Интервју
Познати немачки балканолог Универзитета у Јену проф. др Габријела Шуберт о српском проблему и европском затварању очију

Шта је Европа без српске историје?

Велике силе никада и низашта нису питале народе на Балкану. Према интересним сферема делили су ову територију, као рецимо,  на Берлинском конгресу. Захваљујући моћницима увек је било страшних драма,  у овом случају,  српске

За др Габријелу Шуберт истакнутог немачког балканолога, професора на  Универзитету „ Фридрих Шилер” у Јени,  већина колега кажу,  да одлично разуме суштину косметског проблема, историју српског народа, па самим тим,  и све оно што се уназад  петнаест година окомило на нас. Истиче,  да је Србија значајни  део колевке европске  културе,  и да она због тога,  дубоко поштује српски народ.

 – Жалосно је што Западна Европа не зна,  и често неће да зна колико је српски народ допринео  европској културној баштини и колико је велики значај имао кроз историју,  најчешће се жртвујући - за ту исту Европу, која данас, пред тим,  затвара очи. Не жели Европа  да призна - да се њена култура не налази на Западу,  и да Запад није  колевка европске културе. Колевка се налази баш овде у Србији, и на Косову и Метохији. Чак би  у Европи морали да буду поносни управо на ово многовековно благо,  којим се столећима на најлепши начин уграђивала српска култура у европску баштину. Европа треба да зна,  да је  у питању, пре свега,  она  античка култура, од непроцењивог значаја,  која је овде постојала. Затим стара словенска, па величанствена - византијска. Питам их, шта је Европа без Византије? Ништа! Они мисле да се хришћанство налази у Западној или Средњој Европи.Овде је старо подручје хришћанства. За њих је, такође, Косовски бој - само мит. Боље да кажем – таква је њихова политика. Наравно,  да је за српски народ  - то  херојска, витешка  историја, али и мит. Оно што га је касније одржало. И није никаква  идеологија,  већ истинска храброст једног народа,  која је на моралном плану - огромна. И још нешто, Срби који су се борили на Косову пољу,  штитили су и ту исту  хришћанску Европу. Нажалост,  данас се о томе не зна, или неће да се зна! Данашња збивања на Косову и Метохији, у Србији је реализација  плана великих сила Запада,  а њих, сведоци смо,  ништа друго  не интересује.

Одакле толико интересовања за српски проблем,  ако можемо да констатујемо,  и  симпатија према нашем народу?

– По струци сам балканолог. Докторско звање стекла сам изучавајући Балкан. То је редак предмет на немачком универзитету. Знам,  дакле,  прилике на Балкану,  укључујући историју,  менталитет,  културу,  емоције,  начин размишљања народа. Није довољно да човек зна језик одређеног народа. Мора да познаје душу човека који овде живи. Жао ми је  што Срби преживљавају ову  драму. Али,  то није драма само за Србе, него за све људе на Балкану. Историја показује да српски народ није крив. Наравно,  да кривицу за зло које се обрушило на вас,  сносе велике силе,  јер су  се увек мешале у балканске прилике. Њихов критеријум је био и остао, голи  интерес - војни, економски, политички. Нису никада и низашта  питали народе који  живе овде. Једноставно су према интересним сферема делили ову територију, као рецимо, на Берлинском конгресу 1878. године. И да не набрајам... Захваљујући  светским моћницима увек је било  страшних драма на Балкану,  у овом случају - српске.

Шта сте научили о српском народу ? О чему причате Вашим студентима на Универзитету у Јени?

– Балканолог мора да зна језике, културу, књижевност, традицију, историју,  географију народа Балкана. У овом случају говоримо о српском народу. Свесна сам у којој се мери српска историја,  култура, духовност вековима уграђивала у Европу, колико тога је српски народ  пружио, жртвовао за ту исту Европу! Наравно да сам изучавајући историју вашег народа, почевши од оне старе, затим  средњовековне, па  Балканских ратова,  али и  Првог и Другог светског рата,   почела да гајим нескривене симпатије према српској  прошлости,  која је увек била херојска. Није никакво чудо што су се лепоти српске књижевности и српском јунаштву дивили чувени немачки филозофи, писци. Када желите да упознате један народ, онда научите и да га истински разумете. О томе, уосталом,  често причам својим студентима. И они , то, срећом,  разумеју.

Да ли су у Немачкој и даље медији пристрасни,  и о чему се у Вашој земљи протеклих месеци највише говори и пише?

– Да будем искрена, у Немачкој  је овог момента важан Авганистан, Обама... За прилике на  Балкану, Србији наши медији нису заинтересовани. Међутим, све више је новинара, појединаца, који доказују да Србија и Срби нису оно што западна штампа  покушава да им припише.Читала сам репортаже о збивањима на Косову и Метохији, записе из енклава,  и била пријатно  изненађена када сам се уверила да нису подлегли утицају званичне  немачке политике, него да су се,  истражујући,  храбро суочили са истином на Космету. И то написали.  
 

