Сејање панике по налогу Саакашвилија

Ремек-дело новинарства демонстрирано je у суботу увече 13. марта на грузијском ТВ каналу «Имеди» коjи потпуно контролише председник Грузије. Получасовни програм о војној инвазији Русије са јарким приказима виртуелних бомбардовања аеродрома и поморских терминала Грузије, са заробљавањем, а затим убиством председника Саакашвилија и заузимањем власти од стране опозиције, емитован је у најпопуларније за гледање ТВ време. Као резултат, дошло је до панике, срчаних напада од којих су се неки завршили смрћу.  Ради правде треба да се спомене да се у почетку на екрану појавио натпис да је то специјална репортажа о могућем развоју догађаја. Међутим, већина гледалаца није то приметила, те је мислила да је реч о реалним догађајима. Додуше, касније је портпарол председника из истог студија још једном објаснила грађанима да је све то само машта новинара. Међутим, незахвални грађани нису позитивно оценили стваралачки елан: иритирани становници Тбилисија су изашли на улице да би изразили своје негодовање у вези са овом ТВ провокацијом.

Грузијска телевизија није била ни мало оригинална. Пре неколико деценија у САД једна радиостаница је емитовала емисију о упаду марсоваца на Земљу. И међу слушаоцима тада је била ужасна паника, и тада је било инфаркта, зато што су људи поверовали таквој измишљотини! На оваj начин новинари грузијског ТВ канала су направили тобоже документарну репортажу: не о упаду марсоваца, већ о нападу Русије на њихову земљу.

После два дана генерални директор грузијске ТВ-компаније «Имеди» извинио се због програма о намештеном нападу Русије, а председник републике Михаил Саакашвили оценио је скандалозну репортажу као догађај који је, иако немио, ипак користан. По његовом мишљењу, такви сижеи ће омогућити да се сценарији те врсте избегну у реалном животу.

Многи људи у Грузији, који се не могу убројати у оне који осећају нежне симпатије према Русији, оштро су иступили против провокативне репортаже. Грузијски католикос-патријарх Илија Други негодује због акција ТВ компаније. Људи нису покусни кунићи, зато не смеју бити објекат експеримената од стране ТВ канала, - изјавио је он. У Грузији заштитници људских права и опозиција траже да се казне наручиоци и извршиоци те провокације.

Скандал око провокативне репортаже на грузијском ТВ каналу «Имеди» о тобожњем руском нападу стекао је међународну резонанцу. Провокација је осуђена не само у Грузији, већ и ван ње. МИП Француске је затражио да се позову на одговорност сви који су учествовали у стварању фалсификата. То је била чудновата и неумесна иницијатива, - изјавили су у француском МИП. Амбасадори Велике Британије, Француске и САД у Грузији зачуђени су и разочарани због лажне репортаже ТВ компаније «Имеди». Посланик Бундестага Карл Георг Велман је назвао понашање председника Грузије сасвим неодговорним, приметивши да је он нашкодио својој земљи, довео у сумњу озбиљност грузијске владе и бацио земљу уназад у сфери њене отворености међународној заједници.

Практично свуда је информациона подвала «Имеди» добила једнаке оцене. Провокациона телевизијска емисија је нанела сасвим конкретну штету безбедности и стабилности у региону, битно повећавши степен напетости у и тако сложеној ситуацији. Мисија посматрача ЕУ истакла је да је после ове емисије била сведок забринутости и узнемирености локалног становништва за сопствену безбедност. Представници ЕУ сматрају да стварање сличних псеудорепортажа повлачи за собом озбиљну дестабилизацију ситуације у близини граница са Јужном Осетијом.

Ова фамозна репортажа покварила je углед Саакашвилија у међународној заједници, између осталог у Европи и САД, које су га до недавно подржавале.

Званични Тбилиси се, свакако, дистанцира од тога да је био у току припрема тог програма. Jасно да је то следећа рунда информативног рата који Саакашвили давно покушава да води против Русије, и то у складу са сценаријем, који је више пута коришћен у САД, чијим верним савезником он себе сматра. Такве технологије информативних ратова Вашингтон је више пута уходавао уочи ратова у Југославији и Ираку. Одређене сумње изазива и чињеница да је дезинформација емитована сутрадан после седнице комисије Грузија-НАТО, одржане у Бриселу.

        «Специјална репортажа» грузијске ТВ о инвазији Русије на Грузију и убиству Саакашвилија је још један доказ да је циљ власти у Тбилисију да сукоби братске народе и створи у друштву напетост према сценарију из 2008. година, чија апотеоза је био напад Грузије на јужноосетински главни град Цхинвали. Такве су провокације потребне Саакашвилију да би убедио људе да је отаџбина «у опасности». Иза свега тога се крије нада да ће или јужноосетинске или руске власти пружити повод за оптужбу да се мешају у унутрашње послове Грузије.

