Ванредни избори - за и против
Тестирање и нервирање

Изгледа да избори суштински никоме не одговарају, али претња изборима умирује мале странке из власти и истерује на чистац колебљиве из опозиције

Српска опозиција је овогодишњу борбу против владе започела испред Института „Сервантес“. Нису опозициони политичари тражили другу симболику до да је ту нападнут Велимир Илић - један од њих! Мада, цинични посматрач могао би изгледе опозиције да у овом тренутку оствари свој циљ: пад владе и расписивање избора - назове и донкихотовским. Јер, владајућа већина након што је у прошлој години преживела неколико тешких момената у политичку 2010. улази стабилна; истина са све нејаснијим статусом неколико посланика Савеза војвођанских Мађара, али зато и са све јаснијим статусом знатно већег броја посланика Либерално-демократске партије. Изјаве Чедомира Јовановића да је тражење избора деструктиван пројекат и да нико не жели изборе овог момента дају Цветковићевом кабинету посебну чврстоћу.
Тако смо уместо званичног скраћења добили неформално повећање владе, а с друге стране долази и до проветравања односа у опозицији. Српска напредна странка полако сасвим преузима опозициони барјак; то провоцира Вељу Илића да крене с њима, а радикале сасвим оставља на политичкој маргини. ДСС је принципијелно уз напредњаке, али кад треба и физички стати с њима у фронт онда то Војислав Коштуница избегне и по рецепту са митинга - протеста због хапшења Радована Караџића, Николићу и Вучићу пошаље своје перјанице. И при том изјави да није потребно да се прави нови ДОС.
Све озбиљне странке прате догађаје кроз истраживања јавног мњења, преко којих прате ставове оних од којих зависе или би бар тако требало да буде – грађана Србије. „Ви као партија морате све време да се бавите својим бирачким телом; морате у сваком тренутку да знате шта мисли ваш бирач, да пред собом имате његову личну карту. Избори уопште не морају да буду на видику, уосталом истраживања нису никакве предикције и она се и не праве да утврдите где сте, већ да планирате будуће кораке. Кључне су теме а рејтинзи су тек на репу тог догађаја“, објашњава Зоран Лучић, директор ЦеСида. Да ли зато што нам је тај реп најзанимљивији, тек то је оно што прво исцури у јавност: колико која партија тежи.
„Истраживања се увек користе како за интерне потребе анализа у политичким штабовима, тако и за екстерну употребу када се `филтрирано` прослеђују медијима. Видимо да неке анкете показују да предност има ДС, а неке СНС. Чини се да је СНС у предности у односу на ДС, јер је познато да ДС као владајућа странка има традиционално `добре` односе са агенцијама, па није далеко од памети да им неки дају због тога малу предност“, каже политички аналитичар Бранко Радун. Иначе, према последњем истраживању „Медијум галупа“, које је изазвало велику медијску пажњу ДС има непун проценат предности у односу на СНС, а занимљиво је да су трећа странка, по њима радикали док, на пример ЛДП и још 12 владајућих странака не прелазе цензус.
И овакви налази могу бити одговор због чега је влада све чвршћа. Мањим странкама кад виде овакве резултате не ризикују се владајуће позиције. Мада ће рећи шеф посланичке групе Г17 у Скупштини Србије Сузана Грубјешић да је влада стабилна зато што је преживела „најтежу годину после Другог светског рата у Европи“ коју нису преживеле толике владе по Европи и зато што је покренула ствари са мртве тачке. А не због страха странака попут Г17 да неће досећи до цензуса (имају три одсто по „Галупу“). „Кад су расписани избори 2007. та истраживања су нам давала 0,9 одсто па смо прешли цензус. И док они то погађају ми ћемо и даље обављати најтеже послове не размишљајући о тренутним рејтинзима“, каже Сузана Грубјешић.
Јесте Г17 правио велике успоне у кампањи, али је било другачије време и другачији ресурси а, упркос томе Сузана Грубјешић каже да се понашање Г17 у овој влади није променило у односу на неке претходне. Мада је и због оклевања у најављеном прерастању у Унију региона јасно да им избори никад мање нису одговарали. Наравно, ни СПС који има значајне карике власти није нимало расположен да све то поново ризикује на изборима, иако њих ниједно истраживање није спустило испод цензуса. А поготово се то може рећи за ДС – који има практично сву власт у земљи. „Због чега би сад они себи прописивали лоше лекове? Немају ниједан разлог. Свуда је правило да у другој половини мандата странке владе више ослушкују мишљења јавног мњења и ако уђу у другу половину реално је да дочекају истек мандата. Наравно, ако се не догоди нешто баш непредвиђено попут неког великог сукоба лидера партија владе или ако дође до огромне кризе којом влада не буде била способна да управља“, сматра Зоран Лучић.
