Ноћ "српских" вештица – helloween

Слажем се, не треба ствари надувавати, правити од муве магарца, и на тај начин само им давати публицитет. Ипак, размишљам нешто, мора да је и 8. март некада некоме изгледао као маргинална новотарија, али сада сваке године гледамо како тога дана мушкарци на све стране јуре са букетима цвећа и разним пакетићима, а жене се дотерују и узрујавају не знајући ни саме зашто.

Не тако давно, и томе смо били сведоци, почео је лагано и испочетка  неприметно да се крајем 80-их и почетком 90-их година сада већ прошлог века, уводи у јавни живот исто тако као и 8. март бесмислен, и нашој средини туђ "празник" на дан када се у православној Цркви празнује свети Трифун, а у католичкој свети Валентин, такозвани "дан заљубљених".

Слављење овог "празника" које се са таласа алтернативних и "независних" радио станица и са новинских стубаца од неколико редова на n-тој страници дневних новина, последњих година преселило  на насловне стране и ударне информативне емисије главних штампаних и електронских медија. Више нема потребе да буде подржавано од разних "отворених" друштава задужених за наше "ослобађање"; удица је прогутана и ствари теку саме по себи, докле видећемо. У међувремену "дан заљубљених" почиње да прети популарношћу и самом "дану жена", који млађим генерацијама жељним нових облика може да изгледа и сувише архаично и досадно.

       Сваком разумном човеку а нарочито хришћанину требало би да буде јасно колико ови "празници", а међу њима и "нове године", "1. мајеви" и остали измишљени празници извргавају руглу достојанство жена, и светињу љубави, и породичну хармонију и све оно што тобоже славе. Они их претварају у сурогат, подривајући и замагљујући праве и истинске вредности. Сама свест о овоме често не помаже да се избегне или савлада инерција ових догађаја и уклони се од њих, ако и има где да се уклони. На тај начин сталним уметањем у наш простор и време "квази догађаја" сам живот може полако да нам се претвори у сурогат и бесловесно празновање. Али узмимо да  све ове поменуте ствари нису зло и прећутимо примедбе оних који ће рећи "шта ту има лоше"; рецимо прихватамо да смо на неутралној, нултој тачки, опијени или умирени тиме "да у томе нема ништа лоше", иако знамо да не чинећи добро већ правимо компромис са злом. Али зло не мирује и пошто нема неутралности, и нулте тачке, оно спрема нове замке и нове "празнике", у којима ће отворено понудити да се крене с њим руку под руку. И ево они, "нови празници" се појављују. "Нови празници" за "ново доба". "New holidais" for "new age".

       Стигао нам је helloween, "дану жена" се придружила "ноћ вештица", празник смрти и како га још не зову, језиво да не може бити језивије. На мала врата, у подрумске кафиће, на "независно-зависне" медије, са бундевама, маскама и осталом сценографијом. Пошто је наша јавност још увек неупућена, треба скренути пажњу родитељима да се ово "празновање", на жалост већ почело да  увлачи у "реформистичкије" школе и одељења и да се атакује на најмлађе и најнезаштићеније генерације, па кад деца око 1. новембра почну да цртају вештице, бундеве, слепе мишеве, вампире и вукодлаке, нека знају да су учитељице "реформаторке" на њиховој деци управо врше њуејџ експеримент учења празновања helloveen-а.

       За већи део младих људи у САД, својеврсни увод у доминантни постмодерни окултизам представља празник “Хелоувин“. У време овог празника, готово цело становништво САД учествује у бесмисленим обредима имитације мртвих, облачећи се као мртваци и тражећи за њих милостињу. У време обреда “Trick or track“ (“Зло или поклон“), Американци врше приношење душама мртвих. Чак се за целокупну масовна култура савременог доба може рећи да представља симболички неопагнаски обред клањања смрти (Фром то назива "некрофилијом" модерне цивилизације). А у ужем смислу можемо рећи да није узалуд и америчка "црква" сатане прогласила овај дан својим празником, који, по њиховим замислима треба да буде искоришћен за промовисање hard core сатанизма.

