Срамотно стање у коме се данас налази запуштени  споменик патњи и страдању зрењанинских антифашиста

Били смо и на лицу места смо се уверили колико се у Зрењанину поштују споменици. О томе смо објавили фото - репортажу Термопили у банатској равници.
У Зрењанину не постоји ни један споменик онима који су изгинули бранећи отаџбину од 1991. до данас, који је подигнут средствима из јавног буџета општине. Све су подигли ожалошћени рођаци или суграђани из својих приватних средстава.
Покрајинска власт подићиће лимене спомен табле својим "инвестицијама", кад окречи школе, поткрпи кровове на фискултурним салама. Подижу чак и спомен табле на местима где треба да стигну њихове обећане инвестиције.
У градском парку су скоро све бисте великана с овог простора оскрнављене. Неко је украо бисту највећег банатског сликара Уроша Предића и највећег зрењанинског диригента, Слободана Бурсаћа. Михајла Пупина су унаказили фарбом. Давно пре, његова задужбина је, у доба САП Војводине национализована и сад је тамо зграда МЗ Мала Америка?

Маестро Слободан Бурсаћ - Човек који је славу свог града пронео широм Европе. Његов град не може чак ни да му обезбеди споменик.

Соња Маринковић, антифашистички херој Зрењанина. Њен град је заборавио, али зато поштује оне који су дигли устанак против Југославије, инспирисани идеологијом усташке НДХ, савезника њених убица!

На обали Соње Маринковић, на њеном унакаженом постаменту нема више бисте. Биста борца против фашизма Жарка Туринског Арсе, унакажена је графитима и спрејем, а ради се о човеку који је покушао атентат на фашистичког крајскоманданта Баната.
Током трајања САП војводине, комунистички режим није много марио за немачка и јеврејска гробља. Јеврејска заједница је, тек почетком деведесетих, успела да сакупи новац да би пренела преостале споменике и посмртне остатке својих сународника.
Тамо где је некад била спомен кућа познатог борца против фашизма Коче Коларова, сада је подигнута банка и уклоњена је спомен табла да је овде рођен велики антифашиста и херој којег су убили фашисти.
Данас нико ни не помиње да у Зрењанину постоји зграда која је била истински концентрациони логор, у Граднулици, где су поубијане или у фашистичке фабрике смрти послате хиљаде стварних антифашиста. Та зграда је зарасла у коров, пропада и представља ругло града.
Кућа Александра Сандића, споменик оригиналне банатске архитектуре и српске писмености у овом граду, није само зарасла у коров, већ само што се није срушила улед небриге власти? А ради се о веома значајном културном добру града.
За то време, Зрењанинци се расправљају да ли треба допустити подизање спомен обележја у једној штали код Стајићева, где по извештајима међународног Црвеног крста нико није страдао, а они који су прошли кроз тај сабирни центар сами кажу да је било најгоре то што је "тамо било толико хладно да су нам се стражњице смрзле". Зрењанински политичари, на челу с Алекандром Мартоном, срамно учествују у ширењу пропаганде како је на територији њихове општине постојао "концентрациони логор попут Аушвица", у коме су вршена "систематска силовања и убијања".
Зрењанинци се расправљају око мудролија једног курсисте који се вози на летовање општинским колима у Хрватску, а његови коалициони партнери измишљају како је то био службени пут и како би они, да су знали, потписали путни налог.
Данас је јасно како се коалициони партнери Александра Мартона (из Чанкове Лиге) у ствари само иза њега заклањају јер се ДС и Г17 и остали, нису дистанцирали од подршке овој националној срамоти. Баш на исти начин, на који ове странке, заклањајући се иза сепаратичких изјава Ненада Чанка, преузимају његову политику и спроводе је у праксу преко Статута.
Брука и срамота је, да један град који је поднео хиљаде жртава у борби против фашизма, данас даје подршку Александру Мартону који даје подршку пројекту иза кога стоје хрватски ектремисти и фашисти. Брука и срамота, да један Банат, који је дао десетине народних хероја, десетине хиљада родољуба и антифашиста, небројене жртве истинских концентрационих логора, данас ћути док њихови недостојни потомци подржавају хрватске шовинистичке подметачине и подижу споменике непостојећим жртвама, док сви домаћи споменици доживљавају жалосну судбину. Они који се хвале својим антифашизмом Србима подмећу фашизам и злочине подржавајући у томе намере хрватских екстремних и фашистичких кругова. За то време, Мартон се јавно хвали "има нас више од њих" (ратних војних инвалида). Какву будућност мислите да донесете граду, чије се власти хвале да су јачи од инвалида?

---

Демократској странци града Зрењанина, која је подржала останак Александра Мартона на Власти:

Срамотно и антидржавно деловање Мартона сте подржали и тиме наносите штету националном и државном интересу. Уместо да смените функционера Чанкове лиге који подржава захтеве хрватских екстремиста и фашиста ви сте га подржали и тако изгубили подршку поштених и антифашистички настројених грађана, не само Зрењанина. А да не говоримо како сте уместо подршке оваквим захтевима хрватских екстремиста и неоусташа требали да обновите споменике жртава фашистичког терора или споменике заслужним грађанима.  

Да ли је ова личност данас једино што Зрењанин има да понуди себи, Војводини, Србији,и Европи? Да ли је једно функционерско летовање вредније од достојанства грађана највећег и најстаријег банатског града? Да ли у Демократској странци Зрењанина више нема никог поштеног, ко би се успротивио неистинама које шире угоститељи Александра Мартона? Данас таквога нема! Има ли иког, међу садашњим промотерима говора мржње, да оптужи саучеснике и актере ћутања мржње? Нема! А да ли иког, ко није инвалид, међу данашњим зрењанинцима, да има данас образа, да гласно изговори ту окрутну истину? Нема, на жалост.

Бранко Радун Ивалиди спасавају образ Србије

Редакција Видовдан-а: МАРТОН ЈЕ СРАМОТА ЗРЕЊАНИНА И СРБИЈЕ