ЖЕНИДБА ТАДИЋА БАРЈАКТАРА

ТРЕЋА ПЕСМА ИЗ ДОСОВСКОГ ЦИКЛУСА

Мили Боже чуда великога,
Кад се жени Тадић барјактаре,
Он обиђе земље и градове,
Од истока паке до запада,
Поготово оне са запада,
А истока само реда ради,
Јер исток се њему ипак гади,
Тражећ' себи слике и прилике,
А правећи само неприлике,
За Србију и Српчад сироту,
Не имајућ' образ, ни срамоту,
Но не нађе слике и прилике,
Јер таквога више нигде нема,

Тужан хода кроз дедињске дворе,
Тешке муке њега сада море,
Раја му је и гладна и боса,
Доста јој и и њега и ДОС-а,
Мора рају нечим забавити,
Mакар свадбом ил' „Великим братом",
Нек се хране лажима и причом,
Када већма љеба не имају,

Неприлике њему још су веће,
Од султана ферман пристигaо,
Од султана преко океана,
Да сви Срби злочине признају,
Да се они за њих и покају,
Да то Срби писмом и потврде,
Јер Срби су криви као народ,
Радо Тадић ферман прихватио,
Као и све што је са запада,

Ама није сиротиња раја,
Празних црева и одране коже,
Што тај зулум трпети не може,
Абер дође Тадићу на дворе,
Да је бесна сиротиња раја,
Па он позва своје саветнике,
Да расправе шта им је чинити,
Проговара Млађо саветниче,
Жути тићу Борисе Тадићу
Пуштићемо уштву жутокрилу
Лепе вести раји да донесе
Ево иде лето вреловито,
Биће кажу четерес степени,
Отворићу ново скијалиште,
У сред лета кад му време није,
Нек се раја тиме позабави,
Нек се скија и нека се санка,
Добро ћемо раји учинити,
Бесплатну ће сви вожњу добити,
Ко акције оне што сам слаг'о,
Раји тешко, ми скупљамо благо,
Насанкати рају сиротињу,
У Србији никад није тешко,
Ти барјактар српски још ћеш бити,
Рејтинг, имиџ, све ће ти порасти,
Верује ти сиротиња раја,
Све што кажеш, чак и када лажеш,
Обећо си пуно радних места,
Ја акције и аутомобиле,
Ето њима сада нове приче,
Умирит' се Србија тим може,

Проговара Божо саветниче,
Наш челниче Тадић барјактару,
Право ти је Млађо говорио,
Ама има нешто још и боље,
Стара прича, ал' на нови начин,
Ми женити тебе сад морамо,
Неком младом из европских двора,
Кроз медије, те наше телале,
Кроз гласницу уштву жутокрилу,
О миразу младином ти причај,
Бели шенген, приступни фондови,
Мед и млеко и печене шеве,
Тиме ћемо нахранити рају,
Исту причу већ дуго гутају,
Паралелним путем сви лутају,
Паралелним и без алтернативе,
Тако ћемо рају преварити,
У Скупштини ферман прихватити,
Од султана преко океана,
Ударити весеље на бригу,
Забавити сиротињу рају,

Проговара Тадић барјактаре,
Добро збориш Божо саветниче,
Спремићемо кићене сватове,
Јахаћемо паралелним путем,
А и путем без алтренативе,
До европских и атлантских двора,
У скупштини ферман усвојити,
Од султана преко океана,
Новом причом рају забавити,
Да се њеном не досети јаду,
Што зборише тако учинише,
Узјахаше раге већ јахане,
Узјахаше сиротињу рају,
Па кренуше паралелним путем,
Паралелним и без алтернативе,
До европских и атлантских двора,

Раја јечи, њима у џеп звечи,
Од дуката , свакојаког блага,
Јер су блага њима много драга,
Али није сиротиња раја,
Медијска је бука свакојака,
Ударају зурле и даире,
Ударају канали, новине,
Кликће гласно уштва жутокрила,
Сипају се нова обећања,

Јој какви су кићени сватови,
Стари сват је Цветковићу Мирко,
С' Ем Ем Ефом он се побратио,
Србију је страшно задужио,
И опет ће ако буде среће,
А девер је војвода Бојане,
Војводину Тадић му је дао,
Да је носи пут маџарских двора,

