Добродошли на Vidovdan.org
 

 Почетна | Преузмите | Аутори | Top 10 | Контакт | Питајте | Додај у фаворите  

>

Најновије теме

Брзи линкови

 Студио ЛогоС
 Небојша Катић
 Бошко Јовановић
 Душан Ковачев
 Глас Дијаспоре
 Јована Папан
 Slobodan Vladusic
 Размена књига
 Сорабија
 Mightiest of the Nine
 Зоран Грбић
 Светлост Востока
 Kapitalizam4ever
 ФК Видовдан
 Српска аналитика
 Ивона Живковић
 Окупациона хроника
 Сиви Соко

Језици
Одаберите језик интерфејса:


Најчитанија прича дана
Најчитанији чланак данас:

Нонковић, Станић: Зашто се Србија уцењује да одржава ниске плате и високу незапосленост

Стари чланци
06.03.2010 11:47:13
· Предраг Р. Драгић Кијук: АМЕРИКАНИЗАЦИЈА ЕВРОПЕ КАО ПОВРАТНИ ТАЛАС ЕВРОПЕИЗИРАНЕ АМЕРИКЕ
06.03.2010 10:55:50
· Дамир Мариновић: Русија у раљама „пријатеља“
05.03.2010 15:14:31
· Душан Ковачев: "Атанасијем" против Артемија
05.03.2010 11:29:38
· Бранко Радун: О ЛАЖНОМ И ПРАВОМ „ЗАВЕШТАЊУ ДЕСПОТА СТЕФАНА“
05.03.2010 09:49:54
· Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ: Геополитичке консеквенце резолуције о Сребреници
04.03.2010 09:47:24
· Жарко Јанковић: КУШНЕРОВИ ЗЛОЧИНИ БЕЗ ГРАНИЦА
03.03.2010 21:01:30
· Божо Бјелак: УЛОГА ДИПЛОМАТИЈЕ У ЗАШТИТИ СРБИЈЕ И ЊЕНИХ ДРЖАВЉАНА
03.03.2010 20:33:33
· Владимир Вељковић: Бошњачка културна револуција
03.03.2010 19:40:12
· Слађан Николић: КУШНЕР ЈОШ УВЕК НА НАРКОТИЦИМА?
03.03.2010 14:59:29
· Ванредни избори - за и против
02.03.2010 22:11:12
· Драган Марковић: Недоследна економска политика
02.03.2010 20:39:52
· Бојан Аврамовић Срба у Македонији и до 200.000!
02.03.2010 10:25:35
· Љубиша Спасојевић: РЕЗОЛУЦИЈА НА ПУТУ БЕЗ АЛТЕРНАТИВЕ
02.03.2010 10:23:05
· Горан Гаврић: Ентитетско гласање
01.03.2010 22:48:26
· Светлана Петрушић: Тужилац Вукчевић и Декларација о Сребреници
01.03.2010 16:44:34
· ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ ПОД ЖИГОМ ЕВРОАТЛАНТСКЕ ИНКВИЗИЦИЈЕ
01.03.2010 10:34:35
· Александар Димитријевић: ПОЗАДИНА НАСТОЈАЊА ПРОГРЕСИВНИХ СНАГА ДА СРБИЈУ УВЕДУ У ЕВРОПСKО ДРУШТВО
01.03.2010 00:08:54
· Слађан Николић: ЛИК И ДЕЛО ПИТЕРА ФЕЈТА
28.02.2010 17:30:33
· Бранко Радун: 1389 И 1999 – ДВЕ БИТВЫ ЗА КОСОВО
28.02.2010 14:33:33
· Маричић, Поздерникова: Две деценије блокаде српских научних и културних институција
27.02.2010 17:39:54
· Драган Милосављевић: Конкурс за „деспота”
26.02.2010 16:45:22
· No to the Srebrenica Resolution
26.02.2010 16:21:11
· Srdja Trifkovic: Hillary
25.02.2010 08:28:53
· Бранко Радун: Бедни „Риaлити“ уместо реалности беде
24.02.2010 21:50:01
· Julia Gorin Vatican's WWII identity crisis
24.02.2010 14:28:53
· Александар Павић: Како да омча Сребренице не (у)дави истину
24.02.2010 14:19:17
· Драган Милосављевић: Ефекат гуменог зида
22.02.2010 17:16:58
· Душан Тубић: За Томислава Николића
21.02.2010 22:31:51
· Вадим Трухачев: «НЕЗАВИСИМОСТЬ» КОСОВО ПЕРВЫЙ ШАГ К ВЕЛИКОЙ АЛБАНИИ
21.02.2010 22:27:05
· Григорий Тинский: ВАТИКАН И ПОЛИТИКА
21.02.2010 17:29:06
· Александар Дунђерин: На ивици европске депоније
21.02.2010 16:36:28
· Драгослав Павков: КОГА ШТИТЕ ПРАВОСЛАВНИ ТАЛИБАНИ?
19.02.2010 11:15:57
· Џејмс Џатрас: O oптужби за злоупотребу средстава за лобирање за косовске Србе
18.02.2010 22:55:36
· Габријела Шуберт Шта је Европа без српске историје?
18.02.2010 15:05:03
· Јован Јањић: Вера и проневера
17.02.2010 23:35:23
· Душан Нонковић, Душанка Станић: Влада је „фабрика која производи незапослене“
17.02.2010 09:20:02
· Александар ПАВИћ: Озваничавање неистина о Сребреници у Скупштини Србије
17.02.2010 08:39:54
· Бранко Радун: ПОВАМПИРЕЊЕ ФАШИЗМА НА БАЛКАНУ И АНГЛОСАКСОНЦИ
15.02.2010 13:03:05
· Биљана Живковић Истина је моје име
14.02.2010 20:09:42
· Радмила Војновић ПРОТОКОЛИ ЛИБЕРАЛНИХ МУДРАЦА ИЛИ ПРЕКОМЕРНА ПЕРЕСТРОЈКА!

