили све и све успемо да проћердамо и изгубимо, е онда то не би била трагедија, не, то би био чист бес, безобразлук и најблаже речено, непоштовање и Бога и предака...

И треба рећи да србска земља није " само земља ", она је колевка, носилац, чувар србске душе, србског бића,.. Тако да ми нисмо наследили само " земљу као земљу ". Уз ту земљу и кроз ту земљу наследили смо традицију, начин живота, начин организовања рада, начин забаве, начин одмора, начин одевања и исхране, начин на који се смејамо, начин на који плачемо и начин на који под небесима стојимо, наследили смо ментални склоп, наследили Веру и наследили душу...

Нико нема право, ни појединац ни институције, да се у име инстант вредности, које данас јесу - сутра нису, одрекне живог " организма " оличеног у термину србство, слаганог хиљадама година камен на камен, зрно на зрно, бразду на бразду, реч на реч, мисао на мисао, стих на стих, спев на спев, вез на вез, молитву на молитву, месо на месо, кост на кост, крв на крв... Нико нема право да се одрекне ни колевке у којој је тај "организам" однегован, србске земље... Нико. Ни мишљу, ни речју, ни поступком. Првенствени наш задатак је да то "биће" развијамо и унапређено предамо потомцима. Нове вредности могу бити тек мисао, реч, парче меса уграђени у његов развој, никако замена или крајње исходиште...

Ако данашња "елита" не уме, није спремна, ил' из разноразних разлога неће, то није проблем - склоните се. Има ко хоће, ко може јер мора. Мора, да не бисмо нестали. Оправиће се нова елита ако је народ здрав и "нова кућа" ако је темељ добар. А србски темељ то и јесте.

Можемо јер морамо, да нас белосветске вране и гаврани не позобају и хијене душманске светом не разнесу...


Боривоје Ристановић