А ево шта је заправо позадина празника Halloween. Овај обичај има своје порекло међу паганским келтским народима у Ирској, Британији и северној Француској. Они су веровали да се живот рађа из смрти, па су за почетак своје нове године узимали крај јесени, кад природа умире и када, према њиховом веровању, почиње време мрака, распадања и смрти. Тога дана су гасили ватру на својим домаћим огњиштима и свуда је владао мрак. Према паганском келтском предању, душе умрлих би потпуно припале власти бога Самхаина, кнеза смрти, кога је ваљало умилостивити жртвоприношењем на дан нове године, а Самхаин би дозвољавао да тога дана душе умрлих посећују домове својих породица. Отуда обичај "маскирања" у костуре, духове, вештице и демоне. На тај начин би живи ступали у "мистичну" заједницу са умрлима, кроз чин подражавања мртвих и тумарања по мраку. Према веровању, душе мртвих које би долазиле у "посету" биле су изнурене глађу и молиле су за храну, па их је ваљало нахранити - отуда обичај звани "trick or treating". Уколико неко од живих не би угостио (treat) душе умрлих, стигла бих их освета (trick) бога Самхаина.

У време када су ови народи примили Хришћанство и када су били прави хришћани, тадашња Црква је установила празник "Свих Светих" 1. новембра (на истоку се тај празник слави другог датума) управо да би се истребио овај окултистички обичај» а ноћ уочи празника Свих Светих ("All Hallows eve") служило се свеноћно бдење. Међутим, они који су остали у паганству и окултизму реаговали су тако што су појачали своје опасне ритуале, тако да је ноћ уочи Хришћанског празника постала ноћ вештица, враџбина, призивања злих духова и демона и других окултистичких радњи. Чак је долазило и до крађе и скрнављеља свештених предмета. Тако се стара традиција опирао западне цркве да се супротстави овом паганском обичају. Но нови век доноси преокрет – Сви свети се преокрећу у неопагански комерцијализовану обредност или барем у његову симулацију.

Овде је само укратко објашњено порекло и значење празника Haloween. Јасно је да ми, ако смо хришћани не можемо и не смемо учествовата у оваквој идолопоклоничкој светковини на било ком нивоу (макар то била "само" забава за децу), јер то представља одрицање од темеља наше православне вере и светосавског идентитета. Јер, ако пристанемо да своју децу "маскирамо", ми тиме симболично (а и духовно) пристајемо на заједницу са мртвима, чији бог није Христос већ мрачни келтски бог Самхаин, што је синоним за зло. Подсетимо се само да су наши преци, хришћани из најранијих векова, пре бирали телесну смрт у најгорим мукама него што би пристали да принесу жртву идолима и тиме се одрекну Христа» Бог а нашег, који нам је заповедио: "Немој имати других богова осим Мене".

У данашњем духовно убогаљеном свету влада тешка чамотиња и лењост, при чему је лако убедити готово свакога да је порекло оваквих празника безначајно и да је Halloween обична, безазлена забава. А у томе се и састоји врхунац лукавства – подметнути најмлађима један окултни обичај кроз обланду "безазлене" и шарене масовне културе. Иза овакве тврдње налази се нешто горе од атеизма, а то је једва прикривени окултизам савремене масовне културе. Ко год познаје моћ слика и симбола којима се човек окружује, а нарочито оних који га прате од детињства, зна да они делују архетипски многострано и дубински. Каквим се човек представама и симболима окружује такав и постаје. Слике светла, лепоте и доброте човека воде навише а слике мрака, ружноће и греха вуку наниже. А наша вера нас учи да можемо служити или добру или злу, те да нико не може служити два господара. 

Припремио Миленко Баборац