Влада је „фабрика уништавања радних места“

Познато је да да мале странке без много стручњака имају много власти и моћи. То само по себи не би ни била трагедија по Србију и народ Србије да из мале бројности чланства не произилази исто тако мали број привредних стручњака који својим незнањем харају Србијом или блаже речено својом неспосовношћу праве више штете но користи.
 
Пошто се у Србији одомаћила навика да се фотеље и добро плаћена места деле по партијској припадности, па чим која нова странка дође на власт нема другог посла осим да својим људима намешта позиције и уносне послове у привреди и држави. Људи блиски партијском врху су награђени високоодговорним позицијама у привреди. Тако се Србија уводи у спиралу пропадања на свим нивоима, која води колапсу.

Да би трагедија била већа, добија се тако мала странка са великом моћи са задатком да има контролу над привредним токовима. Из тога свако ко размишља својом главом схвата да из те праксе може нешто друго изаћи до тога  што излази, што добија грађанин, радник Србије. А то је да је ситуација таква да обичан човек који страда у транзицији остаје без могућности да заради парче хлеба у руци себи и свом детету.

Тако овим по страначкој припадности инсталираним спасиоцима предузећа не пада ништа друго на памет до то да одпусте и то на првом месту стручне и способне који би могли да допринесу опоравку привреде и целе Србије, а то су људи који су стручни, вредни и искусни у областима којима се баве.

Ресорна министарства Србије су у последње време отпустила пар хиљада радника како би уштедама на њиховим платама. Они тиме мисле да ће санирати буџет, али не схватају да ће таквим буџетом доћи до гушења многих фабрика, а и до финансијске пропасти бројних породица.

Пример су предузећа где су директори страначки кадрови задужени за «санирање предузећа» што у Србији другим речима значи да је директор преко своје странке задужен да фирму доведе до стечаја како би се лакше и јефтиније продала. Таква ситуација је присутна и по градовим централне Србије, а нарочито је изражена у јавним установама на пример у градовима: Београду, Аранђеловцу и свуда где је и у чијим општинама председавају људи актуелне власти Србије.

При томе им не пада ништа друго на памет до давање отказа прво стручњацима, па потом и половини радника  како би  се "ушпарао" неки динар на платама, што води неминовно у пропадање таквог предузећа. То је, сва је прилика, циљ садашње елите која руководи Србијом. При томе констатно се врши одабир за отпуштање радника на начин да они што нешто знају и смеју да кажу иду напоље, а они који остају раде по систему: "ћути и ради, може бити и горе а то горе је да мене отпусте. А то што су отпустили више колега, жао ми је али ја ту ништа не могу да помогнем, боље они него ја". Шта страх за своју голу егзистенцију учини од човека, а таквих је много у данашњој Србији.

Уместо да задрже своје стручњаке те да им се доведу у помоћ још којег стручњака "са стране"  који би им помогао да унапреде рад предузећа, те да уместо масовних отказа створе простор за нова радна места, господа директори се не устручавају да се решавају висококвалификованих стручњака управо оних који би били у стању допринети да се предузеће спаси. По понашању садашње актуелне власти Србије закључујемо да је циљ да српски народ постане го и бос, да би лакше био експлоатисан у будућности од стране бројних моћника, што наравно никако не смемо дозволити.

Ова власт у Србији се понаша као да има задатак да створи армију незапослених, необразованих, старих радника, који ће са радног места отићи не у пензију него у гробље, јер понове желе да продуже радни стаж и тако младе и нове стручњаке да оставе на улици.

У свим градовима је мање више иста ситуација, с тим што у мањим срединама такво отпуштање "више боли" него у велеградима у којима човек има шансу да нађе други посао. То ми личи на економију која заговара теорију да се треба прво код локомотиве отрести точкова како би боље вукла односно стигла до циља.

Удружени грађани Општине Аранђеловац у протесту због отпуштања радника из јавног ресора.
 
Аутори текста Душан Нонковић, Душанка Станић