Парламентарна “берза” владајуће коалиције погађа се око “финеса” резолуције о Сребреници, којима би требало да се прикрије њена суштина. А то је да је српскја нација наметањем овог документа од стране моћних војних, политичких, медијских лобија алтантиста,уствари, осуђена на судбину геноцидних парија 21. века.
Другим речима, ако тај суицидални акт прође, неминован је дефинитивни искорак у дражавно и национално ништавило.И на то је, по показаном “ентузијазму “ постоктобарска елита спремна, само да задржи постојеће привилегије на транзциону пљачку.Заиста незабележено безумље у споју похлепе и кукавичлука домаћих политичара.
Патриотски сајтови, родољубиве НВО, групе слободомислећих грађана и ретки примерци независних медија, врше притисак на парламент да одбаци фалсификат о наводном српском геноциду над муслиманима у Сребреници.
Али, да се приметити, да око овог судбинског питања за будућност Србије и опстанак наших потомака, бар за сада, нема неспорног консенсуса у целој нацији да бескомпромисно и јединствено стане на пут погубној манипулацији
Свакако да је безочна и монтирана паљевина амбасаде САД, као финале масовног мирног митинга за Косово, блокирала вољу и одлучност. Тера бројне грађане да се наново питају може ли се ишта учинити а да испољени патриотизам у одбрани домовине не буде злоупотребљен од најамничких камера и од НВО номенклатуре.
Да по ко зна који пут, “поливањем “ камера и бирањем угла и убацивањем нашминканих “ навијача” оправдан протест грађана буде приказан као дивљање “нацоша”. Уосталом, благовремено је донет закон против “окупљања и ометања саобраћаја”. Прописане казне затвора. .Реизабране судије.Угашена слободна штампе.
Свакако, да је у таквој клими,додатна отежавајућа околност (оправдано) уверење у јавности да су испред открића праве истине о Сербреници, два моћна бедема спиновања или голе лажи.
То су најјача обавештајна сила најмоћније државе света и њен медијски лоби, октопод који широм глобуса отвара коридоре психолошког рата против потенцијалних жртава неоимперјалних агресија. .
Убиство премијера Ђинђића, због тога што је изнео на светло дана питање судбине Косова и лоше намере запада, који је овај део Србије агресијом отцепио од матице, и те како је снажна порука .Пре свега упућена политичарима, пост Ђиндићевог периода. Она их упућује да не почине исту “неопрезност”, већ да послушају команду. А она гласи, резолуција се МОРА усвојити, по цену останка у влади, па чак њене замене другом .
Стешњен између хтети и морати председник заиста јадно делује у том кошмару који је наметнуо и скупштини. И то баш на јубилеј две деценије ДС, странке која претендује да је стваралац модерне Србије, а може испасти њен гробар .
Аламо у Београду
У тој стратегији расплета две деценије дугог мрцварења Србије, гледамо почетак градње тврђаве САД на Дедињу, амбасаде која ће моћи да прими онолико маринаца. колико је потребно да се помогне у пацификацији Београда.
Управо због таквих циљева, причи како се тобоже не зна шта се у Сребреници догодило, ко је уствари одрадио злочин, а ко га смислио, ко издао наређење да то буде зачетак мита, чуде се чак и “ добро обавештени “ врапци на телефонским стубовима.
Проблем је да се те “врапчије тајне” објаве српској јавности, која је заправо подметнути првооптужени за геноцид, мада са злочином апсолутно нема ништа. Тако ће се елегантно избећи процесуирање појединаца, наредбодаваца и оних који су га осмислили.
Али то је управо та пандорина кутија која се упорно прикрива, јер истина о Сребреници доводи у питање комплетан програм сарадње свих ангажованих служби креатора Сребренице под патронатом ЦИА-е. Познато је,уосталом,да признање заштићених сведока о српском геноциду у Босни доноси мале или ослобадајуће пресуде. .
Управо суђења у Хагу, где су Срби произведени у једине кривце распада Југославије, показало је уходаност те машинерије наручених злочина “ геноцида “, који се потом приписују Србима. На афирмацији тих лажи успешно раде НАТО правосудни и медијски огранци и препознатљиве су метастазе целог пакленог система милитаристичког глобализма.