Били сте недавно на Космету. Какви су Ваши утисци?

– Потребно је да човек  проведе много више времена , па да о нечему да свој суд. Али, ово што сам видела на Косову и Метохији, пре свега,  у северном делу Космета,  јер сам тамо сам највише времена провела, али и у Метохији, централном Косову,   сасвим је довољно  за моју  озбиљну забринутост. Страшно је колико су Срби изоловани. Преживљавају агонију, а утисак је да су сасвим сами. Да о њима нико не мисли. Немају  могућност било где да оду. Они су заточени. Живе у крајње тешким условима. Скоро у беди! Саосећам са том великом трагедијом.

Колико сте у стању као научник да утичете на своје колеге у Немачкој, да сагледају српски проблем из реалнијег угла ?

–  У годинама конфликта,  у тешко време за народе  на просторима бивше Југославије, покушавала сам да им предочим истину. Трудила сам се да им објасним ситуацију,  праве прилике, српску историју,  да им кажем да - није истина  оно  што свакодневно гледају на ТВ. Указивала сам да је то једностраност и  искључивост,  и да морају много озбиљније да сагледају збивања на Балкану. Предлагала сам им,  да барем,  сагледају и другу, српску страну. Да се информишу, јер ништа не знају! То сам покушавала годинама, гостујући у телевизијским емисијама, или у чланцима у немачим новинама. Користила сам сваку прилику: на изложбама, промоцијама, јавним скуповима, али  и  разговарајући са својим студентима. Они,  барем,   знају реално стање,  и то ми даје неку наду за бољу будућност наша два народа. Наравно, скретала сам пажњу колегама, али било је страшно тешко. Чак,  међу славистима, било је много једностраности. И они су били под утицајем званичне политике. Нажалост,  нисам имала пуно шансе да их убедим у супротно. Урадила сам колико сам могла. Објавила сам на два језика,  у неколико томова немачко-српску историју и проблем Србије. У једној од књига „Срби и Немци”,   покушала сам да објасним кроз призму заједничке историје,  да је   српски народ био  изузетно уважаван у Немачкој,  и да су Немци, захваљујући Гетеу, упознали - херојски српски народ. Да их потсетим,  да су се Немци тада дивили,  и  искрено поштовали овај стари балкански народ. И наши историчари су, рецимо,  у 19. веку писали о Србима, јужнословенском народу с великим уважавањем. Предочила сам им у поменутој  књизи,   да се преокрет десио почетком 20. века, када је почела да се мења политика на Западу. Питали су ме тада чак неки Немци: „Добро, а какав је то албанкси језик, то је словенски језик”? Другим речима - многи у Немачкој баш  ништа не знају! Са друге стране, замерам Србији и Србима  што у иностранству недовољно популаришу себе, своју културу, историју и традицију. Морају да покажу ко су! Морају да се боре!  Албанци то раде много боље.

Ви сте представник немачке интелектуалне елите,  и то оне која  реално сагледава наш проблем. Шта бисте поручили српској интелигенцији, која је, нажалост,  подељена?

– Имам утисак да српска елита,  и политичка и интелектуална  у Београду, али и другим већим градовима,  не ради довољно за своје сународнике на Космету. За свој народ који се жртвује! Била бих срећна да грешим у овим проценама. Српски политичари, истина,  стално говоре, то и у Немачкој имам прилику да чујем – Косово је Србија- Србија  је Косово -  али нисам сигурна да довољно раде за ове  јадне  људе на Косову и Метохији.  Исто тако, нисам сигурна,  шта је у овом моменту најпаметније! Али свакако - не ћутати, и  никако подржавати ово зло!Мирити се са злом је исто! Српска интелигенција нема право да ћути. Она у овом моменту треба да буде морална и историјска снага свог народа. Уосталом, зашто постоји? Моје колеге из Београда су ту,  али,  да ли стварно раде за свој народ,  и у којој мери - то не знам. Знам да је Србима на Космету све горе!Срби на Космету су у безизлазној ситуацији. Велике су жртве кројача светске политике, али,  рекла бих,  и сопствених политичара. Слушала  сам  своје колеге из Србије. Не треба само говорити празне речи о Космету, него да се лате озбиљног посла и направе  историјски, национални  пројекат опстанка Срба на Косову и Метохији ,  а дугорочно гледано, можда  и повратак КиМ под окриље Србије. Надам се да ће  после неколико генерација, ситуација ће бити много боља, за све Србе. И за Балкан.   

Биљана Живковић