Oтворено писмо Владимиру Вукчевићу, тужиоцу за ратне злочине

Тужилац Вукчевић и Декларација о Сребреници

Господине Вукчевићу,

За почетак да разјасним шта је то политичка реалност, а шта модерни патриотизам. Не због Вас, јер Ви сте одавно савладали ту лекцију, већ због читалаца како би боље разумели Ваш допринос у потапању Србије.

Политичка реалност је само оно што се постигне силом на терену и само то се рачуна и важи. Носиоци идеје политичке реалности противе се историјском памћењу које упозорава и опомиње. Политичка реалност је да се прихвати добровољно ропство и мирење са политиком свршеног чина. Модерни, или нови патриотизам, у суштини значи материјализам, егоизам, хедонизам. Другим речима, то је немање патриотизма. Модерне патриоте, патриотизам и родољубље представљају као нештo ретроградно.

Током недавне међународне конференције о наслеђу Хашког трибунала, на којој сте и Ви учествовали, и на којој по нечијој вољи није било предстсавника Удружења српских мајки жртава и Удружења српских логораша жртава муслиманско- хрватских злочина, подржали сте реч геноцид за Сребреницу. Тиме сте минирали све покушаје Срба да се до краја расветле стварни догађаји у грађанском и верском рату на територији некадашње Југославије од 1991 до 1995. Поменули сте такође Овчару и Зворник (објављено у ПОЛИТИЦИ 25.02. 2010.). Кренимо од речи геноцид. Наши непријатељи инсистирају да Скупштина Србије усвоји Декларацију о Сребреници у којој ће се јасно истаћи да су Срби, или поједини Срби, починили геноцид у Сребрници. Немачка упорно ради на денацификацији Срба. Господине Вукчевићу, Ви сте се јавно на конференцији определили за такву капитулантску и срамну Декларацију. Ви сте подржали једну политичку лаж која се користи у служби антисрпске пропаганде. Такође, циљ ове лажи је и манипулација како америчким, тако и светским јавним мњењем.

Ви добро знате да у Сребреници Срби нису починили никакав геноцид! Све друго што се намеће гнусна је лаж. У Сребреници се догодио злочин почињен над мушкарцима муслиманима. Тај злочин су, нажалост, починили поједини припадници мог народа, несрећници из освете и очаја, због претходно почињеног злочина над српским цивилима, децом, женама, старцима. Разлог злочина над Србима као и етничког чишћења од стране муслимана била је само патолошка мржња, и ништа више.

Вуковар, Сребреница и Рачак су три исконтруисана сценарија западних обавештајних служби праћена кратковидошћу српског политичког и војнох врха, деловањем УДБЕ уз присуство камера CNN, како би се Србија прогласила кривцем у унапред изрежираном рату,економски разорила, политички дестабилизовала, и територијално разбила. Србија је бачена на колена , баш онако како је и најавио Кинкел. Суверенитет Србије је рушен и НАТО бомбама.

Ви сте такође изјавили да Сребренице не би било као и да би пожар злочина у Босни био заустављен да су кажњени починиоци злочина у Зворнику, или да сте санкционисали случај Овчара тада када се догодио, да не би било ни масовних злочина у Хрватској, ни крвавих збегова Бљеска и Олује. Историјске чињенице немилосрдно говоре другачије.

Пођимо хронолошким редом. Овчара се не би догодила да је
 Хрватска била кажњена за:

1. тајно наоружавање у још увек заједничкој држави Југославији

2. сецесионизам

3. терор над Србима широм Хрватске

4. избацивање Срба из Устава Хрватске

5. убијање невиних српских цивила. Септембра 1991. убијени су српски цивили у Дивоселу. Почињу ликвидације Срба у Вуковару...

6. за затварање војника у касарне, без воде, струје, хране

7. за мучење и убијање недужних војника ЈНА и пре проглашења НДХ

8. за повампирено усташтво у славу геноцида над Србима

9. за минирање једне од многобројни јама Пребиловци у којој су се налазиле кости српских мајки мученица које су усташе, у време Другог светског рата, живе бацале заједно са својом децом

Да су Туђманови ментори, Ватикан и Немачка, имали другачији план, етничко чишћење Срба не би се ни догодило. Не би се догодила ’’Спаљена земља’’, ”Бљесак ‘’ и ‘’Олуја’’. Тужиоче Вукчевићу, некажњени геноцид почињен над Србима и Јасеновац су у живом сећању Срба!

Сребренице не би било, ни рата у БиХ, да хрватска регуларна војска није 26, марта1992. унела бакљу рата, смрти и раздора у Босну и починила масакр над недужним српским становништвом у српском селу Сјековац. Исто се догодило и у Коњицу априла 1992. и пре почетка грађанског рата у БиХ.

Сребренице не би ни било да Срби нису одвођени у муслиманскохрватске логоре у којима су и деца била жртве разних тортура. Српске девојчице су силоване. Сребренице не би било да муслимани у Сарајеву нису побили на хиљаде невиних Срба и пре Сребренице. Само у Грбавици, као резултат муслиманских снајпериста, било је преко хиљаду свежих српских гробова које сам лично 1994. видела. И на крају, Сребренице не би било да, продужена рука Алије Изедбеговића Насер Орић, није починио најстрашније злочине над Српским цивилима у истој тој Сребреници и Кравицама пре 1995.

Пожар се пренео и на јужну српску област Косово и Метохију. Терористичку УЧК албанске националне мањине створила је Немачка да би затим контролу над ратом и Балканом од Немачке преузеле САД. Окупирано Косово и Метохија је данас логор за Србе усред такозване демократске Европе!

Господине Вукчевићу, шта је то Србија добила за узврат, зато што Ви као и званични Београд упорно ћутите о злочину против мира , ратном злочину и етничком чићењу Срба које је почињено од стране муслимана , Хрвата и терористичке УЧК а под командном палицом Ватикана, Немачке и САД. Вашингтон се служи коперативним Србима. Србија је талац неодговорних политичара.

Господине Вукчевићу, Вас једино слави плејада у Србији презрених , као што су Наташа Кандић, Соња Бисерко,Чеда Јовановић. Па зар Ви стварно верујете да ће они, без икаквог угледа и ауторитета, за своје налогодавце, управљати потезима владе Србије довека, као и да ћете увек бити тапшани по рамену од стране Бруна Векарића и имати подршку пера Бошка Јакшића, коме није довољна ни лажна бројка од тобоже 8000 муслиманских жртава у Сребреници!

Излаз Србије је у томе да ми Срби не дамо повода да нас у свету пријатељи презру, а да нас се рођена деца стиде. Данас, наш пут је пут мирног, достојанственог и упорног разоткривања лажи. Не смемо никада да одустанемо од тог тешког и одговорног задатка. Господине Вукчевићу, ако не можете да служите истини и свом народу повуците се часно са свог положаја.

Београд 29. 02. 2010. Светлана Петрушић,

 доктор политичких наука