Старији чланци

Претраживач Патриота
PATRIOTA

Мејлинг листа
Пријави се на мејлинг листу
Email:

  
Актуелно: Стефан Каргановић: ДИЈАЛЕКТИКА РЕПРЕСИЈЕ
Постављено 01.02.2010
Тема:

Стефан Каргановић

ДИЈАЛЕКТИКА РЕПРЕСИЈЕ

    Недавна пресуда суда у Новом Саду, у предмету вође такозваног Националног строја, Горана Давидовића, изазвала је разноврсне коментаре и у одређеној мери је заталасала јавност.  Да се подсетимо, куриозитет те пресуде, оно што је чини наоко необичном и интересантном, је одлука жалбеног већа којом се уважава приговор оптуженог да су му процесна права била нарушена тиме што судске списе није добио на ћирилици, па се претходна одлука против њега по том основу укида.

    Као што се могло очекивати у друштву где мозгови функционишу на „споро паљење,“ а аналитички механизми крајње траљаво раде свој посао, коментари су се највећим делом усредсредили на површности, као доказивање како је судска одлука „апсурдна“ зато што су у Србији оба писма завнична и равноправна, и већ у другом разреду основне од сваког се очекује да их научи. Такво очекивање требало би да буде нарочито оправдано у случају интелектуално надмоћног самопроглашеног фирера, па су се неки брижни новинари чак питали како се он у изгнанству у Италији сналази, ако не уме да чита уличне натписе на латиници?

    Сви су ови, и слични, коментари—наравно—лук и вода и представљају монументални промашај у односу на суштину ствари. А суштина је у следећем. Неко је Давидовићу прво изградио биографију српског нацистичког вође. Сада му неко гради биографију пркосног српског националног борца, коме је ћирилица преча од живота. Два плус два, једнако је четири.

    У односу на самог Горана Давидовића, могло би се поставити низ питања, али одговора је мало, или их уопште нема. Нико буквално не зна ни ко је он, ни одакле је, ни чиме се бавио пре него што је изненада, deus ex machina, изронио на јавну сцену.  Нико не зна ко стоји иза њега, ни ко финансира њега, његов интернет сајт, његову организацију (па ма колико бројчано занемарљива она била), најзад њега самог, јер у Италији, као било где, од нечега мора да се живи. И још један занимљиви детаљ: прича се да је Давидовић „побегао“ у Италију да би избегао издржавање затворске казне у Србији. Заиста? Ко му је обезбедио Шенген визу за „бегство“ у Италију?  Да ли се ико, ко је чекао у реду пред италијанском амбасадом, сећа неког Горана Давидовића да је од рано ујутру стојао у реду заједно са њим?

