Коинциденцијом коју уме да приреди господин случај, поготову ако му околности иду на руку, наш Патријарх, господин Павле, својом дуго "одлаганом" смрћу, напустио је своје православно стадо. И то баш када су у Ватикану, у разговорима измедју председника Тадића и папе Бенедикта, разматрани далекосежни планови за будућност вере и државе у Срба..
Овај хроничар дозвољава себи овакав закључак, имајући виду да је годинама, као коментатор Танујга за НАТО и Ватикан, пратио антирспску кампању Свете Столице, која је кулминирала саопшетењем Ватикана 3. маја 1992. кроз поруку секретара Анђела Содана, а у име папе Војтиле, да "српску агресорску руку у Босни треба одсећи".
Затекао сам се у Риму током те својеврсне објаве рата Ватикана Србији , који је потом одрадио НАТО. Нисам био, с обзиром на одмакли процес распада државе СРЈ, затечен злослутном претњом Свете Столице. Моје извештавање са прага Ватикана после три месеца било је оокончано због мојих, по оцени редакције, нереалних процена, да ћемо изгубити не само српске просторе у Крајинама већ и Косово и Војводину.
У исто време, у мојој близини, у полуилегали , радили су на своју руку и стварали контакте са Ватиканом емисари председника и државе и републике . Све је то било толико раштимовано а у одсуству било какве активности Амбасаде, да је више личило на медјусобну утрку за папину наклониост, него на политику одбране интереса српства.
Ја сам, пак, у цитирању неформалних дипломатских процена о катастрофицном сценарију који ће на крају доспети у срце Србије, додао изјаву министра ино послова Винћенца Скотија дату дописнику Тањуга да ће " Југославија бити простор за експеримент изазивања, а потом контролисања малих прљавих ратова", да ће "Србија бити кажњена ако не буде кооперативна! .
Није вредело ни што сам свакодневно за агенцију слао пророчанске вести али и фоно извештаје о изразито непријатељским изјавама Ватикана али и италијанске штампе. Она је просто бујала од реваншизма због изгубљеног рата на Балкану посебно због од "Срба отете Истре". Злокобна предвидјања упорно ми је пласирао и будући врховни поглавар Црногроске отцепљене православне цркве Мираш Дедајић.
Тај рашчињени поп водио је свакодневну кампању у просторијама међународног удружењеа новинара у Виа Мерћеде 2 у Риму , пропагирајући независну Црну Гору и њену независну цркву. Притом, у званичном Риму, који нас, чујемо, види у Европи 2014, нико није питао шта тражи један антисрпски агент Ватикана у просторијама резевисаним за стране дописнике.
Деценија и по је сувише кратак период да би се архивирало ратнохушкачко понашање Ватикана, са Немачком као инструментом. То су, према садашњим непристрасним изворима, главни креатори распада Југославије и прави инспиратори страшног крвавог цеха који је пратио ту велику гермаско католичку авантуру разбијања антихабзбуршке версајске творевине. Која је привремено зауставила милионима жртвованих православаца не само немачки панцер већ и католички прозелитски криж. Зато је овом новинару једноставно немогуће да поверује у исктреност званичног саопштења о искреној подршци Ватикана уласку Србије у Европу, а још мање да се радује што Света столица још није званично признала Косово.
Разлог је врло једноставан. Управо по најави ампутације Срба у Босни Папа је боравио у Скадру и обећао Албанцима на Косову државу. Око 3000 католичких "волонетара" , шпијуна, послато је из Рима још 1992. у одорама хуманитарне помоћи Албанији да припрема прихватне логоре за будући планирани егзодус косовских Алабанаца. Сада знамо да ће то бити кулисе за НАТО интервенцију на Срибју.
У том периоду радио Ватикан свакодневно, као и ватикански "Осевраторе Романо", посвећивали су највећи могући простор антисрпској ратнохушкачкој кампањи , посебно антиправославној пропаганди и тврдњама да православна црква подстиче наводни геноцид Срба над осталим нацијама.
У марту 1993. агенција је емитовала је мој осврт, начињен на бази најава америцке и ватиканских извора, да се у америчком конгресу разматра под шифром "Вирџинија" план провокације на Косву (Рачак) који би легализовао НАТО агресију. Поседујем факсимил емитованог осврта. Шта су радиле службе ако су страни извори најављивали неминовност агресије на Србију то читавих седам година раније.
