ЕВРОАТЛАНТСКИ  ОПСЕНАРИ

Прошле  недеље  шеф  службе  која  обједињује  рад  свих  америчких  обавештајних  и  безбедносних  служби  поднео  је  редован  годишњи  извештај. Из  тог  извештаја  нас  највише интересује  део  који  се  тиче  политичке  и  безбедносне  ситуације  на  Балкану. У  том  делу  извештаја  напоменуто  је  и  јавно  обелодањено  да  је  Србија  извор  нестабилности, нарочито  због  тога  што  одбија  да  уважи  ''реалност''  на  Косову  и  Метохији, услед  чега  север  Космета  и  општине  где  већински  живе  Срби  не  признају  тзв. ''Републику  Косова''  и  одбијају  да  се  укључе  у  њене  институције, већ  подржавају, како  је  речено, српске  паралелне  органе  власти. По  овом  извештају, Срби  су  главни  кривци  због  тога  што  БиХ  није  добила  нови  устав  и  оцењено  је  да  Република  Српска  има  тенденције  ка  отцепљењу, а  да  се  Србија  у  последње  време  много  везује  за  Русију.

После  ове  анализе  уследили  су  коментари  Питера  Фејта, шефа  ЕУЛЕКС-а, да  и  север  Косова  треба  да  прихвати  план  који  практично  значи  признавање  терористичке  творевине  ''Републике  Косова''. У  међувремену, због  наводног  побољшања  безбедносне  ситуације  на  Космету, УНМИК  одлучује  да  још  више  смањи  број  припадника  КФОР-а, на  мање  од  10000. По  њима, побољшање  безбедносне  ситуације  представља  чињеница  када  се  Срби  и  други  неалбанци  не  убијају  више  бар  једном  дневно, већ  нешто  ређе. Ситуација  на  Косову  и  Метохији  постаје  све  тежа  и  све  мање  подношљива  за  преостали  српски  живаљ.

Срби  су  буквално  од  стране  режима  Бориса  Тадића  остављени  на  цедилу. О  томе  довољно  говоре  и  следећи  подаци. Прошле  године  из  буџета  Републике  Србије  издвојено  је  мање  средстава  за  Косово  и  Метохију  него  за  општину  Јагодина.

Признавањем  и  прихватањем  мисије  ЕУЛЕКС-а, која  има  циљ  да  спроводи  Ахтисаријев  план  и  да  ''помогне''  у  формирању  институција  лажне  државе  на  Космету, владајућа  коалиција  је  целом  свету  послала  јасан  сигнал  да  de  facto  признаје  независност  Космета. Са  потписивањем  споразума  по  којем  се  административна  линија  са  Косметом  третира  као  државна  граница  и  прихватањем  услова  да  се  бели  шенген  не  односи  на  наше  грађане  који  имају  пребивалиште  на  Косову  и  Метохији,

Борис  Т.  и  његове  скутоноше  свима  су  ставили  до  знања  да  их  не  интересује  ни  суверенитет  ни  интегритет, па  ни  само  постојање  Србије, зарад  њихових  личних  интереса  које  су  упаковали  у  евроунијатске  опсенарије  и  илузије  које  продају  гладном  и  јадном  народу.

Сада  постаје  јасно  откуд  се  Борис  Т.  одједном  сетио  Сребренице. Пристајањем  на  америчку  верзију  лажи  и  лепљењем  етикете  геноцида  сопственом  народу, актуелни  режим  уз  помоћ  ЛДП-а  ставља  свима  до  знања  да  је  у  наредном  периоду  према  Србима  све  дозвољено.

Временом  би  се  Република  Српска  прогласила  за  геноцидну  творевину  и покушало њено укидање  током  уставних  реформи  у  БиХ, а  Србија  би  временом  била  подељена  и  за  њу  више  не  би  важило  међународно  право. Наравно  да  извештај  шефа  америчких  безбедносних  служби  не  треба  тумачити  у  контексту  неке  државотворне  и  одговорне  политике  актуелне  власти  у  Србији.

На  крају, сам  Вук  Јеремић  је  поводом  навода  извештаја  саопштио  да  сам  Тадић  и  он  морају  да  користе  неки  пут  и  националну  реторику  због  јавног  мнења. Толико  о  патриотизму  српског  министра  америчких  спољних  послова.

