ЗАТВОРЕНО  ПИСМО  МИНИСТРУ  УНУТРАШЊИХ  ПОСЛОВА  СРБИЈЕ 

Господине министре,

Уобичајено је да се пишу отворена писма. Потписани жели да Вам у затвореном писму отворено саопшти неке проблеме у вези (иначе пожељног) Закона о саобраћају, и још понешто. Но, пре тога уверен сам да сте  се прерано порадовали да је у овој земљи (што у суштини, нажлост, јесте) кратко памћење и да нико више  у 2010. неће „тамбурати“- спомињати Закон. Све што се догађа у земљи Србији, посебно на политичком и економском плану, брзо „застарева“, тако да нема адекватног реаговања, осим неких спорадичних „ваљања“ по жењезничким пругама, која, у ствари,  учвршћују садашњу власт.

Пишем Вам, јер сте поприлично одговорни за доношење оваквог Закона у овим временима (наглашавам - у овим временима). Јавно је саопштено да сте га Ви и сарадници у МУП-у писали. Дакле, кадија нас тужи, кадија нам суди. Да ли постоји земља у свету у којој полиција пише законе. Рећи ћете да је  Закон написан по узору на евроспке земље, да је Јевропски. Да, министре, али „Ви нисте Гледстон нити смо ми Енглези“. Познајемо ми и ту Европу, има нас који познајемо и још понеку далеку  земљу на овоме белом свету, законе тих земаља и како се понашају сви учесници у саобраћају, посбно полиција.  У тој Европи и шире, нема пијаце, важне институције, а да нема свој паркинг. Да ли сте миниостре икада били на некој београдској пијаци. Нећете ваљда тврдити да пијаце у Београди имају паркинг. Годинама гледам како полиција испред пијаца ( и сам сам био жртва, не једном) по целој Србији протјерује и кажњава унесрећене људе. Посебно им је задовиљство да се „играју“ испред пијаца. Тутње паукови, вика, свађе, псовке и много штошта. Да ли, министре, Влада Србије или министраства имају паркинг за нас који долазимо да се жалимо, јер је постало уобичајено да долазимао ради личне несреће. То се у једном 14 милионском Буенос Аиресу не дешава. Тамо, министре, и не само тамо, нема паука, јер је противуставно отимати и одвозити туђу имовину. Ако не укинете паукове, поднсите оставку (ово је прва).

Можда Вам нико није рекао да је Закон преблаг, да је потребан још строжији - ригорознији, с обзиром на трагично стање у сабраћају Србије. Међутим, Ви сте превидели једну основну чињеницу да ни за овај, такав какав јесте Закон, немате подлогу. И још једна констатација (и извињење због екскурса): нико Вам не може порећи да се лавовски борите против разних зала, од којих је један и стање у саобраћају. Сва та борба, на Вашу и не само Вашу жалост, вратиће Вам се као бумеранг. Нисте смели преузети тај ресор. Не желим бити вулгаран, али тај ресор су Вам увалили, како би сте и Ви и Ваша партија дефинитивно нестали са политичке сцене Србије. Тим ресором требало би да се бави вођа једне мале партије, кога не би пустили низ воду они који стварно владају Србијом.

Ви сте, господине министре, имали животну прилику да на белом коњу напустите тај ресор, односно поднесете оставку (ово је друга), након што је један дунавски морнар јурио по Н. Саду моторним санкама. Тај статутовац је понизио све држављане ове земље, a посебно  Вас, драги министре, јер га не смете ухапсити. А, таквих понижења  биће свакодневно, када је Војводина у питању. Тај се дунавски морнар, који се са свима нама спрда, често служио пробним балончићима ( „у својој држави могу да радим шта хоћу“) док није догурао до статута. Довољно је да споменемо мапу (и Шабац је у Војводини) у којој је испод ознаке издавача (ЛСВ) написано „ВИЈВОДИНА РЕПУБНЛИКА“. Такође, један други морнар, статутовац и пајтос возача моторних санки, недавно дочека страног државника речима,  „да се Србија више не граничи са Мађарском“. Министре, држава почива на механизмима. Да постоје у овој земљи, наведени преступници и слични њима, одмах би били ухапшени.  И за провођење Закона о саобраћају, потребни су механизми.

Но, када сте се већ ухватили у то коло, морали сте, министре, пре доношења Закона, обучити нову генерацију саобраћајних полицајаца и то од вртића. Знам да нисте буквално схватили ову фигур, али само високо васпитаним, моралним и добро плаћеним полицајцима (садашња месечна примања  су им мизерна, а они раде и по снегу и по киши и на сунцу) могу се дати тако велика овлашћења. Не желим да Вас упоређујем са Путином, али је истина да ништа не би могао променити у Русији да није створио једно друго и другачије Министрство унутрашњих послова. Ових дана понво је предузео темељите реформе у полицији.  На другој страни, да ли познајете морал, возачке способности и здраваствене картоне оних возача који свакодневно праве прекршаје

Да ли знате, мој добри министре, колико становника ове земље управља моторним возилима, имају дозволе, али нису полагали возачки испит. У једној латиноамеричкој земљи (био сам присутан), новоизабрани Председник донео је декрет да сви који имају дозволе морају да пред државним комисијама докажу да знају и да возе. За оне који су положили, прошли проверу, држава је сносила трошкове. Одузето је више од два милиона дозвола. На тај огромни, за државу тежак корак, одлучио се јер се голим оком могло приметити, посебно у главном граду (14 милиона), да за воланима седе „убице“ и „самоубице“. Та се провера исплатила у сваком смислу за само годину дана.