    Дакле, јасно је да у Горану Давидовићу имамо типичан профил анонимуса и метежника (руски израз: мятежник, њему свакако најбоље паше) који се уобичајено користе у мутним и потенцијално немирним временима. Пред Србијом стоје две хипотетичке будућности: унутрашња консолидација и просперитетно учешће у плодовима „европске будућности“ (што је свакако мање вероватни сценарио), или привредни и друштвени крах, уз одговарајуће заоштравање унутрашњих противуречности (далеко вероватнији сценарио). У првом сценарију, Давидовић не би имао шта да ради. У другом сценарију, добро обучени демагози очигледно ће имати пуне руке посла.

    Далеко од тога да је Давидовић једина, или чак главна карта, снага које га у гламурозном италијанском „изгнанству“ држе у резерви и сада га у све већој мери, реконфигурираног као патриоту,  дозирано сервирају српској јавности. Али он је сигурно виђен као потенцијални играч на политичкој сцени где све опције, дуж политичког спектрума, морају бити под контролом. У случају да откаже механизам контроле и преусмеравања националног беса коришћењем старих, и већ увелико избледелих пиона, на располагању су свеже снаге: нови, млади, динамични, арогантни и помало несташни лик  кога ће уходана машинерија за инжињеринг свести са професионалном лакоћом преко ноћи претворити у новога „месију.“

    Али какве год биле дугорочне амбиције потенцијалног „месије,“ његова тренутна улога много је више прозаичне природе. Хегелијанска дијалектика контролисаног политичког сукоба састоји се из тријаде: теза—антитеза—синтеза, и она предпоставља строги надзор прва два елемента да би трећи—синтеза—испао по плану. Састојци те синтезе   индуктивно се врло лако назиру: сви одбранбени системи Србије, морални и физички,  морају се уништити; српском народу се мора наметнути хипотека кривице која ће за дуго времена паралисати његове животне и стваралачке способности; Србија се мора срозати на статус вазалне и зависне државе која неће самостално одлучивати о својој судбини. Изазивањем контролисаних судара између разних политичких снага, и елиминисањем једних пиона уз помоћ других, шаховска табла се чисти и припрема за циљану синтезу.

    „Фашизам“ (фантомска етикета која се ставља само Србима, али ни једном другом народу у суседству, иако су мање више сви они—а  Срби не—припадали  „Coalition of the Willing” Хитлерове Осовине) служи као централни инструмент за сламање духа српског народа и за његову компромитацију и деморализацију.  И „фашистичка вертикала од деветнаестог века,“  и „Сребреница,“ и „скинхедси,“ и разни „стројеви,“ и све остале конструкције сличне врсте, имају исти задатак и теже истом циљу: да покажу да постоји практична, емпиричка основа за ту гнусну оптужбу.

    То је теза. Без ње, не би било ни Латинке Перовић, ни Наташе Кандић, ни Соње Бисерко, ни Биљане Вучо, ни Петра Луковића,  ни Жарка Кораћа, ни Б-92,  нити паразитског апарата за национално самопонижавање. Они су—антитеза. Без тезе, антитеза била би—ништа.

    Зато, да не постоје Давидовић и њему слични, они би морали бити измишљени, као што су то вероватно и били. Наметање лажне националне кривице и прихватање све репресивнијих мера и ограничења у знак њеног испаштања—а то је један од суштинских елемената синтезе на коју се циља—једва да би било могуће без овог инсценираног сукоба две лажне супротности.


У углу: Фирерска слика Горана Давидовића (http://www.eurojewcong.org/ejc/article.php?id_article=3823)


 
Линкови који се баве истом темом


Најчитанији чланак о :
генерал Милен Симић: Заборав води у нестанак


Оцена чланка
Просечна оцена: 3.43
Гласова: 16


Одвојите мало времена и гласајте за овај чланак:

Изврстан
Веома добар
Добар
Довољан
Лош


Опције

 Страница за штампу Страница за штампу

 Пошаљи пријатељу Пошаљи пријатељу


Нажалост, коментарисање овог чланка није дозвољено.

Web site powered by PHP-Nuke


XML News


Free Web Site Counter

Страница генерисана: 0.20 Секунди

(Оптимизовано за IE 5.5 + и Mozilla FireFox 1.0 +)