Бранко Радун, међутим, каже да иако то овог тренутка изгледа тако не значи да су избори и заиста далеко. Прем његовом мишљењу може их испровоцирати однос малих странака према великој, али и евентуални други удар економске кризе. „Све странке у влади осим ДС-а се прибојавају избора. Често је до сада претња изборима била део политике дисциплиновања малих странака у влади од стране ДС-а. Демократе имају своју рачуницу у којој им је можда `јефтиније` да распишу изборе у моменту кад им одговара и да онда са другим странкама или странком праве владајућу коалицију. Поготово што ће због последица другог удара економске кризе морати да се озбиљно разматрају нове коалиције и комбинације које би имале јачу подршку јавности од ове владе која троши последње резерве ауторитета и у сопственом бирачком телу“, каже Радун.
„Добро и ја сам за изборе, али брате кога бирати? Ови не ваљају али шта је алтернатива“, пише грађанин З. Ј. на форуму Б92. И то је кључно питање за српску опозицију: како да грађане разочаране у ову владу убеде да ипак треба да изађу на изборе и гласају. Највише се тим питањем бави Српска напредна странка која је за 20 дана прикупила 700.000 потписа за расписивање ванредних парламентарних избора. Ускоро, кажу тај број прећи ће милион, а напредњаци смишљају и нове акције против власти. Шта то може да промени? Шта доноси напредњацима, а односи власти?
„СНС овако тестира своју инфраструктуру. За опозициону партију веома је битно и да стално показује активност, а још битнији су им људи на терену. На овај начин они скрећу пажњу јавности на себе, показују неку врсту беса, а уједно регрутују људе који су спремни да им раде кампању од врата до врата. Наравно, они су свесни да чак и да прикупе потписе свих уписаних бирача не могу да издејствују изборе али знају да овако јачају своју позицију“, каже Зоран Лучић. Према мишљењу директора ЦеСида њихов једини проблем је што у овом тренутку избори не одговарају никоме сем њима. Чак ни другим опозиционим странкама. „ЛДП нема разлога да рескира са изласком на изборе иако би вероватно пробили цензус, али би укупан однос снага био сасвим сличан. А ова влада нас води ка Европи, што је њихов програм. ДСС би вероватно добио мање него на прошлим изборима; они морају да буду свесни да појавом СНС-а губе, а то ће се поготово десити ако Веља Илић изађе из коалиције с њима и прикључи се напредњацима. Радикалима, тек не погодују избори јер би на њима изгубили гомилу места у парламенту, што би могло да услови и нови талас одлазака из те странке“, каже Лучић.
Александар Мартиновић, заменик шефа посланичке групе радикала, каже да свака опозициона странка прижељкује изборе па тако и СРС, мада они као своју арену за издејствовање избора схватају парламент „а не прикупљање потписа или сличне перформансе под командом лажног опозиционара Томислава Николића“. „Мислим да ће о изборима одлучити власт у договору са својим менторима са Запада. И кад год то да одлуче нама одговара јер немамо шта да изгубимо“, каже. Чак и у овом тренутку, када радикалима никакви трикови не би могли да обезбеде 56 места у Скупштини колико сада имају. „Није толико битно да ли имате 20, 30 или 70 посланика, већ да ли си опозиција или власт. Наш циљ је да дођемо на власт и спроводимо свој програм тако да нам у сваком тренутку док смо опозиција одговарају избори“, каже Александар Мартиновић.
Кад смо код спекулација ко се како позиционира пред изборе и кад их прижељкује, треба поменути и ону да чак ни напредњацима не би избори тако добродошли, јер би им више одговарало да у владу уђу кад прође још једна кризна година и кад буде више услова да се са тог места нешто уради. „Па, наравно да би им одговарало да дођу на готово кад се сви тешки послови заврше. Зашто потписе нису прикупљали почетком прошле године“, каже Сузана Грубјешић.
Међутим, тешко је веровати да наши политичари тако размишљају. А Бранко Радун ће рећи да они нису ни једини одлучиоци. „Ни сакупљање милион потписа не може ову власт натерати да распише изборе, али може извршити значајан притисак у правцу тога да се та тема наметне јавности и политичкој елити. Но, сва је прилика да одлуку о изборима у Србији не доноси ни владајућа странка, већ олигархија моћника у чијем врху седе пре свега тајкуни, а тек потом домаћи политичари“. У том контексту занимљива је најава о споразуму Савеза самосталних синдиката Србије и Српског пословног клуба „Привредник“ након кога би синдикати и привредници партнерство требало да понуде влади. То би онда и дефинитивно могло да значи да се влада пројектује за цео мандат.