Да ли знате, министре, да возачи (власници) џипова и аудија, посебно затамљених стакала,  имају четвороцифрене таблице и у Београду и у унутрашњости. Можда су и од Вас тражили школски другови, партијски, рођаци, да интервенишете у добијању тих таблица. Нема тога полицајца који ће се усудити да их заустави. Они могу да возе било којом брзином, паркирају где пожеле, затворе улицу, ногоступ. Наћете наћи у некој документацији да их је паук однео. Оно што је понижавајуће и што је свакодневна слика, полицајци зауставе  неког возача због прекорачене брзине и док га „черече“, наплаћују казну или пишу записник, џипови и аудии пролијећу невероватном брзином. Лично сам једном заустављен због малог прекорачења брзине. Питао сам полицајца зашто не зауставља ове који поред нас промичу као да је рели у питању. Умало да нисам, осим језикове супе, добио батина. Ако не одузмете те  четвороцифрене таблице и те заштићене зверке за воланом не изједначите са свима нама, поднесите оставку (ово је трећа).

У земљама које су Вам биле узор за израду Закона, ако неко понуди мито полицајцу, на лицу места га искључују из саобрааћаја, приведу у полицијску станицу, или поднсу кривичну пријаву. Прва мера је одузимање дозволе. А, шта мислите, министре, да ли наши полицајци узимају мито. То не тврдим, јер никада нисам понудио мито, али има оних који тврде да помоћу мита решавају прекршаје. Има, министре, десетине начина како ћете ово проверити, а ако не знате, питајте колеге у земљама које су Вам биле  узор. Високе казне ће натерати и оне који нису нудили мито да га нуде. Замислте казну од 30 000 динра. Сви такви прекршиоци, понудиће полицајцу макар 10 000. То ће се редовно дешавати, посебно када буде у питању казна - одузимања дозволе. Богати, затим мамини и тајови синови неће ни  питатати колико кошта. Међутим, биће поприлично и оних који  неће моћи да плате, па се поставља озбиљно питање, да ли ће бити  довољно места у затворима. Уверава ме један лекар, академик да у Србији има више од 35 000 несрећника који имају упут за душевне клинике и болнице да се лече. Међутим, нема места у тим здравственим установама, а они слободно шетају по градовима и селима. Питаћете се, каве везе сада имају ти несрећници и кажњени возачи. Имају, министре, само мало размислите.

Ни Ви ни парламентарци нисте размишљали о једном, по мени, најважнијем моменту, а то је – односу држављана и државе. Држављанство је трајна правна  веза између држављана и државе. Управо, на основу те везе, одређује се и персонални суверенитет сваке државе, односно право државе да на одређеним субјектима права врши власт. Из те везе проистичу права и обавезе државе према појединцу, као и права и обавезе појединца према држави. Зашто Вас, министре, подсећам на ово. Држављанин мора да поштује државу и њене законе, а држава нема право да преко својих извршилаца малтретира и кињи своје држављане. Аналогно томе, полицајац нема право да заустави возача (држављанина) ако није направио прекршај. Постоје само изнимне ситуације када се формирају прстенови провре ради хватање изгредника, након убиства или тешке пљачке. Заустављање без разлога, питање је свих питања.

Ево, министре, шта се десило 13. 12. 2009. године тројици држављана, старијих од 50 година. Након што су прешли преко Петроварадинског моста и скренули десно, уз брзину од 25 км. на сат (у колони) искочио је полицајац и зауставо њихово возило БГ регистрације  (познат је безобразлук да у Београду углавном кажњавају и паукају возила са таблицама из унутрашњости, а у  Н. Саду лове београдске таблице као зечеве у атарима.).  Возач уредно везан, сувозач везан, упаљена светла, има сву опрему према закону, коју је намерно  изложио у гепеку и која се види као на длану, јер је возило караван. Полицајац је затражио документа. Наједанпут као гром из ведра неба каже:“Ви сте променили шасију, изађите отворите десна врата и покажите број шасије“.  Док је излазио, возач (који је политиколог као и Ви) је рекао да није лепо што то тврди. Када је погледао број шасије, мало је застао, али се није извинио, а онда је затражио да отвори поклопац мотора (или како се српски каже – хаубу). Тражио је крпу да обрише коломаст са броја мотора. Када се уверио да је и број мотор исправан, кренуо је у проверу стакала на вратима, које су године произведена. „Ово једно стакло је годину дана раније произведено од аутомобила“, каже полицајац и тражи објашњење. Возач каже да то пита фабрику у Њемачкој. Дрско је вратио документа и рекао - „Идите“.  Само 800 метара према транзиту за Београд, други полицајци су их зауставили, а онда на изласку из Н. Сада, код бензинске пумпе, трећи. Све у свему, осим малтретирања, одузели су тим пословним људима скоро сат времена. Оваквих малтретирања ће бити све више.

Драги министре, хитно предложите да се Закон повуче, јер није примењив, или га ревидирајте, смањите казне, уљудите полицајце и објасните им да смо сви једнаки пред Законом и да немају право да зауставе возило ако није направљен прекршај, или поднесите оставку (ово је четврта).

                                                                                   Срдачно, Божо Бјелак

У једном кућерку у Срему, 08.01.2010.