Чак три кума Тадић је повео,
Први кум је Тома Николићу,
Тадић га је много задужио,
Манадате је њему оставио,
Памти Томо, добро добрим враћа,

Други кум је Ивица Дачићу,
Помог'о је Тадићу да влада,
Памти Тадић, добро добрим враћа,

Трећи кум је Јовановић Чеда,
Баш све српско за њега је беда,
Памти Чеда, добро он злом враћа,
На њима су европске одеће,
Одричу се косовске несреће,

Кад дођоше до европских двора,
Изашла је ругоба ђевојка,
Јој каква је у сну се не снила,
У рукама хашке букагије,
Њима маше да се Срби плаше,
О врату јој НАТО огрлица,
У устима вештачка вилица,
Сва је жута и аветног лица,
А на глави косе нигде нема,
Због кризе је косе почупала,
Зато косе на ногама има,
Кад је лето и када је зима,
Па јој коса из ушију вири,
Трули задах из уста се шири,
Нокти црни, гавраново крило,
А у носу меса барем кило,
На очима крмељ трепавице
Трепавице ко у пијанице
Очи су јој кано мутна бара
А прстима по носу се џара
Жути трбух по земљици вуче,
Лепа данас, а још лепша јуче,
За појас је она заденула,
Од султана преко океана,
Султан ферман о српском злочину,
Њиме гађа кићене сватове,

Проговара гласом грозовитим,
Слушај мене Тадић барјактару,
Што си дош'о а нисам те звала,
Довео си кићене сватове,
Ударио зурле и даире,
Пуштио си уштву жутокрилу,
Јека ти је новина, канала,
Јека ти је сиротиње раје,
Што трпети зулума не може,
Јоште јашеш сиротињу рају,
Раја јечи, вама у џеп звечи,
Од дуката, свакојаког блага,
Мени даре ти ниси донео,

Проговара Тадић барјактаре,
Немој тако љепото ђевојко,
Љепоте ти и твоје памети,
Свугда знаних нигде опеваних,
Љепог лица , дугих трепавица,
И очију ко горска језера,
Мирис ко ђул из уста ти иде,
Бисер зуби из уста ти вире,
Ноге су ти кано четри стуба,
Уши су ти чисте као суза,
Носић ти је од двадесет драма,
Ко те куди тај је скроз без срама,
До твог срца два друма нас воде,
Паралелни и без алтернативе,
Тако смо те представили раји,
Небил' тебе свако завољео,
Рају зулум мање забољео,
Немој на ме говорити криво,
Дао сам ти и мртво и живо,
Косово сам теби поклонио,
С' шест тачака поклон оверио,
Том причом сам рају преварио,
Смирио их лажима и причом,
Смирио их пендреком и бичом,
Амбасаде опет отворио,
Регионе теби направио,
Војводину, Санџак ћу ти дати,
Ако треба и све регионе,
НАТО ћемо братом прогласити,
Ако треба и мајком и оцем,
Српске главе украсили коцем,
Хашком суду српске главе дали,
И још ћемо, само ти нам кажи,
Српске главе слободно нам тражи,
Ако треба све у Хаг да дамо,
Признаћемо све српске злочине,
И додати колико још треба,

Проговара ругоба ђевојка,
Ја сам Србљу много поклонила,
Уранијум и касетне бомбе,
И мостове, многобројне зграде,
Срушила сам сама до темеља,
Нешто сама, нешто уз султана,
Уз султана преко океана,
Само тако без алтернативе,
Ја подарих и мртве и живе,
Амбасаде што си отворио,
То је да би наредбе примио,
И НАТО си давно прихватио,
Саветнике свуда поставио,
Да их слушаш како теби кажу,
Све си „стреле" онда поломио,
Тенкове си у пећи спалио,
Српску војску скроз си распустио,
Осим тога војнога оркестра,
Да нам свира кад вас посетимо,
Што Косово кажеш да си дао,
Није тачно сама сам узела,
Добар сусед сад је оно вама,
И то признај, пошто немаш срама,
Узећу ти и све регионе,
Ја товарим Србима злочине,
Ти прихваташ и додајеш јоште,
Али неда сиротиња раја,
Што трпети зулума не може,
Таква раја нема не требује,
И ја сам се у невољи нашла,
Криза гађа и мене погађа,
Сву сам косу јадна почупала,
Не треба ми беда око врата,
Јер Срби су као народ криви,
А највише криви што су живи,
Ево теби моја тврда вера,
А тако ми НАТО бомбардера,
Да у Турској тражите партнера,