Сам  извештај  је  јасна  порука  политике  САД  и  њихових  бриселских  следбеника  у  наредном  периоду. Они  стрпљења  више  немају. Пошто  је  актуелна  власт  у  Београду  добила  већу  порцију  ЕУ  шаргарепе  у  виду  белог  шенгена, одмрзнутог  трговинског  споразума  и  пошто  је  поднела  апликацију, време  је  за  коначни  рачун, а  он  се  састоји  да  актуелна  владајућа  коалиција  у  Србији  у  потпуности  прихвати  идеологију  коју  од  свог  оснивања  заговара  ЛДП  Чедомира  Јовановића. И  не  само  они, већ  и  све  остале  ''проевропске  снаге''.

То  значи  да  ће  ''европејци''  морати  да  признају  независност  Косова, подржављење  Војводине  и  (кон)федерализацију  Србије, која  се  под  видом  регионализације  већ  спроводи. Затим  ће  Србија  морати  да  прихвати  сву  кривицу  за  рат  из  90-тих  година  и  да  се  спроведе  њена  ''денацификација''  и  ''пацификација''.

Наставиће  се  са  даљом  погибељном  економском  политиком  и  Србија  мора  ући  у  НАТО. Што  се  тиче  пријема  у  ЕУ, он  је  под  знаком  питања, а  свакако  га неће  бити  пре  2020. године. Све  ће  ово  актуелни  режим  морати  отворено  и  јасно  да  призна  и  да  то  буде  и  прихваћено  од  јавног  мнења  пре  добијања  нове  евроатлантске  шаргарепе.

Посебно  се  ставља  акценат  да  пројекат  Јужни  ток  не  заживи  и  да  се  овај  простор  потпуно  одсече  од  руског  утицаја. Маневарски  простор  актуелне  власти  се  сузио. Од  громогласне  најаве  ''четири  стуба''  наше  спољне  политике  очигледно  нема  ништа. Све  ово  су  наши  ''европејци''  знали  од  првог  дана  и  сва  штета  и  сви  катастрофални  закони  и  одлуке  које  је  донео  режим  Бориса  Тадића  ишли  су  и  иду  ка  овом  циљу. Водили  су  политику  свесног  обмањивања  јавности, служећи  се  медијским  и  политичким  манипулацијама, а  успут  су  заузели  и  узурпирали  све  институције  ове  земље  вративши  на  велика  врата  време  политичке  и  идеолошке  подобности. 

Домаћи  атлантисти  су  били  и  остали  само  локални  извођачи  радова  за  своје  западне  газде. Први  који  ће  осетити  последице  овакве  политике  биће  Срби  са  Косова  и  Метохије. Није  никаква  тајна  да  се  шиптарски  терористи  спремају  за  тзв. ''коначно  решење''  српског  питања  на  Космету. Чекају  само  миг  од  САД  и  ЕУЛЕКС-а  па  да  крену  у  протеривање преосталог  српског  становништва  у  енклавама а после и на  северу  покрајине. Та  акција  се  планира  за  почетак  пролећа, а  до  њеног  одлагања  може  доћи  једино  ако  Американци  процене  да  није  прави  моменат. 

Већ  сада  је  јасно  да  правог  одговора  власти  у  Србији  неће  бити, осим  ''оштрог  протеста  и  демарша''. После  тога  ће  уследити  колоне  од  нових  120000  избеглица  и  коментар  Бориса  Т. да  је  то  ''реалност''  и  да  је  за  све  крива  Милошевићева  власт, а  ми  ипак  треба  да  остваримо  ''добросуседске  односе''  са  свима  у  региону  на  путу  у  ЕУ.

Одмах  потом  јавиће  се  дежурни  НАТО  лобисти  да  поруче  како  се  то  све  не  би  тако  десило  да  је  Србија  у  НАТО  пакту  и  који  ће  одмах  да  поздраве  неке  дежурне  Пуповце  из  Приштине  и  њихове  позиве  прогнанима  да  се  врате  и  да  ''нормално''  живе  и  признају  ''Републику  Косова''.

