ЗА КИМ ЗВОНА ЗВОНЕ 

Србија се опростила д човека који је за живота ходио царством земаљским, а живео у царству небеском. У срцу су га искрено ожалили и теисти и атеисти – сви они који су поштовали и поштују  начин на који је живео и радио.

А власт у Србији је од смрти патријарха направила  маркетиншки настууп и сопствену промоцију, залепивши преко целог жалосног догађаја флеку препознатљиве боје. (Није црна). Крај одра сликани, снимани и држали говоре они који су за живота  патријарха хтели да га смене и доведу некога ко има разумевања за Унију и унијаћење.

Крстили су се они који то не умеју, исти они који на спортским манифестацијама машу са раширена три прста, („српским брендом“ како говоре). Верници ЕУтопије и њихови маркетиншки штабови још нису обавештени да тај и такав поздрав означава  католичко свето Тројство и поздрав којим су се заклињале усташе, нацисти и сам Павелић – фотографије се лако могу наћи на интернету. Православни верници јединство свете Тројице означавају са скупљена три прста – тако се и крсте.

Крај одра су стајали припадници пропале војске, показујући симболично да властодршци у Србији намеравају  да и цркву реформишу успешно као што су учинили и са оружаним снагама. Војска и држава у НАТО, а црква  у екуменски покрет. Маркетиншки магови су убацили холивудскихе елементе из „Топ гана“ , „Официра и џентлмена“ и сијасет других филмова. Недостајали су само почасни плотуни и америчка застава.

Безочно, безобразно и поносно крај одра су се рекламирали они који су се залагали и залажу се за одржавање „параде поноса“. Ожалошћеним православним верницима  међу привима се обасјан највећом медијском пажњом, маркетиншким наступом представио  онај који је пожелео добородошплицу османлијској „коњици“ и понудио отварање исламског културног центра, са све џамијом. Непристојна понуда је са задовољством прихваћена.

Мало пре тога, истоврсну понуду, односно позив да посети Србију је дао и папи, који је претходно примио по злу чувеног Топмсона. Мозгови  се већ путем медија испирају, а јавност препарира причом како Ватикан није призано наказну НАТО творевину. Ватикан то није учинио само зато јер му је исламистички режим на Косову већи непријатељ од православних Срба, пошто Србе унијати док то не може да учини са исламским верницима. Ватикан је своју улогу одиграо за време распада Југославије. Претходник овог папе демонстрирајући хришћанску љубав, тражио је да се Србија бомбардује. Није се никада извинио, као ни његов наследник. Има ко се извињава. Има ко да купује индулгенције.

И овај спектакл, и ова  помпа направљени од овог жалосног догађаја за потребе владајуће странке, владајуће коалиције и владајућег председника, толико супротни од начина како је патријарх живео имала је само један циљ – симпатије па и гласове оних који су својим мноштовом у колони која је пратила земне остатке патријарха Павла, као и подршка оних који су га искрено ожалили и  путем телевизије  пратили пренос,  јер су многоструко надмашили било који митинг, било које странке.

Жути дим из оџака (не димњака) патријаршије ће означити избор новог патријарха. А све то што ради и чему стреми режим у Србији ипак је провидно. У манипулацији, саморекламерству и представи власти у Србији челници неких православних цркава вероватно нису желели да буду декор.

Љубиша Спасојевић