„Газели“ пуца кичма у чељустима корозије. Послате су екипе да удју у њену трулу утробу. Хоће ли успети шок терапија варилаца и на које време? Град чека исход.
За то време, у окосници владајуће демо(н)кратуре, главни ривали за право на транзициони харач, кредите и намете, надмећу се у опасној игри живаца. Хоће ли се деценијама неодржавана скаламерија обурвати и ко ће, као означени кривац катастрофе, бити елиминисан у надметању кланова које има препознатљиву политичку конотацију. Руски рулет играју градски, против државних шерифа.
Могућност геноцида над возачима није упутно спомињати у овом тексту чија је скромна амбиција да на време детектује могуће узроке одлагања оправке кључне везе Европе и Балкана. Ако ту чињеницу узмемо као геополитички аксиом, игре око финансирања оправке моста су тим чудније. Јер Европи ова власт тежи као циљу „без алтернативе“. Или је то, како стање свих мостова преко Дунава и Саве показује, (а не само „Газеле“) , ипак само гола парола. Средство за све безобзирније уводјење демо(н)ракртуре у име европске културе.
Мост је полузатворен за сапобраћај и то на ризик оних који занемарују три крупне пукотине на његовим спонама. За то време, Србија је у хаосу са евром који се у искрслој гужви, тихо, готово илегално, пребацио преко 100 динара. И халабука око обавезног вакцинисања замире. Тек ту и тамо на медијима, првенствено на афирмативно „наштелованом“ РТС, још се таласа у правцу благодети примања вакцине.
Домаћи учесници мега скандала на почетку 21. века би да после општег дебакла, а вршећи притисак на родитеље, вакцину увале њиховој деци. Пошто су се одрасли разбежали, самозаштите ради, од кампање која их месецима притиска. О зар се и то може на брдовитом и бомбама „опамећиваном“ Балкану?
А фамозна спасоносна мућкалица полумртвих, „бомбардованих“ вируса , према релевантним изворима светских медија, исказује се као превара фармацеутског лобија, планетарно тешка 18 милијарди долара. Додуше, наша држава је за увоз исповртела тек тричавих двадесетак милиона евра. И тако, везаних руку, занемели, сведоци смо уништавања здравља нације, урушавања социјале, колапса економије, парчања територија Дефинитивно остаћемо дужници своме времену и својим потомцима. Кукавни кукавци.
Бољег повода за овакву суморну констатацију нема од чврсте решености страних ментора овдашње власти да преко свог изума, осовине „помирених“ ДС и СПС , парламент усвоји резолуцију свесрпског покајања.
Као гвозденим овном за опсаду тврђава, овом преваром лупају у врата парламента. Њеним прихватањем овај дводеценијском голготом готово докрајчен народ, на себе „добровољно“ преузима кривицу за злочине у Сребреници.
Ова намештаљка одрађена је по класичним лекцијама уџбеника ЦИЕ за конструкцију повода у већ унапред испланираним агресијама. У америчкој историји, више од 100 пута такве режиране тезе о кривцима биле су повод за започињање „праведних“ ратова, преко којих је држава каубоја постала прва сила света. Такорећи господар судбине васцелог глобуса.
Тај киборг наставља да гази Србију и после бомбардовања. Наређује да њене светиње на Косову убудуће чувају албанске паликуће и скрнавитељи православних светиња по чијим развалинама и згариштима, а има их преко 100, они нужде већ деценију Преко интелектуалних киборг ухода нападнута је култура, надире се у веру, обилато испушта мастило метиљавог новоговора. “Мама плиз“, „вау“, „упс“, Камо си Вуче да те науче новосрпском у лекцијама „бенефита„ на телевизијама великог брата? Можеш брко добити и пунто и пут око света, само ако се укључиш, прихватиш да и ти будеш „ин“ по мери таблоида.
Нема никакве сумње да је хистерија коју подижу демон(к)ратски медији око неминовног доласка немачког папе у Србију добро режирана. Притом, директно се фалсификује дух једне широке, помирљиве поруке упућене Ватикану од стране новог српског патријарха у понизност православља. Све то звони на узбуну. Пре свега за оне који су се на исти дан упитне добродошлице крсташима, сећали Светог Саве.
Ко ће стати на пут пропаганди плаћеника католичких клерикалаца да и унијаћење, под кринком екуменизма, укључе у инструментариј даљег разбијања Србије, а у циљу потпуног поништења њеног верског и нациоанлног бића. Јер, тамо где пролазе папе, проносећи вековима католички прозелитизам, православље, нити било која друга вера, не ниче. За сећање нам служе више него убедљиви историјски белези, српске костурнице покланих у име „крижа“ и „погрешне вере“. Те могиле историјских опомена, као да ништа не значе припадницима ове пресвучене криптокомунистичке власти, чији су родитељи већ јахали свештенике и секли конопе православних звона.
Демо(н)кратска работа, то је наша стварност. А као резиме тог стања ево подругљивог наслова на изјаву политиколога са ФМП, који појашњава изјаву председника да је демократија овде и данас у процвату. „Жутаћ“ поручује Србима: „Какви смо ми, таква нам је и демократија“. Ваљда и мостови.
Е сада остаје да се разјасни да ли су они, елита што плеви Србију, заиста ми. Или су то само када на неког треба свалити бруку њихове владавине и њене последице које су пред самоурушавањем. Као и она несретна „газела“ која би најрадије да крепа од силне небриге и задобијених рана.
ДНЕВНИК СРПСКОГ ЖУРНАЛИСТЕ