«ТВ-фалсификат о тобожњој инвазији Русије на Грузију замишљен је и остварен по налогу Михаила Саакашвилија као пропагандни чин у циљу да се посеје антируска паника и да се оцрни образ грузијске опозиције оптужбама за нелојалност актуелним властима» - изјавила је лидер опозиционе странке „Демократски покрет – Јединствена Грузија“ Нино Бурџанадзе у интервјуу за америчке медије.

Саакашвили намерава да таквим методама води своју предизборну кампању у борби са грузијском опозицијом, док неки политичари на Западу по инерцији ово сматрају «грузијском демократијом». Самим тим Саакашвили пољуљава унутрашњу стабилност друштва, увлачи га у стање напетости и несигурности. Шта је он хтео тиме да постигне? Да провери мобилизационе могућности грузијског друштва у случају правог рата? Да покаже свима да њихов систем Министарства за ванредне ситуације лоше, или напротив, добро ради? Познато je да Грузија разрађује нову војну доктрину. Званични Тбилиси намерава да обнови противтенковско и противавионско наоружање, уништено у августу  2008. године, модернизуje своје оружане снаге. Циљеви су очигледни:  обновити уништени војни потенцијал и показати НАТО-у да се држава спрема за учлањивање у алијансу.

Подсетимо, оружане снаге Грузије биле су доста отрцане после авантуре 2008. године. Ма што грузијски руководиоци тврдили, грузијска армија је доживела озбиљан пораз, и у живој сили и у техници. Зато су све снаге усмерене на то да се што пре надокнаде губици и поново затражи пријем у алијансу.

По мишљењу Саакашвилијa, ступање у НАТО је једини пут за спас Грузије. Под овим изговором, земља се пожурује да учини то што пре јер ће је у супротном Русија, наводно, припојити себи.

Међутим, за сада учлањивање Грузије није актуелно. Према статуту алијансе, земља, на чијој територији постоје нерегулисани конфликти, не може да постане члан. Разлог је разумљив, НАТО  се обавезује да помаже  својим савезницима, а у овом случају то би било крајње проблематично. Грузија, мада партнер НАТО-а, није добила од чланица алијансе подршку коју је желела. Поред тога треба да се дода да сва три главна добављача наоружања – Казахстан, Украјина и Израел, смањују своје војне везе с Грузијом. САД, на речима изражавајући подршку, не журе са продајом оружја. Разлог je  у непредвидљивости и авантуристичким особинама председника Грузије Михаила Саакашвилија, које је већ демонстрирао 2008. године. Авантуристичке акције према Јужној Осетији и Абхазији Саакашвили активно и радо користи ради јачања свог имиџа унутар Грузије. Кад његов рејтинг унутар земље пада, он тражи спољног непријатеља или којекакве замишљене сепаратисте.

У самој Грузији има довољно људи који су свесни неистинитости таквих изјава, који не верују ни речима о економском расту земље. Лидер опозиције Нино Бурџанадзе је недавно посетила Москву и састала се с руководством на високом нивоу. Поред ње су лидери још две грузијске опозиционе странке изразили спремност да следе њен пример и одрже у Москви сусрете у циљу нормализације односа с Русијом. Дмитриј Медведев и Владимир Путин су потврдили да Русија жели да обнови предкризни ниво односа с Грузијом. Међутим, у овој фази међудржавних односа, док је на власти непредвидљиви Саакашвили, треба бити на опрезу.

За владавине Саакашвилија Грузија се претворила у важну базу за претовар авганистанског хероина. Око 7 тона хероина стиже преко Грузије у Европу и Русију сваког месеца. Кључни путеви тог наркотрафика воде преко акваторија Црног и Каспијског мора. Грузијске луке Батуми и Поти су постале кључне за претовар дроге.

У трговину хероином су умешана нека висока званична лица. Због тога су били ухапшени, између осталих, руководилац штаба за борбу протитв корупције Гудушаури, шеф штаба копнених снага Грузије Хавтаси, припадница министарства економског развоја Зарнадзе. Авганистанска дрога која стиже из Грузије наноси велику штету пограничном северокавкаском региону Русије. Према проценама  руске наркоконтроле, хероин који је заплењен током протекле године сведочи о осмоструком  повећању наркопритиска на тај регион. У Дагестану он је порастао 60-струко. Авганистанска дрога је постала катализатор развоја негативних процеса на Северном Кавказу, на име криминала и терористичке активности.

За званични Тбилиси и његове помагаче посебно је неугодна чињеница да у Вашингтону немају толико оданих покровитеља као за време Бушовог председниковања. Унутар Обамине администрације има оних који сматрају да би за Грузију било боље да је, као резултат политичког процеса, на власт дошао други, разумнији руководилац. Тиме се, вероватно, објашњава изузетна нервоза тбилиског руководства пошто Грузија без западне милостиње једва да може да опстане.

Наравно да сејање панике има и политичку димензију. Саакашвили ствара у грузијском друштву лик спољног непријатеља кога се треба бојати, и против којег је неопходно организовати отпор – на челу са актуелним председником републике.

Божидар Трпковић