Крвави трагови у метроу

Цео свет је обишла вест и слика из московског метроа у коме су терористи извршили или прецизније извршиле самоубилачки терористички акт одвевши у смрт 39 невиних жртава а тешко рањено 60 особа. Русија је била у шоку због теориристичког напада на цивиле који су као и сваки други дан ишли на посао или у школу или у болницу. Русија је и пре имала посла са терористичким нападима, па и овај нови није нешто што се негде није могло очекивати. Но оно што је многим московљанима и грађанима Русије било трауматично искуство је да не постоји сигурност и да свако може бити жртва безумних терориста. Живот нигде није сигуран, барем није онакакв какав се чини већини људи. Цео свет је још једном био згрожен јер су овај тероистички напад извршиле жене спремне да умру за своју идеологизовну и фанатичну веру.

Овај терористички напад је Русију ставио на искушење - пре свега безбедносно. Председник Медведев је директно и оштро рекао да ће организатори експлозија у московском метроу бити нађени и ликвидирани. Он је рекао: „То су једноставно звери и није важно којим су се мотивима руководили, то што они чине је злочин... немам никакве сумње да ћемо их наћи и ликвидирати". Он је рекао да су недавно били ликвидирани организатори напада на воз „Невски експрес". „Збрисали смо их све са лица земље". Премијер Русије је овај терористички напад разумео као изазов за државу и као питање части за безбедносне структуре. Не треба ни сумњати да ће руске службе учинити све да што је могуће пре униште оне терористичке ћелије које стоје иза овог злочина.

Безбедносни експерти Русије су уверени да је овај теористички напад нека врста одговора на недавно разбијање и елиминације групе „високо рангираних терориста" у региону Кавказа. Терористичке групе желе да покажу како нису поражене и како могу да узврате на најболнијем месту - ударом по центру Москве по цивилима у метроу који превози десетиме милиона путника дневно и који није могуће у тој мери контролисати. Послати две жене у смрт за исламистичку ствар њима и није нека жртва - они су људски роботи и живе бомбе које се активирају по потреби.

Други изазов за Русију је однос Руса према муслиманима јер су починиоци и организатори злочина исламистичку екстремисти и то је учињено на почетку страсне недеље у којој се у православној цркви обнавља сећање и проживљавају последњи Христови дани која се завршава његовом мученичком смрћу и васкрсењем - Ускрсом. Свесни тога у Русији су се одмах огласиле и муслиманске вође Русије - савет муфтија Русије и осудиле терористички напад нагласивши да тероризам нема везе са учењем ислама и Кураном. Патријарх Русије Кирил је у том смислу позвао сународнике да одолевају љутњи и да се надају у Божију казну, али и да очекују казну од стране државних структура. Русија настоји да умањи антимуслиманска осећања код својих грађана, па се тако и инсистира на популарној (и на западу) тези - да исламистички тероризам нема никакве везе са оригиналним исламом. То је наравно тек једна страна истине - друга је да постоји она милитантна и агресивна страна ислама од првог мухамедовог похода на Меку до данас.

Но каква је геополитичка позадина овакавог и сличних терористичких напада у Русији. Оно што је свима јасно је да је Русија последњих година успела да се озбиљно врати на светску сцену као прилично значајан играч у светској политици. Осим унутрашњег јачања Русија игра доминантну улогу у средњој Азији где је успела да поврати своју доминацију, и да оствари сузбијање антируских и пронатовских тенденција у Украјини. На глобалном плану Москва игра опрезну али и потенцијално значајну стратешку игру са Америком, ЕУ, Кином и Индијом. Русија ствара упориште у Латинској Америци, јача своје позиције у Азији преко стварање нових азијских безбедносних структура. Исто тако осећа се присуство Москве на Балкану и другим регионима, што наравно изазива нервозу у Вашингтону и проамеричким круговима у ЕУ. Стога би многи желели да виде Русију под ударима терориста и „забављену својим јадом".

Општепознате су везе западних безбедносних структура са исламистима од времена афганистаногко рата преко ратова у Африци, централној Азији и на Балкану па до данас (чак и кад је долазило до њихових међусобних сукоба). На стратешким путевима хероина и нафте се често срећу у улози блиских партнера. Нама је најјасније то на примеру симбиозе муслиманских терориста са Косова и Босне са Англосаксонским безбедносним структурама, а круна такве сарадње је и протекторат над хероинском „државом" Косово. Исто тако је познато да су кључни чеченски и муслимански терористи из региона Какваза имали, гле случаја подршку у Вашингтону и Лондону. Не чуди што један од највећих терориста са Какваза има азил у Лондону.

Тешко је тренутно проценити у којој су мери у последње терористичке нападе у Русији уплетене западне силе, али је очито да постоји сарадња исламиста са Кавказа и промаеричких исламиста из Сауди Арабије и западних безбедносних структура. У којој је мери овде реч о самосталним акцијама преко којих се ови фанатици нуде као стратешко оруђе у геополитичкој игри Америке и Русије, а колико је на делу неки облик подршке није лако проценити ни обавештајним аналитичарима. Но оно што је јасно је да крвави трагови у московском метроу воде много даље од кавкаских гудура и арабијских пустиња.