Зајаука Тадић барјактаре,
Немој тако љепото ђевојко,
Љепота ти таква увек била
Европска је зато ми је мила
Шта ће рећи сиротиња раја,
Поломи ми сва четири стуба,
Не сва четри ал' тај који волим,
Од европског црнога камена,
На ком нема српскога имена,
Поруши ми путе паралелне,
А и оне без алтернативе,
Кад то чује сиротиња раја,
Да ми рушиш сва четири стуба,
Не сва четри, ал' тај који волим,
Од европског црнога камена,
На ком нема српскога имена,
Да ми рушиш путе паралелне,
А и оне без алтернативе,
Да су Срби теби непожељни,
Залуд ћемо ми рају лагати,
Као што смо до сада радили,
Дићи ће се кука и мотика,
Русима ће раја одмах прићи,
Русе воле, Русима се моле,
Да их штите од наших зулума,
А Руси су права ноћна мора,
Како мени, а тако и теби,
Тако нешто ја гледао неби,
Крај мандата нећу дочекати,
Ко ће онда Србима владати,

Проговара ругоба ђевојка,
Ласно ти је рају облагати,
Ко и досад исту причу причај,
Опет пушти уштву жутокрилу,
Обећавај приступне фондове,
Бољи живот, стратешке партнере,
Ко и досад немај у том мере,
Причај приче, а пуни ћемере,
Том причом се лакше кожа дере,
У Срба је јоште много вере,
Вероваће ко и до сад што су,
Ко и до сад лажима их храни,
Преведи их жедне преко воде,
Маркетнишке за то имаш згоде,
Помоћ' ће ти Јеремићу Вуче,
Једно ради а скроз друго гуче,
Нека вади приче из потаје,
Да Косово он ником не даје,
Да он тражи мишљење тог суда,
Вероваће раја јер је луда,
Луда раја и теби верује,
Иди даље паралелним путем,
А и путем без алтернативе,
На том путу ласно јаши рају,
Ласно јаши, као и до сада,
Само таква нама треба влада,
Али сада крени унатрашке,
Ти сазидај и петога стуба,
А на њему џамије, медресе,
Напуниће Турци ваше кесе,
У Европу Турска ће вас водит',
Биће вама ко и до сад лепо,
Раја ће вам веровати слепо,
Гладна, жедна, лако лажи гута,
Док верује у европског пута,
Паралелног, без алтернативе,
А за Русе што си ми рекао,
Лепо причај, а дела не чини,
Сами ће те онда оставити,
НАТО избор српски мора бити,
Па ти кажи сиротињи раји,
Да су Руси опет за све криви,
Да су Руси опет вас издали,
Небил' раја Русе омрзнула,

Проговара Тадић барјактаре,
Право велиш ругобо ђевојко,
Кренућемо паралелним путем,
Баш тим путем без алтернативе,
Ко и досад, увек унатрашке,
Јахаћемо сиротињу рају,
Јахаћемо као и до сада,
Удобна је рајина грбача,
Лепо греје европска ломача,
У свему ћу тебе послушати,
Ко се буни суднице ми хашке,
И кума ми Дачића Ивице,
Наћи ћу му ја увек кривице,
Да свакога таквог српског врага,
Демократски отпремим пут Хага,
Европа је наша права мета,
А Косово нама то је штета,
У НАТО ћу Србију увести,
То ће бити за те лепе вести,
Баш то пут је без алтернативе,
За све Србе као народ криве,
До европских и атлантских двора,
Демократски тако бити мора,
Само тако - кликнуше сватови,
Све што треба сиротињи раји,
То је мало приче, обећања,
Обећања, лудом радовања,
То рекоше, рају узјахаше,
Па кренуше паралелним путем,
Паралелним, али унатрашке,
У Европу да их Турска води.

Љубиша Спасојевић