Какве су реалне могућности да се сруше постављене тезе о наводним српским злочинима уништавања других нација, да се јасно илуструје да су такве пропагандне лажи увек и пре свега ратни циљеви НАТО завојевача на српске тероторије. Жртве ове политике алијансе, означене за кривце, светска јавност, због сопственог кукавичлука не брани од исфабрикованих оптужби .
Док то траје важиће прича преживелог логораша упућена ћутљивицма. “ Прво су одвели Јевреје, па Цигане….. а онада су дошли по мене.. Сви посматрачи урушавања Србије надају се, по истој неуспелој матрици, да ће их нови светски фашизам заобићи. Историја ипак није учитељица ….
Новац као отаџбина
Неко ће сасвим оправдано рећи да је у мору злочина било и оних почињених од стране Срба. И било их је паравојних, плаћеничких, у оквиру већ испланираних и подстицаних међусобних грађанских ратова народа бивше Југославије. Да би на оптуженичку клупу стигао само један од тих изманипулисаних и у крвопролиће гурнутих народа.Српски. Баш онај који је настојао да Југославију сачува.
На сребреничком губилишту, наравно да су се пушиле цеви. И српских и хрватских и других бедних најамника, регрутованих новцем. Њих поједини истраживачи Сребренице данас легитимишу као припаднике “француске легије”.
Уместо медијскох притисака пост октобарске власти око доказивања неспорних свирепих муслиманских злочина истребљења становништва у бројним селима око Сребренице,што јесте етноцид, ако не и геноцид, а реализованих уз равнодушност присутних западних трупа, пљуштала су десет година извињења званичног Београда. . А у међувремену, бетонирана је прича о српском холокаусту у Сребреници Натоварена српском народу у виду некакве вампирске обести крвожедног народа. .
А све је то одрађено (плаћено златом) бестијањем људи којима је једина отадзбина новац. Такав је био уосталом и чувени хашки сведок Хрват Дражен Ердемовић, на чијим контрадикторним исказима је за геноцид осуђен генерал Крстић. А, Ердемовић, да подсетимо, био је члан, по босанском ратишту лутајуће “специјалне јединице” којој је НЕКО заповедао да у име Срба чини злочине. Тог или те наредбодавце, најпре треба тражити међу агентима ЦИЕ. Неке преживеле припаднике паравојски покупили су а неке купе .Да ли су то припреме за улоге заштићених сведока?
Такви су из Вуковара носили опљачкани накит и ВХС касете својих злочина и продавали их НВО, као уосталом и снимке и злочина почињених у Босни.Најава Вукчевића да су у току хапшења убица и пљачкаша из прошлих ратова, да ли су то озбиљне намере државе или “наватавање” оних, који другима треба да увале сучку . Да видимо.
Никога не треба да изненади да у правом тренутку максималног притиска на парламент буду пуштени снимци и из Сребренице. Вероватно да су већ у сефовима неких ТВ станица. И пошто је већ унапред планирано да Сребреница буде Холокауст, са најмање 8000 жртава, тај мит се по устаљеној успешној путањи понавља На линији оне чувене гебелсовске лажи, која, безброј пута поновљена, постаје непорецива истина..
Улози су далеко крупнији него што је судбина српског, босанског и албанског живлља. У погрому 450 заробљеника, потврђује се недодирљивост појма холокауст (у чудној брзини, а без ваљаних доказа проглашеног у Сребреници и приписаног српском народу), мада усвајање такве квалификације, у овом случају, не иде у прилог ни правди ни истини ни чињеничном стању. Што је, иначе, несумњиво било неспорно у праведном кажњавању убица милиона Јевреја, и стигматизацији Немаца, потврђених расних непријатеља њихове нације.
Нажалост, ова српска елита, доведена на власт атлантским парама, спиновањем по методологији Рудер Фин, дакле пропагандом НАТО медија, тешко да може, чак и да хоће, да одбије послушност својим менторима у њиховом кобном пројекту.