После Дејтона, где је несумњиво расправљана и судбина Косова, политички и дипломатски кадровици Слободана Милошевића, они данас активно учествују у владајућој коалилицији или аисистирају у НВО Србији, заједно са католичком организацијом Свети Едјидио 1997. уцествовали су у стварању "паралелног система школовањма на Косову ". Све то са пуним увидом и одговорношћу београдске владајуће елите.
Данас су ти људи распоредјени у у моћном сектору разних проамеричких невладиних организација, или су координатори и главни уредници у информативном систему, асистирајући и у раздеоби и контроли фреквенција, којима се прекао радио и ТВ слуђује памет Србије.
Са таквом лажно патриотском елитом, до јуче брозистичком и комунистишком, данас атлантистичком, која је својом политиком и на позицији власти и опозиције, попут громобрана убрзавала НАТО громове на Балкан , морли су Патријарх, сада нажалост покојни и црква да бране оправданост постојања РС и Србије.Да штите православље од покрштавања.
Неко, ко је природом посла сваког дана пролазио поред самостана Светог Јеронима у Риму, кроз чије азиле је хиљаде усташких крвника, на челу са Павелићем, нашло своје пацовске канале за бег од одговорности за јасеновачка и друга српска страришта, заиста није лако да без критичке скепсе анализира садашње изјаве Ватикана. Како о јужној покрајини, тако и о подршци уласку Србије у Европу.А у светлу чињенице да, уз расточену војску и државу, слична судбина намењена је и цркви. Оној коју је Патријарх оличавао.
Може се за почетак поставити апсолутно логично питање чиме је та подршка Ватикана, али и Италије, условљена. Шта ћемо њом изгубити. Имајући у виду планове Ватикана да померањем свог "муралис кристианити", "предзиђа кршћантсва" преко Дрине, Војводину претвори у простор наводно екуменски , а заправо унијатски .
Да у близини Новог Сада подигне "Богомољу помирења", пројектовану највећу цркву у Европи . Ради се о обнови идеје каточличко германске империје здружених региона под Немачком, а са подршком САД И Велике Британије , каква је некада постојала за време Хабзбурга. Није никаква тајна да је предводник војводјанског православног свештенства на једном сусрету две цркве већ признао примат папе у хришћанском свету. Текућа збрка око правих циљева усвајања статута Војводине за иоле сабране људе биће још једнан аларм да после смрти "свеца који хода" и истинског православног патријарха , следе велика тектонска догадјања у Цркви.
Она ће бити обележена напорима владајуће коалиције да оствари свој једини до сада више пута оспорени циљ. Заокружи црквену владу која ће променити календар, литургију и суштинско православно биће српске цркве .
На више верских скупова лансирана је теза да су темељи свих православних цркава на Косову католички.Ти кадрови су видјени да оснују будућу православну цркву албанског Косова, што је ватиканско амерички пројект који је у Београд донео потпредседник САД Бајден.
Дакле, Патријарх нам оде у најтежем тренутку. Да ли је то последње упозорење да се нација тргне и узме памет у главу . Или ће и српска држава и православна вера већ у првој половини овог века бити реликти прошлости, намењени да их полако прекрије паветина и шаш.
"Драган Милосављевић: После Патријарха" | | 16 коментара
Коментари су власништво особе која их је поставила. Нисмо одговорни за њихов садржај.
Re: Драган Милосављевић: После Патријарха (Оцена: 0) од Љубиша Спасојевић у 2009-12-02 08:44:18
Браво за аутора!!!
[ ]
Re: Драган Милосављевић: После Патријарха (Оцена: 0) од Milan у 2009-12-02 10:10:29
Овај текст је значајан јер открива много шта, паметном је довољно само да ово прочита и да му се много шта разјасни
[ ]
Re: Драган Милосављевић: После Патријарха (Оцена: 0) од Vera Krstic(chabarkape@nadlanu.com) у 2009-12-02 11:33:57
Brrr... da se smrzneš!! Zaista profesionalno napisano, pa ko ima uši čuje! No medjutim, kažu neki naši oci da je za vreme bombardovanja bar 3% ljudi postilo tog istog ne bi ni bilo. Danas verovatno još manji broj ljudi koristi balgodeti svoje pravoslavne crkve i sve zapušteniji smo po tom pitanju. A što opet znači ,, Po veri vašoj biće vam''. Kome pričamo sve i koga opominjemo kada narod srpski mrtvim snom spava!!