Марко Ђуришић, председник извршног одбора ДС-а
Избори по Уставу, а не по потписима
Опозиција је прикупљањем потписа за расписивање избора изабрала да скреће пажњу на себе, што је легитимно али није делотворно. Наиме, Устав каже да се избори расписују на сваке четири године, изузев када не постоји могућност да се формира скупштинска већина. Како је садашња скупштинска већина сасвим стабилна, не видим зашто она не би издржала до 2012. године како Устав налаже. Због неких сакупљених потписа који су многоструко мањи него број гласова које су добиле странке владе?
Разлог више је тај што истраживања показују да би све и да се одрже избори распоред снага остао отприлике исти као сада и исте странке би опет могле да формирају владу. Али, то су најнебитније ствари у истраживањима. Ми истраживања редовно радимо, али због тога да видимо како грађани реагују на нашу политику, док су тренутни рејтинзи ту сасвим споредна ствар.
То зна свако ко се озбиљно бави политиком, али изгледа не и Александар Вучић, који непрестано говори само о тим рејтинзима и лицитира са датумима избора који се наравно не остварују. То што су они формирали нову странку, која није ништа јача него што им је била прошла не значи да сви треба да престанемо да радимо посао којим се бавимо и распишемо изборе. Наравно, да ЛДП доживљавам као опозициону партију, па они не учествују у Влади Србије. То што ЛДП гласа за неке предлоге владе говори о њиховом одговорнијем гледању на политику. Та линија између позиције и опозиције не треба да буде тако стриктна и повучена чак и по цену властите штете. Тако гледам и на изјаву Чедомира Јовановића да избори никоме не би користили. То је политичка реалност. Нема потребе за изборима пре 2012. године.

Александар Вучић, заменик председника СНС-а
Ко је за сечу платана, тај није опозиција

Они да хоће неће. И не сад него никад. Да је само до странака које су сад у влади они никада не би одступили са власти, али не питају се само они. Питају се и грађани Србије којима је доста њихове власти. И посао нас опозиционих политичара је да се боримо против такве власти, да правимо притисак, да показујемо да су изгубили сваки легитимитет. Сви који желе да учествују у тој борби су добродошли, спремамо нове акције против власти и намеравамо да од марта драматично повећамо притисак на владу. Када кажем „сви“ мислим на ДСС и НС као и све опозиционо настројене организације. Наравно, да ту не рачунам радикале и ЛДП. Ова смехотресна комедија са променом мишљења Чедомира Јовановића у вези са сечом платана у Булевару је још једном показала да је ЛДП ушао дубоко у власт и одатле нема повратка.
Странке власти желе да пласирањем истраживања јавног мњења које им иде у прилог сами себе убеде да им грађани верују, то је психолошка игра да остају у седлу, а уједно и да дисциплинују своје мање коалиционе партнере. Као што, кад се покаже да СНС има значајну предност у односу на ДС, настоје да се то истраживање никада не објави, као што је случај са последњим истраживањем „Стратеџика“. Али, ништа им то неће вредети.
То да СНС не жели изборе су спекулације које немају никаквог основа. Наш основни циљ је расписивање избора и учинићемо све да натерамо власт да изађе на изборе пре него што је сама планирала. А њихов план је да то буде после приватизације Телекома или евентуалног добијања статуса кандидата за чланство у ЕУ. А то они очекују марта, априла 2011. године.

Горислав Папић

NIN