Истовремено  ће  напасти  Русију  и  коментарисати  како  су  нас  поново  оставили  на  цедилу, иако  је  свима  јасно  да  Руси  не  могу  бити  већи  Срби  од  нас, а  поготово  неће  подржати  проамеричку  власт  у  Београду  која  свесно  уништава  сопствену  земљу.

Ова  дешавања  треба  сагледати  у  ширем  геополитичком  контексту. После  победе  проруског  кандидата  Виктора  Јануковича  на  председничким  изборима  у  Украјини, јасно  је  да  Украјина  мења  своју  атлантистичку  оријентацију  и  да  ће  сада  руски  утицај  бити  много  јачи. После  пораза  америчког  пулена  Сакашвилија  у  Грузији  у  кратком  рату  у  августу  2008. године, сада  је  америчка  политика  доживела  тежак  ударац  и  у  Украјини, још  једној  дојучерашњој  ''тврђави''  обојене  револуционарне  ''демократије''.

Одговор  Обамине  администрације  уследио  је  врло  брзо и  још  једном  потврдио  сву  бескрупулозност  америчке  политике. Када  је  Обама  најавио  да  одустаје  од  размештаја  ПРО  у  Чешкој  и  Пољској  многи  ''обамисти''  и  англофили  су  просто  вриснули  од  среће  како  је  то  доказ  мирољубиве  политике  новопеченог  нобеловца.

Свакоме  ко  је  иоле  нормалан  и  ко  се  елементарно  разуме  у  политику  и  историју  јасно  је  да  САД  нису  одустале  ни  од  похода  на  Сибир, а  не  да  одустану  од  ПРО-а. Ако  негде  тренутно  морају  да  одступе, то  је  зато  што  је  Русија  поново  сила,  а  не  зато  што  су  САД  промениле  своје  стратешке  циљеве.

Данас  САД  размештају  систем  ПРО  у  Румунији, а  вероватно  ће  и  у  Бугарској, пошто  се  појачао  руски  утицај  у  Украјини  практично  до  Карпата, а  ту  је  и  Балкан  близу. Бугарски  премијер  Бојков, изразити  атлантиста  проамеричке  оријентације, већ  је  почео  да  прави  проблеме  око  гасовода  Јужни  ток, који  се  на  бугарској  територији према плану он рачва  у  два  крака, један  према  Грчкој  и  одатле  за  Италију, а  други  крак  иде  ка  Србији. Из  ове  перспективе  треба  тумачити  и  већу  улогу  Турске  на  Балкану, јер  је  циљ  јасан, направити  такав  чеп  у  Црном  мору  да  Русија  са  својим  утицајем  буде  обуздана  по  сваку  цену. У  оквиру  ових  релација  треба  тумачити  и  све  оно  што  нам  се  припрема  у  Србији  и  другим  српским  земљама. За  САД, НАТО  и  ЕУ  комадање  и  понижавање  Србије  као  ''мале  Русије''  на  Балкану  значи  обуздавање  руског  утицаја.

Из  свега  овога  произилази  јасан  закључак  да  је  свако  инсистирање  на  уласку  Србије  у  НАТО  и  идеолошко-пропагандној  пароли  да  ''ЕУ  нема  алтернативу''  директно  противно  елементарним  српским  националним  и  државним  интересима  и  да  свако  даље  кретање  ка  евроатлантско-унијатским  интеграцијама  дугорочно  води  у  уништење  и  нестанак  српског  народа  и  Србије.

Српски  народ  мора  развалити  геополитичка  ''клешта''  која  га  мрве  и  стискају  са  северозападног  и  југоисточног  правца, како  би  опстао  и  временом  повратио  и  објединио  своје  историјске  земље. Зато  је  неопходно  да  Србија  међу  првима  прихвати  нову  доктрину  европске  безбедности  коју  је  предложио  руски  председник  Медведев  и  да  се  тесно  повежемо  у  оквиру  нових, континенталних, евроазијских  интеграција  у  будућем  мултиполарном  свету. Као  православни, словенски  народ, који  има  јасне  политичке, економске  и  културне  интересе  треба  да  сарађујемо  са  свима  са  ким  имамо  интереса  и  идентични  геополитички  вектор, а  у  првом  реду  са  Русијом.


                                                                  Жарко  Јанковић, Нови  Сад