[ ]
Re: Драган Милосављевић: После Патријарха (Оцена: 0) од Vera Krstic у 2009-12-02 11:35:44
Brrr... da se smrzneš!! Zaista profesionalno napisano, pa ko ima uši čuje! No medjutim, kažu neki naši oci da je za vreme bombardovanja bar 3% ljudi postilo tog istog ne bi ni bilo. Danas verovatno još manji broj ljudi koristi balgodeti svoje pravoslavne crkve i sve zapušteniji smo po tom pitanju. A što opet znači ,, Po veri vašoj biće vam''. Kome pričamo sve i koga opominjemo kada narod srpski mrtvim snom spava!!
[ ]
Re: Драган Милосављевић: После Патријарха (Оцена: 0) од tanja у 2009-12-02 12:28:35
Samo nam ovo malo vere razbijate ovakvim tekstovima.JEL TO CILJ?
[ ]
Re: Драган Милосављевић: После Патријарха (Оцена: 0) од Бојана у 2009-12-02 14:31:02
Као читалац књиге "Дневник српског журналисте" Драгана Милосављевића (приказ Милоша Кнежевића на сајту Видовдан), нисам изненађена овим текстом који отвара очи. Он потврђује доследност и професионалност аутора и његову опредељеност искључиво за српски народ, а не било коју '"гарнитуру".
[ ]
Re: Драган Милосављевић: После Патријарха (Оцена: 0) од Вељко(lavrnic@verat.net) у 2009-12-02 15:01:14
Не, не и не.
Неће бити како западни переди жале.
А биће Нови Стаљин град код кога сви Фрањевци, жабари, Швабови, Амери и дупе-лисци који их прате добити нове батине. Али овај пут не-пре-болне батине.
Лихвари и зеленаши се неће извући, неће бити места ђе би се могли сакрити. Неће бити могуће бежати преко Ватикана, неће се моћи сакрити ни у јужној Америци, ни у средњој Америци, ни у Енглеској, ни Аустралији, нигде.
Од запада неће много остати а Цари град ће бити чист право-славни град.
Сво ово подмукло и притајено освајање и зло-стављање људскије душа ће се обити о главе господарима, ђаволовим слугама и јадницима што ји прате.
Нису сви склони предаји и продаји вере за вечеру. Било је, има је и биће слободе на истоку.
Слобода вам је као светлост: светло када се упали – тама нестаје. Нестаће сва ова срања к`о ружан сан.
СРБИ-ЈА, РУСИ-ЈА
[ ]
Re: Драган Милосављевић: После Патријарха (Оцена: 0) од Boki(jankomdb@verat.net) у 2009-12-02 17:27:55
Šta je bilo, šta se dešava i šta će se desiti - to je stalna preokupacija autora koja se dobro može sagledati kako u ovom članku tako i u ukupnom njegovom stavaranju - posebno treba videti njegovu knjigu "DNEVNIK SRPSKOG ŽURNALISTE" čiji prikaz je u VIDOVDANU dao Miloš Knežević. Sve je jedno sa drugim u vezi samo je pitanje da li smo u situaciji da to saznamo. Milosavljević se trudi da nam takva saznanja priušti.
[ ]
Re: Драган Милосављевић: После Патријарха (Оцена: 0) од Бане у 2009-12-02 18:56:52
Драган Милосављевић је угледни срспки новинар који зна шта се дешава иза кулиса и сме то да каже. Скидамо капу
[ ]
Re: Драган Милосављевић: После Патријарха (Оцена: 0) од Вуле у 2009-12-03 18:48:13
Имајући у виду бестијално начело Ватиканске дипломатије "циљ не бира средства" вриједно се осврнути мало у назад.
Комунисти су ријеком руске крви дошли на власт 1917. године. Пуних десет година Ватикан је са њима био у љубави, видјевши шансу да коначно зада смртни ударац руској души. Све дотадашње мисије, углавном Пољака католика биле су неуспјешне јер су Руси једноставно алергични на њих због великих историјских трвења од када су ови Словени примили католичансво. Али, 1927. г. митрополит РПЦ Сергије је написао чувену Декларацију којом је совјетској власти дао легитимитет. Декларација је била идеална подлога за стварање "хибридног Православља" па бољњевицима помоћ Ватикана више није била потребна. Ватикан је коју годину касније и јавно признао велики дипломатски пораз и почиње да осуђује комунистичке злочине пред којим је до тада затвара очи.
У српској Војводини данас има ваљда највише секти у Европи и идеална је подлога за "лов у мутном". Унијаћење Срба за сигурно не могу извести мисионари Хрвати, или Мађари. Поробљавање Србинове душе покушаће извести они који су јој блиски, вукови у јагњећој кожи, путем реформи и екуменске јереси. Кажем покушаће, јер се не зна колико ће душа прхнути на вријеме испред отрованих мачева. Ствари се додатно усложњавају чињеницом да се јерес најлакше калеми на атеизам и духовну празнину која је трајала цијелих 50 година, тако да многи прилазе вјери са најбољим намјерама не слутећи да љубав може бити и лажна. Никада се није више причало о љубави и разумијевању а свијет је гурнут на ивицу понора.
[ ]
Re: Драган Милосављевић: После Патријарха (Оцена: 0) од Stojan у 2009-12-03 21:48:15
Vule ucuti
covek je sve detaljno i lepo opisao
tvoja obrazlaganja su nepotrebna
ne moras da drzis uvek predavanja
[ ]
Re: Драган Милосављевић: После Патријарха (Оцена: 0) од Бане у 2009-12-04 11:03:59
Одличан текст старог новинарског вука... Ватикан нам је увек радио о глави, само то домаћи екуменисти и глобалисти не виде или не желе да виде
[ ]
Re: Драган Милосављевић: После Патријарха (Оцена: 0) од Katarina у 2009-12-04 21:34:41
Stojane, nepristojno je coveku reci da ucuti. Tebi bar predavanja nikad previse. Pogotovo iz pravopisa i bontona. Vuletov komentar je odlican i samo dopunjuje Milosavljevica, koji svesno ili nesvesno ne pominje rak ranu nase duhovnosti - ekumenizam
[ ]
Re: Драган Милосављевић: После Патријарха (Оцена: 0) од vida у 2009-12-04 21:39:13
Koga treba da se plasimo.Pruta ili ruke koja drzi sibu.Taj nesretnik koji se klanja onom jos vecem nesretniku je samo za zaljenje.Eto na primeru ovog crnogorskog samoprozvanog poglavara.Sta reci za njega.Da nije zalosno bilo bi smesno.A zalosno je i za njega a onda i za sve vernike koji su prevareni.U njima je mrznja...postadose vuci.Zalosno zar ne? I jos ovo.I Pavle dok je bio ziv napadase nasu crkvu da je razjedinjena i da je narod klonuo duhom.Malo morgen.Ako koza laze rog ne laze.Samo bacite pogled na onu reku naroda sto se slila na ulicama Beograda da otprati Pavla..malo ih osta u misijim rupama.Sa mrznjom u srcu.Zalosno zar ne? Steta al bas steta sto u 21 veku i dalje zive u nizem obliku egzistencije...uzrastanje od nesvesnog ka svetlosti Bozanske svesti je za njih spansko selo
[ ]
Re: Драган Милосављевић: После Патријарха (Оцена: 0) од zikasesir(ecopress@ptt.rs) у 2009-12-05 23:45:23
Matori novinarski vuk posle objavljenih knjiga HARMATAN i DNEVNIK SRPSKOG ZURNALISTE ponovo pokazuje zube a taman sam pomislio da ih je zbog starosti izgubio. Ovakvi tekstovi treba da probude sve one novinare koji su se povukli u misje rupe a mnogo znaju kao i Dragan .Medijskim ratom mozemo se odupreti ZUTOJ PETOKRAKI koja vlada Srbijom uz podrsku VATIKANA.
[ ]
Re: Драган Милосављевић: После Патријарха (Оцена: 0) од Раша у 2009-12-10 00:18:33
Да је Драган Милосављевић омашио у било ком од својих ранијих предвиђања, онда бих после читања овог његовог текста имао бар мало реалног повода за сумњу. Овако : страва! Знајући ко нас води : језа!
Нека нам је Бог у помоћи!
Али, то треба и заслужити.